Аутор Тема: Занимљивости из архивске грађе  (Прочитано 23239 пута)

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #40 послато: Септембар 04, 2018, 05:50:20 поподне »
Почетно "Е" у имену је у тим старим књигама у руском стилу, па се чита као "Је" :)

Нпр. на средини странице је Георг(ије) Бабић, и ћерка му Јелисавета... Немци то пишу мало другачије :)
Јефтимије је такође познато име из књига - данас врло ретко.

п.с. занимљив запис Паво  :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #41 послато: Септембар 04, 2018, 06:04:07 поподне »
Mjesto iz kojeg je Simul zove se Rudaria, i zvučalo mi je poznato, no brzo shvatih da je ime selu kasnije promijenjeno.  Danas se zove Eftimie Murgu, po rumunjskom revolucionaru, pustolovu i četrdesetosmašu.  Na rumunjskoj Wikipediji vidjeh da je rođen 1805., da mu je ocu ime "Samu" i da je otac bio krajiški časnik.  Onda vidjeh da u kući ovog Simula žive s njim dva sina, od kojih se stariji zove Eftimie.  Teško se čita zbog uveza, ali Eftimie ima 13 godina.  Kako je popis iz 1819., to znači da se bez sumnje radi o ovom Eftimiu po kom se selo danas i zove.

Znači, u jednom upisu imamo i tadašnje i današnje ime mjesta, i objašnjenje za promjenu. :D

Браво Паво за ову кратку и занимљиву истраживачку причу. :)



Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #42 послато: Септембар 04, 2018, 06:18:49 поподне »
Почетно "Е" у имену је у тим старим књигама у руском стилу, па се чита као "Је" :)

Нпр. на средини странице је Георг(ије) Бабић, и ћерка му Јелисавета... Немци то пишу мало другачије :)
Јефтимије је такође познато име из књига - данас врло ретко.

п.с. занимљив запис Паво  :)

Ovo nije u ruskom stilu već dijelom u njemačkom. :)

Imena časnika(najčešće prvih desetak osoba u jedinici) su se pisala na njemački način, tako da je ovaj treći Georg a ne Georgie kako se inače piše.  To se nekad malo i miješa pa kod ovog Babića imamo da mu je najstarija kćerka Ellisabeta a najmlađa Jevtimija. 

Baš je to vrlo dobra stvar kod ovih vojnih popisa, jer civilni su uglavnom pisani na latinskom pa su i imena prevođena na latinski pa imamo oblike kao Franciscus Szabo ili Cyrillus Nenadov.  U ovim popisima dviju banatskih pukovnija, dosljedno se piše Jerimia, Jevta, Jevrem, Jeftimie, Jellesey.  I kod Rumunja i kod Srba.  Jedino se kod Rumunja par puta javlja Eftimie, što ja mislim da je moderni standardni oblik ovog imena kod njih. 

No recimo u hrvatskoj i slavonskoj krajini pisari ipak pišu ova imena na taj crkvenoslavenski način.  Tako u Bjelovarskoj pukovniji imamo Eftemia, Evrem, Eremia, Eptenia.  To je očito do samih pisara. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #43 послато: Септембар 04, 2018, 06:32:23 поподне »
Vrlo zanimljiva je rumunjska antroponimija iz Ilirsko-vlaške pukovnije, pogotovu kad se uporedi sa srpskom.  Kod Srba su prezimena ili patronimska(ogromna većina), ili toponimska, ili u najrjeđem slučaju po nekom zanimanju kao što je kolar ili kovač.  Ja ne govorim rumunjski, ali poznajem ga dovoljno da mogu razlikovati prezimena po postanku.  Kod Rumunja ima patronimskih prezimena koja završavaju na -escu u nekim dijelovima Banata, kao i prezimena gdje jednostavno slavensko ime tipa Novak, Veselin ili Stojko služi kao prezime bez nastavka.  Ima i prezimena kao Munćan, Almažan i slično koja ukazuju na podrijetlo osobe.  U jednom selu sam našao i prezime Bosneag što očito ukazuje na osobu iz Bosne.  No, većina prezimena su nekakvog neobičnog, valjda nadimačkog postanka.  Evo primjera sela Bănia iz kraja koji se zove Almaž i iz kojeg je izvorno dosta rumunjskih rodova koji su naseljeni u današnjem srpskom dijelu Banata.  Ovaj kraj je nekih 25-30 kilometara zračnom linijom istočno od Bele Crkve.  Ovo su svi vojnici koji su 1819. služili iz tog sela:

Albu
Badrilla
Bain
Ballan
Berkach
Boana
Borosan
Brebu
Csutta
Derlian
Dugalia
Gembir
Gollimba
Henda
Herbu
Hershilla
Hotzu
Kattana
Kershobez
Kloza
Krakoshin
Krianga
Macsiariu
Nedelko
Netedu
Passuy
Peppa
Percsiu
Pirtia
Pleshiu
Puja
Reka
Schushara
Sirbu
Stroka
Suban
Syrbu
Syrman
Therba
Urosh
Wasillie
Zinka

Na prvi pogled je stvarno teško pogoditi koji bi jezik ovi ljudi govorili i radi li se uopće o indoeuropskom jeziku. 

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #44 послато: Септембар 04, 2018, 10:52:40 поподне »
Зашто је Неђељко стављен у ову групацију?  ;D

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #45 послато: Септембар 04, 2018, 11:37:07 поподне »
Зашто је Неђељко стављен у ову групацију?  ;D

Уз Уроша и Василија такође. :) Ту је и име Сирбу које је интересантно и подсећа ме на име Срб,тј.чини ми се да би то могао да буде корен.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #46 послато: Септембар 05, 2018, 12:41:18 пре подне »
Zato što su stavljeni svi vojnici iz sela. :) 

Jasno je da su to patronimska imena. 

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #47 послато: Септембар 05, 2018, 01:23:21 поподне »
Црквене матичне књиге за Смиљан из 1856. године.
Страна где се наводе подаци за крштење Николе Тесле:
https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QSQ-G99C-LGGJ?i=8&wc=9RKB-BZL%3A391644701%2C391664101%2C391659602&cc=2040054

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #48 послато: Септембар 10, 2018, 09:39:28 поподне »
Najstarije matične knjige s područja današnje Grčke su listom one katoličkih župa po otocima koji su ili većinski katolički ili su zbog mletačke vlasti imali značajnu katoličku manjinu.

Najstarije su one na Krfu koje počinju 1576. godine.  Još dvije župe imaju knjige iz XVI stoljeća.  Ispod je primjer matične knjige s otoka Syros.  One počinju 1611. a ova stranica je iz 1627.


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #49 послато: Септембар 11, 2018, 06:31:01 пре подне »
Evo primjera koliku razliku ruka pisara može praviti kod prepisivanje.  Ovo je iz musterlista Slunjske pukovnije 1807. godine.  S lijeve strane je satnija Vojnić a s desne Krstinja.  Popisi su jedan iza drugoga.  Rukopis s lijeve strane je užitak čitati, s estetske strane.  Rukopis s desne strane nije lako čitati na prvi pogled.  Prezimena kao Romčević, Momčilović i Bjelivuk sam prepoznao samo zato što su mi poznata prezimena tog kraja.


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #50 послато: Октобар 17, 2018, 03:45:04 пре подне »
Županija Varaždin, sučija Razdor, selo Kumrovec.  Porezni popis glava domaćinstava iz 1828. godine.


Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #51 послато: Октобар 17, 2018, 07:34:07 пре подне »
Занимљиво, занимљиво... Још само ако би неко ставио на нет црквене књиге за то место... Барем нешто да сазнамо, пошто у званичним верзијама нема скоро ничега.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #52 послато: Октобар 17, 2018, 02:31:13 поподне »
Vrlo zanimljiva je rumunjska antroponimija iz Ilirsko-vlaške pukovnije, pogotovu kad se uporedi sa srpskom.  Kod Srba su prezimena ili patronimska(ogromna većina), ili toponimska, ili u najrjeđem slučaju po nekom zanimanju kao što je kolar ili kovač.  Ja ne govorim rumunjski, ali poznajem ga dovoljno da mogu razlikovati prezimena po postanku.  Kod Rumunja ima patronimskih prezimena koja završavaju na -escu u nekim dijelovima Banata, kao i prezimena gdje jednostavno slavensko ime tipa Novak, Veselin ili Stojko služi kao prezime bez nastavka.  Ima i prezimena kao Munćan, Almažan i slično koja ukazuju na podrijetlo osobe.  U jednom selu sam našao i prezime Bosneag što očito ukazuje na osobu iz Bosne.  No, većina prezimena su nekakvog neobičnog, valjda nadimačkog postanka.  Evo primjera sela Bănia iz kraja koji se zove Almaž i iz kojeg je izvorno dosta rumunjskih rodova koji su naseljeni u današnjem srpskom dijelu Banata.  Ovaj kraj je nekih 25-30 kilometara zračnom linijom istočno od Bele Crkve.  Ovo su svi vojnici koji su 1819. služili iz tog sela:

Albu
Badrilla
Bain
Ballan
Berkach
Boana
Borosan
Brebu
Csutta
Derlian
Dugalia
Gembir
Gollimba
Henda
Herbu
Hershilla
Hotzu
Kattana
Kershobez
Kloza
Krakoshin
Krianga
Macsiariu
Nedelkoа
Netedu
Passuy
Peppa
Percsiu
Pirtia
Pleshiu
Puja
Reka
Schushara
Sirbu
Stroka
Suban
Syrbu
Syrman
Therba
Urosh
Wasillie
Zinka

Na prvi pogled je stvarno teško pogoditi koji bi jezik ovi ljudi govorili i radi li se uopće o indoeuropskom jeziku.

Истражујући поријекло Радовића из цијелога свијета, дошао сам до података и за Радовиће у Румунији. Тамо се помињу као Албу Петар, итд. али им је Албу презиме. Знају да су дошли из Црне Горе почетком 19 вијека. О њима имам доста архивских података као и родослов. Значи презиме Албу, што на румунском значи бели.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #53 послато: Октобар 19, 2018, 02:28:01 пре подне »
Занимљиво, занимљиво... Још само ако би неко ставио на нет црквене књиге за то место... Барем нешто да сазнамо, пошто у званичним верзијама нема скоро ничега.

Ovako na brzinu, pod brojem 10. vjenčanje Franje Broza i Marije Javoršek.



Prvi upis, krštenje Franje Broza, sina Martina Broza i Jane rođene Blažičko. 



Pod brojem 39, smrt Martina Broza. 

« Последња измена: Октобар 19, 2018, 10:00:11 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #55 послато: Јул 05, 2019, 11:56:01 поподне »
"Јагодинска нахија 1823-1830"
Јагодина, 23. мај 1823. година
Аранђел Милосављевић, варошки кнез и председник Магистрата кнезу
Милошу — јавља да су ухватили хајдука Милована из Колара и да га
њему шаљу.

"Високо молистиви Господару здравствујте
Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради именоватог
ај дук Милована из Колара уватили га Копривчани у Багрдан доведоше га
овде у Ј агодину јучер и ми га к вама шиљемо.
Сотим остајем и јесам ваш покорни слуга
У Ј агодину Аранђел Милосављевић
1823. год. маија 23"

Лепојевић, 9јун 1823. године
Живко Шокорић кнезу Милошу јавља о Анђелку из Жупе који је био
момак код Сејди Менџе и приликом бекства од њега извршио крађу, или
замену коња од више људи и зато га шаљемо вама на пресуду.

"Високо благородни милостивејши Господару здравствујте!
Јављамо вама заради овога човека именом Анђелка из Жупе кои је био
момак код Сејди Менџе и побегао од Сејди Менџе у путу бегајући са пре
његов коњ он нађе другога коња Савкова наије Крушевачке из Пепељевца.
Свога коња онде остави а Савкова коња овамо доведе. Сад Савко тражи свога
коња да узме а коња Анђелкова одведе и преда Сејди Менџи. Ово Анђелко
изговара се и оставља коња овом за свога коња зато ето и шиљемо на ваше
благорасужденије како буде ваша воља.
При којем остајем и јесам ваш покорнејши слуга
У Лепој евић Живко Шокорић
Јунија 9. 1823."
« Последња измена: Јул 05, 2019, 11:58:05 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #56 послато: Јул 06, 2019, 01:11:44 пре подне »
Има вести и у вези са грчким устанком против Турака (1821-1829):

181.
Јагодина, 22. август 1823. година
Јанаћ Радовић кнезу Милошу јавља да је од људи из Битоља сазнао да
је дошло до велике борбе између Грка и Турака и да има много
погинулих. Затим га обавештава да нема вести о нашим кнезовима у
Цариграду. Даље га пита шта да ради са једним добрим коњем кога на
продају нуди један Турчин из Ниша.

"Високо милостиви Господару Господару здравствујте!
Ја ваш покорни слуга, не пропуштам, вама покорно јавити: како су
синоћ неки људи дошли из Битоља, и које су ми казали за Грце па су се с
Шкодра пашом побили и толико му војске изгинуло сами Латина, 4. хиљаде и
њега у ногу ранили, и затворили га Грци у муахеру. Од Цариграда нико није
долазио да би могао штогод за кнезове наше разумети да вашему
високородију јавим. Друго високородни Господару јављам вама за једнога
коња, довео га Турчин из Ниша за продају, доратас коњ и сосвим је леп од 7
година и ако заповедате да га пошљем тамо,
Сотим остајем и јесам
У Јагодини Ваш покорни слуга
22. августа 1823. года Јанаћ Радовић
ХП, 297
« Последња измена: Јул 06, 2019, 01:14:14 пре подне ДушанВучко »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #57 послато: Јул 06, 2019, 08:17:39 пре подне »
"Високо милостиви Господару Господару здравствујте!
Ја ваш покорни слуга, не пропуштам, вама покорно јавити: како су
синоћ неки људи дошли из Битоља, и које су ми казали за Грце па су се с
Шкодра пашом побили и толико му војске изгинуло сами Латина, 4. хиљаде и
њега у ногу ранили, и затворили га Грци у муахеру.

Скадарски паша са војском "Латина", мисли се на католичке Арбанасе; иначе су и муслимански и католички Арбанаси узели живог учешћа у Грчком устанку на страни Османлија, у оквиру пашаларских војски, али су претрпели велике губитке због чега су паше често покушавале да изврдају своју обавезу према султану и Порти. О томе пише Урош Шешум у свом раду "Србија и Стара Србија".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #58 послато: Јул 22, 2019, 04:50:51 поподне »
Вест РТС-а о 20.000 дигиталних докумената из османског периода.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/3598706/sta-otkrivaju-dokumenta-na-osmanskom-jeziku-koja-smo-dobili-iz-turske.html?fbclid=IwAR1zptGUJK3fuJO9AZ_6kzkM2DssLyc5NA95OGfk9S9-SXzQwXYEilH-BSU

Цитат
Најстарији документ који се односи на Смедеревски санџак, који је сачуван и изложен у нашој сали, из 1476. је године. У питању је детаљан попис Смедеревског санџака.
...
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #59 послато: Јул 23, 2019, 09:46:24 поподне »
Нама треба 50 преводиоца... да раде 10 година.

И потом 50 историчара да буду вредни, иначе џаба нам количина докумената. Броје се открића, а не количина... Количину има кромпир.