Примјер онога што су називали хрватским језиком у 16. вијеку.
Пјесма је писана муслиманом Мехмедом 1588. год. арабским писмом.
Језик бити ће да је из сјеверне Далмације, штокавски с икавским одјеком јата и типичним звучањем љ као ј.
Хрватска турћија (народна пјесма)
Ах невиста, душо моја,
дај ми да те обвеселим,
доклем не изишла душа,
дај ми се, да повеселим.
Кад те виде очи моје
весели се срце моје;
Ја сам твоје, ти си моје
Дај ми се, да обвеселим;
Ова' свит је каконо цвит,
нећемо дуго ми живи бит';
не буд' свагди тако срдит,
дај ми се, да повеселим;
Не мори ме, просим тебе
изгубил сам ја сам себе,
обдан - обноћ молим тебе,
дај ми се, да обвеселим;
Из срца ја тебе јубим,
хоћ' ли бит' јошт, да те грлим,
од жалости не знам, што чиним,
дај ми се, да повеселим;
Гиздава си, гиздав буди,
што ћу истом, здрав ми буди,
ову песму Мехмед згоди,
дај ми се, да обвеселим.