Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

[Христифор]

Да ли је од ових Тришића власник БН телевизије Владо Тришић?

[ВелиборЛазић13]

Да ли је од ових Тришића власник БН телевизије Владо Тришић?

Није. У Великој Обарској, колико је мени познато, постоје, како бисмо ми то у Семберији рекли "троји Тришићи". Тришићи, којима припада тестирани, који славе Јовањдан, Тришићи који славе Митровдан и Тришићи којима припада Владо, који су у Велику Обарску дошли, чини ми се, из Црњелова (нека ме неко исправи, ако гријешим), у релативно скорије вријеме.

[Христифор]

Захваљујем на појашњењу. Такође ме занима од којих Јовића је фудбалер Лука?

[aleksandar I]

Није. У Великој Обарској, колико је мени познато, постоје, како бисмо ми то у Семберији рекли "троји Тришићи". Тришићи, којима припада тестирани, који славе Јовањдан, Тришићи који славе Митровдан и Тришићи којима припада Владо, који су у Велику Обарску дошли, чини ми се, из Црњелова (нека ме неко исправи, ако гријешим), у релативно скорије вријеме.

Владин отац, Србо Тришић, живи у Доњем Црњелову.

[aleksandar I]

Захваљујем на појашњењу. Такође ме занима од којих Јовића је фудбалер Лука?

Не знам да ли је то тачно, али један Дугоњић из Батра ми је рекао да су Јовићи огранак Дугоњића. Иначе у попису из 1851. у Батру није забиљежена ниједна породица са презименом Дугоњић.

[ВелиборЛазић13]

Захваљујем на појашњењу. Такође ме занима од којих Јовића је фудбалер Лука?

Нема на чему. Лука Јовић потиче из села Батар, које се налази на крајњем југу територије града Бијељина, на граници Семберије и мајевичког побрђа, уз ријеку Дрину. Вјерујем да сам претке Луке Јовића идентификовао у домаћинству број 9, у поменутом селу, а у вези са тим домаћинством постоји пар куриозитета. Носилац домаћинства је Јован Јокић. Презиме Јовић је вјероватно настало по хипокоризму Јово. Јован је син, ни мање ни више, него Луке. Даље, један од Јованових синова се зове Лука. Последња занимљивост односи се на то да је за Јовановог млађег брата Илију, момка од 18 година, уписано у напомени да се налази у Београду. Дакле, већ тада су преци Јовића показивали аспирације да се отисну у свијет 

Ето, немојте Луки предати ове информације тек тако, а да не "кане" бар нешто за акцију тестирања Сембераца и Мајевичана. 

И одмах да додам, Милош Бојанић је из сусједног села Рухотина, потомак Бојана Јоковића, пописаног у кући бр. 10. За Митра Мирића ме не питајте, тешка је идентификација, јер је Угљевик специфично издијељен, а презиме може бити и патронимско, али и матронимско, по некој Мири. 

Заборавих Саву Милошевића. Његов Јоховац, који се граничи са Рухотином, није пописан одвојено, па се може само нагађати да је село пописано или у оквиру Батра, или у оквиру Рухотине. С обзиром на то да Рухотина има мали број домова, остаје да се тражи у оквиру Батра, гдје налазимо Милоша Ерића, сина Стојана, могућег Савиног претка.

[ВелиборЛазић13]

Владин отац, Србо Тришић, живи у Доњем Црњелову.

Хвала на потврди.

[aleksandar I]

Заборавих Саву Милошевића. Његов Јоховац, који се граничи са Рухотином, није пописан одвојено, па се може само нагађати да је село пописано или у оквиру Батра, или у оквиру Рухотине. С обзиром на то да Рухотина има мали број домова, остаје да се тражи у оквиру Батра, гдје налазимо Милоша Ерића, сина Стојана, могућег Савиног претка.

Гледао сам то и моја претпоставка је да је Јоховац пописан у оквиру Батра. Као прво Јоховац се на магистралном путу Бијељина Зворник налази на истој ( лијевој) страни а друго у Батру је, за разлику од Рухотине, пописан релативно велики број домаћинстава. Уосталом  када се дубље сиђе у Јоховац ( дио који се стрмо спушта према Дрини), одмах преко једне шуме се види Батар, То знам је сам први 5 година живота провео у Јоховцу и често сам и посјећивао тај крај.

