Науке и научне дисциплине > Шарже и ординарије

Звезда у хералдици / Star in Heraldry

(1/2) > >>

Amicus:
У хералдици, под појмом звезде, сматрамо сваку звездолику шаржу, без обрзира колико број зрака има, без обзира да ли су оне праве или валовите, и без обзира да ли је она пробушена или није.


Грбови трију мудраца, Гаспар и Валтазар имају звезде на својим грбовима, Грбовник Виргила Солиса, 1555

Енглеска хералдика терминолошки разликује звезде са правим зрацима, које назива mullet, и звезде са валовитим зрацима, које назива estoile. Такође, док mullet може имати било који број зрака, а претпоставља се да уколико није наведен број да их има пет, за estoile се сматра да увек има шест зрака. И док mullet може бити пробушен, сматра се да estoile не може.

Шкотска хералдика пак прави разлику између пробушене и непробушене звезде са равним зрацима, и прву назива mullet, а за другу користи једноставно назив star.

Српска хералдика, иако не постоји као развијен систем, и самим тим нема развијену сопствену терминологију, али грбови као хералдичка појава бележе се код Срба, још од тринаестог века. Оно што у овом случају можемо констатовати, јесте да се код нас срећу углавном примери шестокраких, а ређе осмокраких звезда на грбовима.

Илирска хералдика која се развила у 16. веку, а која се наслања на хералдичку баштину српског и деломично хрватског средњег века, такође доноси примере грбова са мотивима звезда, али то су најчешће осмокраке звезде, са изузецима шестокраких, и као изузетним примером звезде са нарочито великим бројем крака, доноси нам грб Балшића, где њихов број расте до осамнаест крака.

Tо је у најкраћим цртама, што се тиче овог симбола, у његовим хералдичким појавним облицима.

У наставку, биће више речи о најпознатијим грбовима са звездама, о звезди као симболу, као и њеној појави у другим облицима, у којима се среће код нас и у свету.

Amicus:
У нашој хералдици најпознатији пример грба са звездом је грб Баошића из Илирског грбовника, односно како се сматра Балшића, а заправо тек грб напуљске племићке породице del Balzo.

То је у зависности од преписа до преписа, осмокрака до осамнаестокрака (а негде можда прелази и тај број крака) сребрна звезда на црвеном штиту.


Грб Балшића из Коренић-Неорићевог грбовника, 1595

Симптоматично је да се тако велики број звезданих крака не среће даље у хералдици, а поменути del Balzo, такође имају управо такву звезду, вишеструко потврђену у историјским изворима.


Грб del Balzo из грбовника фра А. Марије, око 1700

Није искључено да корене ове ретке представе звезде, требамо тражити у неком могуће одвећ китњастом приказу стандардне осмокраке звезде, а што се може наслутити и на примеру грба Балшића из Фојничког грбовника.


Грб Балшића из Фојничког грбовника, 1675-1688

Иначе, куриозитет сам по себи је да напуљски del Balzo, своје порекло изводе управо од Валтазара, једног од тројице мудраца, који су у Витлејему даривали Христа кад је рођен. Можда зато и тако особена звезда у њиховом грбу. Витлејемска, сјајнија од свих других. :)

crni:
Пажње вредан блог http://lalanguedublason.blogspot.rs/2012/12/letoile-des-princes-des-baux-de-provence.html , са приказом хералдичке звезде у грбовима фамилија "de Baux ou Des Baux a été connu sous différentes graphies : en occitan ancien dels Baus, en latin de Baucio ou de Bautio, en ancien français Des Balz ou Des Baulx, en occitan moderne del Bauç et en italien del Balzo.".

Примјећујемо на почетку текста легенду о поријеклу рода од родоначеника Валтазара "Les seigneurs des Baux prétendaient descendre du Roi mage Balthazar.", ("Au hasard Balthazar !") и као занимљивост први приказ слика грбова, грб Балшића (BAOSCICH) из Моденског грбовника.



Поред грба Балшића аутор је приказао низ од петнаестак слика грбова и печата од којих овдје издвајам једну :
1644, Baulx, La Colombière, p. 366, fig. 17 ; 1660, La maison de Baux, Palliot, p. 182, fig. V ; 1903, des Baux, Provence, Rolland, vol. 1, pl. CXLVII ; 1903, Baulx de Montescagioso, Naples, Rolland, vol. 1, pl. CXLIV .



