Регионални идентитети

[Неродимац]

Предпостављам да мислите да треба да се изјашњавају као Срби?
Ову другу издвојену реченицу неби коментарисао
( Да не буде забуне изјашњавам се као Србин

Како би по вама требали да се називају? Ми (Срби) уопште не треба да расправљамо о томе да они нису Срби. Ми њима дајемо ветар у леђа када коментаришемо и расправљамо о томе шта су они и то користе у њиховим идеолошким причама па пишу и снимају свакакве глупости позивајући се и цитирајући Србе који их помињу као посебне нације. За мене не постоји Бошњак, Македонац, Црногорац, Хрват, да постоје као регионални назив али не као нација. Ја ћу за неког из Босне да назовем Босанац зато што долази из предела који се тако зове, као што нас са Косова зову Косовац или неког из Шумадије Шумадинац. Да ли Емир Кустурица будала? Такав капацитет човека не бих се вратио својим коренима да они нису прави и истинити и са поносан каже да је Србин, што би то био проблем да уради неки Халил из Тутина?

[Саша]

Ја ћу за неког из Босне да назовем Босанац зато што долази из предела који се тако зове, као што нас са Косова зову Косовац или неког из Шумадије Шумадинац.

Мислим да је употреба термина Босанац постала проблематична за многе Србе из БиХ од 1992. године, да не кажем увредљива, управо зато што је то име постало предмет манипулације политичког ислама. Управо зато да не би били Алијини "Босанци", 30.000 људи српске националности, углавном војника ВРС, или чак и више од тог броја је погинуло у рату од 1992-1995. Многи су изгубили дијелове тијела, остали инвалиди, или без комплетне имовине.

Ако баш инсистирате на "географском предјелу", онда "Босна" представља ништа друго до узаног појаса који се простире од Врела Босне, долином ријеке Босне, од Сарајева преко Зенице, па до Саве, на сјевер. Правилно би било користити и термине Крајишника, Сембераца, Херцеговаца и Романијаца, а не све њих "сврставајући" под Босанце.

Ја сам Србин из Републике Српске, са Романије, а Ви ће те ме назвати "Босанцем из Босне", и мислићете да сте у праву?

Мудро је Ломпар написао, циљ је да "све што је српско треба свести на србијанско да оно што није србијанско – као Његош, Андрић, Селимовић, Петар Лубарда – с временом престане да буде српско".

Мислим да је трагично што су само нама Србима уваљене кованице попут термина Србијанац и Босанац, што води још једној од подјела, а код Хрвата или Словенаца су сви Хрвати и Словенци, немају глупаве термине попут Хрваћана, итд.

[Небојша]

Мислим да је употреба термина Босанац постала проблематична за многе Србе из БиХ од 1992. године, да не кажем увредљива, управо зато што је то име постало предмет манипулације политичког ислама. Управо зато да не би били Алијини "Босанци", 30.000 људи српске националности, углавном војника ВРС, или чак и више од тог броја је погинуло у рату од 1992-1995. Многи су изгубили дијелове тијела, остали инвалиди, или без комплетне имовине.

Ако баш инсистирате на "географском предјелу", онда "Босна" представља ништа друго до узаног појаса који се простире од Врела Босне, долином ријеке Босне, од Сарајева преко Зенице, па до Саве, на сјевер. Правилно би било користити и термине Крајишника, Сембераца, Херцеговаца и Романијаца, а не све њих "сврставајући" под Босанце.

Ја сам Србин из Републике Српске, са Романије, а Ви ће те ме назвати "Босанцем из Босне", и мислићете да сте у праву?

Мудро је Ломпар написао, циљ је да "све што је српско треба свести на србијанско да оно што није србијанско – као Његош, Андрић, Селимовић, Петар Лубарда – с временом престане да буде српско".

Мислим да је трагично што су само нама Србима уваљене кованице попут термина Србијанац и Босанац, што води још једној од подјела, а код Хрвата или Словенаца су сви Хрвати и Словенци, немају глупаве термине попут Хрваћана, итд.

Гледао сам неки интервју са Нелетом Крајлићем, где он прича да нема проблем са тим термином Босанац. Бар се он као Сарајлија тако осећа, а то каже и за већину Срба из Сарајева и Средње Босне. На питање водитеља зашто се онда Миле Додик љути када га називају Босанцем, Неле уз осмех одговара: па добро, Додик је Крајишник, они имају јако развијен тај крајишки идендитет.

Дакле није ни Босанац увек увреда, већ је, како кажеш, реч о регионалном називу.

[Саша]

Слажем се, то је дјелимично тачно, није увијек увреда. Али, ајде да будемо скроз искрени. Кад неко из Србије каже Босанац, у већи случајева мисли на читаву БиХ, као државу, а не на нечији завичај. Доста пута чујем у Србији "Босанци и Срби", што ми је ван сваке памети. Неле се мало и шалио, али вјеруј ми, за многе Србе је то увредљиво. Мада знам, има и неких, који истичу да су "Босанци" или босанчероси

[Грк]

али вјеруј ми, за многе Србе је то увредљиво.

У потпуности се слажем.

[Atlantische]

Наравно да пара уши када се чује ''Босанци и Срби'' у реченици у којој се говори о припадницима истог народа, док са друге стране Босанци и Србијанци мени лично уопште не звучи тако, чак штавише симпатично и разумно, као што се некад користило. Мило Ломпар јесте у праву када говори да су у току процеси који све српско своде на србијанско, али то нема никакве везе са термином Босанац који прекодрински Срби у највећој мери (са ''разлогом'') данас одбацују, а о томе је и сам Ломпар говорио. То је свакако много присутније код Крајишника него код осталих.

Као што је промена назива неких градова и места током ратних дешавања 90-их била последица националног буђења након пар деценија ''братства и јединства'', исто тако је то доказ колико такви ''неедуковани'' видови националног исповаљавања могу донети више штете него користи. Најбољи пример је Фоча, која је током рата носила назив Србиње. Управо њен средњовековни назив Хоча доказује српски карактер тих крајева. А што се тиче термина Босанац, довољно је поменути некадашњи часопис Босанска вила да би се схватило да тај термин није имао негативну конотацију код прекодринских и Срба уопште, напротив, био је на понос.

Колико је погрешно свођење свега на србијанског толико је погрешно и одбацивање оригинално српских обласних термина, јер су те две ствари итекако повезане и управо оне на крају воде у ''србијанштину''.

Наравно, ово не пишем да бих ''поповао'' Србима са друге стране Дрине како би регионално требало да се осећају јер они то најбоље знају, већ износим свој став.

[Неродимац]

Слажем се и ја, и извињавам се ако сам неког увредио али морате схватити људе из других крајева Србије јер не познају географске распрострањености неких делова. Ја знам где се протеже Косово, где Метохија, где Полимље, где Врањска котлина али не знам где су границе Босне, Херцеговине, Славоније или неких делова са којима географски нисмо блиски. Верујем да је обрнут случај исти, па онај из Републике Српске не зна границе области које сам горе поменуо. Ми Косовци за Црногорце кажемо за оне које живе у Црној Гори у њеним данашњим границама а сами знамо да у Црној Гори има Старохерцеговаца, Бокеља итд, итд тако да се још једном извињавам ако сам неког увредио. Поздрав

[Саша]

А што се тиче термина Босанац, довољно је поменути некадашњи часопис Босанска вила да би се схватило да тај термин није имао негативну конотацију код прекодринских и Срба уопште, напротив, био је на понос.

Наравно, ту су и термини попут Младе Босне или младобосанаца, па онда Босанског Бана. Љиљани су стари српски средњовијековни симболи. Босна је била попут Рашке, још једна од српских земаља са богатом традицијом. Али се све промијенило од 1992, кад су и Љиљани, и Босна, и Босанци добили нове конотације које до јуче нису имали.

[Atlantische]

Наравно, ту су и термини попут Младе Босне или младобосанаца, па онда Босанског Бана. Љиљани су стари српски средњовијековни симболи. Босна је била попут Рашке, још једна од српских земаља са богатом традицијом. Али се све промијенило од 1992, кад су и Љиљани, и Босна, и Босанци добили нове конотације које до јуче нису имали.

Да ли их треба предати онима који им се данас највише ките одбацивањем тих ствари? То и јесте питање. То што се појму Босанац деценијама додавао неки посрпрдни термин кроз вицеве о Муји и Хаси не би смело да промени историјске чињенице и регионални идентитет српског народа у тим крајевима.

[Саша]

Слажем се и ја, и извињавам се ако сам неког увредио

Није никакав проблем и нисам твој коментар доживио ни увреду нити као неку негативну инсинуацију. Само сам осјетио потребу да продискутујем употребу термина Босанац, и након што сам се изјаснио, а и прочитао мишљења од вас неколико овдје, већ се боље осјећам. Поздрав за све. 

[Ojler]

Наравно, ту су и термини попут Младе Босне или младобосанаца, па онда Босанског Бана. Љиљани су стари српски средњовијековни симболи. Босна је била попут Рашке, још једна од српских земаља са богатом традицијом. Али се све промијенило од 1992, кад су и Љиљани, и Босна, и Босанци добили нове конотације које до јуче нису имали.

Али што ми треба да прихватамо такве наративе и одбацујемо нешто наше зато што неко други жели да га присвоји? Чињеница је да многи људи у Србији не доживљавају назив Босанац за Србе из БиХ увредљивим, а као што кажеш, није за никога ни био до рата у БиХ. Онда испада да тиме некога несвесно вређају, мада то ником није заиста намера.
Такође, зашто је Србима из БиХ назив Босанац увредљив а Херцеговац није, ако се земља већ зове Босна и Херцеговина, а не само Босна? При том знамо да су националне страсти код сва три народа у Херцеговини вероватно и најјаче. Овде кад се каже "Хрват из Херцеговине", за многе је прва асоцијација - усташа. Ипак, ником не смета да се Срби из Херцеговине називају Херцеговцима, то није увредљиво. Мени то искрено није јасно и чини ми се прилично ирационалним гледиштем, што вероватно и јесте због свих ратних дешавања.

[gillle]

"Ој Босанче, стара славо, тврдо срце, тврда главо"

[Саша]

Да ли их треба предати онима који им се данас највише ките одбацивањем тих ствари?

Наравно да не треба, и требамо све то и даље чувати као дио нашег идентитета, историје и културног насљеђа.

Међутим, треба бити и реалан и схватити да су неке ствари и процеси неповратни, и да већина оних који се данас изјашњавају као Хрвати, Бошњаци, Албанци, не желе да живе са нама у истој држави. Зато се треба окренути српским интеграцијама, на свим могућим пољима.

[Неродимац]

Драго ми је. Само бих се надовезао на ову тему. Нас са Косова зову Косовци и Косовари. За ове прве кажу да су Срби а ове друге Шиптари мени лично не смета ни један ни други назив иако видим да људи праве неке разлике око тога. И једна и друга реч су Српска и објашњавају географски назив за те становнике које тамо живе. Шта ћемо онда за кажемо за Роме са Косова, Косороми итд итд. То ми сами радимо и као што је Сава Текелија пре 200 година рекао "маните се тих регионалних назива, Црногорац, Македонац, Босанац, Далматинац јер ће неко од тих регионалних назива створити народе". Зато треба да се сви зовемо Срби и само тако Срби.

[gillle]

Наравно да не треба, и требамо све то и даље чувати као дио нашег идентитета, историје и културног насљеђа.

Међутим, треба бити и реалан и схватити да су неке ствари и процеси неповратни, и да већина оних који се данас изјашњавају као Хрвати, Бошњаци, Албанци, не желе да живе са нама у истој држави. Зато се треба окренути српским интеграцијама, на свим могућим пољима.

Тако је, Косовчићу!

[Đorđo]

мени се чини да се ради о томе да Срби желе да се одвоје од Босне па онда у склопу тога прекрајају свој идентитет да у својој глави што више прекину све везе са Босном као целовитом државом, и да су зато неки почели да се љуте кад их назову Босанцима, а до пре 30 годинама су их сви најнормалније звали тако и никад никакав проблем није био. У суштини ја то видим као савремено прекрајање идентитета каквог је било подоста последње 3 деценије

[Atlantische]

Наравно да не треба, и требамо све то и даље чувати као дио нашег идентитета, историје и културног насљеђа.

Међутим, треба бити и реалан и схватити да су неке ствари и процеси неповратни, и да већина оних који се данас изјашњавају као Хрвати, Бошњаци, Албанци, не желе да живе са нама у истој држави. Зато се треба окренути српским интеграцијама, на свим могућим пољима.

Апсолутно се слажем, само не разумем зашто у тим интеграцијама термини попут ''Босанац'' нису добродошли? Управо су такви термини интегративни и представљају средину између најгоре врсте регионализма и централизма у свесрпском случају.

[Саша]

Али што ми треба да прихватамо такве наративе и одбацујемо нешто наше зато што неко други жели да га присвоји? Чињеница је да многи људи у Србији не доживљавају назив Босанац за Србе из БиХ увредљивим, а као што кажеш, није за никога ни био до рата у БиХ. Онда испада да тиме некога несвесно вређају, мада то ником није заиста намера.
Такође, зашто је Србима из БиХ назив Босанац увредљив а Херцеговац није, ако се земља већ зове Босна и Херцеговина, а не само Босна? При том знамо да су националне страсти код сва три народа у Херцеговини вероватно и најјаче. Овде кад се каже "Хрват из Херцеговине", за многе је прва асоцијација - усташа. Ипак, ником не смета да се Срби из Херцеговине називају Херцеговцима, то није увредљиво. Мени то искрено није јасно и чини ми се прилично ирационалним гледиштем, што вероватно и јесте због свих ратних дешавања.

Мислим да је то зато што су појмови попут Херцеговац и Крајишник недвосмислено завичајни, а Босанац је предметом манипулације постао национално-државни појам. Класичан примјер је језик. Сви језици у свијету су именовани по народу који га говори или га је први почео употребљавати. Само је код Бошњака језик Босански, а не Бошњачки. И они годинама инсистирају на томе правећи велике проблеме у школским системима Србије и Српске. Зашто, е па зато, између осталог, да би сутра госпођа Аманпур на сиенену објашњавала англосаксонцима да у Босни живе само Босанци који говоре Босанским језиком.

[Atlantische]

"маните се тих регионалних назива, Црногорац, Македонац, Босанац, Далматинац јер ће неко од тих регионалних назива створити народе". Зато треба да се сви зовемо Срби и само тако Срби.

Овај цитат је фалсификат који се у последње доста проширио друштвеним мрежама. У суштини није много погрешан гледајући данашње време, али он пре скоро 200 година то није изјавио нити написао. Све док се користе у разумној мери и доброј намери српски обласни термини су по мом виђењу добродошли.

[Ojler]

Мислим да је то зато што су појмови попут Херцеговац и Крајишник недвосмислено завичајни, а Босанац је предметом манипулације постао национално-државни појам. Класичан примјер је језик. Сви језици у свијету су именовани по народу који га говори или га је први почео употребљавати. Само је код Бошњака језик Босански, а не Бошњачки. И они годинама инсистирају на томе правећи велике проблеме у школским системима Србије и Српске. Зашто, е па зато, између осталог, да би сутра госпођа Аманпур на сиенену објашњавала англосаксонцима да у Босни живе само Босанци који говоре Босанским језиком.

Да, разумем.

[Саша]

Људи, мислим да смо довољно рекли на тему Босанаца, шта мислите? Ако овако наставимо, престаћу ускоро да будем Почетник!

[Ojler]

Овај цитат је фалсификат који се у последње доста проширио друштвеним мрежама. У суштини није много погрешан гледајући данашње време, али он пре скоро 200 година то није изјавио нити написао. Све док се користе у разумној мери и доброј намери српски обласни термини су по мом виђењу добродошли.

Не само да је цитат фалсификат већ је таква регионална именовања на која се тобож-аутор жали немогуће избећи. Па зар у Србији не говоримо Бачванин, Сремац, Шумадинац, и слично, а шта је то него регионални назив. И није тачно да то раде само Срби, већ и сви други. И Хрвати ће рећи Далматинац, Славонац, Загорац...

[нцп]

Наравно да пара уши када се чује ''Босанци и Срби'' у реченици у којој се говори о припадницима истог народа, док са друге стране Босанци и Србијанци мени лично уопште не звучи тако, чак штавише симпатично и разумно, као што се некад користило. Мило Ломпар јесте у праву када говори да су у току процеси који све српско своде на србијанско, али то нема никакве везе са термином Босанац који прекодрински Срби у највећој мери (са ''разлогом'') данас одбацују, а о томе је и сам Ломпар говорио. То је свакако много присутније код Крајишника него код осталих.

Као што је промена назива неких градова и места током ратних дешавања 90-их била последица националног буђења након пар деценија ''братства и јединства'', исто тако је то доказ колико такви ''неедуковани'' видови националног исповаљавања могу донети више штете него користи. Најбољи пример је Фоча, која је током рата носила назив Србиње. Управо њен средњовековни назив Хоча доказује српски карактер тих крајева. А што се тиче термина Босанац, довољно је поменути некадашњи часопис Босанска вила да би се схватило да тај термин није имао негативну конотацију код прекодринских и Срба уопште, напротив, био је на понос.

Колико је погрешно свођење свега на србијанског толико је погрешно и одбацивање оригинално српских обласних термина, јер су те две ствари итекако повезане и управо оне на крају воде у ''србијанштину''.

Наравно, ово не пишем да бих ''поповао'' Србима са друге стране Дрине како би регионално требало да се осећају јер они то најбоље знају, већ износим свој став.

Употреба речи Србијанци за Србе из Србије мени није симпатична.

Шта више ту поделу на Србе (Срби изван Србије) и Србијанце (Срби из централне Србије) сматрам  врло штетном по српски народ.

То нема ни код једног другог народа на свету. Мени се чини да ми и не умемо да осетимо и препознамо те замке које нам праве, ни уларе које нам стављају око врата.

Има она изрека "да се Власи не досете", али Срби мисле да се то односи на Влахе - баш Влахе (за које они мисле да нису Срби), а у ствари зависно из угла оног ко то говори односи се ( мисли се) заправо на Србе - баш Србе (за које и Срби мисле да јесу Срби).

Јербо помињањем Влаха место Срба дотични мисле да ће Срби заборавити да су Срби или да су некад били Срби, па ће "ишчилити"  и нестати у влашком окружењу.

Замислите да Руси називају Русцијанцима све  Русе из Русије, а Русима  оне Русе који живе изван Русије?

Или да Хрвати себе деле на Хрвате и Хрватијанце...?

Или да Црногорци деле себе на Црногорце (Црногорци изван Црне Горе) и Црногоријанце (Црногорци из Црне Горе)?

Тако да када "неко" назива Србе из Србије "Србијанцима" ја њега одмах у мојој глави "етикетирам" као  "онај човечијанац".

Што се тиче Срба из Босне (ја их више не зовем Босанци јер видим да им "то не паше", али превиђају да тако и Босну лагано препуштају тзв.Бошњацима), нек извине,  они би сада да буду већи Срби од Срба из Србије. А сви смо ми Срби са неким особеностима географског подручја на коме смо се укоренили. Ништа више или мање кад се упоредимо.

Само још фали и да се епархие СПЦ деле на српске и србијанске. Све је то дневно-политичког карактера. Али, ни мало наивног. За мене бар.

Ово АС рођаче није било ништа лично!

Али јесте из мог угла.

[НиколаВук]

Употреба речи Србијанци за Србе из Србије мени није симпатична.

Шта више ту поделу на Србе (Срби изван Србије) и Србијанце (Срби из централне Србије) сматрам  врло штетном по српски народ.

То нема ни код једног другог народа на свету. Мени се чини да ми и не умемо да осетимо и препознамо те замке које нам праве, ни уларе које нам стављају око врата.

Има она изрека "да се Власи не досете", али Срби мисле да се то односи на Влахе - баш Влахе (за које они мисле да нису Срби), а у ствари зависно из угла оног ко то говори односи се ( мисли се) заправо на Србе - баш Србе (за које и Срби мисле да јесу Срби).

Јербо помињањем Влаха место Срба дотични мисле да ће Срби заборавити да су Срби или да су некад били Срби, па ће "ишчилити"  и нестати у влашком окружењу.

Замислите да Руси називају Русцијанцима све  Русе из Русије, а Русима  оне Русе који живе изван Русије?

Или да Хрвати себе деле на Хрвате и Хрватијанце...?

Или да Црногорци деле себе на Црногорце (Црногорци изван Црне Горе) и Црногоријанце (Црногорци из Црне Горе)?

Тако да када "неко" назива Србе из Србије "Србијанцима" ја њега одмах у мојој глави "етикетирам" као  "онај човечијанац".

Што се тиче Срба из Босне (ја их више не зовем Босанци јер видим да им "то не паше", али превиђају да тако и Босну лагано препуштају тзв.Бошњацима), нек извине,  они би сада да буду већи Срби од Срба из Србије. А сви смо ми Срби са неким особеностима географског подручја на коме смо се укоренили. Ништа више или мање кад се упоредимо.

Само још фали и да се епархие СПЦ деле на српске и србијанске. Све је то дневно-политичког карактера. Али, ни мало наивног. За мене бар.

Ово АС рођаче није било ништа лично!

Али јесте из мог угла.

Израз "да се Власи не досете" је настао приликом посете делегације српских устаника Цариграду 1805. године:

Ovaj frazeologizam potiče iz vremena Turaka kada se srpska delegacija 1805. spremala u Carigrad da od tuskog sultana zatraži veću samoupravu. Međutim, znalo se da će biti mnogo onih koji bi tu molbu rado osujetili. Od srpske samostalnosti najviše je strahovala Austrija, verujući da bi se tako Rusiji otvorila balkanska vrata, a i smatralo se da bi sremski i banatski graničari mogli da se ohrabre, pa i oni zatraže samoupravu u Habsburškoj carevini. Zato su srpske vođe u proleće te godine poslale, pored pravih, i lažne delegate u Bukurešt, koji su se pretvarali da će svoje zahteve prosleđivali preko posrednika, vlaških bojara. O tome je Božidar Grujović, sekretar srpske vlade, Praviteljstvujuščeg sovjeta, tajno obavestio Petra Čardakliju, poslanika u Bukureštu.

- Naša prava molba nalazi se u prote Šopićanina i u gospodina Stevana Živkovića koje smo izabrali i poslali da dođu u Carigrad s vama, a koji će predati ovo pismo - piše Grujović. Ova dvojnost u istupanju na Porti (turskoj vladi) pisana je da bi se sakrio trag pravim zahtevima srpskog naroda od radoznalih nedobroželatelja ovog naroda; o tim namerama je bio obavešten i ruski konzul u Bukureštu, koji je, da ne bude tragične zabune, uputio svog kolegu u Carigradu u plan Srba. Izvestio ga je da su srpski deputati stigli u Bukurešt sa lažnom molbom, i svedočio da je vlaškom knezu Aleksandru Ipsilantiju preneo to pismo, te da je knez, čitajući lažnu molbu, "progutao udicu". Tu, naravno, nije bilo ni reči o autonomiji Srbije. Da bi bolje uverio vlaškog kneza, ruski konzul mu je poverio da za pismo niko ne zna osim njega, kneza Ipsilantija, ruskog agenta i sultana. Bio je to pravi potez srpskih ustaničkih vođa, koji su strahovali da vlaški bojari ne počnu da tragaju za njihovim pravim namerama, otkriju ih i prodaju austrijskim agentima i drugim zlonamernim stranama, budući da su se Vlasi već ranije pokazali kao pohlepni i potkupljivi. Tako su lažnim pismima uspavani i bojari i špijuni iz Beča, kako bi se omogućio što povoljniji ishod razgovora koje je srpska deputacija vodila u Carigradu.

https://www.telegraf.rs/vesti/1922984-ko-su-ti-vlasi-koji-su-se-dosetili-pola-srbije-ne-zna-a-vi

Иначе, колико се сећам, Руси осим свог етничког назива употребљавају и један посебан назив ("Росијци" или нешто слично) како би означили све становнике Руске Федерације, независно од тога да ли су у питању етнички Руси или не. То је у складу са грађанским концептом нације.

[Vlax]

Употреба речи Србијанци за Србе из Србије мени није симпатична.

Шта више ту поделу на Србе (Срби изван Србије) и Србијанце (Срби из централне Србије) сматрам  врло штетном по српски народ.

....

Не постоји подела на Србе и Србијанце, већ подела на Србијанце, Црногорце, Херцеговце, Босанце, Далматинце, Славонце...

Рећи "Ја нисам Србијанац/Босанац/Црногорац, ја сам Србин из Србије/Босне/ЦГ", је слично што и рећи "Ја нисам Београђанин, ја сам Србин из Београда"

Сваки народ има називе за становнике одређених региона, покрајина, градова, села... и не треба их мешати са етничком припадношћу

Као што рече Ојлер и Хрвати себе деле на: Славонце, Далматинце, Херцеговце, Загорце, Босанце, Сремце, Барањце итд.

