Аутор Тема: Културна дешавања која не смете пропустити  (Прочитано 38029 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1943
  • G2a-FT221531
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #80 послато: Мај 25, 2020, 12:06:52 поподне »
Цитат
Поводом обележавања 330 година од Велике сеобе Срба Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор историјских, књижевних и ликовних дела насталих поводом Велике сеобе Срба, као и грађе о личностима и локалитетима који су у вези са овим значајним догађајем, може се погледати од 25. маја 2020. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Срђан Граовац и Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић.

Изложба је доступна и на сајту БМС:

330 година од Велике сеобе Срба
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #81 послато: Мај 25, 2020, 01:18:01 поподне »
одлично је

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #82 послато: Мај 29, 2020, 12:14:32 пре подне »
У суботу, 30.05.2020., у 20 часова, биће одржана онлајн трибина "Србија пре Немањића". Гост је археолог Марко Алексић.

Пријаве на следећем линку: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdP7Xq9XWC0pnFbmDHDN9zh3mOfk_rFez798hw5KAjVQzwPjQ/viewform

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #83 послато: Мај 31, 2020, 05:08:13 пре подне »
У суботу, 30.05.2020., у 20 часова, биће одржана онлајн трибина "Србија пре Немањића". Гост је археолог Марко Алексић.

Пријаве на следећем линку: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdP7Xq9XWC0pnFbmDHDN9zh3mOfk_rFez798hw5KAjVQzwPjQ/viewform

Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #84 послато: Мај 31, 2020, 10:41:41 пре подне »
Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica

Нема на чему  :). Штета што је водитељка била иритантна и без реда приказивала слајдове.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #85 послато: Мај 31, 2020, 01:24:21 поподне »
Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica

Овај податак из Политикиног чланка о Алексићевим истраживањима:

"занимљива грађевина такође из 8. века која има особине једне владарске палате какве су познате у Европи тог времена, што би представљао најранији такав пример у словенском свету.",

открива нам се у мало више детаља, у прилогу РТС-а с почетка маја о. г., гдје се говори о рунским знацима урезаним у стубове српске владарске палате у централној Босни?

"Посебно је занимљива једна грађевина из овог времена у централној Босни која има све особине једне владарске палате и представља најстарију познату зидану палату међу свим Словенима. На једном од стубова ове палате откривени су урезани рунски знаци, који представљају јединствен такав налаз далеко изван наших простора."

https://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3939958/knjiga-srpske-zemlje-pre-nemanjica-pred-citaocima.html

У Зборнику, LIX 1958, имамо помен налаза фрагмената стубова неке грађевине са урезаним рунама, на ископавањима 1930. г. у Брези, да ли је овдје ријеч о истом локалитету "најстарије познате зидане палате међу свим Словенима"?

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #86 послато: Мај 31, 2020, 03:12:54 поподне »
Овај податак из Политикиног чланка о Алексићевим истраживањима:

"занимљива грађевина такође из 8. века која има особине једне владарске палате какве су познате у Европи тог времена, што би представљао најранији такав пример у словенском свету.",

открива нам се у мало више детаља, у прилогу РТС-а с почетка маја о. г., гдје се говори о рунским знацима урезаним у стубове српске владарске палате у централној Босни?

"Посебно је занимљива једна грађевина из овог времена у централној Босни која има све особине једне владарске палате и представља најстарију познату зидану палату међу свим Словенима. На једном од стубова ове палате откривени су урезани рунски знаци, који представљају јединствен такав налаз далеко изван наших простора."

https://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3939958/knjiga-srpske-zemlje-pre-nemanjica-pred-citaocima.html

У Зборнику, LIX 1958, имамо помен налаза фрагмената стубова неке грађевине са урезаним рунама, на ископавањима 1930. г. у Брези, да ли је овдје ријеч о истом локалитету "најстарије познате зидане палате међу свим Словенима"?