Као занимљивост и загонетност треба примјетити напуљски млађи огранак "Une branche cadette s'installa dans le royaume de Naples sous le nom de Del Balzo" о којем налазимо повезницу у новинском серијалу од 11 наставака (М. Бошњак, С. Јаковљевић, Новости, 2006. године) под насловом Тајна плаве крви :

"Српску грану Балшића, за наше трагање кључну, најбоље пратимо по најстаријем познатом систематизованом делу, изузетно реткој "Тристановој хроници". Франко Балшић лета 1279. из Напуља дошао је у Дубровник па у Зету, на двор своје рођаке Јелене, жене краља Уроша II Немањића, а мајке краља Милутина и Драгутина. Краљица Јелена Анжујска била је блиска рођака и краља Карла Анжујског и Балшића. Франков син Балша I постао је родоначелник зетских Балшића - известио је Тристан. И друге изворне хронике које смо пронашли, увелико се слажу око најважнијих података о најстаријем пореклу Балшића, што значи и владарских Обреновића. Јозеф де ла Пиз у "Историји кнежева и кнежевине Оранж" из 1638. пише: „Имао сам прилике видети најстарије рукописе о пореклу Балшића“, што потврђује многе напред наведене налазе, све до хералдике Балшића. „Кнезови Балше су пореклом од једног од три цара, који су под благонаклоним вођењем звезде ишли у Витлејем, да се поклоне Спаситељу света. У знак те части носе у свом грбу златну звезду (витлејемску) са шеснаест зракова (грб стоји и данас на многим местима у држави Оранжу, па и на кастелу Де Куртезон). Кастелу свом дадоше своје име "Балшић" које се одржало до наших дана, кад 1638. у немирима у Француској кастел тај разорише“."  (http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277924-Tajna-plave-krvi)

Amicus:
Дотакли смо се Витлејемске звезде, али сад бисмо могли написати који ред и о симболици звезде/звезда уопште, а за то ћу искористити чланке из неколико речника симбола који су ми доступни.

Можда најдетаљнију анализу симболике дао је Juan Eduardo Cirlot (A Dictionary of Symbols, New York, 2002, str. 309-310), који за ову одредницу наводи објашњење у три дела (следи превод са енглеског):

Звезда Као светлост која сија у тами, звезда је симбол духа. Бејли истиче, међутим, да је звезда веома ретко једнозначан симбол, те да готово увек указује на вишезначност. У ком случају она је симбол снага духа које се боре против снага таме. Ово значење је опште прихваћено у симболичкој уметности широм света. Из тог разлога, „идентификација са звездом“, могућа је само за пар одабраних. Јунг се присећа митричких порука: „Ја сам звезда која иде са тобом и сија из дубина“. Данас, индивидуална појава звезде је честа појава у графичком симболизму. Њихово значење, често зависи од њиховог облика, броја крака, манира њиховог распореда, и њених боја (ако их има). „Пламтећа звезда“ је симбол мистичког Центра – снаге свемира у експанзији. Петокрака звезда је најчешћа. Још у дане египатских хијероглифа значила је „уздизање према тачки настанка“, и обликовала речи попут „донети“, „образовати“, „научити“, итд. Изокренута петокрака звезда је симбол хтонског и користи се у црној магији.

Звезде Као ноћне, симбол су саме ноћи, оне су такође повезане са идејом заједнице, али и распада, симбол су реда и судбне, у зависности од њиховог распореда и места (према Хораполу Нилиакусу).

Звзеде у тароту Седамнаеста енигма тарота, приказује алегоријску слику наге девојке која клечи поред извора, док, из златног врча, насипа животодарну течност у воду. У левој руци држи сребрни врч, из кога насипа свежу воду на суву земљу, подстичући раст вегетације, која је најчешће багремом у цвету или ружом у пуном цвету, симболима бесмртности и љубави. Изнад ове фигуре налази се светла звезда и неколико мање светлећих око ње. Основно значење овог симбола чини се да је представа општења различитих светова, или оживљавања течности у посуди од стране звездане светлости, што даље имплицира пренос ових звезданих карактеристика ка чисто материјалним елемнтима земље и воде. Из овог разлога, Освалд Вирт закључује да ова енигма представља душу која уједињује дух и материју.


Тарот карта LE TOULE, шпилови Керија Шита (XVI в.)
и Николаса Конвера (XVII в.)

Amicus:
Сличног мишљења је и William Stewart (Dictionary of Images and Symbols in Counselling, London, 1998, str. 357), који каже следеће (превод са енглеског):

Звезда Као светлост која сија у тами, звезда симболизује дух борбе против снага мрака. Симболичка уметност, широм света, користи симбол звезде да представи борбу за слободу, што се види на застава многих народа.
У библијској симболици, звезда је симбол Христа, олична у „Јутарњој звезди“. Ако говоримо о звезди која води мудраце у Витлејем, она такође не одступа од симболике, звезда Водиља води мудре ка светлости. Звзеде се јављају и у Божијем обећању Авраму, у коме му Он каже да ће му семе бити бројно као на небесима звезде.
Звезде су симбол светлости у несвесном. Поларна звезда је повезана са мистичним Центром, око којега се све окреће. Поларна је она звезда коју путници користе за навођење, па у симболици значи вођење кроз несвесно. Звезде се јављају само кад Сунце нестане, само онда њихова лепота може бити виђења, само онда када смо спремни да напустимо светлост свести и уђемо у свет несвесног, само тада можемо бити у могућности да спознамо шта звезде говоре.


Месец и звезде (Јутарња, Подневна и Вечерња), Алфонс Муха (1902)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна