Аутор Тема: Светски ДНК месец 2022  (Прочитано 38229 пута)

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #280 послато: Јул 09, 2022, 04:01:15 поподне »
Ма не мора нико ни да се тестира, ти све већ знаш и без тога.
Могао би ти урадити још једног Михића није згорег...   :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #281 послато: Јул 09, 2022, 04:22:35 поподне »
Рубежић, такође због проблема са узорцима, неће бити објављен у скорије време.

Е, штета. А да се понови узимање узорка?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #282 послато: Јул 09, 2022, 04:39:56 поподне »
Е, штета. А да се понови узимање узорка?

Хоће, али човек тренутно није у земљи, па ће морати да се сачека...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 881
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #283 послато: Јул 09, 2022, 05:27:08 поподне »
Можемо полако да резимирамо досада објављене резултате. На 110 обрађених узорака резултат је следећи:


И2а-38 ( 35.5%) /28 Дин Југ (73.6) 10 Дин Север (26.3%)
Р1а-20  (18.1%)
Е-В13-13 (11.8%)
И1-10 (9.09%)
Р1б-9 (8.1%)
Ј2б-6 (5.4%)
Ј2а-5 (4.5%)
Н2-3 (2.7%)
Г2а-3 (2.7%)
J1-2 (1.8%)
Q-1  (0.9%)

Ван мреже zslavo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #284 послато: Јул 14, 2022, 02:15:27 пре подне »
112. Зељић, Никољдан, Церовица, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е8 у табели СДП. Овом роду припадају још три породице из подручја Станара које славе Никољдан и имају слична предања о поријеклу: Ерићи, Максимовићи и Миливојевићи. Хаплотип овог рода је модалан без карактеристичних маркера, али хаплотипови Зељића и Миливојевића, у потпуности се поклапају, и имају неколико немодалних вриједности маркера: DYS576=17, DYS570=19 и DYS481=29. Осим тога и Зељићи су као и Миливојевићи из истог насеља, Церовице, па је јасно да се ради о двије блиско повезане породице. Пошто је предање и Миливојевића и Зељића да им је старије презиме Ерић, може се рећи да је поклапањем генетичких резултата ове три породице та предањска веза потврђена. Предање говори о даљем поријеклу овог рода из Вучје планине, села Бучје југозападно од Теслића. То планинско подручје је карактеристично као матично подручје великог броја српских родова у Усори. Углавном се ради о српском становништву у влашком статусу досељеном  почетком 16. вијека, из Херцеговине, Полимља и Старог Влаха. У попису из 1604. године, на подручју Бучја пописано је неколико кнежинских самоуправа.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY) или бар M423 Panel YSeq.

Зељићи из Церовице славе Никољдан, али не припадају хаплогрупи I2-PH908, већ хаплогрупи I2-Y3120. Дакле Зељић староседеоци нису у роду са Мливојевићима ни са Ерићима већ су од племена Бајчетићи из Пријепоља. Напомена у церовици постоје тако рекући две гране Зељића једна грана је Симина то су староседеоци који припадају хаплогрупи I2-Y3120, а друга грана је Јованова, то су Зељићи звани Ерићи који су дошли на брдо Зељића и имју везу са Ерићима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #285 послато: Јул 14, 2022, 09:17:48 пре подне »
Зељићи из Церовице славе Никољдан, али не припадају хаплогрупи I2-PH908, већ хаплогрупи I2-Y3120. Дакле Зељић староседеоци нису у роду са Мливојевићима ни са Ерићима већ су од племена Бајчетићи из Пријепоља. Напомена у церовици постоје тако рекући две гране Зељића једна грана је Симина то су староседеоци који припадају хаплогрупи I2-Y3120, а друга грана је Јованова, то су Зељићи звани Ерићи који су дошли на брдо Зељића и имју везу са Ерићима.

Господине Зељићу, на сертификату који сте добили је ознака I2-Y3120, која је "општија", узводна грана у односу на PH908; на сертификате увек стављамо ту узводнију грану. Уредник је дао коментар вашег резултата са поклапањима која имате и са нижом подграном којој припадате, а то је I2-PH908; та процедура је објашњена у мејлу који вам је послат заједно са сертификатом. Дакле ваш резултат је показао да сте сродни са раније тестираним Миливојевићем из истог места, као што је у коментару и написано.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже zslavo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #286 послато: Јул 14, 2022, 10:46:59 пре подне »
Господине Зељићу, на сертификату који сте добили је ознака I2-Y3120, која је "општија", узводна грана у односу на PH908; на сертификате увек стављамо ту узводнију грану. Уредник је дао коментар вашег резултата са поклапањима која имате и са нижом подграном којој припадате, а то је I2-PH908; та процедура је објашњена у мејлу који вам је послат заједно са сертификатом. Дакле ваш резултат је показао да сте сродни са раније тестираним Миливојевићем из истог места, као што је у коментару и написано.

Хвала вам на одговору, мислим да би евентуално требало извршити додатно тестирање  (Dante, Nebula, BIGY) или бар M423 Panel YSeq. Село Церовица је велика површинска територија и у њој постоје презимена Анђелићи, Ерићи, Јосићи, Миливојевићи, Тешићи, Дошлићи, Јотићи, Китић, Попадићи, Кесери, Шљивићи, Чикојевићи, Миличић, Лазићи, Гојићи, Видаковићи, Босићи, Нојићи, Николчићи, Терчићи, Микеревићи, Чолићи, Петковићи, Васиљевићи, Кајганићи, Цвијановићи, Лазаревићи, Гајановићи, Божићи, Ковачевићи, Софрићи, Зрнићи, Лукићи, Продићи, Ђукићи и ми Зељићи. Већинска група по домаћинствима су Петковићи, Миливојевићи и Божићи, и сви славе Никољдан, слви се још и Јовањдан, Ђурћевдан, Марковдан, Часневериге, Симољдан, Стјепандан, Михољдан. У Церовици постоји Црква Светих апостола Петра и Павла у засеоку Гојкаовац ове године црква наврша 130 година од њеног освештења а постоје и ранији трагови о цркви томос од пре 300 година. Неки писани трагови преко црквених књига говоре да су Анћелићи, Јосићи и Ерићи први насељеници Церовице Анћелићи су свештеничка лоза од 1840 до дана данашњег, Церовица је добола име по церовој шуми која је крчена доласком ових презимена на ово подручије. Унапред вам се Захваљујем пошто сам од презиена Зељић а мога презимена има свугде у различитим крајевима и славе различите славе, а црквено предање каже ако су истог презимена и исту славу славе онда имју нешто у коренима да су од једнога племена.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #287 послато: Јул 14, 2022, 11:36:32 пре подне »
Хвала вам на одговору, мислим да би евентуално требало извршити додатно тестирање  (Dante, Nebula, BIGY) или бар M423 Panel YSeq. Село Церовица је велика површинска територија и у њој постоје презимена Анђелићи, Ерићи, Јосићи, Миливојевићи, Тешићи, Дошлићи, Јотићи, Китић, Попадићи, Кесери, Шљивићи, Чикојевићи, Миличић, Лазићи, Гојићи, Видаковићи, Босићи, Нојићи, Николчићи, Терчићи, Микеревићи, Чолићи, Петковићи, Васиљевићи, Кајганићи, Цвијановићи, Лазаревићи, Гајановићи, Божићи, Ковачевићи, Софрићи, Зрнићи, Лукићи, Продићи, Ђукићи и ми Зељићи. Већинска група по домаћинствима су Петковићи, Миливојевићи и Божићи, и сви славе Никољдан, слви се још и Јовањдан, Ђурћевдан, Марковдан, Часневериге, Симољдан, Стјепандан, Михољдан. У Церовици постоји Црква Светих апостола Петра и Павла у засеоку Гојкаовац ове године црква наврша 130 година од њеног освештења а постоје и ранији трагови о цркви томос од пре 300 година. Неки писани трагови преко црквених књига говоре да су Анћелићи, Јосићи и Ерићи први насељеници Церовице Анћелићи су свештеничка лоза од 1840 до дана данашњег, Церовица је добола име по церовој шуми која је крчена доласком ових презимена на ово подручије. Унапред вам се Захваљујем пошто сам од презиена Зељић а мога презимена има свугде у различитим крајевима и славе различите славе, а црквено предање каже ако су истог презимена и исту славу славе онда имју нешто у коренима да су од једнога племена.

Слажем се, било би одлично да нпр. ви и Миливојевић урадите неки од великих тестова, тиме бисте на најбољи начин могли да утврдите време до најближег заједничког претка, као и којој нижој подграни од I2-PH908 припадате и колико блиска поклапања имате са другим припадницима гране PH908 који су такође урадили неки од великих тестова.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже zslavo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #288 послато: Јул 14, 2022, 12:09:14 поподне »
Слажем се, било би одлично да нпр. ви и Миливојевић урадите неки од великих тестова, тиме бисте на најбољи начин могли да утврдите време до најближег заједничког претка, као и којој нижој подграни од I2-PH908 припадате и колико блиска поклапања имате са другим припадницима гране PH908 који су такође урадили неки од великих тестова.