Такви називи постоје и у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, Енглеској...

[Nebo]

Убисте ми тему 
Али, нека, лепо је читати овакве расправе.

[Ojler]

Не постоји подела на Србе и Србијанце, већ подела на Србијанце, Црногорце, Херцеговце, Босанце, Далматинце, Славонце...

Рећи "Ја нисам Србијанац/Босанац/Црногорац, ја сам Србин из Србије/Босне/ЦГ", је слично што и рећи "Ја нисам Београђанин, ја сам Србин из Београда"

Сваки народ има називе за становнике одређених региона, покрајина, градова, села... и не треба их мешати са етничком припадношћу

Као што рече Ојлер и Хрвати себе деле на: Славонце, Далматинце, Херцеговце, Загорце, Босанце, Сремце, Барањце итд.

Такви називи постоје и у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, Енглеској...

Опет, у Војводини се појам Србијанац користи за становнике не-Војвођанског дела Србије. Многи и то доживљавају увредљивим. Са друге стране, тешко да се неки Војвођанин љути када га неко назове Лалом.

Него размишљам, ако би сутра и Косово, недај Боже, постало независна држава, да ли би било увредљиво и Србе са Косова називати Косовцима, као што је то сада случај са називом Босанац? Да ли би смо се онда одрекли и божура као што се сада одричемо љиљана? 

[нцп]

Израз "да се Власи не досете" је настао приликом посете делегације српских устаника Цариграду 1805. године:

Ovaj frazeologizam potiče iz vremena Turaka kada se srpska delegacija 1805. spremala u Carigrad da od tuskog sultana zatraži veću samoupravu. Međutim, znalo se da će biti mnogo onih koji bi tu molbu rado osujetili. Od srpske samostalnosti najviše je strahovala Austrija, verujući da bi se tako Rusiji otvorila balkanska vrata, a i smatralo se da bi sremski i banatski graničari mogli da se ohrabre, pa i oni zatraže samoupravu u Habsburškoj carevini. Zato su srpske vođe u proleće te godine poslale, pored pravih, i lažne delegate u Bukurešt, koji su se pretvarali da će svoje zahteve prosleđivali preko posrednika, vlaških bojara. O tome je Božidar Grujović, sekretar srpske vlade, Praviteljstvujuščeg sovjeta, tajno obavestio Petra Čardakliju, poslanika u Bukureštu.

- Naša prava molba nalazi se u prote Šopićanina i u gospodina Stevana Živkovića koje smo izabrali i poslali da dođu u Carigrad s vama, a koji će predati ovo pismo - piše Grujović. Ova dvojnost u istupanju na Porti (turskoj vladi) pisana je da bi se sakrio trag pravim zahtevima srpskog naroda od radoznalih nedobroželatelja ovog naroda; o tim namerama je bio obavešten i ruski konzul u Bukureštu, koji je, da ne bude tragične zabune, uputio svog kolegu u Carigradu u plan Srba. Izvestio ga je da su srpski deputati stigli u Bukurešt sa lažnom molbom, i svedočio da je vlaškom knezu Aleksandru Ipsilantiju preneo to pismo, te da je knez, čitajući lažnu molbu, "progutao udicu". Tu, naravno, nije bilo ni reči o autonomiji Srbije. Da bi bolje uverio vlaškog kneza, ruski konzul mu je poverio da za pismo niko ne zna osim njega, kneza Ipsilantija, ruskog agenta i sultana. Bio je to pravi potez srpskih ustaničkih vođa, koji su strahovali da vlaški bojari ne počnu da tragaju za njihovim pravim namerama, otkriju ih i prodaju austrijskim agentima i drugim zlonamernim stranama, budući da su se Vlasi već ranije pokazali kao pohlepni i potkupljivi. Tako su lažnim pismima uspavani i bojari i špijuni iz Beča, kako bi se omogućio što povoljniji ishod razgovora koje je srpska deputacija vodila u Carigradu.

https://www.telegraf.rs/vesti/1922984-ko-su-ti-vlasi-koji-su-se-dosetili-pola-srbije-ne-zna-a-vi

Иначе, колико се сећам, Руси осим свог етничког назива употребљавају и један посебан назив ("Росијци" или нешто слично) како би означили све становнике Руске Федерације, независно од тога да ли су у питању етнички Руси или не. То је у складу са грађанским концептом нације.

Како год и кад год да је настала та изрека мени је одлично послужила за оно што сам хтела да кажем.


Не знам да се код Руса то "Росијци" укоренило. Иначе, ја вама верујем да постоји код њих такав неки термин за све становнике руске федерације.

Можда као паралела Украјина - Украјинци, Русија - Росијци.

Ми не морамо баш све преузети од Руса.

Мени се чини да сам ја код С. Пецињачког видела то коришћење израза Србијанске избеглице (у Аустро- угарску).

[Nebo]

Употреба речи Србијанци за Србе из Србије мени није симпатична.

Шта више ту поделу на Србе (Срби изван Србије) и Србијанце (Срби из централне Србије) сматрам  врло штетном по српски народ.

Србијанац је само покрајински назив. Као Црногорац, Херцеговац, Далматинац, Личанин...
Означава Србина из Србије, али може означавати уопште становника Србије. И неки Влах из Крепољина је Србијанац, као и муслиман из Пријепоља.
Као и што је Црногорац и Србин из Црне Горе, али и муслиман из Бијелог Поља. Чак се муслимани из Црне Горе прилично често казују да су Црногорци (додуше, више је то било раније, док нису открили појам "Бошњак").
Тако и - Босанац. Знам да Срби из Босне нису баш одушевљени ових називом, али Босанци су подједнако и Срби и Хрвати и муслимани из Босне. То је само обласни назив.
Заиста не видим ништа лоше нити штетно у том називу.

[Лаф]

Замислите да Руси називају Русцијанцима све  Русе из Русије

Па називају их баш тако, не само Русе већ и остале националности које живе у РФ.

Само још фали и да се епархие СПЦ деле на српске и србијанске.

Па деле се, барем неформално. Презир који јужнодинарски епископат гаји према србијанским верницима и свештенству је за не поверовати, а то важи и за оне прекодринске епископе који служе у србијанским епархијама. И онај ко није упознат са детаљима може посредно да изведе закључак пратећи унутарцрквене спорове у медијима.

Иако пореклом из Калајеве кухиње, србијанство као појам је прошло кроз неколико семантичких метаморфоза које су га не само ослободиле уског провинцалијализма изворног значења, већ су га профилисале у смислу неодвојивог атрибута српства као таквог - а то је осећај и историјски инстикт Србинов за државотворност, која је у уском и једином значењу била историјски оваплоћена само у Српској земљи = Србији (независно у којим границама). Без србијанства, свако локално српство, па макар било и "ужесрбијанско", нужно се претвара у своју супротност, фолклорно-обичајну ускогрудост и најчешће је тројански коњ српских непријатеља. Проблематика србијанства се можда најтрагичније, али најсликовитије одразила на Дрини 1914. када се лички повратници из Америке боре против својих земљака у аустријској униформи који на зов да се предају одговарају "да се Србин никад не предаје".

https://www.srbijadanas.net/manifest-srbijanstva/

[Ojler]

...
Ми не морамо баш све преузети од Руса.
...

Не морамо, али малочас смо кренули од тезе "То нема ни код једног другог народа на свету". Кад оно ипак има. И то не код једног, већ вероватно код свих који живе у више држава. И Хрват за Хрвата из Херцеговине каже Херцеговац. И Бошњак из Сарајева оног из Пазара зове Санџаклијом. И Арапи су Египћани, Либијци, Јорданци...
Оканимо се тих паушалних оцена типа "то нема нигде, само код нас" и "сви нам раде о глави". Тиме само сами себе дисквалификујемо и стављамо у позицију некаквог народа другог реда, који је у сукобу са свима. Нису ни други спашени од мана.

[нцп]

Не постоји подела на Србе и Србијанце, већ подела на Србијанце, Црногорце, Херцеговце, Босанце, Далматинце, Славонце...

Рећи "Ја нисам Србијанац/Босанац/Црногорац, ја сам Србин из Србије/Босне/ЦГ", је слично што и рећи "Ја нисам Београђанин, ја сам Србин из Београда"

Сваки народ има називе за становнике одређених региона, покрајина, градова, села... и не треба их мешати са етничком припадношћу

Као што рече Ојлер и Хрвати себе деле на: Славонце, Далматинце, Херцеговце, Загорце, Босанце, Сремце, Барањце итд.

Такви називи постоје и у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, Енглеској...

Не гледамо кроз исте наочаре очигледно.

За мене је ово питање много дубље. За вас није. Као да причате о врстама цвећа на некој ливади.


Рашчлањавање једног назива за неки народ, додавање неких додатака , или одузимање, сужавање, проширивање је за мене , из мог личног угла, "скрнављење" имена тог народа. Није то "мокро платно" па да га "растежемо" по потреби.

Није одавно исто Индијац и Индијанац.

Али, ја не могу никоме наметати своје виђење ове друштвене појаве.

Нека вас у вашем виђењу, а мене у мом.

[Грк]

Опет, у Војводини се појам Србијанац користи за становнике не-Војвођанског дела Србије. Многи и то доживљавају увредљивим. Са друге стране, тешко да се неки Војвођанин љути када га неко назове Лалом.

Него размишљам, ако би сутра и Косово, недај Боже, постало независна држава, да ли би било увредљиво и Србе са Косова називати Косовцима, као што је то сада случај са називом Босанац? Да ли би смо се онда одрекли и божура као што се сада одричемо љиљана?

Косовци не би било увредљиво, али Косовари вјероватно би.

Заборављате да у БиХ живи већинско муслиманско-Бошњачко становништво које својом силом намеће малобројнијем од њих српском становништву свој идентитет. Како сила Бога не моли, тако и Срби морају, поготово у послијератном времену да сачувају свој Српски идентитет од удара како запада, тако и оних које они подржавају (Бошњаци).
Срби у Српској су толико малобројни и незаштићени да је Република Српска једино што их држи Србима. Кад би се држали Босанаца и Босне, Срби би били утопљени у грађанску државу и били би по националности Босанци и Херцеговци.

На крају, не можеш Херцеговца називати босанским Србином.

Ово би требало све пребацити у неку другу тему.

[ДушанВучко]

Ја сам тек кад сам студирао први пут чуо за појам "Србијанац"...Другар из Новог Сада ми рече "ви Србијанци", и тад сам осетио неки грч у стомаку, као да је увреда у питању...инстиктивна реакција је била таква и онда сам имао расправу са њим (у смислу да сам ја само Србин, а не некакав Србијанац)...то ми је звучало као напр. кад кажемо за неког, уместо Мађар - Мађарон или Бугараш...то ми је прва импресија била за тај појам, а после сам видео да нас сви сем нас тако зову

[нцп]

Не морамо, али малочас смо кренули од тезе "То нема ни код једног другог народа на свету". Кад оно ипак има. И то не код једног, већ вероватно код свих који живе у више држава. И Хрват за Хрвата из Херцеговине каже Херцеговац. И Бошњак из Сарајева оног из Пазара зове Санџаклијом. И Арапи су Египћани, Либијци, Јорданци...
Оканимо се тих паушалних оцена типа "то нема нигде, само код нас" и "сви нам раде о глави". Тиме само сами себе дисквалификујемо и стављамо у позицију некаквог народа другог реда, који је у сукобу са свима. Нису ни други спашени од мана.

Извините, мени то што сте изложили као примере за вашу тврдњу (ако је тврдња) која треба да побије моју тврдњу нису адекватни примери.

Како се оно каже (у мојој породици) : "ил" се крсти правилно, ил' се немој крстити".

Значо не ради нико нама ништа, ми сами себи радимо нешто што нам није на корист.




 


 

[Ojler]

Извините, мени то што сте изложили као примере за вашу тврдњу (ако је тврдња) која треба да побије моју тврдњу нису адекватни.

Како се оно каже (у мојој породици) : "ил" се крсти правилно, ил' се немој крстити".

Ја се крстим правилно, но ме ви слабо пратите изгледа Имам и ја пар прикладних за ову прилику, што се у мојој породице користе, али не бих сад о томе...

[Владимир Бојановић]

Ја сам тек кад сам студирао први пут чуо за појам "Србијанац"...Другар из Новог Сада ми рече "ви Србијанци", и тад сам осетио неки грч у стомаку, као да је увреда у питању...инстиктивна реакција је била таква и онда сам имао расправу са њим (у смислу да сам ја само Србин, а не некакав Србијанац)...то ми је звучало као напр. кад кажемо за неког, уместо Мађар - Мађарон или Бугараш...то ми је прва импресија била за тај појам, а после сам видео да нас сви сем нас тако зову

Потпуно исто искуство али прошле године у разговору са Булатовићима у Подгорици: "Ви, Србијанци..", скресао сам им у старту да нисам никакав Србијанац него Србин и да не признајем такву "дефиницију". Какве глупости, мајко Божија...

[нцп]

Ја сам тек кад сам студирао први пут чуо за појам "Србијанац"...Другар из Новог Сада ми рече "ви Србијанци", и тад сам осетио неки грч у стомаку, као да је увреда у питању...инстиктивна реакција је била таква и онда сам имао расправу са њим (у смислу да сам ја само Србин, а не некакав Србијанац)...то ми је звучало као напр. кад кажемо за неког, уместо Мађар - Мађарон или Бугараш...то ми је прва импресија била за тај појам, а после сам видео да нас сви сем нас тако зову

Мојима у Шумадији то кад им неко каже да су Србијанци погледају га  "бело". Као да им је рекао да су "марсоваци".

Моји су сви рођени и са'рањени као Срби, а сада ми њихови потомци сазнајемо  да они нису били Срби него Србијанци.

Тако се само делимо на оне и ове.

[нцп]

Ја се крстим правилно, но ме ви слабо пратите изгледа Имам и ја пар прикладних за ову прилику, што се у мојој породице користе, али не бих сад о томе...

Молим вас, није било ништа лично!

[Nebo]

Моји су сви рођени и са'рањени као Срби, а сада ми њихови потомци сазнајемо  да они нису били Срби него Србијанци.

Ово је суштина.
Нико не каже да Србијанци (Срби из Србије) нису Срби.
Понављам, Србијанац није назив народа (нације), већ покрајински назив за становнике (превасходно - Србе) Србије.

[Владимир Бојановић]

Моји су сви рођени и са'рањени као Срби, а сада ми њихови потомци сазнајемо  да они нису били Срби него Србијанци.

Не обраћајте пажњу.  Ко хоће да маше Мићићевим Манифестом-Србијанства нека маше, ми остали у Србији знамо добро и без њих ко смо и шта смо.

[ДушанВучко]

Ово је суштина.
Нико не каже да Србијанци (Срби из Србије) нису Срби.
Понављам, Србијанац није назив народа (нације), већ покрајински назив за становнике (превасходно - Србе) Србије.

То никад у централној Србији неће да се прихвати тај појам  Може да је како год образложен и логичан А и једини је појам који неки део српског народа не користи сам за себе (само нас други тако зову)...Овде знамо само за Шумадинце, Ере, Моравце итд...

[ДушанВучко]

Потпуно исто искуство али прошле године у разговору са Булатовићима у Подгорици: "Ви, Србијанци..", скресао сам им у старту да нисам никакав Србијанац него Србин и да не признајем такву "дефиницију". Какве глупости, мајко Божија...

Уз исто искуство На Црвењском путу:
"Мојима у Шумадији то кад им неко каже да су Србијанци погледају га  "бело". Као да им је рекао да су "марсоваци".

Значи, иста ствар  Просто, колективно не прихватамо тај назив (није нам природан, новијег је датума, вероватно од 19. века и нисмо га сами себи дали) и крај приче што се нас тиче

[нцп]

Не обраћајте пажњу.  Ко хоће да маше Мићићевим Манифестом-Србијанства нека маше, ми остали у Србији знамо добро и без њих ко смо и шта смо.

Ја то не прихватам као појам. Не знам уопште о чему и коме говоре ...

Све је то много дубље и сложеније...

Не могу сад есеј да пишем о томе.

Само рекох да ми није симпатично, напротив, и додах још по коју.

Али неки од оних Срба који користе те "изразе" (који све више постају као нешто уобичајено) изгледа да нису свесни да има Срба који то доживљавају као личну увреду (и још грђе од нивоа личне увреде).

[нцп]

Значи, иста ствар  Просто, колективно не прихватамо тај назив (није нам природан, новијег је датума, вероватно од 19. века и нисмо га сами себи дали) и крај приче што се нас тиче

Тако је 

[Vlax]

Али ако не употребимо придев србијански и кажемо "црногорска војска је уз помоћ српске војске ослободила Скадар 1913." ми тиме имплицирамо да црногорска војска није била српска, тј. да њени припадници нису били Срби.
Ако бисмо хтели истаћи српски карактер црногорске војске шта би требало рећи: "српска војска је уз помоћ српске војске ослободила Скадар 1913"? Звучи бесмислено
Ако бисмо рекли просто "српска војска је ослободила Скадар" замагљујемо чињеницу да се радило о две војске, две независне државе истог народа.

[gillle]

"Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!".


Ne bih rekao da je novijeg datuma...

[ДушанВучко]

"Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!".


Ne bih rekao da je novijeg datuma...

19. век ("тазе") 

[drajver]

Можемо ли да закључимо, Срби из Србије нису Србијанци, Срби из Босне нису Босанци, а Срби из Црне Горе јесу Црногорци.

[Nenad M]

Мени је реч Србијанац мрска. Није ми јасно да многи људи овде, а већина је изузетно осетљива на национална питања, не схватају да кад се каже Србијанац и Лала, а неко је баш тај пример навео, тиме се имплицира да Лале нису из Србије, тј да Војводина није део Србије. Реч Србијанац ми је нераскидиво повезана са термином "ужа Србија". Слажем се да би било згодно имати неку територијалну одредницу и за Србе из Србије, али "Србијанац", бар за мене, носи гадну хипотеку. Немам користан предлог, то признајем.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

[Владимир Бојановић]

То је израз који огромну већину Срба "с ове стране Дрине" вређа. Многи га са разлогом не воле, код мене у Моравичком крају али и у Драгачеву, нећете пронаћи човека да се тако изјашњава, ни у шали а камо ли у збиљи. Термин заиста делује понижавајући али ако наставимо оваквим темпом развоја са приде "тако дивним" наталитетом као сада, резерват нам не гине па ће тако и назив Србијанац бити сасвим прикладан.

[gillle]

19. век ("тазе") 

Ne 19. vek, već početak 19. veka, a to nije isto i ne znači, složićeš se, da je kovanica ondašnjeg pesnika

[ДушанВучко]

"Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!".


Ne bih rekao da je novijeg datuma...

Има још из тог времена:
Српски правник и књижевник Јевстатије Михајловић је 1843. године нагласио да Срби поред свог општенародног имена, према областима у којима живе уоптребљавају и разна пределна имена, односно регионалне називе, међу којима је поменуо и обласне појмове: Славонци, Србијанци, Бошњаци, Црногорци.[12]

На сличан начин, у Летопису Матице српске из 1845. године, општи називи за становнике разних области се помињу у својим изворним, односно демонимским значењима: "Бошняацы, Херцеговцы, ... независими Црногорцы, и Сербіянцы у садашнѣмъ Княжеству Сербскомъ"

Међутим:
Први спор око употребе придева „српски“ или „србијански“ потиче из 1882. године, када је Кнежевина Србија проглашена за краљевину, а кнез Милан Обреновић за краља Србије. У широј јавности, како у самој Србији тако и изван ње, новопроглашени краљ Србије је често помињан и као „српски“ краљ, што је имало и посебан општесрпски, а самим тим и политички призвук. Убрзо након проглашења, краљ Милан је из Беча добио захтев у коме Аустроугарска, која је признала проглашење краљевине, истиче да владар Србије не може бити „српски“ краљ у општем смислу, већ само „србијански“ краљ, односно „краљ Србије“, што је и био званични владарски наслов. Таквим инсистирањем Беча на употреби територијалне, а не етничке одреднице, наглашавало се да Краљевина Србија нема јурисдикцију над Србима изван Србије. Аустроугарска монархија је себе сматрала домовином Срба пречана, па је израз „српски“ доживљавала као одраз претензија Србије на све Србе.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8

[ДушанВучко]

Ne 19. vek, već početak 19. veka, a to nije isto i ne znači, složićeš se, da je kovanica ondašnjeg pesnika

Сад сам ово нашао:
Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918).
Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы". Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8

[Милош]

Као што и Гиле напомену, Србијанац није никаква новотарија, нити "калајизам", што се може видети и из стихова Бранка Радичевића:

"Коло, коло
Наоколо,
Виловито,
Плаовито,
Наплетено,
Навезено,
Окићено,
Зачињено,
Брже, браћо, амо, амо
Да се скупа поиграмо.
Србијанче, огњу живи,
Ко се тебе још не диви! "...

Србијанац је термин који се користио за становнике кнежевине Србије, до Берлинског конгреса и то пре свега од стране осталих Срба ван кнежевине Србије.

Друга је ствар ако то данас Србе јужно од Саве и Дунава вређа. У том случају треба избегавати тај назив. Пошто га очигледно циљано користе хрватски и бошњачки медији, овај термин је временом добио очито негативну конотацију.

Што се израза "Косовар" тиче, то је албанска кованица и представљала је, а и данас представља, све становнике САП Косова. Са друге стране "Косовац", иако се користи, он није идентичан првом термину, јер представља Србе косовске котлине, онако како је и Урошевић то представио у књизи "Косово". Косовци нису они из Метохије, Дренице, Поморавља, севера Косова, иако се због Косовског вилајета, термин Косовац привремено раширио и на неке друге области.

[gillle]

Сад сам ово нашао:
Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918).
Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы". Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8

...šire upotrebljavati...

[Vidak]

Ne mora niko da se izjašnjava kao Srbijanac. Ali to je geografska odrednica odakle je. Iz uže Srbije Srbin koji govori ekavicu. U mene su i Vojvodjani Srbijanci ali prije Jugoslavije nisu bili. Nema ništa podrugljivo niti ružno. Čak je i lepa Brena pjevala "Crnogorci, Srbijanci, domaći i stranci". Dajte ljudi, ko je uopšte mogao naći to kao uvredljivo.

[Atlantische]

"Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!".


Ne bih rekao da je novijeg datuma...

1818. године у Вилову код Титела у матичним књигама је двоје уписано под презименом Србијанац. У Адресару Београда из 1912. је уписана Србијанац Јелена удова Ратарска. У појединим песмама из ратних 1848-49 се помињу србијански добровољци. У Новом Саду и дан данас постоји презиме Србијанац. Немојте само да су ово коминтерновски фалсификати (мислим на оне који оспоравају историјско постојање овог термина у последњих век и кусур, не на Гилета ).

[ДушанВучко]

...šire upotrebljavati...

Па нигде нисам погрешио, то је све новијег датума ( рекао сам " новијег је датума, вероватно од 19. века", а ти ме исправљаш са Бранком Радичевићем  ) ако гледамо старост неког појма (200 година је ништа, најмлађи појам од свих који дефинишу неки део српског народа)

[gillle]

Можемо ли да закључимо, Срби из Србије нису Србијанци, Срби из Босне нису Босанци, а Срби из Црне Горе јесу Црногорци.

Polako ljudi, stante malo, umalo da nam promakne ovako dobar zaključak

[Владимир Бојановић]

Немојте само да су ово коминтерновски фалсификати (мислим на оне који оспоравају историјско постојање овог термина у последњих век и кусур, не на Гилета ).

Не оспоравам "историјско" постојање назива али ако ја н. пр. не користим термин Косовар за неког Србина са Косова или Босанац за Србина из БиХ, јер их то вређа увек се трудећи да и своје пријатеље подсетим на то када чујем такав термин, тако не желим ни да мене неко назива Србијанцем.

[Vlax]

Опет, у Војводини се појам Србијанац користи за становнике не-Војвођанског дела Србије. Многи и то доживљавају увредљивим. Са друге стране, тешко да се неки Војвођанин љути када га неко назове Лалом.

Него размишљам, ако би сутра и Косово, недај Боже, постало независна држава, да ли би било увредљиво и Србе са Косова називати Косовцима, као што је то сада случај са називом Босанац? Да ли би смо се онда одрекли и божура као што се сада одричемо љиљана?

Да, у Војводини се Србијанцима зову становници централне Србије, што је последица историјских околности, али с друге стране у Босни и Војвођане називају Србијанцима, а вероватно и у Црној Гори.

