Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена

Траг - корисне књиге, сајтови > Књиге

<< < (2/3) > >>

Небојша:

" Динарци су, по својим расним обележјима, изнијансирани нарочито у два супротна правца: једно крило упућује нас на север, ка нордијцима, а друго на арменоидни азијски исток. Ово ће бити разлог што су неки антрополози Динарце прогласили мешавином или "недовршеном" расом, и довели је у крвно сродство с једне стране са Нордијцима, а с друге с Арменидима. "

Небојша:
" Другачији је био келтски елеменат који је такође продирао у етничке и расне слојеве из којих је поникао данашњи југословенски човек. Према Илиру, као и према тешком Герману, Келт је био лакши, покретнији, више медитеранац.

Тај некад врло распрострањени етнички тип живи још данас асимилован у најдубљим ћелијама извесних народа, нарочито Француза и Ираца, иначе само још у неколико очуваних фрагмената. После велике провале Келта у IV веку налазимо и на Балкану Келто-Илире, тако да је тешко једне разликовати од других (Јаподи су н.пр. били келтизовано илирско племе) — слично као што се на источној страни Балкана стапају Трачани и Скити. После своје преисториске културне епохе Келти се појављују на широком подручју средње Европе као помало медитеранизовани и урбанизовани културни тип који је морао далеко да узмакне пред сировим и рустикалним Германима. На Балкану могли су својим медитеранским елементом и извесним културним сродством са латинизмом (Л. Франц!) да постану посредни медиј за бржу романизацију Илирика. Као медитеранце карактерише старе Келте и познати преисторик Хернес: „Витешки народ, нагао, пустолован, борбен, хвалисав, речит, љубитељ сјаја и блиставила. Зато су и били смели завојевачи или бар храбри најамници у туђој војсци"! — углавном данашњи јужни Французи. Видели смо како је Фује у својој „Психологији француског народа" насликао темпераменат и пенушавост античких Гала, тог етничког темељног слоја данашњег француског народа.

Н. Жупанич сматра да је келтске пенушаве природе, лаке сангвинике и друштвене ведрине, остало понајвише у темпераменту панонског словеначког типа. Можда би се исто могло казати и за хрватско-кајкавску варијанту. "

" У том нордиско-балканско-малоазиском амалгаму разазнају се главии првобитни елементи и слојеви, у разним нијансама и степенима, од северозапада према југоистоку југословенске етничке територије. Аутохтони балкански тип избија у тој комбинацији најјаче, слично као у Француза келтски или у Шпанаца иберски. Нордиски траг — са својим прасловенским, северњачким, елементом губи се на дубљем Балкану све више на старобалканском и медитеранском животном тлу.

Доласком на Балкан Југословени су претрпели дубоке трансформације у телесном и душевном погледу. Према степену и нијансама те трансформације можемо да разликујемо: претежно северњачко словенски тип на северном и северозападном, панонском, окрајку, прасловенском типу релативно најближи — и јужнији, балканско-словенски у којем је старобалканска, трако-илирска подлога — са преисториским медитеранским и малоазиским компонентама — избила најснажније и у току средњег века створила један нови расни и психички тип — балканског, динарског Југословена. "

Небојша:
Расни типови на простору некадашње Југославије (Владимир Дворниковић):

Динарци са Златибора

"Чисто" динарско лице

Динарац

Динарац

Динарац

Динарац

Динарац са медитеранским упливом

Динарац (Н. Тесла)

Динарац

Динаризовани Медитеранац (И. Мештровић)

Динарац - Арменоид (Б. Нушић)

Арменоид (Србија)

Алпид - Динарац (Хрватска)

Балтид - Динарац (Ј. Веселиновић)

Алпид - Динарац

Медитеранац (Далмација)

Медитеранска раса (Србија)

Динарац - Нордид (Словенија)

Нордијска раса (Хрватско Загорје)

Алпид - Туранид - Динарац (Србија)

Два основна динарска типа код нас (према Дворниковићу) - нордоидни (Дробњаци) и арменоидни (Горња Херцеговина)

vojislav.ananic:
О карактеру и ћудима српског народа, смештеног између источњачког човекољубља и западне себичности у својој књизи "Анатомија српске душе" писао је проф. др Драгослав Словић.
"В. новости" су својевремено књигу објавиле у облику фељтона. Поседујем књигу и много шта се из ње може сазнати о нама, али нисам могао до сада да је представим због дужине текста. Случајно, наишао сам на овај фељтон.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:256395-Srpska-dusa-na-dve-vatre

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279982-Pesma-puna-tuge

drajver:
Мислио сам да отворим нову тему са насловом "Етнопсихологија, карактерологија народа, да ли постоје научни основи?" међутим онда у претрази видим да је покојни Ђорђо давно отворио ову тему о Дворниковићевом дјелу, на коју би и моје питање могло да се надовеже.

Цвијић је у своја упутства за истраживање насеља укључио и питања о "Народним особинама-душевним особинама". Његови ученици и сарадници су са тим у складу давали своје опсервације о психолошким карактеристикама становништва. Међутим, не знам колико ове анализе пролазе решето научног метода. Увијек се може повести расправа о "оку посматрача". Уосталом и сам Цвијиће је у описима својих балкански типова и варијетета прилично слободно коментарисао психолошке каркатеристике. Неки су писали да је Цвијић фаворизовао психолошки тип динарског човјека, али мислим да има доста дијелова гдје и негативно пише о динарцима.

На брзину сам погледао како стање са овом облашћу стоји што се тиче научне методологије. Етнопсихологија јесте научна дисциплина у оквиру социјалне психологије, али је област у зони преклапања етнологије и психологије. Цвијић и Дворниковић су ударили темеље на нашим просторима. Колико видим, у свјетским оквирима највише се са овим у вези помиње име њемачког психолога Вилхелма Вундта.

Ово питање је уско повезано са старом тезом о "духу народа" или можда "духу заједнице". Такође, уско је повезано и са појмом стереотипа.

Навигација