Видећемо још, од ових презимена из церовице да барем неко уради овај основни тест, а ја ћу вероватно урадити додатно један од великих тестова, углавном ту смо у контакту а узорке и све остало можемо преко брата Дамира Кљаијћа проследити до вас.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #289 послато: Јул 15, 2022, 06:47:55 поподне »
114. Симић, Игњатијевдан, Грабовац/Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду М у табели СДП. Хаплотипом су му најближи тестирани са подручја између Врбаса и Босне који славе Игњатијевдан. Посједује карактеристичне вриједности за овај род DYS19=15 и DYS389-I=12. Осим ових има и неке своје карактеристичне вриједности: DYS389-I029, DYS456=16. У оквиру рода најближи му је Красић, Игњатијевдан, Шешковци/Лакташи, који као и Симић има повишену DYS576=20. Цијела ова група породица могла би потенцијално припадати роду Малешеваца из Херцеговине, али је неопходна SNP потврда.

О Симићима у етнографској литератури нема података, а ни тестирани није оставио неке податке о предањима.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #290 послато: Јул 15, 2022, 08:31:04 поподне »
Симић је радио и аутосомални тест , занимљиво 100%  Балкан  https://www.myheritage.rs/dna/ethnicity/intro/89C4AU2NA19N0S395SLMIPQ2F96LCJQ47174ERRGD13LIQ1FESQKIC2PESSIUL9BEKLJEL9NCLC50R9FDT73GJ9JB0PLCQREA9RLCS8

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #291 послато: Јул 15, 2022, 08:51:17 поподне »
Како се Симић и Остић из Сњеготине поклапају ?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5294
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #292 послато: Јул 15, 2022, 08:59:52 поподне »
115.   Поповић, Бранешци Доњи/Челинац, Аранђеловдан, I2-Y177643

Још једaн од тестираних аранђеловштака са подручја Бранешаца који припада роду Крајишких аранђеловштака - Родића, о којима имамо засебну тему (Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055). Тестирани није навео никакве податке о породичном пореклу.

Хаплотип тестираног показује највећу сличност са резултатима тестираних припадника братства Васића, међу којима има потпуно подударање на 23 маркера са Васићем из Горње Мравице код Прњавора.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #293 послато: Јул 15, 2022, 09:19:32 поподне »
Лепа вест , дакле Бранешки Васићи , Кнежевићи и Поповићи ( слава Аранђеловдан) су исти род . Још ћемо тестирати  Цигановиће и Јањиће .

Тестирани Поповић https://celinacke.com/2016/11/09/petar-popovic-rus/
« Последња измена: Јул 15, 2022, 09:26:36 поподне Васић.РС »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3422
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #294 послато: Јул 17, 2022, 05:26:38 поподне »
63. Декић, Никољдан, Доња Гуштерица, Липљан, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера YGATAH4=13, DYS570=22, DYS549=11 и DYS635=13.

На четири маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Алексовски, Митровдан, Баратлија/Ранковце
- Младеновић, Атанасијевдан, Петралица/Ранковце
- Лазић, Никољдан, Ниш
С обзиром да су разлике махом на маркерима на којима хаплотип Декића поседује карактеристичне вредности, не може се говорити о ближој вези ни са једним од поменутих тестираних.

Атанасије Урошевић у Доњој Гуштерици једино помиње Декиће, који славе Аранђеловдан:
Декићи (2 к., Св. Арханђео). Пресељени су из Г. Брњице око 1870.
Тестирани у упитнику није навео да су Декићи раније славили неку другу славу поред Никољдана, који данас славе.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #295 послато: Јул 17, 2022, 09:09:18 поподне »
63. Декић, Никољдан, Доња Гуштерица, Липљан, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера YGATAH4=13, DYS570=22, DYS549=11 и DYS635=13.

На четири маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Алексовски, Митровдан, Баратлија/Ранковце
- Младеновић, Атанасијевдан, Петралица/Ранковце
- Лазић, Никољдан, Ниш
С обзиром да су разлике махом на маркерима на којима хаплотип Декића поседује карактеристичне вредности, не може се говорити о ближој вези ни са једним од поменутих тестираних.

Атанасије Урошевић у Доњој Гуштерици једино помиње Декиће, који славе Аранђеловдан:
Декићи (2 к., Св. Арханђео). Пресељени су из Г. Брњице око 1870.
Тестирани у упитнику није навео да су Декићи раније славили неку другу славу поред Никољдана, који данас славе.

У раду Милете Букумирића "Из ономастике липљанске околине", за Декиће из Доње Гуштерице на стр. 98 Ономатолошких прилога бр. 21 (2011. год.) стоји следеће:

"Шкуртови, породични надимак Декића, Колића и две куће Стопића. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Живојин Декић."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3422
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #296 послато: Јул 17, 2022, 11:09:05 поподне »
У раду Милете Букумирића "Из ономастике липљанске околине", за Декиће из Доње Гуштерице на стр. 98 Ономатолошких прилога бр. 21 (2011. год.) стоји следеће:

"Шкуртови, породични надимак Декића, Колића и две куће Стопића. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Живојин Декић."

То значи да Декићи који славе Аранђеловдан немају везе са породицом тестираног пошто и Урошевић помиње Шкуртове:
Шкуртови (3 к., Св. Никола) и Сталићи (1 к., Ђурђиц), досељеници непознатог порекла.

Презимена Декић, Колић и Стопић су очито презимена огранака старог рода Шкуртова.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #297 послато: Јул 18, 2022, 09:23:55 пре подне »
То значи да Декићи који славе Аранђеловдан немају везе са породицом тестираног пошто и Урошевић помиње Шкуртове:
Шкуртови (3 к., Св. Никола) и Сталићи (1 к., Ђурђиц), досељеници непознатог порекла.

Презимена Декић, Колић и Стопић су очито презимена огранака старог рода Шкуртова.

Да Декић је од Шкуртових. Мислили смо због истог породичног надимка да је род са Јовановским из Вратнице али видимо да није. Свакако настављамо даље са истраживањима у свим смеровима и правцима па ћемо видети где ћемо завршити 😁

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5483
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #298 послато: Јул 18, 2022, 10:57:38 пре подне »
Да Декић је од Шкуртових. Мислили смо због истог породичног надимка да је род са Јовановским из Вратнице али видимо да није. Свакако настављамо даље са истраживањима у свим смеровима и правцима па ћемо видети где ћемо завршити 😁

Предак им је вероватно носио надимак Шкурти (алб. кратки), које се даје високим људима. Слично као и Жвило (алб. развијен), када је неко мршав. То сам приметио и у другим срединама, где се дају такви надимци који су супротни од изгледа, као нпр. ако је неко црномањаст, зову га Бели или ако је плавокос, зову га Црни...
« Последња измена: Јул 18, 2022, 10:59:55 пре подне Милош »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #299 послато: Септембар 28, 2022, 10:58:25 пре подне »
29. Берисавац, Јовањдан, Гараши, Аранђеловац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду Ж у табели пројекта.

Најближе поклапање има са Лазовићем из Корита код Бијелог Поља (Јовањдан), 1 маркер разлике (19) на 23 упоредива. 2 маркера разлике (19 и 533) има са Поповићем из Заблаћа код Чачка који такође славе Јовањдан. Истом генетичком роду припадају још Гавриловићи из околине Александровца који су тестирани на 17 маркера.

Како тестирани из овог рода поседују прилично препознатљиве хаплотипове у односу на остатак Z280 резултата у Србаља, мислим да нема сумње да је ДНК тест потврдио предање Берисаваца забележено 20-их година прошлог века, по коме је ''било пет брата који крену из Црне Горе и дођу до Чачка, где остану неко време. Одатле дођу на Рудник, не допадне им се место, пођу одатле и настане се у Берисави (крај Калањевца-Качер). Овде се не задрже дуго, нису се „слагали“ са Турцима, и пред Карађорђев Устанак дођу у Гараше.''

Било би сјајно када би се овај занимљиви род испрофилисао путем неког од дубинских тестова (FTDNA Big Y-700, Nebula, Dante WGS).

Налетио сам ових дана читајући неке спискове породица на помен породице Берисавац из Слабиње код Костајнице. Ови Берисавци из Слабиње славе Никољдан и немају везе са горе тестираним Берисавцима из Шумадије, али ми је било интересантно да нека презимена, наизглед прилично карактеристична, могу бити неповезана.

Евидентно је да су оба презимена настала по топониму- Берисави. Док за шумадијске Берисавце није спорно о којој се Берисави ради (засеок села Калањевци/Љиг), дотле за банијске Берисавце не постоје подаци који би могли указати по којој су Берисави добили презиме. И сам топоним Берисава није чест. Заправо поред помеуте Берисаве у Качеру (која се у турским пописма јавља још у 16. вијеку), једина Берисава која још постоји је она у моравичком Старом Влаху, јужно од Ивањице. Ова Берисава је данас у атару села Катићи. Такође се помиње у турским пописима, али и у кнежини кнезова Рашковића. Мислим да данас постоји планина или врх Берисава са тим називом у том крају. Питање је да ли су банијски Берисавци донијели своје презиме у Крајину, и да ли су презиме добили по старовлашкој или шумадијској Берисави, које су обе веома рано забиљежене као насеља? А можда је и у Крајини постојао топоним Берисава који су Срби пренијели у својим сеобама, па се касније изгубио. С обзиром на смјер сеоба некако ми ова старовлашка Берисава изгледа као највјероватнија могућност за везу са банијским Берисавцима.