Што се тиче Лала, "наљутиће се" добар део Војвођана, јер су Лале само Срби староседеоци Баната, мада се тај назив полако преноси и у Бачку.

[drajver]

Једна ствар је како се ви сами називате, а друга како вас називају други. На то како ће вас називати и посматрати други не можете пуно утицати. Колико је мени познато, у Војводини је израз Босанац за Србе из Босне сасвим уобичајен и прихватљив и самим потомцима колониста из Босне, па и Босанске Крајине. Са друге стране у Републици Српској се од Босне и босанства већини људи диже коса на глави, а све је то посљедица рата и неких политичких одлука. Како год посматрали, то је стварност која ће се тешко промијенити у будућности.

Покушавам се сјетити из личног искуства како су наши људи сељаци у Крајини доживљавали те регионалне и националне идентитете. Знам да је муслиман било које врсте био увијек и само Турчин, католици било које врсте били су увијек и само Шокци. Појам Србина је подразумјевао нешто најближе, као нешто са чиме су могли непосредно да се идентификују. Крајишки идентитет је постојао, али ни он чини ми се није био нешто посебно изражен. Однос према босанству је увијек био такав само да нагласи чисто  географске разлике и то у односу на сусједне крајишке области: Банију, Лику, Кордун, па је  Србин из Босанске крајине био Босанац у односу на Личанина, Кордунаша или Банијца. Колико сам успио видјети и на имиграционим листама Острва Елис почетком 20. вијека многи Срби из Босанске Крајине су се изјашњавали као Босанци, мада је тај упис могао да унесе и пописивач, ако су му одговарали да су из Босне. Појмови Србијанац и Црногорац су били у употреби, и иако јесу означавали припаднике истог народа, као да нису доживљавани 100% као своји, можда због другачијег говора, обичаја и др. Мислим да је то и разумљиво са обзиром на географску удаљеност.

Скоро је у Украјини, у складу са русофобијом која тамо влада, била иницијатива да се Руси и званично на украјинском прозову Москови, Москаљи. Све то да би се за Украјинце сачувао древни назив Рус са којим се и сами идентификују. Аргумент предлагача је био да је ствар Украјинаца како ће звати друге народе, и наводили су као примјер француски назив за Нијемце-Алемани. Руси су давали шаљиве контра приједлоге за Украјину типа Хохландија.

[gillle]

Па нигде нисам погрешио, то је све новијег датума ( рекао сам " новијег је датума, вероватно од 19. века", а ти ме исправљаш са Бранком Радичевићем  ) ако гледамо старост неког појма (200 година је ништа, најмлађи појам од свих који дефинишу неки део српског народа)

Pa dobro, ako baš hoćeš, 200 godina je sasvim dovoljno da zakljucimo da nam ga nije niko drugi skovao do mi sami, pošto je tema rasrbljavanje.

[Atlantische]

Не оспоравам "историјско" постојање назива али ако ја н. пр. не користим термин Косовар за неког Србина са Косова, јер их то вређа увек се трудећи да своје пријатеље подсетим на то, тако не желим ни да мене неко назива Србијанцем.

Постоји једна разлика. Косовар нити је српски термин нити има неко историјско упориште у говору нашег народа (говорим за Србе од Горског котара и Румуније до Црмнице). За разлику од термина Србијанац, који је очигледно коришћен у разним приликама и тек је однедавно ушао у зону ''увредљивости'', опет из разумљивих разлога, јер га форсирају сусједи. Да се вратим на Косовара. Позната је ствар како је тај термин последњих година и деценија дошао међу Србе из других крајева и да се углавном користи у негативном контексту. А ако су стихови Бранка Радичевића или презимена из матичних књига са простора Шајкашке за вас погрдни то је ваш лични доживљај истих.

[Ojler]

Да, у Војводини се Србијанцима зову становници централне Србије, што је последица историјских околности, али с друге стране у Босни и Војвођане називају Србијанцима, а вероватно и у Црној Гори.

Што се тиче Лала, "наљутиће се" добар део Војвођана, јер су Лале само Срби староседеоци Баната, мада се тај назив полако преноси и у Бачку.

Тачно, али то мало ко зна ако не живи у Војводини. За велику већину људи ван Војводине, сви Војвођани су Лале и тако их и зову. Има доста људи који живе далеко од Војводине којима је подела на Банат, Бачку и Срем магловита. Чули су за те крајеве, али не би баш тачно знали да појасне где је шта. На томе наравно не треба никоме замерити, јер што су људи географски удаљенији, слабије познају локалне поделе.

[ДушанВучко]

Pa dobro, ako baš hoćeš, 200 godina je sasvim dovoljno da zakljucimo da nam ga nije niko drugi skovao do mi sami, pošto je tema rasrbljavanje.

Да,тачно (једино што смо га дали себи "споља", тј. Срби ван Кнежевине , касније Краљевине Србије, није ни Карађорђе себе тако звао, ни Милош, ни Краљ Милан)...ајде да назовемо ово као интерсрпску полемику, никаква дељења...мада су је користили и Аустроугари, као оно код кориговања за назив титуле Краља Милана...отприлике, можемо да закључимо да су Црногорац и Србијанац били појмови политички, не народносни...Тај политички појам је прерастао у обласни појам (можемо онда да кажемо да је 1913, становник Битоља био Србијанац, не знам...)

[ДушанВучко]

OMG "пета колона" 

[gillle]

Постоји једна разлика. Косовар нити је српски термин нити има неко историјско упориште у говору нашег народа (говорим за Србе од Горског котара и Румуније до Црмнице). За разлику од термина Србијанац, који је очигледно коришћен у разним приликама и тек је однедавно ушао у зону ''увредљивости'', опет из разумљивих разлога, јер га форсирају сусједи. Да се вратим на Косовара. Позната је ствар како је тај термин последњих година и деценија дошао међу Србе из других крајева и да се углавном користи у негативном контексту. А ако су стихови Бранка Радичевића или презимена из матичних књига са простора Шајкашке за вас погрдни то је ваш лични доживљај истих.

"Обожавам" саговорнике који користе КосоваР, посебно када желе да опишу менталитет новопридошлих избегличких породица

Углавном, не пропустим прилику да их подсетим на разлог и време њиховог сељакања. Скоро ми рече један молер како су његови из Метохије давно дошли у Крагујевац, "пре педесет година, бре".

[Amicus]

Употреба речи Србијанци за Србе из Србије мени није симпатична.

Шта више ту поделу на Србе (Срби изван Србије) и Србијанце (Срби из централне Србије) сматрам  врло штетном по српски народ.

То нема ни код једног другог народа на свету. Мени се чини да ми и не умемо да осетимо и препознамо те замке које нам праве, ни уларе које нам стављају око врата.

Има она изрека "да се Власи не досете", али Срби мисле да се то односи на Влахе - баш Влахе (за које они мисле да нису Срби), а у ствари зависно из угла оног ко то говори односи се ( мисли се) заправо на Србе - баш Србе (за које и Срби мисле да јесу Срби).

Јербо помињањем Влаха место Срба дотични мисле да ће Срби заборавити да су Срби или да су некад били Срби, па ће "ишчилити"  и нестати у влашком окружењу.

Замислите да Руси називају Русцијанцима све  Русе из Русије, а Русима  оне Русе који живе изван Русије?

Или да Хрвати себе деле на Хрвате и Хрватијанце...?

Или да Црногорци деле себе на Црногорце (Црногорци изван Црне Горе) и Црногоријанце (Црногорци из Црне Горе)?

Тако да када "неко" назива Србе из Србије "Србијанцима" ја њега одмах у мојој глави "етикетирам" као  "онај човечијанац".

Што се тиче Срба из Босне (ја их више не зовем Босанци јер видим да им "то не паше", али превиђају да тако и Босну лагано препуштају тзв.Бошњацима), нек извине,  они би сада да буду већи Срби од Срба из Србије. А сви смо ми Срби са неким особеностима географског подручја на коме смо се укоренили. Ништа више или мање кад се упоредимо.

Само још фали и да се епархие СПЦ деле на српске и србијанске. Све је то дневно-политичког карактера. Али, ни мало наивног. За мене бар.

Ово АС рођаче није било ништа лично!

Али јесте из мог угла.

Тако је Црвењска!

Ми смо интегралисти, а не сепаратисти.

[Vlax]

Тачно, али то мало ко зна ако не живи у Војводини. За велику већину људи ван Војводине, сви Војвођани су Лале и тако их и зову. Има доста људи који живе далеко од Војводине којима је подела на Банат, Бачку и Срем магловита. Чули су за те крајеве, али не би баш тачно знали да појасне где је шта. На томе наравно не треба никоме замерити, јер што су људи географски удаљенији, слабије познају локалне поделе.

Па да, мојима у Крајини је цела Војводина=Банат Мислим да је то и разлог употребе термина Србијанац, људи просто иду логиком живи у Србији онда је Србијанац, јер не познају ниже регионалне називе. Исто је и са Црном Гором, људима је непознат израз Бокељ, камоли Брђанин или (старо)Херцеговац.

Можда би ово требало преместити на прикладну тему, док мени није пало на памет да у расправу уведем и појам Јужњак 

[ДушанВучко]

Појам Србијанац је у територијалном смислу "зацементиран" у 19. веку...можда нехотично, у најбољој намери, дат од стране Срба ван Кнежевине Србије, али мислим да је искоришћен од стране других поданика Аустроугарске као нешто одакле не може да се више шири...Па у том смислу, мислим да смо сами ми , својим ослобођењем у 19. веку, осудили себе на тај назив јер процес ширења државе није ни могао да буде толико брз, а да се тај назив не устали код наших сународника ван ослобођене територије...одговор би могао да пружи и неки увид у назив територије пре устанка...јер мени би , ако бих се "пребацио" у неки 16, 17. век сам појам Србије био нешто чему се стреми, па и на крају , Србија је у главама Срба била она територија где живе Срби (а то је доста веће од устаничке Србије)...То би отприлике значило сликовито: аха, ево га добар старт, е сад кочи...ту где си стао , е дотле ћеш се звати Србијанац (тако се зове та "станица")...па сад чекај пар десетина година , примио се назив, јел да?...е сад идемо даље

[Ojler]

Једна ствар је како се ви сами називате, а друга како вас називају други.
...

Имао сам друга у школи који се представљао као Роки, јер је хтео да га људи тако зову. Али џаба, сви га звали Муја, више се ни не сећам зашто. Памтим само да је лудео кад га неко тако ослови, али што се он више нервирао, више је био Муја. Ево и данас му је то једини надимак по коме га знају. А знам и за једног што су га прозвали Зрика, јер је у детињству носио наочаре, али он је то прихватио спортски, па ником више није било интересантно да га задиркује. Касније је изградио и "бренд" од свог надимка и својевремено имао ланац видеотека под тим именом.

Наравоученије:
Џаба што би сте ви желели да будете Роки, ако сте другима Муја или Зрика. Па сад, ко шта са тим уради...
 

[Nenad M]

Имао сам друга у школи који се представљао као Роки, јер је хтео да га људи тако зову. Али џаба, сви га звали Муја, више се ни не сећам зашто. Памтим само да је лудео кад га неко тако ослови, али што се он више нервирао, више је био Муја. Ево и данас му је то једини надимак по коме га знају. А знам и за једног што су га прозвали Зрика, јер је у детињству носио наочаре, али он је то прихватио спортски, па ником више није било интересантно да га задиркује. Касније је изградио и "бренд" од свог надимка и својевремено имао ланац видеотека под тим именом.

Наравоученије:
Џаба што би сте ви желели да будете Роки, ако сте другима Муја или Зрика. Па сад, ко шта са тим уради...

Да ли ово значи да Срби из Србије, када желе да их зовеш једноставно Србин, или конкретније територијално нпр Шумадинац, траже за себе нешто што им не припада, као тај Роки? Ко је тај који то одређује? Очито да није из Србије...

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

[ДушанВучко]

Да ли ово значи да Срби из Србије, када желе да их зовеш једноставно Србин, или конкретније територијално нпр Шумадинац, траже за себе нешто што им не припада, као тај Роки? Ко је тај који то одређује? Очито да није из Србије...

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Ја баш хтедох написати: имао је један Ђорђе, који је био јачи од Рокија...Њега су звали "Црни Ђорђе"...Имао је један Милош, кога су звали "Коџа Милош"...он је играо и "шах" са Турцима и померао Паше и Аге ко "пијуне" То што не прихватамо тај назив који нису познавали Ђорђе и Милош, не значи да је то погрдно, али објаснио сам своје мишљење "горе", није из лоше намере, али су неке друге стране то користиле за лимитирање каснијег ширења државе на све територије где живе Срби ...Просто, Срби из централне Србије желе да буду "Рокији", а не "Рокијанци" 

[Ojler]

Да ли ово значи да Срби из Србије, када желе да их зовеш једноставно Србин, или конкретније територијално нпр Шумадинац, траже за себе нешто што им не припада, као тај Роки? Ко је тај који то одређује? Очито да није из Србије...

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Не, значи само то што сам написао. Можемо да се љутимо на наше регионалне надимке, али ће они свеједно остати. Неко ће их прихватити а неко не.

[ДушанВучко]

Не, значи само то што сам написао. Можемо да се љутимо на наше регионалне надимке, али ће они свеједно остати. Неко ће их прихватити а неко не.

Наравно, да се нико не осети увређеним што нам се не свиђа тај назив за нас...ово је само наш поглед из наше перцепције, назив који не прихватамо, али морамо да га уважимо, јер постоји већ скоро 200 година...сами себе не зовемо тако, други нас зову тако и то је то...Живела Србија! 

[Ojler]

Наравно, да се нико не осети увређеним што нам се не свиђа тај назив за нас...ово је само наш поглед из наше перцепције, назив који не прихватамо, али морамо да га уважимо, јер постоји већ скоро 200 година...сами себе не зовемо тако, други нас зову тако и то је то...Живела Србија! 

Живела и Србија и Срби  !

[ДушанВучко]

Живела и Србија и Срби  !

Тако је!  (скратило се време исправке поруке, мада, за исправку поруке, даће Бог времена да се и обједини та порука...само мудро и стрпљиво  )

[Драган Обреновић]

Појам Србијанац је у територијалном смислу "зацементиран" у 19. веку...можда нехотично, у најбољој намери, дат од стране Срба ван Кнежевине Србије, али мислим да је искоришћен од стране других поданика Аустроугарске као нешто одакле не може да се више шири...Па у том смислу, мислим да смо сами ми , својим ослобођењем у 19. веку, осудили себе на тај назив јер процес ширења државе није ни могао да буде толико брз, а да се тај назив не устали код наших сународника ван ослобођене територије...одговор би могао да пружи и неки увид у назив територије пре устанка...јер мени би , ако бих се "пребацио" у неки 16, 17. век сам појам Србије био нешто чему се стреми, па и на крају , Србија је у главама Срба била она територија где живе Срби (а то је доста веће од устаничке Србије)...То би отприлике значило сликовито: аха, ево га добар старт, е сад кочи...ту где си стао , е дотле ћеш се звати Србијанац (тако се зове та "станица")...па сад чекај пар десетина година , примио се назив, јел да?...е сад идемо даље

Лично термин "Србијанац" не доживљавам увредљиво, али ми звучи чудно, јер тај термин у самој Србији нико не користи (осим можда у народним песмама или поезији, да би се постигло римовање или број слогова у строфи).

Реферисање Срба из Србије као "Србијанаца" изгледа највише форсирају Хрвати. Чак по правилу пишу "србијански председник", "србијански тенисач" и сл. Са друге стране, не сећам се да сам прочитао негде у хрватским медијима "словенијански председник" или "аустријански председник", тако да није искључено да је тај термин смишљен да буде пасивно увредљив

[Зрно]

Обреновићу, имате потпуно погрешну перцепцију, као и већина Србијанаца И Срби из Хрватске, Босне, Црне Горе, па чак и из Војводине, за Србе из Србије кажу - Србијанац. Не знам шта ту може бити увредљиво. То је регионална припадност. Било би потпуно апсурдно да нпр. један Србин из Босне гледа стару слику пријатеља из војске и каже: "Овај је Далматинац, овај је Црногорац, овај је Херцеговац, а овај је Србин, пошто је из Србије". Размислите мало о томе.

[Драган Обреновић]

Обреновићу, имате потпуно погрешну перцепцију, као и већина Србијанаца И Срби из Хрватске, Босне, Црне Горе, па чак и из Војводине, за Србе из Србије кажу - Србијанац. Не знам шта ту може бити увредљиво. То је регионална припадност. Било би потпуно апсурдно да нпр. један Србин из Босне гледа стару слику пријатеља из војске и каже: "Овај је Далматинац, овај је Црногорац, овај је Херцеговац, а овај је Србин, пошто је из Србије". Размислите мало о томе.

Добро, то могу да разумем, значи Србијанцем зовете Србе који су баш из Србије.

Да ли рецимо и за Хрвате постоји слична одредница, јер и њих као и Срба има како у матичној Хрватској, тако у великом броју и у Босни и Херцеговини, па и Србији. Да се послужим вашим примером - гледа рецимо босански Хрват стару слику пријатеља из војске. Шта каже када види класића који је рецимо Хрват из Загреба? Ево га... ко?

[Uzi]

.

[Uzi]

.

[Зрно]

Мој пријатељ има бабу из Зрењанина, која оне јужно од Саве и Дунава назива Србијанцима.

Босански Хрват оног из Загреба зове Загорац или Пургер

[Зрно]

Питао ме један недавно, за двојицу браће из Америке, одакле су им жене. Ја му експресно одговорим да је једна Босанка, а друга Србијанка. Обе су Српкиње, али то нисам имао ни потребу да кажем. Да је ова из Босне Хрватица или Бошњакиња, нагласио бих то.

[Зрно]

А што се тиче хрватских коментатора, који говоре о србијанским спортистима, а не српским, треба имати у виду да постоје Срби у Хрватској и да је то можда и пресудно. За некога ко је из Србије то можда звучи чудно, али за Србе из Хрватске, БиХ или ЦГ, сасвим је нормално такво ословљавање, односно прецизирање.

[Ojler]

Мој пријатељ има бабу из Зрењанина, која оне јужно од Саве и Дунава назива Србијанцима.
...

Да, то је уобичајено. Тако ће рећи и банатски староседеоци (Лале) али и сви колонисти.
Занимљиво је ипак да у Војводини вероватно нико не би Србијанцем назвао некога ко је из Београда. У Београду су Београђани    

[drajver]

Што се кориштења термина Србијанац тиче, он постоји, углавном као егзоним и тешко да се ту шта може промијенити, свиђало се то некоме или не. Мада, нисам баш  стекао дојам да је тај термин нешто посебно неприхватљив Србима на које се односи. Чак је ушао и у пјесму "Јелек , антерија итд"

Србија је ипак скоро сто година, све до 1918. године, била заокружена независна цјелина и сасвим је очекивано да се створи термин за њене становнике.

И док је код Срба термин Србијанац више у неформалној употреби, дотле га Хрвати и муслимани званично користе и ту свакако има политичких мотива, наглашавањем разлика између Срба у Србији и оних ван Србије. Код Хрвата и муслимана ова употреба термина Србијанац је шира, тј. односи се на становиштво данашње Републике Србије.

[drajver]

Али свакако мислим да ће два регионална именовања полако нестајати у неформалном српском говору: Србијанац и Босанац. И данас мислим да их користе углавном старији људи (попут Зрна и Ојлера). Млађој генерацији су ови термини архаични.

[нцп]

Што се кориштења термина Србијанац тиче, он постоји, углавном као егзоним и тешко да се ту шта може промијенити, свиђало се то некоме или не. Мада, нисам баш  стекао дојам да је тај термин нешто посебно неприхватљив Србима на које се односи. Чак је ушао и у пјесму "Јелек , антерија итд"

Србија је ипак скоро сто година, све до 1918. године, била заокружена независна цјелина и сасвим је очекивано да се створи термин за њене становнике.

И док је код Срба термин Србијанац више у неформалној употреби, дотле га Хрвати и муслимани званично користе и ту свакако има политичких мотива, наглашавањем разлика између Срба у Србији и оних ван Србије. Код Хрвата и муслимана ова употреба термина Србијанац је шира, тј. односи се на становиштво данашње Републике Србије.

Неприхватљив је јер не постоји и никада није постојала земља ни држава "Србијана".

Срби из Хрватске и Срби из Војводине су и "не размишљајући" много  прихватили ту "одредницу" за Србе из Србије од тзв.Хрватијанаца ваљда мислећи да су они неки други и другачији Срби ни не сањајући да ће због познатих историјских догађаја и избеглиштва у Србију већ њихови потомци у следећој генерацији бити "почашћени" тим називом.

Срби из Војводине ми и иначе нису неки репер. Мало би да су Срби, а мало неки "племенити Срби" које је запљуснуо дух елите Аустроугарске . Кад су времена мирна природно је да је човек "уљуљкан" у "себство" , али знамо да на Балкану  за тили час сваки  Србин може да постане Србијанац.

Ово је више био одговор Зрну и Ојлеру.


Моја мајка је рођена у Хрватској (и све њене рођене сестре, сестре од рођеног ујака и рођене тетке - њих укупно 16 девојака), по оцу српкиња из Бачке, по мајци Српкиња из Црне Горе, од 1941г одрастала у Београду никада није употребила реч Србијанци ни за кога (можда зато што се удала  за Србина из Шумадије где  су се сви постројили кад је дошла као снаја и поздравили је речима "шака руци нисмо Турци", а можда зато што је имала више  слуха од других).

Додуше пре неки дан прочитах и да је патријарх Павле у неком интервју назвао Србе из Србије Србијанцима. А он је наравно био Србин рођен у Аустроугарској. Да сам раније знала за тај интервју написала бих му писмо или затражила пријем код њега - да чује моје разлоге против тога. Мислим да би разумео.

Али као што рекосте - свакоме је на вољу !

Ја за ту реч у мом присуству имам нулта толеранцију.

 

[Atlantische]

Срби из Војводине користе термин Србијанац било да су као што рече Ојлер староседеоци било да су "дођоши", мада су данас мање-више сви мешанци у смислу да ретко ко нема "дођошке" крви, поготово најмлађе генерације. Исто тако, користиће га како они који су аутономашке провинијенције тако и они које би људи "космополитских" погледа на свет назвали великосрпским националистима.

Друга је ствар што ће ови први тај термин форсирати у јавном говору, док га ови други (у које спадам и сам) више користе неформално.

Јесте Војводина део Србије 102 године, али је тај термим био устаљен и у Српској Војводини 1848. и међу предратним Србима у 19. веку који су били све само ме аутономаши, под утицајем Загреба итд. Просто, разумљива ствар, постојала је независна држава Србија а Србе одатле су тако називали.

Као што су мог деду који је тада био новопечени зет у бабином селу у Шајкашкој звали Босанац, тако би га да је са територије Србије испод Саве и Дунава звали Србијанац, што као и код Босанца подразумева да је Србин. А то нису говорили јер су се сматрали "централноевропским надсрбима", већ из практичних разлога.

Али ово, како су сви регионални термини у реду али да је Србијанац увредљив, не пије воду и никада неће заживети код Срба из осталих српских области. Жао ми је ако некога то вређа али је просто тако. Друга је прича што тај термин форсирају сусједи, о чему сам већ писао.

[нцп]

Срби из Војводине користе термин Србијанац било да су као што рече Ојлер староседеоци било да су "дођоши", мада су данас мање-више сви мешанци у смислу да ретко ко нема "дођошке" крви, поготово најмлађе генерације. Исто тако, користиће га како они који су аутономашке провинијенције тако и они које би људи "космополитских" погледа на свет назвали великосрпским националистима.

Друга је ствар што ће ови први тај термин форсирати у јавном говору, док га ови други (у које спадам и сам) више користе неформално.

Јесте Војводина део Србије 102 године, али је тај термим био устаљен и у Српској Војводини 1848. и међу предратним Србима у 19. веку који су били све само ме аутономаши, под утицајем Загреба итд. Просто, разумљива ствар, постојала је независна држава Србија а Србе одатле су тако називали.

Као што су мог деду који је тада био новопечени зет у бабином селу у Шајкашкој звали Босанац, тако би га да је са територије Србије испод Саве и Дунава звали Србијанац, што као и код Босанца подразумева да је Србин. А то нису говорили јер су се сматрали "централноевропским надсрбима", већ из практичних разлога.

Али ово, како су сви регионални термини у реду али да је Србијанац увредљив, не пије воду и никада неће заживети код Срба из осталих српских области. Жао ми је ако некога то вређа али је просто тако. Друга је прича што тај термин форсирају сусједи, о чему сам већ писао.

Па Аустроугарска и њени  Аустроугаријанци  су Србима "закидали" и на оном  "ић", па то многим Србима не смета, а изгледа није ни онда.

