Хрватско-усташки злочинци

Ратници и страдалници > Жртве рата

<< < (13/25) > >>

сɣнце:

--- Цитат: Malesevic Септембар 15, 2021, 12:42:38 поподне ---Занимљиво је како сви народи верују да се боре и раде за праведну ствар...

--- Крај цитата ---

Осврни се на психологијски оглед Милгрема ( Milgram-Experiment ) из 1961 г.!
Позадина огледа: 1961, три мјесеца након суђења Адолфу Ајхману на суду за ратна злочинства, психолог с универзитета Yale, Stanley Milgram питао се је како може бити, да су Ајхман и милиони његових војних товариша у погубљењу (холокаусту) "тек извршавали заповиједи старјејшина".
Сврха огледа: установити спремност обичнога човјека слиједити ауторитерним заповиједима и онда када се исте косе са собственом савјешћу.
Резултати огледа објављени су под називом Behavioral study of obedience у Journal of abnormal and social psychology.
Спровођење огледа: Током огледа, два учестника ( од којих је један обучен глумац ) бијаху постављени у двије одвојене собе у којима су могли само чути један другога. Тестирани је морао поставити низ питања глумцу. Одговори ли глумац неправилно, тестирани је био дужан притиском на дугме електричним сресом казнити глумца. Иако су многи тестирани при првим покрицима глумца изразили жељу прекинути учешће у огледу, скоро сваки од њих је ипак наставио мучити глумца, онда када им је речено, да неће бити одговорни ни за какве посљедице.

Фундаментално сазнање освојено овим огледом је, да је за извршење злочина важнији фактор личне одговорности него фактор личнога мњења и савјести, јер се у случају злочина људи виде само као "рука", а вођ се види "мозгом" и гријех пада на њега.

drajver:

--- Цитат: сɣнце Новембар 30, 2021, 12:58:26 поподне ---Осврни се на психологијски оглед Милгрема ( Milgram-Experiment ) из 1961 г.!
Позадина огледа: 1961, три мјесеца након суђења Адолфу Ајхману на суду за ратна злочинства, психолог с универзитета Yale, Stanley Milgram питао се је како може бити, да су Ајхман и милиони његових војних товариша у погубљењу (холокаусту) "тек извршавали заповиједи старјејшина".
Сврха огледа: установити спремност обичнога човјека слиједити ауторитерним заповиједима и онда када се исте косе са собственом савјешћу.
Резултати огледа објављени су под називом Behavioral study of obedience у Journal of abnormal and social psychology.
Спровођење огледа: Током огледа, два учестника ( од којих је један обучен глумац ) бијаху постављени у двије одвојене собе у којима су могли само чути један другога. Тестирани је морао поставити низ питања глумцу. Одговори ли глумац неправилно, тестирани је био дужан притиском на дугме електричним сресом казнити глумца. Иако су многи тестирани при првим покрицима глумца изразили жељу прекинути учешће у огледу, скоро сваки од њих је ипак наставио мучити глумца, онда када им је речено, да неће бити одговорни ни за какве посљедице.

Фундаментално сазнање освојено овим огледом је, да је за извршење злочина важнији фактор личне одговорности него фактор личнога мњења и савјести, јер се у случају злочина људи виде само као "рука", а вођ се види "мозгом" и гријех пада на њега.

--- Крај цитата ---

Недавно сам гледао играни филм о овом експерименту. У суштини, експеримантално је доказано нешто што се иначе могло претпоставити, а што је најбоље исказано у изреци: куд сви Турци туд и мали Мујо!

Али шта да се ради,већина савремених друштава, па и она која се називају изразито демократским и просвјећеним, функционишу управо по том принципу. Одумирању личне савјести и одговорности. Битно је само наћи одговарајуће оправдање.

Небо_Сав:

--- Цитат: drajver Новембар 30, 2021, 01:08:53 поподне ---Недавно сам гледао играни филм о овом експерименту. У суштини, експеримантално је доказано нешто што се иначе могло претпоставити, а што је најбоље исказано у изреци: куд сви Турци туд и мали Мујо!