Углавном је говорио о открићу остатака палате у Могорјелу и Вишеславовој крстионици, а тек на крају је кратко споменуо руне. Колико сам ја схватила, не ради се о палати у Могорјелу, али не могу да се сетим о ком локалитету се ради.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #87 послато: Мај 31, 2020, 05:48:45 поподне »
Помињао је Брезу у неким ТВ гостовањима, али се не сећам тачно у ком контексту. Могуће да се ради о рунама

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8508
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #88 послато: Јун 01, 2020, 01:41:14 пре подне »
Углавном је говорио о открићу остатака палате у Могорјелу и Вишеславовој крстионици, а тек на крају је кратко споменуо руне. Колико сам ја схватила, не ради се о палати у Могорјелу, али не могу да се сетим о ком локалитету се ради.

Ради се о базилици која је названа "Бреза II" и потиче из рановизантијског периода. Она је откривена 1930. године када су изведена ископавања мањег обима (G. Čremošnik - D. Sergejevski, Gotisches und romisches aus Breza bei Saraievo. Novitates Musei Sarajevoensis Nr. 9 (1930.)), да би потом детаљније истраживање предузео Ђуро Баслер 1958-61. (Arhitektura kasnoantičkog doba u BiH). Ево неких цитата из те књиге у вези са црквом у Брези (стр. 71-73):

"Na desnoj obali Stavnje (Breza II) otkriveni su 1930. godine, takođe, ostaci crkvene građevine.Iskopavanja su tada vršena u skromnim razmjerima. Sistematsko iskopavanje izvedeno je 1958-61, ali objekat nije publiciran (sl. 49). Građevina se sastojala od narteksa i naosa sa presbisterijem koji se završavao apsidom. Uz tri vanjske strane tekao je portik, nošen stupovima koji su rađeni od muljike na tokarskom kolu, sa četvrtastim kapitelima (sl. 50)."

"Apsida je bila ukrašena masivnim skulpturama glava veprova, koji su, možda, u nekoj kombinaciji sa prozorima, stršili iz zida."

"Na jednom od stupova urezane su rune, čiji smisao nije odgonetnut."

"Bazilika je propala u požaru, i poslije toga nije više obnovljena. Izgleda da je ovaj požar bio u vezi sa nekom borbom jer je u garotini upropašćene drvene konstrukcije nađen germanski umbo (tipičan za VI vijek, (sl.60) i kostur čovjeka koji je, kako izgleda, u tom požaru nastradao. Zidovi bazilike stajali su duže vremena poslije tog požara, lagano su se runili (naslage rahlog maltera uz same zidove), a onda padali, pretežno prema zapadu."

"Poviše sloja sa garotinom, ali prije nego su se zidovi počeli definitivno rušiti, u prostorijama bazilike nastanili su se stari Slaveni. Nije, naime, moguće odrediti na koji su način, među napola razorene zidove, dospjeli ulomci ranoslavenskih posuda."

"Postojanje bazilike možemo na temelju načina građenja, urezanih runa i umba u sloju garotine datirati u VI vijek. Malo je izgleda da bi ona bila starija od samog konca V vijeka. Svojom prostornom koncepcijom i osebujnim oblicima njenih ukrasa, ova bazilika stoji prilično usamljena u ovim krajevima."

Дакле закључак би био да руне нису словенског (с обзиром да су датоване у 6. век), већ вероватно германског порекла. Негде сам читао да се ова црква интерпретира као редак пример аријанске цркве коју су можда изградили Остроготи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #89 послато: Јун 01, 2020, 02:34:34 пре подне »
Ради се о базилици која је названа "Бреза II" и потиче из рановизантијског периода. Она је откривена 1930. године када су изведена ископавања мањег обима (G. Čremošnik - D. Sergejevski, Gotisches und romisches aus Breza bei Saraievo. Novitates Musei Sarajevoensis Nr. 9 (1930.)), да би потом детаљније истраживање предузео Ђуро Баслер 1958-61. (Arhitektura kasnoantičkog doba u BiH). Ево неких цитата из те књиге у вези са црквом у Брези (стр. 71-73):

"Na desnoj obali Stavnje (Breza II) otkriveni su 1930. godine, takođe, ostaci crkvene građevine.Iskopavanja su tada vršena u skromnim razmjerima. Sistematsko iskopavanje izvedeno je 1958-61, ali objekat nije publiciran (sl. 49). Građevina se sastojala od narteksa i naosa sa presbisterijem koji se završavao apsidom. Uz tri vanjske strane tekao je portik, nošen stupovima koji su rađeni od muljike na tokarskom kolu, sa četvrtastim kapitelima (sl. 50)."