Тако и тим истим Србима 1848.г (хајде да узмемо ту годину) није сметало, а изгледа да им не смета ни сада када су их дотична Аустроугарска и њени Аустроугари-јанци  чашћавали "продужавањем" или "издуживањем" њиховог имена као да је то нека "виршла"  или  "канап".

Опет кажем не постоји, нити је постојала земља "Србијана". Мени је то заправо "силовање" једног народа на други начин.

Зар ће Срби свако мало (на сваких пар стотина година) како која кухиња из неког центра моћи нешто "зам(иј)еси" тако лако и одмах прогутати тај "залогајчић" и тражити још?

Па нек су нам за наук Албанци (старе чекалице) који су себе звали Шћиптари, али кад су чули да их тако зову и Срби и осетили да у томе нема поштовања за њих - љутили су се када их тако зову и оспоравали им право да их тако зову.

Мени не смета кад Хрватијанци, Црногоријанци и остали - анци називају Србе из Србије Срби-јанцима. Са њима ми је лако. Знам шта да им кажем. Смета ми када то чине Срби ма где да живе или су рођени. Знам и њима шта да кажем - да не постоји земља Србијана.

Али их све више видим као вољне или невољне саучеснике у скрнављењу имена мог народа.

[Ojler]

Неприхватљив је јер не постоји и никада није постојала земља ни држава "Србијана".

Верујем да сте принципијелни па да житеље Аустрије зовете Аустрима а не Аустријанцима.

Срби из Војводине ми и иначе нису неки репер. Мало би да су Срби, а мало неки "племенити Срби" које је запљуснуо дух елите Аустроугарске.

Значи Срби из Војводине - рођени превртљивци. Драго ми је што сте изнели своје мишљење о њима.

[Зрно]

Госпођо, на Црвењском путу. Ви немате представу о чему причате, јер говорите са позиције некога ко је из Србије.

Република Српска добије неку помоћ од Србије и Додик се захвали Србима што су му помогли. Ако је Вама то нормално, онда је свака даља расправа бесмислена. Довиђења, и нећу више да трошим време на овим глупим темама.

[Драган Обреновић]

Што се кориштења термина Србијанац тиче, он постоји, углавном као егзоним и тешко да се ту шта може промијенити, свиђало се то некоме или не. Мада, нисам баш  стекао дојам да је тај термин нешто посебно неприхватљив Србима на које се односи. Чак је ушао и у пјесму "Јелек , антерија итд"

Србија је ипак скоро сто година, све до 1918. године, била заокружена независна цјелина и сасвим је очекивано да се створи термин за њене становнике.

И док је код Срба термин Србијанац више у неформалној употреби, дотле га Хрвати и муслимани званично користе и ту свакако има политичких мотива, наглашавањем разлика између Срба у Србији и оних ван Србије. Код Хрвата и муслимана ова употреба термина Србијанац је шира, тј. односи се на становиштво данашње Републике Србије.

Гледам шта каже wikipedia: "Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности".

Ово ми звучи више као жељено значење, него што је то случај у пракси, код оних који ову одредницу користе. Нисам сигуран да би поменути Хрвати користили одредницу "Србијанац" када причају о свом сународнику из Србије (или Бошњаку/Мађару/Албанцу из Србије)? Или грешим?

Углавном, читајући поруке овде, за неке људе одредница Србијанац и србијански има негативну конотацију, јер алудира на територијалну сегрегацију једног истог народа (као некада "Срби пречани" за наш народ који је остао ван граница слободне Србије).

Невезано за ову тему, и Бошњаке иритира називе ентитета "Република Српска". Неки од њих у БиХ са којима сам разговарао су ми рекли да је тај назив "дискриминишући" за друге народе који живе у том ентитету.

У исто време не звуче им дискриминишуће аналогни називи Турска, Хрватска, Мађарска, Немачка, Француска, Шведска, Данска, Финска, Чешка, Словачка, Пољска, Бугарска итд.

[drajver]

Занимљиво је и играње босанскохерцеговачких муслимана са регионалним идентитетом Босанаца. Повезивање муслимана српског језика са босанством по неким муслиманским ауторима сеже још до средњевјековне Босне. Неки непосредни извори с краја турске владавине показују ипак да међу обичним муслиманским свијетом та идентификација уопште није била раширена и да се су се они осјећали махом Турцима муслиманима, а да је босанснки идентитет био углавном раширен међу рајом, католичком и православном . Од времена Аустрије почиње интензивно да се ради на пројекту интегралног босанства. Ствара се читав низ, историјски неутемељних, упоришта босанског идентитета: богумили (укључујући и конверзију истих на ислам), стећци, добри Бошњани, босанчица, исламизација средњевјековног босанског племства и сл. Добар дио муслиманских интелектуалаца са краја 19.  и почетка 20. вијека прихвата ову идеологију интегралног босанства као увезен,готов производ и уграђује га у темеље идентитета босанскохерцеговачких муслимана.

Ова идеологија интегралног босанства добрим дијелом се расплинула у периоду између два свјетска рата, јер се суочила са другом, ништа мање вјештачком, идеологијом интегралног југословенства. Главне муслиманске организације у том периоду имале су ознаку: југословенски. Да ни једна ни друга идеологија нису ухватиле дубоког коријена код муслиманског становништва и да је оно и даље идентитетски лутало, истовремено се држећи вјерског исламског идентитета као кључног, говори и понашање муслимана за вријеме НДХ, када су се многи укопили у хрватске националне обрасце, а и након рата када су се многи изјашњавали као Срби или Хрвати, чак и у ситуацији кад је опција изјашњавања као Југословен била на столу.

Ипак авнојевска Босна и Херцеговина, слично аустроугарској Босни, дала је формални оквир да се идеологија интегралног босанства опет појави, у готово неизмјењеном виду, само што су умјесто Калаја и Трухелке извршиоци били комунистички функционери. Преузет је готово у потпуности  аустроугарски наратив о босанскохерцеговачким муслиманима с почетка 20. вијека. Ипак поврх свега је била комунистичка и југословенска идеологија, као главна, па интегрално босанство, иако промовисано, није могло да избије у први план.

У периоду распада СФРЈ, предуслови да интегрално босанство избије у први план су остварени. Оно постаје нека врста државне идеологије босанскохерцеговачких муслимана и остатака комунистичког републичког апарата, који се идентификовао са Социјалистичком Републиком Босном и Херцеговином. Овај брак из интереса између босанскохерцеговачких муслимана и "анационалиста" у Босни (што би Сејдић и Финци рекли "осталих"), донекле траје и данас, али се, са обзиром да није брак из љубави, повремено јављају трзавице.

Иако су босанскохерцеговачки муслимани покушали од интегралног босанства извући највећу могућу корист, они у ту идеологију нису никад до краја вјеровали. Почетком 90-тих створили су својеврсан хибрид интегралног босанства и ислама тзв. бошњаштво. Данас је то њихова доминатна идентитетска идеологија. Као и свака национална идеологија она прелази државне границе и шири се по језичком и вјерском принципу. Бошњацима се данас проглашавају и Горанци и Торбеши у Македонији, малтене сви муслимани јужнословенских језика.

Бошњаштво се не може до краја одрећи интегралног босанства, јер Босну и Херцеговину види као матичну земљу свих муслимана јужнословенског језика на Балкану. Управо из тог разлога инсистирање на називу : босански језик, а не бошњачки језик. Али кад дође до директног избора између термина: Босанац и Бошњак, бошњаштво се већ осјећа угрожено. Током посљедњег пописа у БИХ, од стране доброг дијела муслиманских правака водила се жестока кампања против босанске самоидентификације. Они су били свјесни да интегрално босанство не купују ни Срби ни Хрвати у БиХ. Са друге стране, дугогодишња злоупотреба термина Босанац од стране муслимана, довела је до тога да је много муслимана почело тако да се и национално изјашњава. За Бошњаке је ово представљало пoдјелу муслиманског националног тијела на "Босанце" и Бошњаке и угрожавало је коначни циљ, остваривање процентуалне већине Бошњака у БИХ.

Тај латентни раздор интегралних Босанаца и Бошњака је присутан и данас, иако им се интереси поклапају, бар кад је однос спрам Срба и Хрвата у питању. Примјећујем да интегрални Босанци данас много чешће умјесто Босанац користе самоидентифијакцију Босанац и Херцеговац, чиме се, рекао бих додатно, покушавају дистанцирати од бошњаштва, а више везати за државни идентитет Босне и Херцеговине.

Свеукупно гледано, интегрално босанство, као и интегрално југословенство, а ради се о пројектованим идентитетима, доживјело је пораз. Резултати пописа У БИХ из 2013. су показали да је оно доживјело пораз и код популације која је од њега имала највећу корист: босанскохерцеговачких муслимана. Преживјело је само у својој хибридној форми: бошњаштву, али рекао бих да је то сасвим други идентитет, који је само обукао одијело интегралног босанства. Однос Срба према интегралном босанству одавно је јасан-негативан, а Хрвати иако су дуго кокетирали са интегралним босанством, данас су га највећим дијелом одбацили. Симболичан акт тог одбацивања је био кад су у Херцеговини босанчицу назвали хравтском ћирилицом.

Одужих га мало, али сам написао шта сам мислио.

[gillle]

Нама Србима, ма где били на овом белом свету, једино што фали су поделе и поделице

А ако се овој теми придода констатација једног учесника ове расправе који сматра да  Солунски фронт не би био пробијен да није било "њих" (читај добровољаца из АУ војске, тј. оних против којих су се директно борили припадници Српске војске), па још изрази наду да ће том својојм констатацијом променити свест нама који не мислимо као дотични, стање ствари је уистину поражавајуће.

Но, Србија је мајка свим Србима - издржаће она све зарад свог народа, као и до сада.

[Зрно]

Срам те било Гиле. Причао сам пре свега о добровољцима из Америке, који никад нису били у Србији, а ратовали су за њу. Чије су породице биле у Аустроугарској, а не у Србији и који су зарађивали у Америци и све то напустили да би ратовали за Србију. Ко ствара анимозитет је сад потпуно јасно.

[gillle]

Срам те било Гиле. Причао сам пре свега о добровољцима из Америке, који никад нису били у Србији, а ратовали су за њу. Чије су породице биле у Аустроугарској, а не у Србији и који су зарађивали у Америци и све то напустили да би ратовали за Србију. Ко ствара анимозитет је сад потпуно јасно.

Не чуди ме оваква реакција, а још мање тангира. Хвала!

[Делија]

Нама Србима, ма где били на овом белом свету, једино што фали су поделе и поделице

А ако се овој теми придода констатација једног учесника ове расправе који сматра да  Солунски фронт не би био пробијен да није било "њих" (читај добровољаца из АУ војске, тј. оних против којих су се директно борили припадници Српске војске), па још изрази наду да ће том својојм констатацијом променити свест нама који не мислимо као дотични, стање ствари је уистину поражавајуће.

Но, Србија је мајка свим Србима - издржаће она све зарад свог народа, као и до сада.

Највећи број Срба регрутован у АУ ,уопште није био на положајима насупрот српске  војске већ на Галицији , Добруџи, италијанским ратиштима.  Ово поготово важивза Србе у Банату и Срему. Случај из моје ујчевине-један прадед погинуо у Галицији (Радивој Јаић) а други (Милутин Јаић) био део хусарских коњичких јединица) упућен у Србију и 1915 је прешао на српаку страну код Ниша и потом је прешао са српском војском Албанију и пробио Солунски фронт. у
За моје презимењаке немам нажалост података, ако је судећи по рођењу деце и годинама старости од 4-орице прадедова који су годинама задовољавали лритеријуме за моболизацију, двојици се у Домовном протоколу рађају деца годину за годином те они нису било мобилисан, док су преосталој двојици (и мом прадеду Живојину поготово) деца почела да се рађају тек после 1918.године што би значило да су вероватно били мобилисани. Е сад-нема их у листама заробљених/умрлих АУ, а наше архиве после 100 година нису средиле грађу да се зна ко је у којој јединици учествовао. Мог прадеда су звали Дика , што је наравно могао да понесе као надимак у ратним али и мирнодопским условима, нажалост немам никога старијег у фамилији ко је могап то да ми појасни..
У сваком,случају у Банату имаш мбоге породице у Црепаји одакле су моји, у Опову такође где су били добровољци на српској страни који чак ибнису чекали АУ мобилизацију већ су прешли Дунав брже боље. Тако да не трба износити неистине и генерализовати.

[Amicus]

Нама Србима, ма где били на овом белом свету, једино што фали су поделе и поделице

А ако се овој теми придода констатација једног учесника ове расправе који сматра да  Солунски фронт не би био пробијен да није било "њих" (читај добровољаца из АУ војске, тј. оних против којих су се директно борили припадници Српске војске), па још изрази наду да ће том својојм констатацијом променити свест нама који не мислимо као дотични, стање ствари је уистину поражавајуће.

Но, Србија је мајка свим Србима - издржаће она све зарад свог народа, као и до сада.

Тако је, Гиле. Нема места сепаратизму. Само интеграције.

[нцп]

Гледам шта каже wikipedia: "Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности".

Ово ми звучи више као жељено значење, него што је то случај у пракси, код оних који ову одредницу користе. Нисам сигуран да би поменути Хрвати користили одредницу "Србијанац" када причају о свом сународнику из Србије (или Бошњаку/Мађару/Албанцу из Србије)? Или грешим?

Углавном, читајући поруке овде, за неке људе одредница Србијанац и србијански има негативну конотацију, јер алудира на територијалну сегрегацију једног истог народа (као некада "Срби пречани" за наш народ који је остао ван граница слободне Србије).

Невезано за ову тему, и Бошњаке иритира називе ентитета "Република Српска". Неки од њих у БиХ са којима сам разговарао су ми рекли да је тај назив "дискриминишући" за друге народе који живе у том ентитету.

У исто време не звуче им дискриминишуће аналогни називи Турска, Хрватска, Мађарска, Немачка, Француска, Шведска, Данска, Финска, Чешка, Словачка, Пољска, Бугарска итд.

И немојте.

Довољно је и сасвим коректно (политички, друштвено) да се захвали  Републици Србији (из разлога што у Србији живе и припадници других народа), а ако ћемо да се "братикамо" може да се захвали браћи Србима из Републике Србије (што ја не сматрам политички и друштвено коректним јер се новац за слање помоћи било коме издваја из буџета Републике Србије) па у томе учествују и Мађари, Словаци, Бошњаци и др.

Нема разлога да се љутите (иако имате право да се љутите) што неком из Србије смета или га љути да га називате Србијанцем и да вам изнесе своје разлоге за то.

Ја објасних горе да ми је мајка избеглица из НДХ 1941.г.

[Милош]

Ово ми звучи више као жељено значење, него што је то случај у пракси, код оних који ову одредницу користе. Нисам сигуран да би поменути Хрвати користили одредницу "Србијанац" када причају о свом сународнику из Србије (или Бошњаку/Мађару/Албанцу из Србије)? Или грешим?

Тачно тако. Ово је неки хибрид. Измишљена ставка. Као што сам написао раније, реч Србијанац је настала код Срба изван кнежевине Србије, оне пре 1878. године, којих је било по бројности исто или чак и више него Срба у тадашњој Србији. Није имало никакву негативну конотацију, већ су тако хтели да означе Србе из тада српског Пијемонта, Србије. Зашто кажем пре 1878. Зато што сам имао прилике да видим два суседна села у околини Сврљига, где су ови из села које је било ван граница кнежевине Србије до 1877. ове друге називали Србијанцима. Тај термин се у ери комунизма пренео на Србе централне Србије, али и овога пута без југа Србије.

Па Аустроугарска и њени  Аустроугаријанци  су Србима "закидали" и на оном  "ић", па то многим Србима не смета, а изгледа није ни онда.

Тако и тим истим Србима 1848.г (хајде да узмемо ту годину) није сметало, а изгледа да им не смета ни сада када су их дотична Аустроугарска и њени Аустроугари-јанци  чашћавали "продужавањем" или "издуживањем" њиховог имена као да је то нека "виршла"  или  "канап".

Опет кажем не постоји, нити је постојала земља "Србијана". Мени је то заправо "силовање" једног народа на други начин.

Зар ће Срби свако мало (на сваких пар стотина година) како која кухиња из неког центра моћи нешто "зам(иј)еси" тако лако и одмах прогутати тај "залогајчић" и тражити још?

Па нек су нам за наук Албанци (старе чекалице) који су себе звали Шћиптари, али кад су чули да их тако зову и Срби и осетили да у томе нема поштовања за њих - љутили су се када их тако зову и оспоравали им право да их тако зову.

Мени не смета кад Хрватијанци, Црногоријанци и остали - анци називају Србе из Србије Срби-јанцима. Са њима ми је лако. Знам шта да им кажем. Смета ми када то чине Срби ма где да живе или су рођени. Знам и њима шта да кажем - да не постоји земља Србијана.

Али их све више видим као вољне или невољне саучеснике у скрнављењу имена мог народа.

На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили. Други назив, а посебно неки пежоративни, за Србе из кнежевине (централне) Србије, није постајао, нити постоји. Зато треба објективно гледати на све то и схватити да то код нас одувек постоји и можемо то или прихватити или се нервирати.

Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.

[НиколаВук]

Ни ја не видим толики проблем у придевима "србијански" или "босански". Признајем да ми је то парало уши када сам био млађи и летовао у Црној Гори, где су нас локалци без изузетка називали Србијанцима, али сам накнадно схватио да је то ипак само регионална одредница, и да нас таквим обраћањем Срби ван Србије у суштини не вређају. Пример из малозворничког краја, одакле ми је мајка родом - ту се налази граница између Србије и Републике Српске на Дрини. Мештани из Малог Зворника, када говоре о левој обали Дрине, називају је "босанском страном" а десну обалу називају "србијанском страном". Исти случај је и са Зворничанима у Републици Српској. Додуше, неки босански Срби се у последње време љуте када се користе називи "босански" и "Босанци", искључиво због бошњачке пропаганде и босанског интегрализма о коме је писао Драјвер. Моје мишљење је да било чији идентитет треба да буде позитиван, а не негативан. Дакле не заснивати идентитет на негирању старијег регионалног идентитета, као што сусједи раде негацијом старијег етничког идентитета, и то само због тога што су ти сусједи једнострано присвојили тај регионални идентитет ради стварања нове нације, која је опет осуђена на пропаст јер се заснива на негацији. Свакако је много лакше и правилније изговорити "босанска страна" од "републикосрпска страна", а коришћење термина "српски" када жели да се означи једна од две обале није прецизна, јер су и једна и друга обала свакако српске. Много горе би било када би у датој ситуацији рекли "лева је босанска, а десна је српска обала". Као да ван Србије не постоје Срби. Иначе, овакве "поделе" сам више слушао од Срба из Србије - Србијанаца него код Срба који нису из Србије, мада се ту вероватно не ради о малициозности него о простом незнању.

[НиколаВук]

На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили. Други назив, а посебно неки пежоративни, за Србе из кнежевине (централне) Србије, није постајао, нити постоји. Зато треба објективно гледати на све то и схватити да то код нас одувек постоји и можемо то или прихватити или се нервирати.

Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.

Управо тако.

[нцп]

Верујем да сте принципијелни па да житеље Аустрије зовете Аустрима а не Аустријанцима.
Значи Срби из Војводине - рођени превртљивци. Драго ми је што сте изнели своје мишљење о њима.

1. Како они нас, тако ми њих (иначе Аустрија је Аустрасиа)

https://en.m.wiktionary.org/wiki/Austrien

И лепо се види да нам је то дошло из немачког језика. Али не морамо ми баш све да прихватимо.

https://de.m.wikipedia.org/wiki/Republika_Srpska

Та иста Аустроугарска је помогла Вукову реформу језика, па сад једва да има 50 Срба који могу да прочитају старе натписе.

2. За ово се у 19 веку позивало на двобој.
Моји преци по мајци (део) су "староседелаци" у Бачкој (због умишљености староседелаца у Војводини  и тај назив избегавам), а удата за "исто тако староседеоца" у Банату.

И једни и други деле моје мишљење.  Уосталом - од њих сам учила. 

[нцп]

На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили. Други назив, а посебно неки пежоративни, за Србе из кнежевине (централне) Србије, није постајао, нити постоји. Зато треба објективно гледати на све то и схватити да то код нас одувек постоји и можемо то или прихватити или се нервирати.

Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.

Истина Милоше.

Али са истим жаром ја се и тим Србима у Србији "супротстављам" када је реч о таквим "етикетирањима" Срба из крајева изван Србије или крајева који се граниче са другим народима.

[Ojler]

2. За ово се у 19 веку позивало на двобој.
Моји преци по мајци (део) су "староседелаци" у Бачкој (због умишљености староседелаца у Војводини  и тај назив избегавам), а удата за "исто тако староседеоца" у Банату.

И једни и други деле моје мишљење.  Уосталом - од њих сам учила.

Нисам баш разумео ко би кога требао да позове на двобој. Вероватно Војвођани Вас.
Са оваквим ставом сте што се мене тиче обезвредили свако ваше позивање на јединство, јер очито гајите неке предрасуде и делите Србе на оне боље и лошије.

[gillle]

У Крагујевцу живим ево већ пола века а свог боравка у Старом Колашину се скоро па и не сећам, и за све то време не доживех да ме неко од овдашњег света назове онако како је Милош написао. Ни мене, ни моје, нити било кога а да ја знам. И као што каже "на Црквењском путу" први бих се супротставио. Као што се супротстављам појединцима из мог родног краја, који, рецимо, не прихватају чињеницу да су нас управо Срби из централне Србије ослободили 1912. године.

 

[ДушанВучко]

Никола и Милош су дали два комшијска примера које дели или је делила некада државна граница (а где живе Срби са обе стране данашње и тадашње границе), Дрину и Сврљиг, и јасно је да није ово негативна конотација него да је управо регионални назив "интерног" типа, тј. унутарсрпски регионални појам...Оно што је негативно је од стране других, који маштају о "београдском пашалуку", па се код њих јасно раздвајају и насловљавају вести које су напр из Војводине...(па неће насловити своје сународнике "србијанским Хрватима", него "војвођанским Хрватима")
http://www.hrvatskarijec.rs/vijest/5223/Vojvodjanski-Hrvati---vazan-segment-hrvatskoga-naroda/
Такође има и лапсуса код неких становника из наше северне покрајине, па сам прочитао у коментарима о временској прогнози када су се прогнозирале обилне падавине, па каже један: "код нас у Војводини је почела киша, не знам како је у Србији"...верујем да није намерно, али можда није ни размишљао, али је добио салву коментрара, како из уже Србије, тако и из наше северне покрајине...јесте незгодно, када треба да се конкретизује област, јер ми имамо такво уређење државе...код Хрвата није тако, они су своју историјску област Хрватска проширили на целу територију Хрватске, па нећемо чути од Славонца тако нешто слично "код нас у Славонији је почела киша, не знам да ли је почела и у Хрватској"

[Милош]

У Крагујевцу живим ево већ пола века а свог боравка у Старом Колашину се скоро па и не сећам, и за све то време не доживех да ме неко од овдашњег света назове онако како је Милош написао. Ни мене, ни моје, нити било кога а да ја знам. И као што каже "на Црквењском путу" први бих се супротставио. Као што се супротстављам појединцима из мог родног краја, који, рецимо, не прихватају чињеницу да су нас управо Срби из централне Србије ослободили 1912. године.

Овде се ради о једном општем тренду, који је присутан више од 200 година, а не шта ја, ти или Вања мислимо о томе и да ли би се супроставили томе или не. То је кап у мору. И немој ми само рећи да примере које сам навео ниси чуо, иако као што кажеш ти лично ниси доживео.

[gillle]

Овде се ради о једном општем тренду, који је присутан више од 200 година, а не шта ја, ти или Вања мислимо о томе и да ли би се супроставили томе или не. То је кап у мору. И немој ми само рећи да примере које сам навео ниси чуо, иако као што кажеш ти лично ниси доживео.

У литератури која ми је била доступна до сада, а тиче се последњих 200 година, нигде, али словима н и г д е нисам наишао на податак да су Србе, избеглице са простора Косова и Метохије називали  Шиптарима. Познати су ми неки други називи,  од којих многе породице носе и званична презимена, која, свакако нису увредљива.

[ДушанВучко]

У литератури која ми је била доступна до сада, а тиче се последњих 200 година, нигде, али словима н и г д е нисам наишао на податак да су Србе, избеглице са простора Косова и Метохије називали  Шиптарима. Познати су ми неки други називи,  од којих многе породице носе и званична презимена, која, свакако нису увредљива.