Али шта да се ради,већина савремених друштава, па и она која се називају изразито демократским и просвјећеним, функционишу управо по том принципу. Одумирању личне савјести и одговорности. Битно је само наћи одговарајуће оправдање.

--- Крај цитата ---

Штавише, та изразито либерална друштва и предњаче у том процесу...Сетих се Колаковског и његове критике одумирања осећаја личне одговорности у либералној цивилизацији, цитирам:

"...Видимо, дакле, да се наша либерална цивилизација постепено ослобађа саме идеје моралне одговорности. Овај процес се свуда може пратити: у судницама, у штампи, у популарним психолошким дискусијама, у свакодневним разговорима. Нисам ја одговоран за своје преступе већ друштво: анонимно друштво преузима све наше грехове, као Христ на карикатури. Можда сам већ негде цитирао забрињавајући разговор који сам чуо на америчкој телевизији, између новинара и ветерана вијетнамског рата, који издржава вишегодишњу затворску казну за пљачку. Новинар је саговорнику сугерисао идеју да су његови преступи били последица доживљаја у том окрутном рату у којем је био приморан да учествује; затвореник је, међутим, одговорио: уопште не, урадио сам то што сам урадио и нећу да за то сваљујем одговорност на владу или на моје претпостављене.

Тај човек је имао храбрости да прихвати одговорност за своја (не)дела; кроз глас новинара проговорила је цивилизација у којој је "друштво" оно што је страшно и непоправиво, док је свако од нас појединачно безгрешан. Тада сам помислио да - ако свет буде спашен- то ће бити захваљујући људима као што је овај одважни преступник, а ако пропадне, онда ће то бити због таквих као што је овај новинар добрих намера... Чак је и хришћанство, које је вековима наглашавало наш статус грешника и проповедало да морамо пред богом признати своје грехе, чак и оне чисто менталне и невидљиве, да говоримо mea culpa и да обављамо детаљна испитивања савести - чак и хришћанство дозвољава да се тај жаљења вредан став увуче у његово учење..."..

Malesevic:

--- Цитат: сɣнце Новембар 30, 2021, 12:58:26 поподне ---Осврни се на психологијски оглед Милгрема ( Milgram-Experiment ) из 1961 г.!
Позадина огледа: 1961, три мјесеца након суђења Адолфу Ајхману на суду за ратна злочинства, психолог с универзитета Yale, Stanley Milgram питао се је како може бити, да су Ајхман и милиони његових војних товариша у погубљењу (холокаусту) "тек извршавали заповиједи старјејшина".
Сврха огледа: установити спремност обичнога човјека слиједити ауторитерним заповиједима и онда када се исте косе са собственом савјешћу.
Резултати огледа објављени су под називом Behavioral study of obedience у Journal of abnormal and social psychology.
Спровођење огледа: Током огледа, два учестника ( од којих је један обучен глумац ) бијаху постављени у двије одвојене собе у којима су могли само чути један другога. Тестирани је морао поставити низ питања глумцу. Одговори ли глумац неправилно, тестирани је био дужан притиском на дугме електричним сресом казнити глумца. Иако су многи тестирани при првим покрицима глумца изразили жељу прекинути учешће у огледу, скоро сваки од њих је ипак наставио мучити глумца, онда када им је речено, да неће бити одговорни ни за какве посљедице.

Фундаментално сазнање освојено овим огледом је, да је за извршење злочина важнији фактор личне одговорности него фактор личнога мњења и савјести, јер се у случају злочина људи виде само као "рука", а вођ се види "мозгом" и гријех пада на њега.

--- Крај цитата ---

Упознат сам са поменутом истраживањем. Имате на јутубу и исечке из тог експеримента. Поздрав.

Nebo:
Некако ми се и Крлежа са својим ставом о Србима уклапа у ову тему:

Писмо Крлежи које се од јавности крило шест деценија:

https://borbazaistinu.rs/pismo-krlezi-koje-se-od-javnosti-krilo-sest-decenija/
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9A%D1%80%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0

Навигација