Иначе, у Рухотини код Ракића видим да је било пасторака. Ракић који је тестиран припада хг G2a.

[Atlantische]

И одмах да додам, Милош Бојанић је из сусједног села Рухотина, потомак Бојана Јоковића, пописаног у кући бр. 10.

Занимљиво, мислио сам да нам је презиме искључиво матронимског порекла.

[ВелиборЛазић13]

Занимљиво, мислио сам да нам је презиме искључиво матронимског порекла.

Није искључено да је тако, али име Бојан (са дугосилазним акцентом на последњем слогу - као код имена Гојан, Продан и сл, а не као савремена варијанта) није баш често у то вријеме, а ето јавља се баш у Рухотини и то на свега 10-11 кућа.

Наравно, ако неко конкретно породично предање поријекло презимена Бојанић из Рухотине везује за преткињу Бојану, треба се држати тога, али и предање зна да буде варљиво, јер људи ствари објашњавају онако како им изгледа логично из перспективе доба у ком они живе.

На жалост, осим Бојана (1811) помињу се само још два имена у том домаћинству - Стојан (око 1790) и Јован (1828), па не знам да ли Вам то може бити од користи да провјерите да ли има основа за ову теорију.

[Христифор]

Надам се да нам колега Велибор може прибавити узорке Јовића, Милошевића, Бојанића и Мирића. Спортско-естрадни генетички микс који би многе заинтригирао.

[ВелиборЛазић13]

Надам се да нам колега Велибор може прибавити узорке Јовића, Милошевића, Бојанића и Мирића. Спортско-естрадни генетички микс који би многе заинтригирао.

Свакако је интересантна замисао, али вјероватно превазилази моје тренутне капацитете, што се времена тиче.  Али, можда би се нешто могло урадити за бар неке од њих.

[Милош]

71. Зеленовић, Аранђеловдан, Горњи Драгаљевац, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. У оквиру ове гране , код Зеленовића се можда могу издвојити вредности 439=12, 570=17... Са свима из ове гране је најмање на три разлике. Мада ми се чини да су му најближа двојица из околине Бијељине, са којима има 4 разлике на упоредива 25 маркера. Они су блиски рођаци и на Yfull-у су смештени у грани FTA22808. Како овог СНП-а нема у понуди код Yseq-a, свакако је боља варијанта, уколико је у могућности, да одради неки WGS тест.

Тестирани је навео да су Зеленовићи пореклом из Херцеговине, тачније из Гацка. Али Зеленовићи из околине Гацка славе Ђурђевдан и припадају грани Z17855.

[Ojler]

68. Марјановић, Ђурђевдан, Велика Обарска/Бијељина, I2-Y3120

О Марјановићима из Велике Обарске Велибор Лазић нам је доставио следеће податке:

Још једна од бројних породица које нису поменуте у монографији Радмиле Кајмаковић "Семберија". У попису из 1850/51. године у селу Обарска не јавља се презиме Марјановић, али се два пута среће име Марјан. Сам тестирани навео је да његова породица потиче из засеока Миљевићи, у такозваној Доњој Обарској (у монографији Семберија госпођа Кајмаковић је направила иневерзију па Миљевиће и преостала три засеока из "равне" Доње Обарске смјешта у Горњу и обрнуто...). Засеок Миљевићи, као још неки засеоци у Великој Обарској, али и другим семберским селима, носи назив по презимену које је данас ишчезло, јер су га замијенили патроними у појединим гранама некада јединствене породице. Знајући то, у попису из 1850/51. године лако је лоцирати три пописане куће са презименом Миљевић (од куће 3. до куће 5.), а онда даљим повезивањем можемо изнијети претпоставку да Марјановићи потичу од Марјана Ковачевића пописаног у кући број 1, тј. од његовог сина Стеве. Потпора за ову тезу налази се у томе што се наредних 10-ак кућа пописаних након ове односи на породице из Миљевића, али и у још једној посредној, али интересантној ствари. Наиме, прва је по правилу пописивана кућа сеоског кнеза. Један од Марјанових синова је Иван, а сеоски кнез у вријеме Бијељинске буне 1876. је био управо Стево Ивановић, вјероватно унук Марјанов. Ивановићи и данас живе у Миљевићима. У кући број 3. у селу Обрска 1850/51. године пописан је Бојо Миљевић, син Живана, а Живановићи су и данас најбројнија породица у Миљевићима. Све наведене породице славе Ђурђевдан, као и тестирани Марјановић, што додатно поткрјепљује могућу једнородност старих становника Миљевића. Детаљнији увид у црквене матице и домовнике и евентуално тестирање неког од Живановића и Ивановића заокружиће слику о прошлости овог засеока Велике Обарске.