Гиле, Милош је поменуо у пракси, не у литератури У праву, је, јел си гледао филм "Кућа поред пруге"? Кад Слободан Бештић који глуми избеглицу у Краљеву игра рукомет, па му цела хала скандира "Шиптаре мајсторе!"...Иначе, није ово код нас само...колега из Хрватске, каже ми да Јањевце у Загребу, исто зову "Шиптари"

[Небојша]

Морам признати да ми до данас није јасан анимозитет који Срби из Србије гаје према Крајишницима. Нису им криви ни Албанци који узеше Косово, ни сународници који су продали то исто Косово, ни НАТО, ни Аустријанци, ни Турци ни Немци, али им сметају Крајишници који су ратовали у Првом светском рату за ту Србију.

Да ли је то некакав комплекс, покушавам да разумем. Сличан анимозитет су Хрвати гајили према Србима досељеним у Хрватску (Војна крајина). Ваљда се тако и овде Срби из Србије осећају на неки начин "угрожено", иако нема реалних разлога за то. Са друге стране, иста нетрпељивост (не само од стране "Србијанаца", већ свих Срба), влада и према Црногорцима који се лактају у Београду, или новопридошлим Косовцима (популарно Косоварима), који су дошли са повећим капиталом, или ушли у одређене институције. Закључак - нема нама среће овде.

А ови регионални називи се често и нису сматрали увредом, штавише људи су их некада с поносом истицали. У литератури су истраживачи почетком 20. века бежелили такве податке од самих досељеника. 20. век је са собом донео превише сукоба, ратова, па су у међувремену термини као што су Бугараш, Босанац, Арнауташ, постали велика увреда.

[gillle]

Гиле, Милош је поменуо у пракси, не у литератури У праву, је, јел си гледао филм "Кућа поред пруге"? Кад Слободан Бештић који глуми избеглицу у Краљеву игра рукомет, па му цела хала скандира "Шиптаре мајсторе!"...

Требало би он сам да се брани, не ти, верујем да уме, бар онолико колико напада

Шиптари у контексту од 200 година!

[rugovac]

1. Србијанац је означење за људе који су из Србије без обзира на нацију. Тим се означавају и Бошњаци из Србије од стране Бошњака из Црне Горе.


2. Исправно је и користити србијански а не српски јер је прво придев за одређење државе а друго придев за одређење нације.


3. Поента црногорског национализма је у изједначавању речи Србијанац и Србин где се на силу потенцира да је то исто а то није исто и самим тим се инсистира на посебности у односу на Србе из Србије (Србијанце).

[gillle]

Требало би он сам да се брани, не ти, верујем да уме, бар онолико колико напада

Шиптари у контексту од 200 година!

Заборавих да додам један велики знак питања после ускљићњика

[rugovac]

Требало би он сам да се брани, не ти, верујем да уме, бар онолико колико напада

Шиптари у контексту од 200 година!

Вала Гиле опседнут си Арнаутима а не верујем да си пет упознао лично.

[НиколаВук]

У литератури која ми је била доступна до сада, а тиче се последњих 200 година, нигде, али словима н и г д е нисам наишао на податак да су Србе, избеглице са простора Косова и Метохије називали  Шиптарима. Познати су ми неки други називи,  од којих многе породице носе и званична презимена, која, свакако нису увредљива.

Нису називани Шиптарима јер се тај назив одомаћио тек након Другог светског рата. Међутим, називани су Арнаутима, што се види и по етнографској литератури. Чак су Арнаутима у неким случајевима називани и људи који су долазили из сјеничког и новопазарског краја.

[gillle]

Вала Гиле опседнут си Арнаутима а не верујем да си пет упознао лично.

Није лепо што си ово написао, добри земљаче!

[gillle]

Нису називани Шиптарима јер се тај назив одомаћио тек након Другог светског рата. Међутим, називани су Арнаутима, што се види и по етнографској литератури. Чак су Арнаутима у неким случајевима називани и људи који су долазили из сјеничког и новопазарског краја.

Зато то и наводим, Никола! Ти то, видим, знаш!

[drajver]

Морам признати да ми до данас није јасан анимозитет који Срби из Србије гаје према Крајишницима. Нису им криви ни Албанци који узеше Косово, ни сународници који су продали то исто Косово, ни НАТО, ни Аустријанци, ни Турци ни Немци, али им сметају Крајишници који су ратовали у Првом светском рату за ту Србију.

Да ли је то некакав комплекс, покушавам да разумем. Сличан анимозитет су Хрвати гајили према Србима досељеним у Хрватску (Војна крајина). Ваљда се тако и овде Срби из Србије осећају на неки начин "угрожено", иако нема реалних разлога за то. Са друге стране, иста нетрпељивост (не само од стране "Србијанаца", већ свих Срба), влада и према Црногорцима који се лактају у Београду, или новопридошлим Косовцима (популарно Косоварима), који су дошли са повећим капиталом, или ушли у одређене институције. Закључак - нема нама среће овде.

А ови регионални називи се често и нису сматрали увредом, штавише људи су их некада с поносом истицали. У литератури су истраживачи почетком 20. века бежелили такве податке од самих досељеника. 20. век је са собом донео превише сукоба, ратова, па су у међувремену термини као што су Бугараш, Босанац, Арнауташ, постали велика увреда.

Мислим да је то све нормално, слична је ситуација свугдје гдје има великих миграција становништва и социјалних ломова. Није то никаква посебност Србије, тога има и у Републици Српској, код Хрвата мислим да су још израженије те регионалне разлике.

Лично сам добар дио живота провео у Србији и живио сам и на Косову и у Београду и у Војводини, био сам у контакту са појединцима из скоро свих крајева Србије. Никад нисам осјетио неку непријатност или анимозитет. Бар не отворени.

А та препуцавања, дошао овај па ми преотео посао, не узимам превише озбиљно.Као што написах, уобичајена ствар, као из оне Балашевићеве пјесме.

"Rece: Ti si glupi Lala, reko': Lepo, bas ti fala
Al' sam jedno ipak uspeo da s'vatim
supalj si k'o crkveno zvono, jeb'o te voz koji te don'o
Da se i ja tu s tobom cela veka patim"

[ДушанВучко]

Морам признати да ми до данас није јасан анимозитет који Срби из Србије гаје према Крајишницима.

Тешка реч је анимозитет, али мислим да је код свих на Балкану присутна одређена доза односа према некима који нису из њиховог краја (унутар исте популације)...Такав став имају углавном они који не гледају даље од свог дворишта и не виде ширу слику. Да не помињемо анимозитет "пургера" према херцеговцима у Загребу, Сарајлија према Санџаклијама итд...

[rugovac]

Нису називани Шиптарима јер се тај назив одомаћио тек након Другог светског рата. Међутим, називани су Арнаутима, што се види и по етнографској литератури. Чак су Арнаутима у неким случајевима називани и људи који су долазили из сјеничког и новопазарског краја.

Тачно изворни назив за нас код вас је Арнаути. Ја то не сматрам погдним.
Реч Шиптар није погдна већ начин којим се то говори. Зато ми инсистирамо на речи Албанац.

[Небојша]

Мислим да је то све нормално, слична је ситуација свугдје гдје има великих миграција становништва и социјалних ломова. Није то никаква посебност Србије, тога има и у Републици Српској, код Хрвата мислим да су још израженије те регионалне разлике.

Ма наравно. И Крајишници углавном "са висине" гледају на Србијанце и Македонце. Поента је да нико ни о коме нема претерано лепо мишљење (нажалост смо такви). Али је код Срба из Србије најизраженија она "да комшији цркне крава", ткао да ја не би пуно тражио кривце у досељеницима.

Лично сам добар дио живота провео у Србији и живио сам и на Косову и у Београду и у Војводини, био сам у контакту са појединцима из скоро свих крајева Србије. Никад нисам осјетио неку непријатност или анимозитет. Бар не отворени.

Нисам ни ја то лично доживео, сви смо ми фини једни према другима, условно. Мислио сам на те изјаве, или неки општи став када се помену Срби из тих крајева.

[Владимир Бојановић]

На Црвењском путу мало више емотивно гледа на ово и рекао бих прилично субјективно. Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули?

у Ариљу али и ивањичком крају (као и у мом домаћинству) је увек било доста сезонских радника из крајева које си споменуо, у време бербе малина али и у периоду брања јабука и никад, ни од кога нисам чуо да тако ословљава Србе из Крајине или Србе са КиМ. Хрват - никад, Шиптар - никад, Косовар - то да. Бугарин - да али искључиво за ону мањинску популацију (пар породица) која је досељена у мој крај у 19. или 20. веку.

Са друге стране, наравоученије: дођите, "господо" Срби, погледајте некога у очи и назовите га "Србијанцем", у централној Србији (исток, запад, у Старом Влаху, небитно где живи) и затворили сте врата искреном и пријатељском односу са том особом, у 99% случајева (а можда вам се том приликом "затвори" још нешто).

[Небојша]

Нисам ни ја то лично доживео, сви смо ми фини једни према другима, условно. Мислио сам на те изјаве, или неки општи став када се помену Срби из тих крајева.

Али се тај "анимозитет" најбоље види када кренемо да се шалимо међусобно и чачкамо око порекла. Онда обавезно крену оне, "а он је стипса" пошто је одатле, "он је глупав" зато што је одатле, "овај  је намазан", знаш, они су ти такви и сл. Мени је лично то симпатично, а верујем и већини Срба.

[drajver]

Са друге стране, наравоученије: дођите, "господо" Срби, погледајте некога у очи и назовите га "Србијанцем", у централној Србији (исток, запад, у Старом Влаху, небитно где живи) и затворили сте врата искреном и пријатељском односу са том особом, у 99% случајева (а можда вам се том приликом "затвори" још нешто).

Ово вјерујем. Мој покојни отац имао је неке предрасуде према Србијанцима, школовао се,а касније у једном периоду и радио у Србији, па се то код њега вјероватно све скупило у неки моделовани тип Србијанца са одређеним особинама. Без обзира на то некакво своје, не увијек позитивно, "мишљење" о Србијанцима, имао је доста веома блиских пријатеља управо међу Србима из централне Србије. Причао ми је да је једном приликом неког дружења у Шумадији за столом, описујући неки догађај, а намјерно провоцирајући, почео реченицу са: Ми Срби и ви Србијанци... Дошло је до општег хаоса, малтене туче. Поједини присутни су то схватили као највећу увреду. Отац је додуше знао да ће их то изнервирати, али такав је човјек био, шаљивџија.

Ја лично ријетко користим термин Србијанац, поготово кад причам са Србима из Србије, па можда зато никад нисам ни могао да искусим негативну реакцију друге стране.

[Милош]

Поново мој добри Гиле, као много пута до сад, релативизује оно што је написано и дискусија губи сваку смисао. Не хтедох да реплицирам, али ипак да поновим шта је написано:

Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима.

А затим сам наставио:

То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима.

Не знам шта је циљ, али нема потребе износити лажне податке, односно оно што није написано. Са дуге стране ако заиста ниси чуо за израз "Шиптар", који се користи претежно за Србе са КиМ, а 99% са овог Форума јесу, онда ниси ни искрен и онда тек дискусија губи сваку смисао. А Дуле наведе филм "Кућа поред пруге", где Митра зову Шиптар, па сви знамо познате ликове наше сцене од Душана Спасојевића, Милије Милосављевића и осталих, који су "дично" носили тај надимак. Да не набрајам оне мени познате, који тај надимак носе. Дакле, два пут мери, једном сеци, добри мој.

[Милош]

у Ариљу али и ивањичком крају (као и у мом домаћинству) је увек било доста сезонских радника из крајева које си споменуо, у време бербе малина али и у периоду брања јабука и никад, ни од кога нисам чуо да тако ословљава Србе из Крајине или Србе са КиМ. Хрват - никад, Шиптар - никад, Косовар - то да. Бугарин - да али искључиво за ону мањинску популацију (пар породица) која је досељена у мој крај у 19. или 20. веку.

Са друге стране, наравоученије: дођите, "господо" Срби, погледајте некога у очи и назовите га "Србијанцем", у централној Србији (исток, запад, у Старом Влаху, небитно где живи) и затворили сте врата искреном и пријатељском односу са том особом, у 99% случајева (а можда вам се том приликом "затвори" још нешто).

Владо, ти си узео пример свог краја, који није добар пример. Зашто? Зато што у том крају у последњих 100 година, није било масовнијег насељавања становништва из тих крајева о којима причаш. И сам си рекао: сезонски радници. Ово се пре свега односи на оне крајеве где је било већег прилива тог становништва. Што се тиче Срба са КиМ, то су свакако: Краљево, Крагијевац, Крушевац, Јагодина, Смедерево... И ту ћете то сигурно чути.

Ја сам у Мат. Бањи за избегле из Хрватске лично чуо да их зову Хрватима. Имао сам друга из Пирота у Крагујевцу док сам студирао, кога сам звао Пирке, а остали Буги (од Бугарин). За Шиптаре сам објаснио у претходном посту и то је мање више позната етикета у тим местима,  колико год покушавали да негирамо то. Као што рекох то је општи тренд у народу, не на овом Форуму.

[ДушанВучко]

Та конотација "Шиптар" е негативна, а и Руговац то зна и то је поменуо, је у негативном контексту...Имам комшију са плаца , избеглица из Клине...када смо  дошли на плац после дуго година и почели да правимо викендицу, давао нам је да се прикључимо на његову струју, јер нам је требала због мешалиц, увек је излазио у сусрет и плаћали смо му струју...Кад год сам причао "идем код Миће Косовара", отац ме је исправљао "није Косовар, него Косовац!"...Међутим , Мића има и козе па има обичај да их напаса на туђим њивама, да узима кукуруз са туђих њива и да сече шумарке са других плацева...кад га је отац питао зашто то ради, он је рекао "то се тебе не тиче , гледај своја посла, ионако нико није на тај плац долазио годинама"...Е од тог момента, код мог оца је Мића од "Косовца", постао "Мића Шиптар" (мада ја са Мићом имам коректан однос, али њих двојица се избегавају...)

[Драган Обреновић]

Морам признати да ми до данас није јасан анимозитет који Срби из Србије гаје према Крајишницима. Нису им криви ни Албанци који узеше Косово, ни сународници који су продали то исто Косово, ни НАТО, ни Аустријанци, ни Турци ни Немци, али им сметају Крајишници који су ратовали у Првом светском рату за ту Србију.

У којим крајевима Србије сте осетили тај анимозитет према Крајишницима, то ми је новост да чујем (таст ми је Крајишник и сваге године идем у Нови Град на пар недеља на одмор, Крајишници су дивни људи и страственије навијају за Србију када игра репрезентација него ми у Србији).

Ја сам иначе рођени Чачанин али живим 28 година у Београду и генерално сам приметио искључиво код понеких Београђана тај анимозитет према придошлицама "из унутрашњости", другачијем акценту, ијекавици и сл. али то су индивидуални случајеви, обично код људи који себе сматрају неком староседелачком елитом.

[gillle]

Дискусија на овој теми је свакако доступна свима, тако да може ко год жели да је наново ишчита, нема потребе да ствари трпе додатно  паковање како би се стекла лажна слика код мање заинтересованих за тему.

Вероватно мислиш да је довољно да напишеш "мој добри Гиле" или "као много пута до сад", а посебно термин "релативизује", па да ствари скрену с пута и створе се услови за једну свеобухватну констатацију "а ла Милош" и тиме избегне суштина?

Мени су ствари поодавно јасне и по овом питању и по питању истраживања порекла, посебно из непосредног контакта, тако да не мораш претерано да се трудиш око појашњавања, мој земљаче, Милоше.

[Владимир Бојановић]

Причао ми је да је једном приликом неког дружења у Шумадији за столом, описујући неки догађај, а намјерно провоцирајући, почео реченицу са: Ми Срби и ви Србијанци... Дошло је до општег хаоса, малтене туче. Поједини присутни су то схватили као највећу увреду. Отац је додуше знао да ће их то изнервирати, али такав је човјек био, шаљивџија.

Луд.  Вероватно је бирао и погодан моменат за шалу али му није прошла, мада му се мора признати да је имао "херца". Ипак, мислим да би га моји растргли. 

Владо, ти си узео пример свог краја, који није добар пример. Зашто? Зато што у том крају у последњих 100 година, није било масовнијег насељавања становништва из тих крајева о којима причаш. И сам си рекао: сезонски радници. Ово се пре свега односи на оне крајеве где је било већег прилива тог становништва. Што се тиче Срба са КиМ, то су свакако: Краљево, Крагијевац, Крушевац, Јагодина, Смедерево... И ту ћете то сигурно чути.

То је тачно, за избеглице са КиМ, али не и за избеглице из Хрватске. Доста их је дошло, доста њих и остало (имам прве комшије у селу из Пакраца) па опет термин "Хрват" о којем пишеш ми је непознат, искрено.

[Atlantische]

Са друге стране, наравоученије: дођите, "господо" Срби, погледајте некога у очи и назовите га "Србијанцем", у централној Србији (исток, запад, у Старом Влаху, небитно где живи) и затворили сте врата искреном и пријатељском односу са том особом, у 99% случајева (а можда вам се том приликом "затвори" још нешто).

Ја сам летос баш у Ивањици на стадиону Јавора имао једно од лепших искустава са редарима неког домаћина и није било никаквих затварања нисаједне стране. Они нама Војвођани, ми њима Србијанци, нисмо се изљубили само због короне.

[ДушанВучко]

Луд.  Вероватно је бирао и погодан моменат за шалу али му није прошла, мада му се мора признати да је имао "херца". Ипак, мислим да би га моји растргли. 
То је тачно, за избеглице са КиМ, али не и за избеглице из Хрватске. Доста их је дошло, доста њих и остало (имам прве комшије у селу из Пакраца) па опет термин "Хрват" о којем пишеш ми је непознат, искрено.

Зависи којом енергијом је зрачио Милошев отац  Била је ту  позитива, чим је прошло добро Екстрем сам ја направио у кафани у Крагујевцу, када је дошао колега из Крапине, који је наручивао наше песме, све је било супер, а ја онда му кажем "ајде кад цело вече наручујеш нашу музику и кад је волиш, да за тебе наручимо "Лепе ти је Загорје зелене" (пошто је Загорац)...нас неколико за столом, и крене музика "полка" и само цела кафана се окреће према нама ооооп  ...али све је било ок, једна строфица (мало сам ја кваран, да видим како ће да се реагује  , па сам им објаснио да је то наш пријатељ из Загорја који воли да дође овде и да смо му ми пријатељи, а и видели су да наручује само наше песме и кити музику и после су се и смејали и све је добро било)...Био сам млађи, сад то не бих баш радио

[Милош]

Дискусија на овој теми је свакако доступна свима, тако да може ко год жели да је наново ишчита, нема потребе да ствари трпе додатно  паковање како би се стекла лажна слика код мање заинтересованих за тему.

Вероватно мислиш да је довољно да напишеш "мој добри Гиле" или "као много пута до сад", а посебно термин "релативизује", па да ствари скрену с пута и створе се услови за једну свеобухватну констатацију "а ла Милош" и тиме избегне суштина?

Мени су ствари поодавно јасне и по овом питању и по питању истраживања порекла, посебно из непосредног контакта, тако да не мораш претерано да се трудиш око појашњавања, мој земљаче, Милоше.

Нисам ово разумео, али није ни битно.

Чињаница је да ниси прочитао оно што сам написао, а "по дифолту" си кренуо у напад. И чињеница је да то није први пут. Рекао бих без правог резона и разлога. Све остало је шарена лажа.

[нцп]

Нисам баш разумео ко би кога требао да позове на двобој. Вероватно Војвођани Вас.
Са оваквим ставом сте што се мене тиче обезвредили свако ваше позивање на јединство, јер очито гајите неке предрасуде и делите Србе на оне боље и лошије.

Искрено, и уз сво поштовање, ви и ја се никако не разумемо, а обоје причамо српским језиком.

Ја сам остала иста и чини ми се да јасно причам, а ви нисте исти од кад сте постали Ојлер.

Немају мене зашта Срби из Војводине да позивају на двобој. Ја њих сматрам мојима.

На двобој се позивало када неко нешто схвати као личну увреду или увреду части и угледа своје породице или нечег њему светог, за чију одбрану је спреман да положи свој живит.

Али када Срби из Војводине почну да се "пренемажу " са оним "ви Србијанци"- а преци им колико уназад 150-250 година дошли из те исте Србије у Војводину - реагујем. 

[gillle]

Нисам ово разумео, али није ни битно.

Чињаница је да ниси прочитао оно што сам написао, а "по дифолту" си кренуо у напад. И чињеница је да то није први пут. Рекао бих без правог резона и разлога. Све остало је шарена лажа.

Cinjenica da nisi razumeo, a nije ni vazno...

[Ojler]

Предлажем да се тема преименује из "Регионални идентитети" у "Регионалне поделе" 

[Лаф]

Јер опште је познато кроз литературу да су управо Срби из кнежевине, дошљаке Србе називали разним пежоративним именима. Дакле гледали су их као неке друге. Па су Србе из Лике и Далмације називали Рватима, Србе из Старе Србије Арнаутима, Србе са истока и југа Бугарима. То се пренело све до данашњих дана, па ћете и данас, претежно у мањим местима, за избегле Србе из Крајине чути да их називају Хрватима, Србе из Пирота, и јужних крајева Бугарина, а Србе са КиМ и дела јужне Србије, Шиптарима. Немојте само рећи да то нисте чули? Ово јесу увредљиви називи, и ово јесу називи поделе, за разлику од речи Србијанци, који у свом називу имају реч Србија. Ти Срби су управо и најчешће бежали од терора оних чије су име по доласку добили.

Дакле прво треба очистити своје двориште, а онда гледати преко тарабе.

Сумњам да је иједан класични прогнаник, избеглица, несрећник икада добио увредљив надимак од стране Србијанаца.

Њега су углавном добијале оне новопридошлице ("Кезуни", како се некада говорило) које су према домаћем становништву показивали психолошке и моралне црте непријатељских народа који су и њих саме прогнали, или су са њима правили дилове.

У мом граду усред Шумадије било је поприличан број избеглица из Пећи и Приштине који су побегли 1980.-х (само у мом одељењу у основној школи их је  било четворо), а из Хрватске и БиХ да не говорим, али ни у лудом лудилу њих нико није могао вређати. То је, додуше, било намењено неколицини, нпр. за једног што је продао баштину Шиптарима за огромне паре и у месту новог пребивалишта се увалио у општинску управу где се прославио као митопримац, или за другог који је без игде ичег дошао у моје село где је завео неку добростојећу удовицу, а према суседним њивама, пашњацима и стоци се понашао као Арнаутин према његовој имовини у завичају. Њих двојица су понели надимак Шиптар, као и њихова деца до дана данашњег, као и слични други мафијаши, корупционаши (Љуба Михајловић, Душан Спасојевић и сл.). Краљево и Смедерево су типични примери средина где су овакве особине квази-избеглица са КиМ допринеле жалосној стереотипизацији и оних истинских несрећника.

Мој предак који је био градоначелник крајем 19. века, међу првима је приметио једну чудну појаву да дошљаци који долазе из истих крајева откуда су, само пар генерација уназад, дошли преци постојећег становништва, не доживљавају нови завичај као свој, штавише подривају постојећи морал и поредак и терају сваку прилику и положај који незаслужено добију на своју воденицу и за своје уске, завичајне интересе. Нису учествовали у збеговима, крчењу, настањивању, ратовима, ослобођењу, урбанизацији Шумадије, него су дошли на готово и према новој економској вредности и крхком грађанском друштву изграђиваним од стране домицилног становништва су се односили као Васојевићи према Ашанима.

У једном тренутку је донета драстична мера да се Срби "из Турске" и динарских крајева сместе у једну врсту гета и полицијски надгледају, као и да им се ускрати право на запослење у јавној служби, већ само и искључиво у привреди под будним оком цехова и фабриканата. Такав, мада много ублажен, однос се наставио и између ратова, па чак и за време комунизма: приступ државним предузећима и напредовању је био могућ само квалитетним, опробаним кадровима придошлим са стране који прођу "шумадијски дрил". Резултат је био фрапантан: управо су ти, издриловани кадрови, било новопридошли, било потомци старих Кезуна, од мале вароши својим умењем направили привредног гиганта бивше Југославије.

[Милош]

Сумњам да је иједан класични прогнаник, избеглица, несрећник икада добио увредљив надимак од стране Србијанаца.

Њега су углавном добијале оне новопридошлице ("Кезуни", како се некада говорило) које су према домаћем становништву показивали психолошке и моралне црте непријатељских народа који су и њих саме прогнали, или су са њима правили дилове.