"Apsida je bila ukrašena masivnim skulpturama glava veprova, koji su, možda, u nekoj kombinaciji sa prozorima, stršili iz zida."

"Na jednom od stupova urezane su rune, čiji smisao nije odgonetnut."

"Bazilika je propala u požaru, i poslije toga nije više obnovljena. Izgleda da je ovaj požar bio u vezi sa nekom borbom jer je u garotini upropašćene drvene konstrukcije nađen germanski umbo (tipičan za VI vijek, (sl.60) i kostur čovjeka koji je, kako izgleda, u tom požaru nastradao. Zidovi bazilike stajali su duže vremena poslije tog požara, lagano su se runili (naslage rahlog maltera uz same zidove), a onda padali, pretežno prema zapadu."

"Poviše sloja sa garotinom, ali prije nego su se zidovi počeli definitivno rušiti, u prostorijama bazilike nastanili su se stari Slaveni. Nije, naime, moguće odrediti na koji su način, među napola razorene zidove, dospjeli ulomci ranoslavenskih posuda."

"Postojanje bazilike možemo na temelju načina građenja, urezanih runa i umba u sloju garotine datirati u VI vijek. Malo je izgleda da bi ona bila starija od samog konca V vijeka. Svojom prostornom koncepcijom i osebujnim oblicima njenih ukrasa, ova bazilika stoji prilično usamljena u ovim krajevima."

Дакле закључак би био да руне нису словенског (с обзиром да су датоване у 6. век), већ вероватно германског порекла. Негде сам читао да се ова црква интерпретира као редак пример аријанске цркве коју су можда изградили Остроготи.

Хвала, НиколаВук, јесте, ово је слика коју је приказао.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8508
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #90 послато: Јун 01, 2020, 04:08:52 поподне »
Хвала, НиколаВук, јесте, ово је слика коју је приказао.



У "Археолошком лексикону БиХ", том 3 (стр. 17) је исти аутор (Ђуро Баслер) написао да се претпоставља да је "објекат на Црквини служио као aula regia источноготских комеса у време њихове владавине, од 490. до 535, након чега је била уништена пожаром." Такође је за натпис речено да је "на једном стубу био угравиран потпуни германски futhark, а на другом латиничка абецеда". Једна исправка, овај објекат је од 1958. до 1961. систематски ископавао Димитрије Сергејевски, а не Ђуро Баслер. Баслер је напоменуо да је питање стилске припадности и датовања ове грађевине још увек предмет дискусија и да постоји мишљење да је делимично настала у средњем веку, односно у време романике.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #91 послато: Јун 02, 2020, 03:36:17 поподне »
У "Археолошком лексикону БиХ", том 3 (стр. 17) је исти аутор (Ђуро Баслер) написао да се претпоставља да је "објекат на Црквини служио као aula regia источноготских комеса у време њихове владавине, од 490. до 535, након чега је била уништена пожаром." Такође је за натпис речено да је "на једном стубу био угравиран потпуни германски futhark, а на другом латиничка абецеда". Једна исправка, овај објекат је од 1958. до 1961. систематски ископавао Димитрије Сергејевски, а не Ђуро Баслер. Баслер је напоменуо да је питање стилске припадности и датовања ове грађевине још увек предмет дискусија и да постоји мишљење да је делимично настала у средњем веку, односно у време романике.

Према Tineke Looijenga, 1999., скоро потпуни futhark ("nearly complete futhark"), посљедње четири руне недостају на мјесту оштећења каменог фрагмента стуба гдје су урезане. Поред руна овог futhark-а, примјећено је још "руноликих" знакова на другим каменим фрагментима ове античке грађевине са локалитета у мјесту Брези на ријечици Ставњи, 25 км сјеверно од Сарајева. На крају закључује Looijenge, futhark и остали рунски знакови припадају Лангобардима који су овај дио Босне запосједали у периоду 30-ак година, од 535.-567., за вријеме византијског цара Јустинијана I (527-565)?