Хаплотип тестираног је прилично специфичан, а посебно га карактеришу вредности DYS481=25, DYS391=12, док се као ређе издвајају и DYS19=17, DYS389ii=30 и DYS576=17. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које би се могло рећи да су филогенетички блиски овом резултату. Технички му је најближи један необјављени резултат тестираног из Неготина у Повардарју који слави Никољдан, са подударањем 20/23 и поклапањем на карактеристичним маркерима DYS19=17, DYS391=12 и DYS576=17, али и са великим разликама на три маркера на којима нема подударања, са одступањем које у збиру износи чак 9.

Мислим да су Велиборови закључци о могућој генетичкој блискости Марјановића са Живановићима и Ивановићима из истог села добар смер за даље генетичко истраживање, како би се дошло до генетичког профила овог рода.

[Ojler]

75. Цвијетиновић, Јовањдан, Чађавица Горња/Бијељина I2-Y3120

О Цвијетиновићима наш члан Велибор Лазић наводи следеће:

Како сам већ у више наврата истицао, Горња Чађавица није обрађена у етнографској литератури. Међутим, уз помоћ предања које преноси тестирани, о заједничком поријеклу са још неким породицама из засеока Петковићи, у турском попису из 1850/51. године проналазимо Цвијетина Петковића, сина Симе, рођеног 1796, са којим је у домачинству пописан и син Михајло. Михајла, пописаног са хипокоризмом Мићо и патронимом Цвијетиновић, који ће даље служити као презиме, проналазимо и у документацији везаној за успоставу земљишних књига, из периода 1879.-1888. године, те са сигурношћу можемо рећи да је старо презиме Цвијетиновића било Петковић, по ком је назван и засеок. По Цвијетиновој браћи Деспоту и Јеврему презимена носе (односно, носили су) Деспотовићи и Јевремовићи, с тим да су Јевремовићи буквално истријебљени у Другом свјетском рату. У попису из 1850/51. године пописана су још четири домаћинства Петковића, али, интересантно, ради се о малим домаћинствима, са по пар мушких глава, што је један од најранијих примјера "разбијања" породичних задруга у том дијелу Семберије.

Тестирани је навео да је његова фамилија старином из Херцеговине. Прво су дошли у Зло Село испод Мајевице (данас село Подгора) у општини Лопаре, одакле су се затим преселили у Чађавицу Горњу.

Цвијетиновић припада генетичком роду у коме су до сада били двојица тестираних Ристића са славом Јовањдан и Јовић са славом Ђурђевдан, сва тројица из Чађавице Горње као и Цвијетиновић. Ово није неочекивано с обзиром да и Ристићи наводе да су се доселили из Подгоре, а као и код Цвијетиновића помиње се њихово порекло од Петковића. Веза са Петковићима из Подгоре ипак није доказана (они припадају грани I2-PH908), па овом роду за сада можемо дати радни назив Подгорани - јовањштаци. Карактеришу га вредности маркера DYS19=17, DYS389i=12, DYS635=25, и повишена вредност DYS389ii>=32 (код Цвијетиновића DYS389ii=33). Цвијетиновићев хаплотип додатно поседује и високу вредност DYS460=11.

Модални хаплотип рода поседује дакле изражене карактеристике због којих је лако препознатљив, а велики генетички тест неког од припадника рода би помогао да сазнамо и њихову млађу филогенетску грану коју би у будућности на основу хаплотипа било лако идентификовати.

[ВелиборЛазић13]

 Ево и нове тројице тестираних Сембераца:

76. Лакић, Јовањдан, Батковић, Бијељина,
77. Илић, Стевањдан, Остојићево, Бијељина,
78. Симикић, Јовањдан, Батковић, Бијељина.

[Црна Гуја]

74. Перић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни Z92>YP271>YP270. Не поседује неке специфичне вредности, а хаплотип му је готово идентичан модалном хаплотипу тестираних за које се претпоставља да припадају овој грани. Најближа поклапања има са групом родова са простора Шумадије и Старог Влаха који славе Ђурђиц, али су од свих тих родова јавни само резултати Марића из Жаочана код Чачка и Јованчића из Лисе код Ивањице, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На само једном маркеру разликује се и од Вановца из Високог (Ђурђевдан) и Богдановића из Бзеница код Александровца (Томиндан). С обзиром да предикција припадности овој грани није нарочито јака, препорука је додатно тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700) како би се поуздано утврдила  најмлађа грана којој припада ова група родова. Тестирани је у упитнику навео да му није познато предање о даљем пореклу, али можда ће Велибор Лазић моћи да напише више информација о Перићима.

[ВелиборЛазић13]

74. Перић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни Z92>YP271>YP270. Не поседује неке специфичне вредности, а хаплотип му је готово идентичан модалном хаплотипу тестираних за које се претпоставља да припадају овој грани. Најближа поклапања има са групом родова са простора Шумадије и Старог Влаха који славе Ђурђиц, али су од свих тих родова јавни само резултати Марића из Жаочана код Чачка и Јованчића из Лисе код Ивањице, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На само једном маркеру разликује се и од Вановца из Високог (Ђурђевдан) и Богдановића из Бзеница код Александровца (Томиндан). С обзиром да предикција припадности овој грани није нарочито јака, препорука је додатно тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700) како би се поуздано утврдила  најмлађа грана којој припада ова група родова. Тестирани је у упитнику навео да му није познато предање о даљем пореклу, али можда ће Велибор Лазић моћи да напише више информација о Перићима.

На жалост, не могу ни ја рећи много.

74. Перић - У монографији "Загони", аутора Бранка Матића, поменуто је неколико разнородних Перића - у Горњим Загонима Перићи (Чагићи), Перићи (Срдановићи) и Перићи (Радикићи), у Ковачићима (тада засеок Загона) Перићи и Перићи (Кукаловићи) и у Доњим Загонима Перићи (Тодорићи). У загради су дати породични надимци. У накнадном разговору са тестираним утврдио сам да његови Перићи потичу из Ковачића (овдје наведени само као Перићи, без породичног надимка). Ковачићи су традиционално били засеок Загона, али су данас посебна мјесна заједница у оквиру града Бијељина. На жалост, у поменутој монографији нема конкретнијих података како о поријеклу ових Перића, тако ни о поријеклу становништва Ковачића у цјелини, па предстоји мукотрпан рад на повезивању тестираног са пописом из 1850/51. године.

[Кековац]

73. Радић, Јовањдан, Пељаве, Угљевик, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака и има потпуно модални хаплотип за овај род, па се на основу њега може само закључити да тестирани припада роду Дробњака, али не и ком огранку овог рода.

Тестирани је у упитнику навео да један огранак породице слави Ђурђевдан и да није сигуран која је првобитна породична слава. У књизи Мајевица Миленка С. Филиповића пише за Радиће да им је отац био "доводак" од Трифковића у Тобуту, за које је наведено да славе Ђурђевдан и да су пореклом из Херцеговине. Највероватније је Ђурђевдан првобитна слава Радића и због могуће везе са Трифковићима и због тога што је Ђурђевдан најчешћа слава Дробњака.

[ВелиборЛазић13]

У новој тури Сембераца и Мајевичана имамо сљедеће тестиране:

80. Николић, Никољдан, Доња Трнова, Угљевик,
81. Ђокић, Јовањдан, Чађавица Горња, Бијељина,
82. Јовановић, Јовањдан, Буковица Доња, Бијељина,
83. Гајић, Јовањдан, Чађавица Горња, Бијељина,
84. Стојановић, Чађавица Горња, Бијељина,
85. Илић, Аранђеловдан, Крива Бара, Бијељина,
86. Тонковић, нема, Бијељина,
87. Јефтић, Стевањдан, Чакловићи Горњи, Тузла.