У мом граду усред Шумадије било је поприличан број избеглица из Пећи и Приштине који су побегли 1980.-х (само у мом одељењу у основној школи их је  било четворо), а из Хрватске и БиХ да не говорим, али ни у лудом лудилу њих нико није могао вређати. То је, додуше, било намењено неколицини, нпр. за једног што је продао баштину Шиптарима за огромне паре и у месту новог пребивалишта се увалио у општинску управу где се прославио као митопримац, или за другог који је без игде ичег дошао у моје село где је завео неку добростојећу удовицу, а према суседним њивама, пашњацима и стоци се понашао као Арнаутин према његовој имовини у завичају. Њих двојица су понели надимак Шиптар, као и њихова деца до дана данашњег, као и слични други мафијаши, корупционаши (Љуба Михајловић, Душан Спасојевић и сл.). Краљево и Смедерево су типични примери средина где су овакве особине квази-избеглица са КиМ допринеле жалосној стереотипизацији и оних истинских несрећника.

Мој предак који је био градоначелник крајем 19. века, међу првима је приметио једну чудну појаву да дошљаци који долазе из истих крајева откуда су, само пар генерација уназад, дошли преци постојећег становништва, не доживљавају нови завичај као свој, штавише подривају постојећи морал и поредак и терају сваку прилику и положај који незаслужено добију на своју воденицу и за своје уске, завичајне интересе. Нису учествовали у збеговима, крчењу, настањивању, ратовима, ослобођењу, урбанизацији Шумадије, него су дошли на готово и према новој економској вредности и крхком грађанском друштву изграђиваним од стране домицилног становништва су се односили као Васојевићи према Ашанима.

У једном тренутку је донета драстична мера да се Срби "из Турске" и динарских крајева сместе у једну врсту гета и полицијски надгледају, као и да им се ускрати право на запослење у јавној служби, већ само и искључиво у привреди под будним оком цехова и фабриканата. Такав, мада много ублажен, однос се наставио и између ратова, па чак и за време комунизма: приступ државним предузећима и напредовању је био могућ само квалитетним, опробаним кадровима придошлим са стране који прођу "шумадијски дрил". Резултат је био фрапантан: управо су ти, издриловани кадрови, било новопридошли, било потомци старих Кезуна, од мале вароши својим умењем направили привредног гиганта бивше Југославије.

Видиш, што си ово написао, доста говори о том односу, који траје, ево већ два века. И управо је то суштина о којој пишем(о). Нема потребе овде се правдати и бранити "истинске несрећнике" од "ових осталих", како рече, Кезуна.  И дошли смо до оног главног што хтедох рећи на почетку: да постоји такав вид "етикетизације" и да је он нус производ супремације домицилног становништва, што се између редова из овог твог текста и може прочитати. Са ове "друге стране" тога није било, а тако је и започета дискусија: да је у ствари највећи проблем и проблем свих проблема назив "Србијанци". Али као што видимо, није баш тако. И истина је негде тамо...

П.С. Душков отац је тог Мића Кезуна могао назвати управо тако или Мића лопов, али није... назвао га је Мића Шиптар.

[Blazhinho]

Navescu primer svog sela - Medjuluzja, kod Mladenovca.

Sastav stanovnistva je sledeci:

struja koja je dosla 70-ih, 80-ih i 90-ih sa teritorije KiM (koliko znam, vecinom su iz Prizrena - Suve Reke), oni su najbrojniji

starosedeoci, od kojih su najmladji doseljenici dosli pre oko 150 godina

struja koja je dosla sa jugoistoka (Crna Trava, Pirot i okolina), uglavnom izmedju 1945. i 2000)

Romi (neki su starosedeoci, a mislim da je vecina dosla sa KiM), ima ih i pravoslavnih i muslimana

izbeglice iz BiH i Hrvatske, mislim da njih ima vrlo malo

ostali (uglavnom dosli nakon 1945. iz raznih oblasti, BiH, Crna Gora, okolna sela i opstine, itd).

Tacan broj stanovnika je diskutabilan. U selu je oko 1700 kuca, a zvanicnici navode da ima oko 3000 ljudi, sto meni licno deluje malo, a secam se i da je moj nastavnik geografije rekao jos pre 15-ak godina da u selu zivi 5-6 000 stanovnika.


Kad ste vec pomenuli slucaj tog coveka sa nadimkom "Siptar", da spomenem i jedan ovdasnji slucaj. Koliko sam cuo, jedan starosedelac, i sam nezgodan po naravi, se nekako posvadjao, ili sta vec, sa jednim covekom koji je dosao iz BiH (Srbin), i od tad ga je zvao Jova Turcin .

Inace, odakle ste Vi, Lafe?

[ДушанВучко]

Предлажем да се тема преименује из "Регионални идентитети" у "Регионалне поделе" 

Ја мислим да то није ништа лоше у смислу "тренинга", одржавања менталне кондиције у оквиру нације  Да се не лажемо, ако свесно занемарујемо нека ситна међусобна трвења, предрасуде, па и надимке, због некаквог страха од неких "подела", то је стављање под тепих...Ја се не плашим никаквих подела у оквиру српског народа, подела никада није ни било у смислу регионалне припадности која би угрозила национално биће...(Црна Гора је посебан случај, где су комунисти искористили њену државност пре уједињења у покушају стварања нове нације, али ништа од овога што је речено, по мени није алармантно, чак је и занимљиво...)...Кад је било "стани пани" увек су сви навијали за исту идеју, слобода итд...Дај Боже да се сви такмичимо у томе ко је већи и бољи Србин

[Лаф]

Видиш, што си ово написао, доста говори о том односу, који траје, ево већ два века.

Али тај је однос инициран од друге стране, тј. њеним првобитним односом према домицилном становништву. Дошљаци успостављају образац понашања који постојећа заједница препознаје као штетан и онда реагује. У 99% случајева та "реакција" се своди на завичајно етикетирање, па је и то некима проблем.

[Милош]

Али тај је однос инициран од друге стране, тј. њеним првобитним односом према домицилном становништву. Дошљаци успостављају образац понашања који постојећа заједница препознаје као штетан и онда реагује. У 99% случајева та "реакција" се своди на завичајно етикетирање, па је и то некима проблем.

Да, јасно. Али понављам, етикете постоје и постајале су. А и постајаће и у будуће. Дакле ништа спорно. Нису домицилни становници анђели, него им се став дошљака у неким случајевима не свиђа... себе доживљавају као битније и савршенује од њих, а највише заслужне. И онда долази до колетералних штета. Али овај други нема пежоративни израз за њих. Најгоре што вређа данас је израз "Србијанац", за који смо, надам се, утврдили порекло.

[Лаф]

Ја једино што никако не могу да схватим је чињеница да 99% Срба сматра појам Србијанац...паз'сад: регионалном одредницом, напоредо са Црногорцем, Крајишником, Славонцем и сл. Значи Србија је једна од регионалних "српских земаља". Она није матица, није тежња ни стожер идентитета свих Срба, него је тамо нека геџованска покрајина..па и то не цела, него оно што је била до 1878. Невероватно!

Није то само последица паламуђења о двема/трима, n-тим српским државама, богатству сопственог разједињења и сл. Дубоко је то изгледа уткано такво саморазумевање које пркоси историјском, чак и елементарно географском/геополитичком резону. Има то још код Порфирогенита...

[Милош]

Ја једино што никако не могу да схватим је чињеница да 99% Срба сматра појам Србијанац...паз'сад: регионалном одредницом, напоредо са Црногорцем, Крајишником, Славонцем и сл. Значи Србија је једна од регионалних "српских земаља". Она није матица, није тежња ни стожер идентитета свих Срба, него је тамо нека геџованска покрајина..па и то не цела, него оно што је била до 1878. Невероватно!

Није то само последица паламуђења о двема/трима, n-тим српским државама, богатству сопственог разједињења и сл. Дубоко је то изгледа уткано такво саморазумевање које пркоси историјском, чак и елементарно географском/геополитичком резону. Има то још код Порфирогенита...

Изгледа рођо да стварно паламудимо цео дан, када се на крају вратисмо на почетак, где је опет главни проблем разједињења термин "Србијанац", а не пежоративни називи домаћег становништва за Србе из осталих области, који су управо због тога што су Србију сматрали пијемонтом и насељавали је. Дакле, ја ни једно ни друго не сматрам проблемом, већ је то тренд који траје дуго и трајаће, али ће временом усахнути, како се територија коју Срби насељавају буде јасно дефинисала.

[ДушанВучко]

У војсци у Комбору сам искусио од једног Беранца да Срби у Црној Гори сматрају себе већим Србима од нас из Србије, кад је рекао "е ви Србијанци сте ме разочарали..."е сад , ја сам га упитао "зашто", а он ми је рекао нешто, заборавио сам и шта, али у смислу да нас српство и заједништво у том смислу не занима...па сам после покушао сам са собом да нађем одговор на то (јер ме је заинтригирао класић), па сам дошао до закључка да смо ми "ушушкани" овде у матици и не размишљамо о томе толико , то је нешто што се подразумева и шта има о томе да се дебатује...Али српство Срба ван Србије се живи активно , јер мора тако због опстанка, а у Шумадији је српство пре свега добар род пшенице, приноси, чисто практичне ствари...У крајевима ван Србије, српство је и то а и константно бдење...Међутим, историја је показала да Шумадинац, када је био сатеран уза зид, одмах је устајао из своје свакодневнице у пољу и постајао прави лав...Сваки део српског народа "србује" на другачији начин...Ми у Шумадији смо гостопримљиви, не јуначимо се у речима, имамо ракију, ритам  "двојку", "ситно", али кад се пробуди, буде "динамитно"

[Зрно]

У војсци у Комбору сам искусио од једног Беранца да Срби у Црној Гори сматрају себе већим Србима од нас из Србије, кад је рекао "е ви Србијанци сте ме разочарали..."е сад , ја сам га упитао "зашто", а он ми је рекао нешто, заборавио сам и шта, али у смислу да нас српство и заједништво у том смислу не занима...па сам после покушао сам са собом да нађем одговор на то (јер ме је заинтригирао класић), па сам дошао до закључка да смо ми "ушушкани" овде у матици и не размишљамо о томе толико , то је нешто што се подразумева и шта има о томе да се дебатује...Али српство Срба ван Србије се живи активно , јер мора тако због опстанка, а у Шумадији је српство пре свега добар род пшенице, приноси, чисто практичне ствари...У крајевима ван Србије, српство је и то а и константно бдење...Међутим, историја је показала да Шумадинац, када је био сатеран уза зид, одмах је устајао из своје свакодневнице у пољу и постајао прави лав...Сваки део српског народа "србује" на другачији начин...Ми у Шумадији смо гостопримљиви, не јуначимо се у речима, имамо ракију, ритам  "двојку", "ситно", али кад се пробуди, буде "динамитно"

Срби у Србији су ушушкани Србима, унутар земље која се зове по њима и не морају да се боре за свој идентитет, као Срби у другим крајевима, који се вековима боре за опстанак, у смислу националног идентитета, а не живота. Због тога изгледа као да су они већи Срби.

[ДушанВучко]

Срби у Србији су ушушкани Србима, унутар земље која се зове по њима и не морају да се боре за свој идентитет, као Срби у другим крајевима, који се вековима боре за опстанак, у смислу националног идентитета, а не живота. Због тога изгледа као да су они већи Срби.

Тачно...

[ДушанВучко]

На крају, не знам да ли се појава "другосрбијаства" може везивати за било коју другу област где живе Срби, осим Србије...то је отишло и дотле у том смислу да другар из Крагујевца , који је отишао у Немачку да ради, сав срећан што је отишао из "тамнице", на тему о "закону о слободи вероисповести" у Црној Гори, само је рекао да је то друга држава и да се то њега не тиче...па и да си атеиста, не можеш тако! Још је помињао 90те и матрицу да смо ми узрок свих проблема у бившој СФРЈ у контексту распада (још помиње како је упознао муслиманку из Тузле која му је рекла како су они "бацали цвеће" када је ЈНА одлазила из Тузле, и како "истина има две стране", а не као ја што посматрам само из свог угла  )...Мене је он назвао први шовинистом, држи ми лекције, а ван контекста  (а  био сам у одличним односима за време студија са припадницима свих народа са којим се он данас хвали да има контакте и он је "просвећени грађанин света који држи лекције", али он ми је "открио данас истину" ), а ја њега аутошовинистом и после пар порука је све било готово од другарства из средњошколских дана..."јуче" си изашао у свет и држиш лекције

[ДушанВучко]

Тако да је мени "другосрбијанство" у идеолошком смислу, плод напр. шљиве, који хоће да се одвоји од свог стабла и  да се накалеми на напр. инвазивну врсту багрема...Нити ће багрем да прихвати плод шљиве, а од матичног стабла се већ одвојио...није им лако, колико год били "паметни" због свог потеза и колико год "ђубрива" добијали да се накалеме (а неће ново стабло да их прихвати природно, јер није део њега)...

[ДушанВучко]

Тако да је мени "другосрбијанство" у идеолошком смислу, плод напр. шљиве, који хоће да се одвоји од свог стабла и  да се накалеми на напр. инвазивну врсту багрема...Нити ће багрем да прихвати плод шљиве, а од матичног стабла се већ одвојио...није им лако, колико год били "паметни" због свог потеза и колико год "ђубрива" добијали да се накалеме (а неће ново стабло да их прихвати природно, јер није део њега)...

Надмени према свом стаблу, покорни према "ђубриву" у покушају да се "накалеме на ново стабло"

[goca 11]

Čitam poruke na ovoj temi, pa se setih da smo pre par godina imali sličnu temu: Mentalitet u lokalnim okvirima ili nešto sl.
Srbi žive u nekoliko država, različitog su porekla i mentaliteta, sami sebe nazivamo već nabrojanim i navedenim, lično  to shvatam kao mesto odakle je taj Srbin. Mada već postoje i prezimena Srba : Švabić , Arnautović, Erceg,

[нцп]

Ја једино што никако не могу да схватим је чињеница да 99% Срба сматра појам Србијанац...паз'сад: регионалном одредницом, напоредо са Црногорцем, Крајишником, Славонцем и сл. Значи Србија је једна од регионалних "српских земаља". Она није матица, није тежња ни стожер идентитета свих Срба, него је тамо нека геџованска покрајина..па и то не цела, него оно што је била до 1878. Невероватно!

Није то само последица паламуђења о двема/трима, n-тим српским државама, богатству сопственог разједињења и сл. Дубоко је то изгледа уткано такво саморазумевање које пркоси историјском, чак и елементарно географском/геополитичком резону. Има то још код Порфирогенита...

У 'сриду" сте погодили што би рекли Срби икавци!

На, жалост, за то се очигледно нема слуха.

Све што овде написах и зашта се залагах је изнад  уског "себства"  и укопавања у своју међу.

Испаде Србија без покрајина регија.

Драги наши  - па Србија је била краљевина још од 1882.г.

Поздрављам све Србе ма где да живе и опет им кажем да не знам ко си то Срби-јанци, како изгледају, које су им душевне и телесне карактеристике (пошто су и ти Срби једна  велика мешавина), а не могу да замишљам шта они под тим појмом подразумевају. 

Видим да их потреса када их у Србији Срби називају "рватима", "арнаутима" (код мог оца у селу има заселак Албанија настао после Другог светског рата), "пречанима" и др.

И моју мајку су звала деца у Београду "Мица избеглица". Надам се да ћу успети да завршим књигу о том периоду њеног живота

И мом оцу је сметало када је њега и још три његова земљака професор српског језика у гимназији у Крагујевцу звао Шоповима. Није разумео зашто је мени то било комично

Реално већина у селу користи 4-5 падежа (Тимочани имају превагу у том селу). Никада их не исправљам. То је њихов говор.

И за моју мајку  и за мог оца порука је иста - у свакој друштвеној средини свако одступање од већине бива примећено и на неки начин "обележено" кад хоћемо да скратимо причу о некоме (то је она девојчица што је са родитељима избегла у Србију из Хрватске а живе у тој и тој улици или то су они момци из тог и тог села што говоре тако и тако).

И сад ја, која са толико страна имам уплива, и даље сам против називања Срба у Србији Србијанцима јер не постоји земља Србијана.

А сви Срби, ма где живели, треба да раде на јачању те и такве Србије. Немамо резервну отаџбину. Нема друге Србије осим ове.

Све што уради било који Србин изван матице одражава се на Србе  у матици. Не заборавимо само Гаврила Принципа. Мада, Аустроугари су држали Србију и Србе на нишану и овако и онако.

Србија и ти тзв.Србијанци  су  на својим плећима изнели Први светски рат. Хвала, иначе, свим Србима изван граница тадашње Србије - добровољцима на страни Србије у том рату и у балканским ратовима.

А дискусија се претвара у јалову увек онда када се сви укопамо у своје ровове.

[нцп]

Извињавам се Драгану Обреновићу. Јуче, уместо на Зрнову поруку, написах одговор на његову (а Д.О.и ја се за исто залажемо).

[пек]

Овде и избеглице из Хрватске зову Босанци.

[Небојша]

Овде и избеглице из Хрватске зову Босанци.

Кудикамо боље него Хрвати. То је због источнохерцеговачко-крајишког дијалекта, па је људима свеједно.

[Platin]

Овде и избеглице из Хрватске зову Босанци.

Мислим да нема неке нарочите намере, него једноставно по изговору - екавица се разликује од (и)јекавице у изговору, понека реч буде другачија... Тако да неко ко се не труди направи "поделу" и погреши.

[Ojler]

Искрено, и уз сво поштовање, ви и ја се никако не разумемо, а обоје причамо српским језиком.

Ја сам остала иста и чини ми се да јасно причам, а ви нисте исти од кад сте постали Ојлер.

Немају мене зашта Срби из Војводине да позивају на двобој. Ја њих сматрам мојима.

На двобој се позивало када неко нешто схвати као личну увреду или увреду части и угледа своје породице или нечег њему светог, за чију одбрану је спреман да положи свој живит.

Али када Срби из Војводине почну да се "пренемажу " са оним "ви Србијанци"- а преци им колико уназад 150-250 година дошли из те исте Србије у Војводину - реагујем.

Црвењка, исти сам ја, али ми смета Ваша недоследност. За Вас је назив Србијанац увредљив, али немате проблем да изјавите како су Срби из Војводине умишљени, да и нису неки репер, да би мало да су Срби, а мало неки "племенити Срби" које је запљуснуо дух елите Аустроугарске.
Да ли заиста мислите да ове Ваше речи не вређају људе који живе у Војводини? Да ли је нормално да тако генерализујете и износите стереотипе о једном делу свога народа, а да са друге стране позивате на јединство Срба?
Ако Ви сматрате да је то у реду, онда се заиста не разумемо. И то не од када сам ја Ојлер, већ се изгледа никад нисмо ни разумели.   

[нцп]

Црвењка, исти сам ја, али ми смета Ваша недоследност. За Вас је назив Србијанац увредљив, али немате проблем да изјавите како су Срби из Војводине умишљени, да и нису неки репер, да би мало да су Срби, а мало неки "племенити Срби" које је запљуснуо дух елите Аустроугарске.
Да ли заиста мислите да ове Ваше речи не вређају људе који живе у Војводини? Да ли је нормално да тако генерализујете и износите стереотипе о једном делу свога народа, а да са друге стране позивате на јединство Срба?
Ако Ви сматрате да је то у реду, онда се заиста не разумемо. И то не од када сам ја Ојлер, већ се изгледа никад нисмо ни разумели.

Свакодневно сам у контакту са људима из Војводине и стекла сам утисак да заиста мисле да су за 300 - 200-100- 75 година  (како ко - није исто време за све) постали много много другачији од Срба који не живе на подручју Војводине.

Па тако пратим "идући трагом" неких мојих предака неке заједнице на ФБ типа "Моја равница", "Војвођански речник" и разне друге.

Ту  се помињу неке речи као израз неког посебног војвођанског говора, а ја препознајем у тим речима пуно речи из јужне и југоисточне Србије. Кад им то напишем "једе  се" (ви ми објасните зашто се једе).

Ни то би све још било и "безазлено" у поређењу са натурањем прича о "староседеоцима" и "дођошима" - кад им понеко напише "па сви смо ми дођоши од некуд и у неком времену" опет се "једе" (ви ми објасните зашто).

Те се многи јавно огласише и напустише те групе указавши да им је доста подела.

А кад крене - немам адекватну реч (да ми се ви не "наједите") са набрајањем назива за Бачване и Бачванке од стране Банаћана - што се редовно заврши са Бачкоње и Бачкоњке - игранци никад краја.

И најзад, ја избегавам људе који говоре "ви Србијанци" - није ми пријатно са њима.

Кад им кажем да су њихови дошли тада и тада и из тог и тог места у Србији - опет се једе (не морате ништа да ми објашњавате).

И мене већ мрзи да по 100 пут објашњавам зашто ме нешто "једи'

Свима је на слободу да раде шта хоће!

Па и вама да искривљујете моје корисничко име на форуму.

Кад крене човек у малом са искривљавањем, шта ће бити када то чини са великим и озбиљним темама.

[Ojler]

Свакодневно сам у контакту са људима из Војводине и стекла сам утисак да заиста мисле да су за 300 - 200-100- 75 година  (како ко - није исто време за све) постали много много другачији од Срба који не живе на подручју Војводине.

Па тако пратим "идући трагом" неких мојих предака неке заједнице на ФБ типа "Моја равница", "Војвођански речник" и разне друге.

Ту  се помињу неке речи као израз неког посебног војвођанског говора, а ја препознајем у тим речима пуно речи из јужне и југоисточне Србије. Кад им то напишем "једе  се" (ви ми објасните зашто се једе).

Ни то би све још било и "безазлено" у поређењу са натурањем прича о "староседеоцима" и "дођошима" - кад им понеко напише "па сви смо ми дођоши од некуд и у неком времену" опет се "једе" (ви ми објасните зашто).

Те се многи јавно огласише и напустише те групе указавши да им је доста подела.

А кад крене - немам адекватну реч (да ми се ви не "наједите") са набрајањем назива за Бачване и Бачванке од стране Банаћана - што се редовно заврши са Бачкоње и Бачкоњке - игранци никад краја.

И најзад, ја избегавам људе који говоре "ви Србијанци" - није ми пријатно са њима.

Кад им кажем да су њихови дошли тада и тада и из тог и тог места у Србији - опет се једе (не морате ништа да ми објашњавате).

И мене већ мрзи да по 100 пут објашњавам зашто ме нешто "једи'

Свима је на слободу да раде шта хоће!

Па и вама да искривљујете моје корисничко име на форуму.

Кад крене човек у малом са искривљавањем, шта ће бити када то чини са великим и озбиљним темама.

Опростите на Црвењски путе, није ми била намера да Вас вређам извртањем форумског надимка. Учинио сам то искључиво из практичних разлога. Да сте изабрали неки надимак којим бих Вас могао једоставније ословити и мењати га нормално по падажима, не бих Вам га сигурно скраћивао. Ви сте изгледа баш увредљиве природе и много тога Вас вређа, али на жалост не препознајете када Ви вређате друге.
Нећу Вам одговарати на постављена питања јер верујем да су реторичка. Ако нису, тим горе. Жао ми је само што сте брзо избрисали један део поруке на који бих имао шта да Вам одговорим, али то сада више нема смисла. Такође ћу занемарити овај Ваш ниски ударац у последњој реченици. Како било, све што сте написали само потврђује да генерализујете ствари и имате предрасуде према људима из Војводине. Сада бих у Вашем маниру ја ваљда требао да закључим - кад човек има такве ставове о Војвођанима, који живе у Србији, шта ли тек мисли о Србима из Босне, Хрватске, Црне Горе...
Но нека пратиоци теме сами суде ко је шта написао.

Морам да вас на крају разочарам: за разлику од речи Босанци, ја уопште не користим реч Србијанци. Све време овде само говорим о томе да је не доживљавам као увредљиву и да ми не смета њена употреба.

Што се мене тиче, ја бих сад завршио наш мали дуел на овој теми. Можемо дискутовати о нечему другом али овде вас поздрављам.

[Јовица Кртинић]

Не знам да ли је пригодно или не, али мислим да сваки Србин треба да се замисли над овом песмом, која је, иначе, била забрањена двадесетак година (од краја шезседетих кад је настала, па до краја осамдесетих). Аутор је Петар Пајић (6. октобар 1935 – 2. август 2017), а зове се:

СРБИЈА ЈЕ НА РОБИЈИ

1.
Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани,
што пијани што поклани.
Срби леже поред друма
из глава им ниче шума.
А из сваке српске главе
теку мутне три Мораве.

2.
Српског вођу Карађорђа
убио је други вођа.
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
дигнути су споменици.
Сад се сваки Србин бије
са две своје историје.

3.
Србин само из ината
секирчетом млатне брата.
Док на гобље брат се сели
Србин сав се сневесели.
Празно му у родној кући
Не може се ни с ким тући!
Жао му је брата, свега,
и досада изједе га.
Мучни Србин досети се,
Узме штрањку – обеси се.

