Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина
Лика и Личани
Дела973:
ЛИЧКА ПРЕЗИМЕНА И НАДИМЦИ.
http://www.scribd.com/doc/35375858/L...sorija-Krajine
ПОПИС ЛИКЕ И КРБАВЕ 1712.
http://www.skdprosvjeta.com/pdf/9.pdf
ПРОТА МАНОЈЛО ГРБИЋ
http://www.scribd.com/doc/47278263/M...nstvo-knjiga-1
Дела973:
Војин С. Дабић, ВОЈНА КРАЈИНА Карловачки генералат (1530-1746)
http://www.scribd.com/doc/145951637/VOJNA-KRAJINA-Karlova%C4%8Dki-generalat-Vojin-S-DABI%C4%86
ПЛЕМЕНСКИ РЈЕЧНИК ЛИЧКО-КРБАВСКЕ ЖУПАНИЈЕ
По службеним подацима крајем 1915, саставио Радослав М. Грујић
http://www.scribd.com/doc/47526542/P...anije-R-grujic
СЕОБЕ И НАСЕЉА У ЛИЦИ, Стјепан Павичић.
http://www.scribd.com/doc/35921530/S...naselja-u-Lici
CROATIA, CHURCH BOOKS, 1516-1949
ORTHODOX (ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, ПО ПАРОХИЈАМА)
https://familysearch.org/pal:/MM9.3....3Fcc%3D2040054
(Пример једне странице, конкретно мог претка, из цркве Св. Николе у Црној Власти, данас Горње Врховине)
Дела973:
СРПСКО ПРИВРЕДНО ДРУШТВО "ПРИВРЕДНИК", ЗАГРЕБ
Компјутерска база података о "Привредниковим" предузетницима, повереницима и питомцима, организације која је ишколовала огроман број деце из Лике али и из свих других крајева. Свако може да пронађе по презимену или месту неког свог ко је био њихов ђак од 1897 до 1946. године.
http://baza.privrednik.net/privrednik.php
http://www.scribd.com/doc/77486473/LIKA1
Дела973:
О ЕТНОГЕНЕЗИ СТАНОВНИШТВА ЛИКЕ, Мирко Марковић (хрватски аутор)
http://www.scribd.com/doc/66937613/O...Mirko-Markovic
(Текст обилује грешкама, односно аутор се позива на изворе који обилују грешкама стандардним за хрватску историографију, али има корисних информација).
http://www.scribd.com/doc/89877300/%...B2%D0%B8%D1%9B
http://www.scribd.com/doc/33040883/A...B8%D1%98%D0%B8
Дела973:
Из књиге Војина С. Дабића " ВОЈНА КРАЈИНА Карловачки генералат (1530-1746)"
Oдељак: Насељавање оточачко-брињске области
".... Једна од тих већих група, које су чиниле 83 српске породице са 941. чланом, доселила се 1658. године у оточачко-брињску област из Усоре, после дуготрајних преговора са крајишким заповедницима. Заповедник Карловачког генералата намеравао је да их насели у околини Плашког, али су они, свесни да као заједница која има 263 наоружана војника могу постављати властима и своје услове, захтевали да им се дозволи насељавање у Гацком пољу. Како због близине турске границе, тако и због уверења да је оточачко-брињска област већ довољно насељена, карловачки генерал је упорно одбијао да прихвати њихов захтев. На крају, после двогодишњег одуговлачења, дозвољено је досељеницима из Усоре да своја привремена станишта претворе у стална и посебна комисија Ратног савета из Граца населила их је у вилићком крају у Гацком пољу: у Компољу, Подуму, Шкарама, Дољанима, Залужници, Врховинама, Рудопољу и Бабином Потоку. Добили су простане атаре са доста обрадиве земље, због које су касније били изложени великом притиску суседних хрватских насеља, па и Срба из Брлога, који су тражили да им усупе део земљишта. Бранећи своја права, морали су становници Врховина, на пример, да у првој половини 18. века, воде спор код Ратног савета у Бечу...."
...."Досељавајући се највећим делом из турских пограничних области, а мањим делом из Млетачке Далмације, Срби су током 17. века засновали у раније пустој оточачко-брињској области насеља: Лучане, Водотеч (са засеоцима Ивакуша, Шкалић и Гостово Поље), Прокике, Рапајин Кланац, Брлог, Поноре, Влашко Компоље (сада Српско Поље), Гушић Поље (сада Дренов Кланац), Подум, Главице, Старо Село, Дабар, Глибодол, Шкаре, Дољане, Залужницу, Врховине, Рудопоље, Бабин Поток и Турјански. По броју, према тврђењу карловачког генерала Херберта Ауершперга, представљали су већ 1658. године већу заједницу од хрватске. Каснијим сеобама тај однос је још више мењан и њихову корист, па је, на пример, српско становништво у оточачко-брињској области давало 1671. године 726, а хрватско само 402 неплаћена војника...."
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију