Аутор Тема: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару  (Прочитано 2493 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #20 послато: Септембар 24, 2022, 09:23:38 пре подне »

U periodu velikih sporova s doseljenicima Frankopani su bili nagrađeni raznim službama i počastima koje su im podarile austrijske vlasti. Tako je Vuk
1619. postao zamjenik karlovačkog generala, a uskoro i general. Njegov sin
Gašpar dobio je mjesto kapetana u Ogulinu. Komandant Hrvatske krajine baron Stadl pokušao je 1620. da napravi kompromis između Srba i Frankopana.
On je predložio da Gomirci plate Frankopanima 6 000 forinti na ime odštete za
zaposjednuto zemljište. Frankopani su na to pristali, ali Srbi tada nisu imali
novca i tako je taj dogovor propao. Prošlo je još dosta godina dok se ta kupovina obavila.
Bez obzira na to što je spor trajao, i dalje su u ove krajeve pristizali novi doseljenici. Veliki kapetan ogulinski, grof Gašpar Frankopan, krenuo je 1632. s
Gomircima u cazinski kotar i preveo je otuda, od manastira Gomele, venfh broj
Srba koji su se smjestili u Ravnoj Gori, Smrčevoj Poljani, Starom Lazu, Mrkoplju, Tuku, Jasenku i Drežnici. Ovaj narod dognao je mnogo krupne i sitne
stoke, pa se ovako nadaleko raširio da bi zauzeo što više pašnjaka.
Grof Gašpar nasilno je preveo Srbe iz Petrova Sela i naselio ih 1639. godine, najprije oko Brinja i onda u Plaški, a 17 porodica smjestio je u Vitunj. Zbog
njih pobunili su se Ogulinci jer je zemljište oko Vitunja služilo njima za ispašu
stoke. Srbi su ipak ostali u Vitunju jer su kasnije to zemljište kupili od grofova za svoj novac. Nije poznato da li se još poslije vitunjske naseobine srpsko
stanovništvo naseljavalo u gomirskom kraju.
Bez obzira na stav koji su imali kao feudalni vlastelini prema doseljenim
Srbima, Frankopani se sada pojavljuju i u jednoj drugoj ulozi. Naime, kao
krajiški oficiri oni sami vrše naseljavanje Srba u ove krajeve.
Do reforme Vojne krajine iz 1746. godine sva naselja sačinjavala su jednu
zajedničku političku i crkvenu općinu koja se zvala gomirska općina. Dvadeset
godina poslije posljednjeg naseljavanja, tj. 1659. u jednom dokumentu spominje
se da je tada u cijeloj toj općini bilo 83 kuće s 800 muških glava. Ona je zauzimala prostor od Severina, Bosiljeva, pa pored Ogulina i Modruša, do brinjske i krmpotske granice i, dalje, pored Skrada i Delnica, do Kupe. Dakle, tu je
pripadala i Drežnica.
Doseljavanje Srba u Dubrave i Ponikve bilo je drugačije nego doseljavanje
u ostale predjele gomirskog okruga. Sredinom 1641. jedna grupa Srba od 38
porodica, koje su živjele na turskoj strani Korane, prešla je na austrijsku stranu i naselila se u Dubravama i Ponikvama. Pri njihovoj seobi grof Vuk Frankopan obećao im je da će dobiti graničarsku službu. Međutim, on ih je prevario
i od njih načinio svoje kmetove. Vuk Mandić doveo je 1658. godine u Dubrave
jedan dio Srba Usoraca.
Poslije pogubljenja Petra Zrinjskog i njegovog šuraka Krste Frankopana konfiskovana su njihova imanja i kasnije podijeljena raznim vlastelinskim porodicama. Komisija, koja je vršila tu podjelu, htjela je da Dubrave i Ponikve prisajedini ozaljskom vlastelinstvu tako da bi taj narod i dalje ostao u kmetovskim odnosima. Stanovnici ovih mjesta 1672. godine podnijeli su molbu caru
Leopoldu da ih uvrsti u red krajišnika i da im dade slobodu i privilegije koje
su uživali ostali srpski doseljenici u ovim krajevima. U molbi su oni istakli da
će rado obavljati graničarsku vojnu službu, samo da više ne budu vlastelinski
kmetovi. O ovom pitanju car je zapitao za mišljenje generala Herberštajna, a
ovaj je svesrdno preporučio da Srbe u Dubravama i Ponikvama treba uzeti među krajišnike. Na osnovu generalove preporuke car je ispunio tu molbu.
23
Spomenuli smo usoračke Srbe koji su se tako zvali po rijeci Usori, lijevoj
pritoci Bosne kod Doboja, odakle su došli u naše krajeve. Pregovori o njihovom preseljavanju na austrijsku stranu trajali su dugo i često puta su bili prekidani. Tek kad su zaprijetili da će se sporazumjeti s Mlečanima, onda je brzo
donesena odluka o njihovoj seobi na austrijsku stranu.
Usorci su došli i u Gacku dolinu, ali vlasti nisu željele da oni tu ostanu. Mislili su da ih nasele u Krakar, ali taj predio je bio jako obrastao šumom i grmljem. Trebalo bi dugo vremena da se to zemljište iskrči i da se učini pogodnim za zemljoradnju, pa se zato odustalo od toga plana. Konačno, 1658. car
Leopold I imenovao je komisiju za naseljavanje koja je prebrojila i popisala
usoračke Srbe u Gackoj dolini. Po tom popisu bile su 83 porodice s 841 članom
od kojih je 263 bilo sposobno za oružje. Konačno su ostali u Gackoj dolini oko
Otočca, Brloga i Brinja.
Svađe s grofovima Zrinjskim i Frankopanima zbog zaposjednutog zemljišta
u gomirskom okrugu trajale su 60 godina. Na kraju Srbi su kupili to zemljište,
pa je 13. jula 1657. u Ogulinu potpisan ugovor prema kome grof Juraj Frankopan prodaje Srbima Gomirje, Vrbovsko i Moravice, dio Kamenskog te pašnjake i livade na brdu Cetin, a Srbi njemu ustupaju svoju najamničku plaću
kroz četiri godine što je iznosilo oko 15 000 forinti. Pri sklapanju ugovora Srbe
su zastupali gomirski knez Nikola Dokmanović i modruški vojvoda Milovan
Vučinić. Ugovor je potvrdio car Leopold 8. marta 1659. a kasnije car Karlo 1727.
i Marija Terezija 1759. godine. Isti taj car Leopold 30. aprila 1671. uništio je
Zrinjske i Frankopane i tako je jedna ugovorna strana zauvijek nestala.
Zagrebački kaptol kao kraljevski sud poslao je svog povjerenika koji je Srbe
i formalno uveo u posjed kupljenog okruga i o tome im je izdao zakonski dokumenat. Nepovoljno za kupce dodat je i jedan aneks na kraju ovog ugovora
prema kome su oni morali kupljeni okrug ustupiti državi za 15 000 forinti kad
ovaj okrug prestane biti na granici prema Turskoj. Država se kasnije ovim
pravom i poslužila i otela je mnogo šume narodu koju je on ranije kupio.

Ово је из књиге "Партизанска Дрежница" и свакако има доста битних података за читаво подручје.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #21 послато: Септембар 24, 2022, 09:37:06 пре подне »
Вук Мандић је 1658. довео у Дубраве један дио Срба Усораца

80. Микашиновић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Карактеристике Микашиновићевог хаплотипа су снижене вредности 17 на DYS570 и 23 на DYS481. Прву вредност дели са више тестираних припадника N2 хаплогрупе у бази Српског ДНК пројекта, док другу вредност дели само са Мрдићем из Ракове Ноге код Илијаша и једним тестираним из Рудиница код Плужина, који уз то такође славе Никољдан. Мрдић има предање о пореклу од Ђачића из Пиве, па би вредност DYS481=23 могла да буде карактеристика Ђачића из Пиве и самим тим би указивала на ранију матицу и порекло Микашиновића, пре сеоба ка западу.

Тестирани је навео да Микашиновићи воде порекло из Старе Херцеговине, односно са севера данашње Црне Горе, а резултат је потврдио предање (ранија матица је по свему судећи Пива). Зрно је раније на овој теми поставио занимљиве податке о најранијем помену Микашиновића (попис влаха 1651. у Дубравама).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #22 послато: Септембар 24, 2022, 11:26:49 пре подне »
Вук Мандић је 1658. довео у Дубраве један дио Срба Усораца

Сеоба у Дубраве и Поникве је везана за другу групу Срба, не би то становништво требало везати уз ову конкретну сеобу у Гомирје и Моравице.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #23 послато: Септембар 25, 2022, 07:33:00 поподне »
Још један резултат из Горског Котара (23andMe). Вучковић, Моравице, Врбовско, I2-S17250. Синиша би могао видети око славе. Вучковићи из Горње Крајине славе више крсних слава.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #24 послато: Септембар 25, 2022, 08:17:03 поподне »
То једино на фејзбуку може да се сазна, као што сам ја прекјуче, пишући чланак о Дрежници. Срећом, била је група, па одеш тамо и у претрази укуцаш "Срећна слава".

Сад сам нашао и неку групу за Моравице:

Srećna Slava na ovo Đurđevdansko jutro poslje kiše! Tradicija i predci se ne zaboravljaju oni su identitet. Danas pola mjesta slavi Đurdevdan a i to je ime naše crkve Sv.Georgija. Čestitke Petrovićima, Jakšićima, Vukelićima, Vučkovićima, Trbovićima,  Rajnovićima, Pošmugama, Juzbašićima i svima koji danas slave.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #25 послато: Септембар 25, 2022, 08:21:28 поподне »
Хвала на информацији обојици.

Покушавам да за горњокарловачку епархију комплетирам податке о породицама, мјестима и славама. И сам често идем на фејсбук странице или тражим по коментарима код нас на сајту.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #26 послато: Септембар 25, 2022, 08:24:09 поподне »
Ово је за Дрежницу:

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом.

Српска презимена

БОЦА (22 у Брезном) – Свети Георгије

БАТИНИЋ (9 у Горњој Дрежници) – Свети Георгије

БОСНИЋ (23 у Дрежници, 1 у Радојчићима) – Свети Игњатије

ВУКЕЛИЋ (137 у Дрежници, 46 у Трбовићима) – Свети Георгије

ЗРНИЋ (238 у Зрнићима) – Свети Георгије

ИВОШЕВИЋ (18 у Кракару, 8 у Дрежници) – Свети Георгије

КОСАНОВИЋ (65 у Кракару, 10 у Дрежници, 1 у Радојчићима) – Свети Никола

МАРАВИЋ (152 у Дрежници, 98 у Трбовићима, 73 у Николићима, 25 у Зрнићима, 11 у Кракару, 1 у Радојчићима) – Свети Никола

РАДОЈЧИЋ (83 у Радојчићима, 4 у Дрежници) – Свети Георгије

РАДУЛОВИЋ (27 у Кракару, 13 у Дрежници, 6 у Зрнићима, 1 у Радојчићима, 1 у Трбовићима) – Свети Игњатије

ТАТАЛОВИЋ (253 у Дрежници, 65 у Зрнићима, 30 у Брезном) – Свети Јован

ТРБОВИЋ (128 у Трбовићима, 119 у Кракару, 8 у Радојчићима) – Свети Георгије

ЋУПУРДИЈА (15 у Кракару, 1 у Радојчићима) – Свети Георгије

ТОМИЋ (205 у Дрежници, 3 у Кракару, 5 у Зрнићима) – Свети Георгије

Хрватска презимена

САБЉАК (19 у Брезном)

-Постоје подаци о Рендулићима и Гашпаровићима у Брезном пре Другог светског рата, али 1948. нису пописани.

Ромска презимена

ХУДУРОВИЋ/УДУРОВИЋ (12 у Трбовићима – Додигушама) – Доселили су око 1830. као ковачи. Поправљали су пољопривредне алатке и поткивали коње. Скоро све су их побиле усташе, а преживео је Миле који је био у партизанима и вратио се у село, а касније одселио у Огулин и тамо умро.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #27 послато: Септембар 25, 2022, 08:52:26 поподне »
Ово је за Дрежницу:

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом.

Српска презимена

БОЦА (22 у Брезном) – Свети Георгије

И резултат ове породице је познат на 23andMe, реч је о Боцама (Кунић/Плашки) J2b-M205.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #28 послато: Септембар 27, 2022, 09:42:01 поподне »
ВУКЕЛИЋ (137 у Дрежници, 46 у Трбовићима) – Свети Георгије

Појавио се на 23andMe и Вукелић, Ђурђевдан, Дрежница, Огулин, R1b-CTS9219

Изгледа да је ова група R1b-Z2103>Z2075 са славом Ђурђевдан веома раширена код Срба из Горског Котара (од раније знамо за резултате Бунијевца и Стјепановића).