Дефтери и ДНК

[НикПав]

Не знам дали ги имате но ето линкове към ТИБИ където има и доста информация за села в Сърбия, само втора и седма книга липсват.
I. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=3825
III. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=1374
IV. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=3748
V. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=3734
VI. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=1403
VIII. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=1404

Може да го знаете но ето и друг линк където също има много публикувана информация за западните Балкани от 1980 година има дефтер на санджака Аладжа Хисар/Крушевац.
http://www.ois.unsa.ba/index.php/bs/publikacije/pof?start=0

Да ли постоји неки попис трнске области из XIX века?

[vasil]

Да ли постоји неки попис трнске области из XIX века?

Трънско се води и в Османските регистри и през Средновековието Знеполе. Иначе има информация за Знеполско в това което съм публикувал но за съжаление са по-стари. Разгледай Том 3 там има доста села от района но най-вече са Войнушки регистри. В Османския архив в Истанбул има страшно много непреведена информация от която в последно време някои почнаха да си превеждат използвайки османисти.

[НикПав]

Трънско се води и в Османските регистри и през Средновековието Знеполе. Иначе има информация за Знеполско в това което съм публикувал но за съжаление са по-стари. В Османския архив в Истанбул има страшно много непреведена информация от която в последно време някои почнаха да си превеждат използвайки османисти.

Хвала за инфо. Тај крај је црна рупа што се тиче података.

[vasil]

В Том 3 от страница 173 има списък на джелебкешаните от каза Изнепол - 1576.

[vasil]

В Том 5 от страница 197 почва регистър на Войнуците от казите София, Шехиркьой(Пирот), Изнебол(Знеполе), Брезник и Берковица от 1606.

[НикПав]

Хвала Васил. Моји су са те стране, барем по њиховој причи, дошли доста касније у тај крај.

[Lajbnic]

Не знам дали ги имате но ето линкове към ТИБИ където има и доста информация за села в Сърбия, само втора и седма книга липсват.
I. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=3825
III. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=1374
IV. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=3748
V. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=3734
VI. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=1403
VIII. https://bg-nacionalisti.org/BNF/index.php?action=downloads;sa=view;id=1404

Може да го знаете но ето и друг линк където също има много публикувана информация за западните Балкани от 1980 година има дефтер на санджака Аладжа Хисар/Крушевац.
http://www.ois.unsa.ba/index.php/bs/publikacije/pof?start=0

Хвала Васил за ове линкове. Одличан материјал.

[Nebo]

Насеља неких делова Србије 1530. године, према османском попису:

[Nebo]

[ДушанВучко]

Ако имаш и јужни део Шумадије, овај северни има доста места са истим називима као и данас (Младеновац, Међулужје, Селевац, Азања итд), посебно је то занимљиво за Шумадију, јер је постојао тзв. временски међупростор у континуитету живљења (пре досељавања из динарских крајева, као и југоисточних, источних, са Косова...), па континуитет у називима места може да говори о неком минималном "премошћавању" те временске "рупе", чим су се називи села одржали (тј. останку бар неког дела шумадијских старинаца пре доласка новог становништва)

[Nebo]

Ово је све што сам добио од нашег човека који има контакт у тим турским архивима.
Види се да велики број насеља има тај след још пре 16. века.
Што указује да овај простор није био баш сасвим испражњен у каснијим ратним временима, како се углавном сматра, јер је неко морао остати да пренесе називе насеља.
Постојало је то "премошћавање" како ти рече.

[ДушанВучко]

Ово је све што сам добио од нашег човека који има контакт у тим турским архивима.
Види се да велики број насеља има тај след још пре 16. века.
Што указује да овај простор није био баш сасвим испражњен у каснијим ратним временима, како се углавном сматра, јер је неко морао остати да пренесе називе насеља.
Постојало је то "премошћавање" како ти рече.

Негде сам видео попис места из Левча, из 15. века, и апсолутно готово сва данашња села су постојала и тада, под истим називима (Медвеђа, Велика Дренова (Ивелик Дренова), Богдање итд). Ту је постојао континуитет, али то је мало јужнији део. Међутим за Шумадију око Крагујевца и ка северу, изгледа да је исто постојао континуитет, па можда можемо да кажемо да је прича о "200 година празном простору под шумама", и мит... ипак мора да је било неког становништва тамо, барем по неколико породица у сваком селу, где се одржао назив места . Нека шумадијска старина је сигурно дочекивала нове насељенике .

[ДушанВучко]

Иначе, о насељавању Шумадије, то је све било спонтано (ко ће који део села да насели). Напр. , насељеници у Чумићу, из 1806., Васиљевићи, су се доселили из Овсишта (иначе Никшићи, иста фамилија са мојом прабабом изгледа, пошто ми је рекао да су род са Николићима (Гавриловићима) из Овсишта (фамилија моје прабабе), а Васиљевића је тестирао Влада (дели СНП са Јовановићем из Мојковца)...Они кад су решили да се селе из Овсишта, нису имали избора, него су на крају села могли само да населе "јалову земљу" (причао ми је деда од Васиљевића, да нису имали избора).. то је на једној узвисини, на крају села

[Vlax]

Само једна напомена. Континуитет у називима насеља не мора нужно бити последица континуитета становништва у насељу, већ може указивати и на континентет и систематичност османске администрације. Ипак су пописи периодично спровођени од 15. века па надаље. Нпр. у дефтерима се срећу и напуштена села којима се наводи име, а која на следећем дефтеру видимо као насељена и са истим именом. И при потпуној промени становништва, власт је по инерцији могла задржати старе топониме.

[Nebo]

И то је тачно. Мада, има више примера где су каснији досељеници неком запустелом насељу дали нов назив.

[Nebo]

Постоји случај, нарочито у делу Србије уз Дунав и Саву, где су места привремено запустела, али би се одсељеници касније вратили. Обично се радило о привременој бежанији у панонске крајеве. Тако да би неко нсеље могло остати запустело у неком раздобљу, али би га касније (барем делом) населили његови ранији житељи. Логично би онда остала очувана и топонимија, без обзира на неке друге досељенике.