Уколико сам добро разумио овдје приказане наводе Алексића са трибине "Србија пре Немањића", као и прилоге Политике и РТС-а, ови рунски натписи припадају простору владарске палате унутар рушевина раније базилике, са необјашњивим налазима уломака ранословенског посуђа и представљају "најстарију познату зидану палату међу свим Словенима"?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8508
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #92 послато: Јун 02, 2020, 06:09:06 поподне »
Уколико сам добро разумио овдје приказане наводе Алексића са трибине "Србија пре Немањића", као и прилоге Политике и РТС-а, ови рунски натписи припадају простору владарске палате унутар рушевина раније базилике, са необјашњивим налазима уломака ранословенског посуђа и представљају "најстарију познату зидану палату међу свим Словенима"?

Налази ранословенске керамике потичу из хронолошки каснијег слоја у односу на базилику/палату, она није била у функцији када су се Словени населили међу њеним рушевинама, које су додуше у то доба вероватно биле добро очуване. Нисам одгледао Алексићево предавање али овде је ситуација свакако јасна.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #93 послато: Јун 02, 2020, 07:40:15 поподне »
 Поучно ,  Крцун и 6. Личка

 https://www.youtube.com/v/bocY0m-lt2I&t=3566s

 Да појасним виртуални дио културних дешавања...

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #94 послато: Октобар 14, 2020, 05:24:11 пре подне »
https://etnografskimuzej.rs/vesti-i-dogadjanja/xxix-medjunarodni-festival-etnoloskog-filma/
http://www.etnofilm.org/index.php/rs/

Цитат
XXIX међународни фестивал етнолошког филма трајаће од 13-16. октобра 2020. и у оквиру њега биће приказано преко четрдесет филмова. Филмови су подељени у две главне категорије, компетитивну коју чине главни такмичарски програм (24 филма) и студентски програм (4 филма), као и некомпетитивну – односно информативни програм (12 филмова). Такође, постоји и специјални програми у оквиру којих ће бити приказани филмови недавно преминулог редитеља и сарадника МФЕФ-а Добривоја Пантелића, изабране емисије поводом 50-годишњице Научне редакције Радио Телевизије Србије (раније Телевизије Београд) и још неке занимљивости...
 
Овогодишњи слоган фестивала ''У гору, у воду'' представља магијску формулу за одагнавање злих сила оличених у временској непогоди која се обрушила на село (веровање у Северозападној Србији). Пренешено у данашњи контекст нашим фестивалом желимо да одганамо не само временске, већ и све друге зле силе које су се сручиле на нас И да вам кроз мноштво занимљивих филмова пружимо прозор у друге светове.
 
Филмови ће бити доступни за бесплатно гледање током седам дана од почетка фестивала, односно од 13. до 19. октобра.
 
Филмови такмичарског програма су титловани на српски језик, остали филмови имају само енглески титл.
 
Због географског ограничавања садржаја, филмови ће бити доступни само гледаоцима на територији републике Србије.
 
Биће неопходно да се створи кориснички налог на платформи за приказивање филмова, којој ће моћи да се приступи преко линкова на страницама за филмове, доступних на овом сајту.
 
За додатна питања, пишите на [email protected]
« Последња измена: Октобар 14, 2020, 09:50:29 пре подне Amicus »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #95 послато: Октобар 19, 2020, 06:09:51 пре подне »
https://www.srpskaknjizevnazadruga.com/%d1%81%d0%b0%d1%98%d0%b0%d0%bc-%d1%83-%d1%81%d0%ba%d0%b7-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%bc
Цитат
Сва дешавања почињу у 12, 00 часова, у Књижари СКЗ, Краља Милана 19

20 10 2020

Радован Бели Марковић, Стојна ветрењача, роман; говоре: Радивоје Микић и аутор

21 10 2020

Матија Бећковић, Људмилине песме, песник говори стихове из своје нове књиге и разговара са читаоцима; у музичком делу: Маша Ситарица, флаута

22 10 2020

Књига о Надежди, изабрани есеји, са 47 најзначајнијих слика велике уметнице, приредили: Мило Ломпар и Драган Лакићевић, о књизи говоре: Иван Стевовић и Мило Ломпар

23 10 2020

Јован Пејчић, Путеви српске науке о књижевности, научна монографија, учествују: Стојан Ђорђић и аутор

24 10 2020

Драган Хамовић, Лик са Лимеса, песме, говоре: Душко Бабић и аутор

26 10 2020

Драган Марковић, Машина, песме, говоре: Кристина Павловић Рајић и аутор

27 10 2020

Дарко Танасковић, Ислам, научна монографија, о свом виђењу ислама и исламске цивилизације говори аутор, најбољи познавалац ове материје код нас; разговор са читаоцима и потписивање књига

28 10 2020

Од Задруге, нашој деци, разговор о књигама: Басне, Доситеја Обрадовића и Досетке и наивности из дечијег света, Јована Јовановића Змаја; учествују: Драган Лакићевић, уредник у СКЗ, учитељи и ученици београдских основних школа

29 10 2020

Бранислав Матић, Острво, песме, говоре: Весна Капор и аутор.

30 10 2020

Јустин Поповић, Он међу њима, изабрани текстови, избор и предговор Сунчица Денић, о књизи говори: Милорад Средојевић

31 10 2020

Јован Радонић, Ђурђе Бранковић – „Деспот Илирика“, предговор Милош Црњански, поговор Мило Ломпар; о књизи говори: Мило Ломпар

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #96 послато: Октобар 19, 2020, 11:30:53 пре подне »
Супер, Ћосићу. Само да не заборавимо. :)

27 10 2020

Дарко Танасковић, Ислам, научна монографија, о свом виђењу ислама и исламске цивилизације говори аутор, најбољи познавалац ове материје код нас; разговор са читаоцима и потписивање књига

30 10 2020

Јустин Поповић, Он међу њима, изабрани текстови, избор и предговор Сунчица Денић, о књизи говори: Милорад Средојевић

31 10 2020

Јован Радонић, Ђурђе Бранковић – „Деспот Илирика“, предговор Милош Црњански, поговор Мило Ломпар; о књизи говори: Мило Ломпар



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #97 послато: Јануар 23, 2021, 11:52:38 пре подне »
У Галерији САНУ тренутно је у току изложба слика Влаха Буковца.

Назив изложбе је "Влахо Буковац - сликарство непролазне лепоте".


Детаљ великог портрета Краљица Наталија

Игор Борозан, који је аутор изложбе, истиче - "Његови актови су заиста врхунска дела, бисери европског сликарства и то је оно што дефинише њега као естету, који ужива у лепоти света, у радости света и поготово у лепоти женског нагог тела, а то је негде нит, не само та, али кључна, која повезује целокупан његов ликовни преображај, који траје од загребачког периода, париског и прашког".

У Србији је насликао низ портрета припадника владарских породица, међу којима се могу видети портрети краљице Наталије, краља Александра Обреновића и краљице Драге, краља Петра Првог Карађорђевића и краља Александра Карађрођевића.


Краљ Александар

Чињеница да се изложба одржава у овој галерији симболично потврђује припадност Влаха Буковца Српској академији наука и уметности. Дописни члан Српског ученог друштва постао је 1884. године, потом почасни члан Српске краљевске академије, а онда и њен редовни члан.

Изложба траје до 28. марта.

Препоручујем свима који су у могућности да посете изложбу.

Као и увек, улазу у Галерију САНУ је бесплатан за све.



Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #98 послато: Јануар 23, 2021, 03:02:49 поподне »
Negde jesenas, pročitah vest o izložbi Vlaha Bukovca u Beogradu i naravno zatrpah tu informaciju  masom  drugih nebitnih i nekorisnih.
Hvala dragom Amicusu, na podsećanje, da su mi samo nos i usta pokriveni, ali ne i oči!
Uživaću gledajući ovu lepotu !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #99 послато: Јануар 23, 2021, 03:40:11 поподне »
Negde jesenas, pročitah vest o izložbi Vlaha Bukovca u Beogradu i naravno zatrpah tu informaciju  masom  drugih nebitnih i nekorisnih.
Hvala dragom Amicusu, na podsećanje, da su mi samo nos i usta pokriveni, ali ne i oči!
Uživaću gledajući ovu lepotu !

Ако одете у вечерњим сатима, може вам се посрећити да будете буквално сами са сликама. Унутрашњост галеријског простора застрта је дебелим црвеним платнима, која не пропуштају светлост, па с улице делује да је галерија затворена. Међутим, ако покушате одгурнути врата, кроз отшкринут простор заблеснуће вас јака светлост и шаренило рајских живих боја.

Међу многим великим форматима налази се и овај портрет малог формата који не треба прескочити.