4.
Све су српске оранице
саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање.
Лети јато црних птица
преко српских ораница.
И гробови небом лете,
пошли Срби да се свете.

5.
Из детињства видим слику:
лисица на дрвљанику.
Прелаз, забран и брвине,
Србија од храстовине.
Дувар пуко са свих страна,
А у кући сама Нана.
Нано моја ти нас спаси,
Не дај ватри да се гаси.

6.
Јесен касна, зима близу,
по тавану миши гризу.
Гавран стреса црна крила,
ограда се искривила.
Сиво небо, сиво поље,
вук у тору јагње коље.
Изнад кућног прага змија
реп уз главу у круг свија.
Док се мрак за видик хвата
Живим себи из ината.

7.
Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо, небеснице.
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија
под земљом цела земља Србија.

[Sneki]

Основа поштовања је да човеку не дајеш надимке који му се не свиђају.

Некултурно је када Мики кажеш да је Марко, онда ти он каже да је то погрешно и да га убудуће зовеш Мика, а ти њему "Али име Марко није увредљиво."  "Да, име Марко није увредљиво, али ја нисам Марко, ја сам Мика и када ме упорно, изнова и изнова називаш Марко ти ми се буквално подсмеваш у фацу."

Реч Србијанац је увредљива јер је замена за реч Србин, јер се често користи у циљу увреде.

У Првом светском рату није учествовала србијанска, већ српска војска.

Карађорђе је био вожд Првог српског (не србијанског) устанка.

Посебно је увредљиво тражити од Срба да пристану на назив који им се не допада зато што је неким иностраним држављанима тако лакше, зато што су тако навикли и на крају зато што су умислили да су богом дани и да имају право да кумују и када их нико није позвао да то раде.

Мени у пасошу пише да имам српско држављанство, али већ у следећем ће бити написано држажвљанство Р. Србије зато што је "српско" увредљиво.

[Sneki]

Свакако је много лакше и правилније изговорити "босанска страна" од "републикосрпска страна", а коришћење термина "српски" када жели да се означи једна од две обале није прецизна, јер су и једна и друга обала свакако српске. Много горе би било када би у датој ситуацији рекли "лева је босанска, а десна је српска обала". Као да ван Србије не постоје Срби. Иначе, овакве "поделе" сам више слушао од Срба из Србије - Србијанаца него код Срба који нису из Србије, мада се ту вероватно не ради о малициозности него о простом незнању.

Не, нису обе српске. Десна је српска, а лева је биховска.

Јер алтернатива је да је десна србијанска, а лева босанска.

У свету где постоје Србијанци Срби не постоје нити у Србији нити било где другде. 

Србијанци живе у Србији, док ван Србије остају само безимени грађани православни Црногорци и Босанци које када добију напад екстремистичких схватања називају великосрпским националистима.

[НиколаВук]

Не, нису обе српске. Десна је српска, а лева је биховска.

Јер алтернатива је да је десна србијанска, а лева босанска.

У свету где постоје Србијанци Срби не постоје нити у Србији нити било где другде. 

Србијанци живе у Србији, док ван Србије остају само безимени грађани православни Црногорци и Босанци које када добију напад екстремистичких схватања називају великосрпским националистима.

Упркос вашим уским схватањима, да, обе су српске, и босанска и србијанска. 

[Sneki]

Упркос вашим уским схватањима, да, обе су српске, и босанска и србијанска. 

Не, моја схватања нису уска, већ су заснована на реалности. Бих је међународно призната држава, ентитети какви су тамо не постоје нигде у свету, једна "грађанска" страна има подршку најагресивније државе на свету. Већ је било покушаја да се назив једног укине, јер је канда увредљив и геноцидан, као што је укинуто и српско држављанство у мом пасошу.

"Србијански" и "Србијанци" се форсира зато што је то таква грађанска идеологија, у тој идеологији Срби не постоје. Постоји Србија, Србијанци и ван Србије живе само великосрпски екстремисти који су жртва великосрпске пропаганде и СПЦ.

[НиколаВук]

Не, моја схватања нису уска, већ су заснована на реалности. Бих је међународно призната држава, ентитети какви су тамо не постоје нигде у свету, једна "грађанска" страна има подршку најагресивније државе на свету. Већ је било покушаја да се назив једног укине, јер је канда увредљив и геноцидан, као што је укинуто и српско држављанство у мом пасошу.

"Србијански" и "Србијанци" се форсира зато што је то таква грађанска идеологија, у тој идеологији Срби не постоје. Постоји Србија, Србијанци и ван Србије живе само великосрпски екстремисти који су жртва великосрпске пропаганде и СПЦ.

Значи ви све Србе ограничавате на простор авнојевске Србије? Врло широкогрудо. 

[Sneki]

Значи ви све Србе ограничавате на простор авнојевске Србије? Врло широкогрудо. 

Авнојевска Србија је постојала само у Југославији. Та прича је завршена пре 30 година.

Не, у послеавнојевској Србији живе Србијанци, ван послеавнојевске Србије живе православни Босанци, Црногорци и Хрвати заведени пропагандом српских попова. У Краљевини, Кнежевини и устаничкој Србији живе Срби, али Срби живе не само у Србији, већ и вани.

Не знам да ли сте приметили да је придев "српски/а/о" скоро нестао из медија са националном фреквенцијом, нема га ни на најпосећенијим порталима. Строго се води рачуна да се нико не увреди, јер ако случајно напишеш "српска скупштина" ил "српска престоница" то значи да си великосрпски националиста.
Јер изгледа да је само постојање српске државе увредљиво за неке, и изазива толику мржњу и презир да ће бојкотовати чак и придев изведен из њеног имена, и искористиће сваки начин да је понизе..

[vid.knezevic]

Мислим да су две теме , Поријекло Патријарха Павла и ова ,један показатељ како развојну путању ми Срби можемо да имамо. Један пут развојни и плодотворан и један други који све то није. Сретан бих био да се сва енегија усмери на прави пут а ова тема, што се мене тиче , може да се затвори јер , што би рекли негде на нашим територијама , од ње нема селамета.

[gillle]

Промакао ми је један коментар, очигледно написан да ми накалеми нешто што се код мене никако не прима, барем није до сада. Наиме, реч је о стварима које у овој теми уопште нисам коментарисао, нити помињао, а тичу се  судбине Косова, Републике Српске Крајине, издаје... Уколико аутор, чији рад на истраживању и тумачењу родова изузетно поштујем и уважавам, није конкретно мислио на мене (мало вероватно), већ уопштено, ја му се овом приликом извињавам.

Али, да не би било нових недоумица, погрешних тумачења и тенденциозних учитавања око мог + (читај крста), ево неколико одредница, које се могу сматрати мојим непроменљивим ставовима :
-   не волим никакве поделе у српском народу, ма где они живели, а камоли да их подстичем,
-   не прихватам измишљотину „Србијанац“, из нама добро познате „кухиње“,
-   пад Републике Српске Крајине је велика несрећа српског народа, ко год  да је кривац (моји су били учесници тог рата),
-   волим Републику Српску и радујем се њеном присаједињењу матици Србији у будућности (моји су, такође, и за њу ратовали),
-   дубоко ме погађа судбина Косова и Метохије и немам проблем да, сагледавши свеукупна дешавања уназад неколико векова, означим кривце (моји су и у том, за сада последњем рату на Косову, оставили своје кости – „Костију кршних, то је гомила“,
-   радујем се бољитку у Црној Гори – „Не дамо светиње“ (моја маленкост је, са још једним чланом ПОРЕКЛА и учесником у овој расправи, присуствовала литијама у Бијелом Пољу), само да се зна 
-   далеко од тога да гајим или подстичем анимозитет према добровољцима и учесницима пробоја Солунског фронта, одакле год да су стигли, а било их је у великом броју. Једном од њих су Грошничани (мештани села у близини Крагујевца) подигли споменик – врло занимљива прича, тј. судбина. Али, не прихватам тврдњу да су пресудно утицали на пробијање фронта и такво тумачење подводим под елементарно непознавање завршнице Великог рата.

[Vlax]

Ја бих само подсетио да се и у самој преткумановској Србији користили изрази Старосрбијанац и Јужносрбијанац, као и из њих изведени придеви старосрбијански и јужносрбијански, кад се говорило о Србима из области које су тада називане Стара Србија и Јужна Србија

[Đorđo]

Вук Караџић - Српски Рјечник 2. издање (1852.)

[нцп]

Вук Караџић - Српски Рјечник 2. издање (1852.)

Опет тај Вук Караџић? Ко је њега финансирао и са којим циљем? Испаде да Срби и нису били писмени пре њега.

http://www.politika.rs/sr/clanak/331248/Srbijanci-i-Hrvatijanci

Да, и по мом мишљењу битна је намера због које су "преко ноћи" Срби који живе у Србији постали Србијанци". А намера није добра. Последице су даље дељење Срба као народа.

Пелцер се, међутим,  лепо примио зачудно и код школованих људи из Србије.

Замислите да почнемо да делимо људе на људе и "људијанце"? Па, не иде. А, и није у духу српског језика. Ако ћемо да га ломимо да би другима угодили - то је већ нешто друго.

Па чак и Википедија коју по потреби користимо као поуздан извор, а по потреби не тако поуздан извор "упућује" на Аустрију као главног кувара.

Српски филолог Иван Клајн је тим поводом напоменуо: Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz "Srbijanac", da bi se razlikovao po geografskom poreklu.

Значи (ја) вештачка конструкција, а кувар или кројач или језико-клепац је била Аустрија јер је то у духу немачког језика.

Први спор око употребе придева „српски“ или „србијански“ потиче из 1882. године, када је Кнежевина Србија проглашена за краљевину, а кнез Милан Обреновић за краља Србије. У широј јавности, како у самој Србији тако и изван ње, новопроглашени краљ Србије је често помињан и као „српски“ краљ, што је имало и посебан општесрпски, а самим тим и политички призвук. Убрзо након проглашења, краљ Милан је из Беча добио захтев у коме Аустроугарска, која је признала проглашење краљевине, истиче да владар Србије не може бити „српски“ краљ у општем смислу, већ само „србијански“ краљ, односно „краљ Србије“, што је и био званични владарски наслов. Таквим инсистирањем Беча на употреби територијалне, а не етничке одреднице, наглашавало се да Краљевина Србија нема јурисдикцију над Србима изван Србије. Аустроугарска монархија је себе сматрала домовином Срба пречана, па је израз „српски“ доживљавала као одраз претензија Србије на све Србе.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8

Зато драги наши и драге наше (што би рекао Драгорад у ТВ серији Мо рођак са села) - који користите мирне душе за Србе из Србије реч Србијанци (не споримо вам слободу да то чините)  - не љутите се  кад вас Срби из Србије "крсте" или зову они "[b]људијанци што Србе из Србије зову Србијанци"! Ем[/b] певљиво (римује се), ем "мило за драго".

[ДушанВучко]

Ајде нек то буде привремени појам до момента када неће више бити потребан у смислу неког посебног одређивања у односу на остале Србе и да не изигравамо више "калимера"

[rugovac]

Колико унутар Србијанаца има мањих регионалних идентитетa (Шумадинац, Топличанин, Мачванин ...) ? Да ли има нека студија о томе?

[нцп]

Ајде нек то буде привремени појам до момента када неће више бити потребан у смислу неког посебног одређивања у односу на остале Србе и да не изигравамо више "калимера"

На жалост, ко се икад "лако" решио корова? То је борба непрестана.
 

[Милан Петровић]

У Војводини је уобичајено да Србе јужно од Саве и Дунава зову Србијанци. Мене то не љути, знам да није злонамерно.

[Vlax]

Опет тај Вук Караџић? Ко је њега финансирао и са којим циљем? Испаде да Срби и нису били писмени пре њега.

Да, и по мом мишљењу битна је намера због које су "преко ноћи" Срби који живе у Србији постали Србијанци". А намера није добра. Последице су даље дељење Срба као народа.

Пелцер се, међутим,  лепо примио зачудно и код школованих људи из Србије.

Замислите да почнемо да делимо људе на људе и "људијанце"? Па, не иде. А, и није у духу српског језика. Ако ћемо да га ломимо да би другима угодили - то је већ нешто друго.

Па чак и Википедија коју по потреби користимо као поуздан извор, а по потреби не тако поуздан извор "упућује" на Аустрију као главног кувара.

Вук Караџић је дежурни кривац за све. Од ширења "великосрпске пропаганде" да су Срби сви и свуда до тајне завере да се Срби "пошокче" уз помоћ графеме Ј.

Ако боље погледамо историју, видимо да се израз Сербіянцы јавља у Летопису Матице српске из 1832. Дакле међу пословичним Вуковим "непријатељима".

Дакле, израз се јавља са појавом српске државе, колико-толико самосталне. Дакле никакве лоше намере, напротив рекло би се да је тај израз имао и позитивно значење: Србијанци нису било какви Срби, већ они Срби који живе у својој држави, у слободној Србији, за разлику од остатка Срба који живе као поданици турског и аустријског цара. Слично као и Црногорци, још један део српског народа који живи у слободи и ужива велико дивљење међу аустријским Србима. До 1804. није било Србије на политичкој карти Европе, па није могло бити ни Србијанаца.

Можда и најстарији помен, додуше у облику Сербијани

[Небојша]

Колико унутар Србијанаца има мањих регионалних идентитетa (Шумадинац, Топличанин, Мачванин ...) ? Да ли има нека студија о томе?

Не верујем да постоји нека студија о томе, али из искуства могу рећи да су такви "идентитети" веома заступљени. Штавише, Срби то са поносом истичу.

[Sneki]

Опет тај Вук Караџић? Ко је њега финансирао и са којим циљем? Испаде да Срби и нису били писмени пре њега.

http://www.politika.rs/sr/clanak/331248/Srbijanci-i-Hrvatijanci

Да, и по мом мишљењу битна је намера због које су "преко ноћи" Срби који живе у Србији постали Србијанци". А намера није добра. Последице су даље дељење Срба као народа.

Пелцер се, међутим,  лепо примио зачудно и код школованих људи из Србије.

Замислите да почнемо да делимо људе на људе и "људијанце"? Па, не иде. А, и није у духу српског језика. Ако ћемо да га ломимо да би другима угодили - то је већ нешто друго.

У Рјечнику је лепо у заградама написано "у војв.", што значи да се реч србијанац није користила у Србији.

Тако да то није зла намера са Вукове стране, већ записивање значења речи са терена.

[нцп]

У Рјечнику је лепо у заградама написано "у војв.", што значи да се реч србијанац није користила у Србији.

Тако да то није зла намера са Вукове стране, већ записивање значења речи са терена.

Хвала. Тачно је ваше запажање о томе где се реч "Србијанци" најпре одомаћила. У делу некадашње Аустроугарске.

А намеру не приписујем Вуку Караџићу. Само сам се осврнула на чланак у Политици из 2015.г.


После толико векова затирања имена Срби, још од пропасти Душановог царства,  употребом речи Власи и тамо где се радило о Србима канда би се сви из нашег окружења обрадовали да је 1815.г створена Књажевина Влахи(ј)а уместо Књажевине Србије, потоња Краљевина Србија.

Само би "лагано" и дични Срби изван Србије постали Власи.

Па се сад не би расправљали ко су Срби, а ко "Србијанци".

[Sneki]

Вук Караџић је дежурни кривац за све. Од ширења "великосрпске пропаганде" да су Срби сви и свуда до тајне завере да се Срби "пошокче" уз помоћ графеме Ј.

Ако боље погледамо историју, видимо да се израз Сербіянцы јавља у Летопису Матице српске из 1832. Дакле међу пословичним Вуковим "непријатељима".

Дакле, израз се јавља са појавом српске државе, колико-толико самосталне. Дакле никакве лоше намере, напротив рекло би се да је тај израз имао и позитивно значење: Србијанци нису било какви Срби, већ они Срби који живе у својој држави, у слободној Србији, за разлику од остатка Срба који живе као поданици турског и аустријског цара. Слично као и Црногорци, још један део српског народа који живи у слободи и ужива велико дивљење међу аустријским Србима. До 1804. није било Србије на политичкој карти Европе, па није могло бити ни Србијанаца.

Можда и најстарији помен, додуше у облику Сербијани

Још један доказ да је у питању егзоним.
И опет кумовање без позива.

Данас је употреба те речи свакако повезана са лошом намером или недостатком основног поштовања према људима које из неког разлога сматраш сународницима.

Мени сународник не може бити нико ко ме назива Србијанком.
Сад да ли је у питању злонамерност или неваспитање није ни важно.

Мислим некад су и Словени били један народ, од њих је настало више од десет народа.
Ни Срби неће трајати заувек тако да је можда ово један од знакова?

[Vlax]

Мени сународник не може бити нико ко ме назива Србијанком.
Сад да ли је у питању злонамерност или неваспитање није ни важно.

А како треба да те назива?

[Мића]

Изгледа да је овде почело неко такмичење ко је највећи Србин на речима.

Живи били!

[ДушанВучко]

Колико унутар Србијанаца има мањих регионалних идентитетa (Шумадинац, Топличанин, Мачванин ...) ? Да ли има нека студија о томе?

Има Шумадинац, Левчанин, Моравац, Ера, Мачванин, Топличанин, Ресавац...свака област има свој регионални идентитет

[нцп]

Изгледа да је овде почело неко такмичење ко је највећи Србин на речима.

Живи били!

О, не Мићо!
Старије је ово спорење од овог форума.

На моју жалост (наглашавам моју - јер многи у томе не виде ништа спорно) спорење траје бар 200 година. Колико је отприлике старо то "Србијанци".

Тако да се не ради о такмичењу ни у чему .

 Ради се о поштовању имена једног народа у малом и у великом. И припадника тог народа ма где да живе.





 

[dko]

Колико унутар Србијанаца има мањих регионалних идентитетa (Шумадинац, Топличанин, Мачванин ...) ? Да ли има нека студија о томе?

rugovac sa odlicnim pitanjem... valjda sa objektivne distance, pa vidi bolje nego mi koji smo u pitanju. slicnosti izmedju zapadne srbije i herceg-bosne ocigledne, vece nego izmedju nekih delova zapadne srbije i susedne sumadije. uostalom, time se i bavimo ovde na poreklu; sto preciznijom genealogijom, do u geneticku podgrupu. tako da 'srbijanac' moze da sljaka na nekom nivou a na drugom, pak, pada. isto vazi za kontinuitet/diskontinuitet sumadija-pomoravlje, pa na istok i na jug. isto i za bosanac-hercegovac-crnogorac...

[ДушанВучко]

Има Шумадинац, Левчанин, Моравац, Ера, Мачванин, Топличанин, Ресавац...свака област има свој регионални идентитет

Мада има региона за које не знам какав им је назив...Напр. оближње Краљево (није у Шумадији, а не знам како се становници те области називају), делови источне Србије...не знам да ли постоји нека мапа са регионалним називима за становнике тих области. Моравци су појам који би обухватао и делове З. Мораве али и Велике чини ми се...Горњи ток З. Мораве не спада у "Моравце" , већ чини ми се између Краљева и Трстеника, па можда до Велике Плане? Нек ме исправи неко ако грешим

[Vlax]

У источној Србији имаш: Хомоље, Тимочку Крајину, Неготинску Крајину, Црну Реку, Кључ, Стиг, Браничево, Ресаву... Плус подела на Србе и Влахе, па онда унутар Влаха три групе, на основу њиховог порекла....   

[rugovac]

Мада има региона за које не знам какав им је назив...Напр. оближње Краљево (није у Шумадији, а не знам како се становници те области називају), делови источне Србије...не знам да ли постоји нека мапа са регионалним називима за становнике тих области. Моравци су појам који би обухватао и делове З. Мораве али и Велике чини ми се...Горњи ток З. Мораве не спада у "Моравце" , већ чини ми се између Краљева и Трстеника, па можда до Велике Плане? Нек ме исправи неко ако грешим

Например Јужна Србија су 5 Округа (Ниш, Пирот, Прокупље, Лесковац и Врање), али ја знам да постоји локални назив само за Топличане и Јабланичане док код осталих је по највећем граду у округу назив. Што се тиче Лесковчанина то се не односи на Јабланичане  (Медвеђа).

[ДушанВучко]

Например Јужна Србија су 5 Округа (Ниш, Пирот, Прокупље, Лесковац и Врање), али ја знам да постоји локални назив само за Топличане и Јабланичане док код осталих је по највећем граду у округу назив. Што се тиче Лесковчанина то се не односи на Јабланичане  (Медвеђа).

Да, изгледа да не постоје обласни називи за све становнике, него негде је то по градовима (као што не знам ни за Краљево да ли постоји обласни назив за становнике Краљева и околине). Влакс је навео делове источне Србије, али то нису обласни називи за становнике тих области, већ географске области тог дела Србије

[rugovac]

Да, изгледа да не постоје обласни називи за све становнике, него негде је то по градовима (као што не знам ни за Краљево да ли постоји обласни назив за становнике Краљева и околине). Влакс је навео делове источне Србије, али то нису обласни називи за становнике тих области, већ географске области тог дела Србије

Исто је и на Косову. Ја никад нисам чуо да за становнике из Метохије неко каже Метохијац већ једино Пећанац или Призренац. Знам да се користи назив Колашинац, Сиринићанин, Косовац ..
Пошто нисам Србин не знам за друге називе.

[goca 11]

A na mikroplanu postoje i grebići, ćurani ( moji Jagodinci), džigerani, crevari, čarapani....ma svega ima 

[Vlax]

Влакс је навео делове источне Србије, али то нису обласни називи за становнике тих области, већ географске области тог дела Србије

А то... У употреби су називи Крајинци, Хомољци, Стижани, Браничевци и Ресавци.

Што се тиче јужне Србије, осим Топличана и Јабланичана, постоје још и Заплањци, Пусторечани и Пчињани. Постоји још један, новији демоним, а то је Јужњаци, којим се означава све становништво тих крајева и неретко га користе и они сами.

У принципу из сваког топонима се може извести и демоним. Уколико је назив неке области познатији и заступљенији, утолико ће и становници те области више познати под тим називом.

Неко из Никшића не зна разлику између Мачве и Шумадије, па ће му сви становници тих области бити просто Србијанци. Исто тако ће неко из Панчева и Куче и Дробњаке звати Црногорцима, иако су, историјски, једни Брђани, а други Херцеговци.

[drajver]

A na mikroplanu postoje i grebići, ćurani ( moji Jagodinci), džigerani, crevari, čarapani....ma svega ima 

За чарапане и гребиће сам чуо, ко су џигерани и цревари?

[Филипчић]

За чарапане и гребиће сам чуо, ко су џигерани и цревари?

Параћинци и Ћупричани 

[rugovac]

А то... У употреби су називи Крајинци, Хомољци, Стижани, Браничевци и Ресавци.

Што се тиче јужне Србије, осим Топличана и Јабланичана, постоје још и Заплањци, Пусторечани и Пчињани. Постоји још један, новији демоним, а то је Јужњаци, којим се означава све становништво тих крајева и неретко га користе и они сами.

У принципу из сваког топонима се може извести и демоним. Уколико је назив неке области познатији и заступљенији, утолико ће и становници те области више познати под тим називом.

Неко из Никшића не зна разлику између Мачве и Шумадије, па ће му сви становници тих области бити просто Србијанци. Исто тако ће неко из Панчева и Куче и Дробњаке звати Црногорцима, иако су, историјски, једни Брђани, а други Херцеговци.

Онда би те замолио да направиш списак подгрупа у оквиру Србијанаца да се то разјасни и због вас Срба а и због нас (осталих) који то занима.

[goca 11]

За чарапане и гребиће сам чуо, ко су џигерани и цревари?

Prvi voz Jagodina Paraćin, zgazi ćurana iz Jagodine, creva mu ispadnu u Ćupriji a džigerica u Paraćinu....
Legenda... 

[drajver]

Prvi voz Jagodina Paraćin, zgazi ćurana iz Jagodine, creva mu ispadnu u Ćupriji a džigerica u Paraćinu....
Legenda... 

Значи, у Морава Ситију најбоље прошли Јагодинци, добили бијело месо, мада ни џигерица није лоша. 

[goca 11]

Значи, у Морава Ситију најбоље прошли Јагодинци, добили бијело месо, мада ни џигерица није лоша. 

Upravo tako!
A i proslavi nas Jovanča Micić 

[gillle]

Верујем да неће goca11 да се наљути ако кажем да се у Крагујевцу за Јагодину, Ћуприју и Параћин, у последње време може чути "Уједињени Моравски Емирати" 

[Ojler]

Онда би те замолио да направиш списак подгрупа у оквиру Србијанаца да се то разјасни и због вас Срба а и због нас (осталих) који то занима.

Ево једне солидне карте области и градова у Краљевини Србији 1900. године.

[goca 11]

Ha, ha,  ha 
Što da se ljutim Gillle, kada je to istina 

[rugovac]

Ево једне солидне карте области и градова у Краљевини Србији 1900. године.

Захваљујем одлична мама која много тога објашњава.

[gillle]

Ha, ha,  ha 
Što da se ljutim Gillle, kada je to istina 

Знао сам

Али ја то не користим

Једино што пазим да ми се не омакне погрешан назив мештана Ћуприје, па да се ова тема наново ужари 

[goca 11]

Duhovitost je divna osobina a pogotovo ako neko razume šalu i na svoj račun...
Pa valjda ima i duhovitih crevara - 

[Ojler]

Изненадио сам се када сам пре пар година сазнао да у Ивањици, а вероватно и у осталим местима која су била погранична према Турској до 1912. године, крајеве преко Голије и Јавора, односно Рашку област, и дан-данас неки људи зову "Турска". А сазнао сам то из једне анегдоте коју ми је испричао кум из Ариља:

Пре доста година неки његов пријатељ из једног од ивањичких села довео први пут у село будућу младу, иначе Загрепћанку (да извинете Пургерку ). Стигну у село а код куће само домаћин. Пита га син, "где је мајка"? Каже овај, мртав-'ладан, "отишла јутрос у Турску". Даље иде дијалог овако:
- А што је отишла?
- Да прода краву.
- Кад се враћа?
- Вечерас или сутра у јутро.

Снајка гледа у њих и не верује шта причају...

Жена је иначе била отишла у Сјеницу.

[drajver]

Док сам боравио на Косову, чуо сам да један дио косовских Срба називају џивџани, исто тако сам чуо да је то за њих прилично увредљив назив. Ако сам добро упратио овај назив се користио за Србе око Приштине, Гњилана. Не знам који простор и становништво обухвата, неко са Косова то сигурно зна боље.

Знам да у околини Гњилана постоји обичај да се уз Божићну печеницу поједе и печени врабац (џивџан) па сам тај назив са повезивао са тим обичајем. Али могуће да са тим уопште нема везе.

[Vlax]

Онда би те замолио да направиш списак подгрупа у оквиру Србијанаца да се то разјасни и због вас Срба а и због нас (осталих) који то занима.

Ево нађох једну карту, не знам колико је прецизна, али има много области на њој.




Била је на ФБ страници Картографија једна карта која је приказивала надимке становника поједних крајева Србије, ЦГ и БиХ, ако нађем поставићу је.

[gillle]

Ево нађох једну карту, не знам колико је прецизна, али има много области на њој.




Била је на ФБ страници Картографија једна карта која је приказивала надимке становника поједних крајева Србије, ЦГ и БиХ, ако нађем поставићу је.

Стари Колашин

[rugovac]

Стари Колашин

Шта је исправно Стари или Ибарски или без и једног и другог но само Колашин.

[rugovac]

Изненадио сам се када сам пре пар година сазнао да у Ивањици, а вероватно и у осталим местима која су била погранична према Турској до 1912. године, крајеве преко Голије и Јавора, односно Рашку област, и дан-данас неки људи зову "Турска". А сазнао сам то из једне анегдоте коју ми је испричао кум из Ариља:

Пре доста година неки његов пријатељ из једног од ивањичких села довео први пут у село будућу младу, иначе Загрепћанку (да извинете Пургерку ). Стигну у село а код куће само домаћин. Пита га син, "где је мајка"? Каже овај, мртав-'ладан, "отишла јутрос у Турску". Даље иде дијалог овако:
- А што је отишла?
- Да прода краву.
- Кад се враћа?
- Вечерас или сутра у јутро.

Снајка гледа у њих и не верује шта причају...

Жена је иначе била отишла у Сјеницу.

Кад сам био млад момак а то је било давно (рецимо 1980) разговарао сам са мојим комшијом из зграде у Приштини о пореклу његове фамилије (био је родом из Куршумлије). Реко ми је да су њихови стари дошли из Турске у Топлицу после 1880. Кад сам га питао одакле то из Турске он се насмејао и реко ми да је то било једно село и оклини Пећи. 

[rugovac]

Ево нађох једну карту, не знам колико је прецизна, али има много области на њој.




Била је на ФБ страници Картографија једна карта која је приказивала надимке становника поједних крајева Србије, ЦГ и БиХ, ако нађем поставићу је.

Овде фали Подрима, Штавица, Лаб ..

[Platin]

Кад сам био млад момак а то је било давно (рецимо 1980) разговарао сам са мојим комшијом из зграде у Приштини о пореклу његове фамилије (био је родом из Куршумлије). Реко ми је да су њихови стари дошли из Турске у Топлицу после 1880. Кад сам га питао одакле то из Турске он се насмејао и реко ми да је то било једно село и оклини Пећи. 

Треба то све записати, забележити, причу сваке породице - за 50 година ће то да буде највредније што имају.

[CosicZ]

Док сам боравио на Косову, чуо сам да један дио косовских Срба називају џивџани, исто тако сам чуо да је то за њих прилично увредљив назив. Ако сам добро упратио овај назив се користио за Србе око Приштине, Гњилана. Не знам који простор и становништво обухвата, неко са Косова то сигурно зна боље.

Знам да у околини Гњилана постоји обичај да се уз Божићну печеницу поједе и печени врабац (џивџан) па сам тај назив са повезивао са тим обичајем. Али могуће да са тим уопште нема везе.

Служио сам војску у околини Приштине и чуо да тако зову становнике насеља Косово Поље. Нисам сазнао зашто, али о њима је владало изузетно лоше мишљење. По Вујаклијином "Лексикону страних речи и израза" џан је душа, а џандрљив неко склон свађању, па можда ситне душе или свађалице зову џивџанима.

У Панчеву постоји Србијанска улица, одмах поред Банијске, Личке, Македонске, Херцеговачке, Козарачке, Кордунашке, Војвођанске ( имамо још и Војвођански булевар и то у два одвојена дела), Црногорске итд. Старији људи из околних села користе израз Србијанац, без икаквих увредљивих намера ( не знам да ли га користе и млађе генерације), а чуо сам и да се за неког каже да је "из Прека" т.ј. са друге стране Дунава. Треба узети у обзир и то да је Војводина формално постала део Србије 1945,  а стварно тек 1989, тако да није ни чудо што је обичан народ Србију изједначавао са ужаС-ом.

Историјски, Србијанац и Војвођанин су релативно новији изрази, као и Србија и Војводина, који су у свести Срба северно и јужно од Дунава заменили "Турску" и "Швапску". Питање је и зашто је прихваћен назив Србија, када Мађарску, Хрватску, Бугарску не зовемо Мађарија, Хрватија, Бугарија.

Да поменем и два данас ишчезла израза, а то су Бошњак, за Србина из Босне и Хрваћанин, за Србина из Хрватске.

[ДушанВучко]

Старији људи из околних села користе израз Србијанац, без икаквих увредљивих намера ( не знам да ли га користе и млађе генерације), а чуо сам и да се за неког каже да је "из Прека" т.ј. са друге стране Дунава. Треба узети у обзир и то да је Војводина формално постала део Србије 1945,  а стварно тек 1989, тако да није ни чудо што је обичан народ Србију изједначавао са ужаС-ом.

Код нас се каже "Пречани" за становнике северно од Саве и Дунава...Војводина је 1918те је постала део Србије, али ти називи су били и пре тога, па остали и после 1918те и све до данас...али ово последње ми није баш јасно

[ДушанВучко]

Треба узети у обзир и то да је Војводина формално постала део Србије 1945,  а стварно тек 1989, тако да није ни чудо што је обичан народ Србију изједначавао са ужаС-ом.

Овде ми звучиш као "адвокат неког другог војвођанства" наспрам српства Војводине...не може се увек правно дословце извлачити из контекста, само зато што 1918те Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није имала унутрашње уређење које би у себи садржало Србију, Хрватску и Словенију као три јединице...

[Vlax]

Код нас се каже "Пречани" за становнике северно од Саве и Дунава...Војводина је 1918те је постала део Србије, али ти називи су били и пре тога, па остали и после 1918те и све до данас...али ово последње ми није баш јасно

Јесте постала део Србије 1918, али на пар дана, а онда је измењен назив у Краљевина СХС у којој су првих година постојале покрајине (Северна) Србија, Јужна Србија; Банат, Бачка и Барања (незванично Војводина), а Срем је био део покрајине Хрватска и Славонија. Касније су створене бановине, назване по рекама, а од '45. је Војводина део Србије, али се у пракси радило на јачању покрајина. Тако да није чудо што се Србијом и даље сматрала централна Србија.

Има један стих у сремачкој песми Од Бингуле Рада, где се каже: риђани су пребродили Саву, па одоше у Србију праву

[ДушанВучко]

Јесте постала део Србије 1918, али на пар дана, а онда је измењен назив у Краљевина СХС у којој су првих година постојале покрајине (Северна) Србија, Јужна Србија; Банат, Бачка и Барања (незванично Војводина), а Срем је био део покрајине Хрватска и Славонија. Касније су створене бановине, назване по рекама, а од '45. је Војводина део Србије, али се у пракси радило на јачању покрајина. Тако да није чудо што се Србијом и даље сматрала централна Србија.

Има један стих у сремачкој песми Од Бингуле Рада, где се каже: риђани су пребродили Саву, па одоше у Србију праву

Ако би бројили године проведене у некој држави, онда би Румуни у Трансилванији требали да посматрају себе на неки посебан начин у односу на Румуне из Влашке...Тотално небитно, 1918, 1945, 1989...не разумем поенту идења у "ситна цревца" око тога које године је "правно формално" Војводина ушла у састав Србије, да ли је пар дана 1918те била у њеном саставу, када стотинама година Срби живе на том простору и ујединили су се са осталим Србима 1918те

[Vlax]

Поента је да су 100 година територију јужно од Саве и Дунава називали Србијом и Србе који су тамо живели Србијанцима, па им је прешло у навику.  Наравно да су и Војвођани Србијанци из перспективе Босанаца, Херцеговаца и Црногораца.

Не знам како себе посматрају Румуни у Трансилванији, али знам како су гласали  2014 

[ДушанВучко]

Поента је да су 100 година територију јужно од Саве и Дунава називали Србијом и Србе који су тамо живели Србијанцима, па им је прешло у навику.  Наравно да су и Војвођани Србијанци из перспективе Босанаца, Херцеговаца и Црногораца.

Не знам како себе посматрају Румуни у Трансилванији, али знам како су гласали  2014 

Што се мапа тиче, није то једини случај где се изборна воља поклапа са неким ранијим границама:

али нема ту овога што је Ћосић рекао: "Треба узети у обзир и то да је Војводина формално постала део Србије 1945,  а стварно тек 1989, тако да није ни чудо што је обичан народ Србију изједначавао са ужаС-ом."
Румуни из Трансилваније не изједначавају Влашку са ужасом, нити западни Пољаци источне Пољаке...Друга ствар, а Ћосић је вероватно алудирао на то време и тадашњу политику, ту смо сви били у истом "сосу", и "преко" и "доле"...Па не може сад да се има ексклузивитет над лошим периодом историје, наспрам осталог дела државе у којој живе сународници и који су прошли све то исто...

[CosicZ]

Овде ми звучиш као "адвокат неког другог војвођанства" наспрам српства Војводине...не може се увек правно дословце извлачити из контекста, само зато што 1918те Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није имала унутрашње уређење које би у себи садржало Србију, Хрватску и Словенију као три јединице...

Изгледа да је Пречанин увек онај с друге стране.

1918-те су одржане скупштине, једна за Срем, друга за Бачку, Барању и Банат, које су се изјасниле за припајање Србији. То се тешко може легитимно сматрати за припајање Војводине Србији, што због недефинисаних граница подручја које се припаја, што због тога што су у бирању тих скупштина учествовали углавном Срби, Буњевци и други Словени, али не и већина становника територије некадашње или данашње Војводине. У погледу легалности, већи је проблем што Србија није прогласила припајање тих територија себи, већ уједињење са Државом СХС у КСХС. Правно, те територије постају део  КСХС Тријанонским споразумом, извором траума у Мађарској и дан данас, док се на 1918 и не осврћу.

Суштина није у томе да ли је Војводина формално постала део Србије 1918 или 1945, већ да становници Војводине до 1989 нису осећали да су део Србије, па је за њих Србија била подручје јужно од Дунава и Саве, а Србијанац човек одатле. Републичка власт се није осећала у Војводини, већ се за све питао Нови Сад. Куриозитет: аутобуси ГСП Београд и сада возе само до "границе", једино сам за време ванредног стања доживео да неки уђе на војвођанску територију, али не дубоко, само 300-400 метара.
 
УжаС је ужа Србија или како су је још звали Србија ван покрајина, данас је зову централна Србија.

Не знам шта би то било "друго" или "прво војвођанство", али подржавам ритски иредентизам, повратак Панчевачког рита Панчеву, да ли се то важи? Панчево до Крњаче. Трудим се да будем адвокат историје и науке уопште, трагања за истином, а у контексту ове теме откривања када су и како називи за становнике појединих региона настали и зашто су се одржали, иако су се границе које су их условиле мењале. Такође и адвокат толеранције, на пример сматрам да не треба звати неког онако он не жели да га зову, али и да не треба проглашавати неки назив за увредљиви производ спољних и унутрашњих завера, ако он има и своје историјско објашење и традицију коришћења, а сам по себи није увредљив.

Потражио сам по форуму помињање Хрваћана, значајна за ову тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2145.msg123557#msg123557 , https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4486.msg118332#msg118332 , https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1917.msg102899#msg102899 .

[goca 11]

Треба то све записати, забележити, причу сваке породице - за 50 година ће то да буде највредније што имају.

Baš tako Platin. Zato sam ja svo to prošlo vreme u pričama sabrala za potomke, pa nek' čitaju ako hoće.
Što bi rek'o Sanda Arizan: K'o ima vreme i volju da čita, će sazna istoriju"

[пек]

Ево једне солидне карте области и градова у Краљевини Србији 1900. године.

То је карта срезова у Србији пре балканских ратова.

[Панић]

Поента је да су 100 година територију јужно од Саве и Дунава називали Србијом и Србе који су тамо живели Србијанцима, па им је прешло у навику. 

У Русији, рецимо, неко у Сибиру може да каже да иде у Русију, ако из Сибира иде у европски део земље.
Иако нису били под нечијом влашћу у Сибиру нити траже већу аутономију и независност.

[Ojler]

То је карта срезова у Србији пре балканских ратова.

Да, али се углавном добро поклапа са истоименим географским регионима.
Била би права ствар да се овако нешто уради за целу Србију, односно да се направи карта са народном поделом на географске регије.

[drajver]

Да, али се углавном добро поклапа са истоименим географским регионима.
Била би права ствар да се овако нешто уради за целу Србију, односно да се направи карта са народном поделом на географске регије.

Цвијићева карта поријекла становништва Србије има пописану већину области-регија у Србији, само им треба исцртати границе.

[Vlax]

У Русији, рецимо, неко у Сибиру може да каже да иде у Русију, ако из Сибира иде у европски део земље.
Иако нису били под нечијом влашћу у Сибиру нити траже већу аутономију и независност.

За Русију не знам, али знам да се у Босанској Крајини може чути да се за централну Босну каже просто Босна. И то невезано за ентитетску поделу након рата.

Мислим да је и Милан Карановић негде писао како народ у Крајини простор према северо-западу назива Крајина, а области "иза леђа", тј, ка унутрашњости Босна.


Ево карте коју сам јуче обећао. Није реч о идентитетима, већ о надимцима. Колико су тачни не знам,  за неке нисам никад чуо.

[ДушанВучко]

"Тот" је мађарски назив за Словаке, а "Тотови" овде на карти се уклапају са позицијом Словака у Бачкој (Селенча, Лалић (што је Небо поставио емисију), Бачки Петровац, Кисач...

[Ojler]

Цвијићева карта поријекла становништва Србије има пописану већину области-регија у Србији, само им треба исцртати границе.

То и јесте проблем и велики посао - одредити и уцртати тачне границе регија. Надам се да ће се неки картограф једном прихватити таквог посла (да га не прозивам лично ). У међувремену, направио сам једну карту према оној из 1900. године.

[goca 11]

Ojler vredelo je truda zaista!

[goca 11]

Ha ha ha, Vlax, ova karta je PRAVA!
To smo mi ....svi zajedno!
Ne vredi da kažeš iz Srbije brale( k'o u pesmi) odmah sledi : Znam, znam nego Oklen si?

[пек]

Бор сада има округ а 1900. није имао ни срез припадао је Поречу а по овој карти изгледа да је део садашње борске општине припадао Хомољу.

[нцп]

Не знам да ли је пригодно или не, али мислим да сваки Србин треба да се замисли над овом песмом, која је, иначе, била забрањена двадесетак година (од краја шезседетих кад је настала, па до краја осамдесетих). Аутор је Петар Пајић (6. октобар 1935 – 2. август 2017), а зове се:

СРБИЈА ЈЕ НА РОБИЈИ

1.
Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани,
што пијани што поклани.
Срби леже поред друма
из глава им ниче шума.
А из сваке српске главе
теку мутне три Мораве.

2.
Српског вођу Карађорђа
убио је други вођа.
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
дигнути су споменици.
Сад се сваки Србин бије
са две своје историје.

3.
Србин само из ината
секирчетом млатне брата.
Док на гобље брат се сели
Србин сав се сневесели.
Празно му у родној кући
Не може се ни с ким тући!
Жао му је брата, свега,
и досада изједе га.
Мучни Србин досети се,
Узме штрањку – обеси се.

4.
Све су српске оранице
саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање.
Лети јато црних птица
преко српских ораница.
И гробови небом лете,
пошли Срби да се свете.

5.
Из детињства видим слику:
лисица на дрвљанику.
Прелаз, забран и брвине,
Србија од храстовине.
Дувар пуко са свих страна,
А у кући сама Нана.
Нано моја ти нас спаси,
Не дај ватри да се гаси.

6.
Јесен касна, зима близу,
по тавану миши гризу.
Гавран стреса црна крила,
ограда се искривила.
Сиво небо, сиво поље,
вук у тору јагње коље.
Изнад кућног прага змија
реп уз главу у круг свија.
Док се мрак за видик хвата
Живим себи из ината.

7.
Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо, небеснице.
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија
под земљом цела земља Србија.

Дуго размишљах шта да вам напишем као одговор или коментар  на ову песму (и кад дођох до тога шта да напишем упадох у још већу дилему да ли да то напишем овде).

Елем, цитираћу Црногорца Милоша Шобајића (1836-1917) и оно што је он написао о Србима и Србији у свом делу  "Мемоари у моје доба" објављеним први пут у цетињским "Записима" дец..1931-јан.1933 ( који за себе каже да му је отац Михајло - Микоња од малог братства Кадовића из села Шобајића у Бјелопавлићима, а мати Петрија кћер кнеза Риста Симонова из села Велета близу Зете).

"У прољеће 1848. о Спасовудне окрене из Црне Горе и Брда велики караван гладног народа, око 700 чељади, већи дио фамилије, за сељење у Србију (...) Бјеше мир с Турском, зато путовасмо слободно преко Сјенице и Н.Пазара на карантин у Рашку. Због неке болести у Турској задржаше нас Срби у карантину и окадише неким тешким димом. Одатле упанемо у брацку Србију у којој бјеше сваког блага и добра изобиле."

"Где год би дошли свуда нам даваше ране и пића (ракије и вина) довољно и у селима и у варошима (...) У Пруговцу се насели и мој отац. Земља у селу питома и дебела, али ваља сваки да крчи трње и шуму, колико год може. Зато наши нерадни Црногорци и оставише већина њих ова дата им насеља".

Шобајић својим сународницима и савременицима замера још једну, како сам пише, "грдну ману црногорску: непостојаност, превртљивост, ропско удварање, лукаво шпијунисање, грабљивост и подлост".

Дакле - не знам да ли је горе поменута песма била израз спонтаног надахнућа о Србима "па да се Срби поправе" или је била наручена, али је није требало забранити, нека је ('артија трпи све).

Ако је до мене: у овој Србији се многи издају за Србе или се пишу да су Срби а не воле ни Србе, ни Србију.

Уосталом замислите да је у Србији неко организовао Прву и другу "похару" Куча (ужас)! И опет је то један Црногорац описао.

Па ако су Срби стварно такви као у овој песми што су описани бар нису усамљени на Балкану.

[Ojler]

Бор сада има округ а 1900. није имао ни срез припадао је Поречу а по овој карти изгледа да је део садашње борске општине припадао Хомољу.

Да, данашњи Бор је "нуспроизвод" рудника.

[Nebo]

Изненадио сам се када сам пре пар година сазнао да у Ивањици, а вероватно и у осталим местима која су била погранична према Турској до 1912. године, крајеве преко Голије и Јавора, односно Рашку област, и дан-данас неки људи зову "Турска".

Добро, није баш до "дан-данас", али јесте било до релативно скоре прошлости.
Остали су неки називи из тог периода. У нововарошком крају, где је пролазила граница до 1912. године, оне из османске границе, иако практично мештани истих села, ови из србске границе звали су "Турчијаши".
Занимљив је назив из истог краја за народ са ове и оне стране Увца - "Проводаши". На прво чувење, рекло би се да надимак долази од неке склоности ка проводу, а заправо је од израза "про воде" - преко воде. 

[Nebo]

То и јесте проблем и велики посао - одредити и уцртати тачне границе регија. Надам се да ће се неки картограф једном прихватити таквог посла (да га не прозивам лично ). У међувремену, направио сам једну карту према оној из 1900. године.

Врхунски урађено.

[Nebo]

Дуго размишљах шта да вам напишем као одговор или коментар  на ову песму

Сваки народ има своју добру и тамну страну. Нема ту разлике. Тако ни код Срба из Србије и Црне Горе. О сваком народу могу се испевати и најлепше и најцрње песме. Добро, не баш о сваком, има неколиких код којих преовлађује тама.

[нцп]

Сваки народ има своју добру и тамну страну. Нема ту разлике. Тако ни код Срба из Србије и Црне Горе. О сваком народу могу се испевати и најлепше и најцрње песме. Добро, не баш о сваком, има неколиких код којих преовлађује тама.

Тако је Небо!
Оним одговором управо то хтедох да кажем!

Замало да га поставим на другој теми О србству црногораца.

Некад и не знам где у нама престаје Србин.(као старији појам), а почиње Црногорац (као млађи појам). Бар код нас  који имамо.неких директних веза са Црном Гором.

Уосталом, сваки човек у сваком дану свог живота некад поступа овако, а некад онако. А ми не знамо када који предак из нас проговара.

Наравно да су народи и етничке групе који живе "ушушкано" (Загорци у Хрватском Загорју) са мање израженим "искакањима" из друштвено уједначеног и прихватљивог понашања. Па је и солидарност можда већа.

Тамо где је било више мешања и прилагођавања менталитета било је и већих "искакања" у турбулентним временима  и затварања у мање, уже "завичајне групе" у односу да тако кажем "неку већину" или неку другу "завичајну групу" тзв."збијање редова" (нагон за опстанком)

Зато ја не волим ни те поделе на Србе "гребиће", "цреваре", "џивџане " и итд.

Они јесу можда израз живог народног духа, мада се мени чини више по принципу "ако ви нас тако" - "ми ћемо вас овако".

Мени се не допада ни надевање људима којекаквих надимака и претварања тих надимака у презимена.

Али нисам ја мера ствари.

[goca 11]

Za ovu temu Regionalni identiteti sve je sadržano u delu J. Cvijića -Balkansko poluostrvo - tipovi ličnosti i podtipovi, karakteri i psihološke i fizičke osobine...
Samo što je prošlo mnogo godina od tada pa se narod usled dogadjaja u prošlom veku nekako "izmešao"...ali ipak se može se prepoznati Dinarac i bez onog  I2..

[Ojler]

Слушам малочас разговор са нашим познатим дисидентом, писцем и академиком, Драгославом Михаиловићем. У једном моменту помиње како је Петријин венац писао у "србијанском" дијалекту. Михаиловић је иначе рођен у Ћуприји.

[goca 11]

Lično, ja doživljavam jezik ove knjige kao moj maternji, iako ne govorim tako ( ali mogu o' čas posla).

[нцп]

Ево како (шта) је о Србији, Србијанству, Србијанцима и Србијанском језику мислио почивши владика Данило Крстић

Срби (њих и не помиње)
Србијанци (Срби у Србији )
Србијани (Срби у Црној Гори -Црнигорци, Срби у Босни- Босанци, Срби у Херцеговини - Херцеговци и итд.)
Србадија (Срби у дијаспори)
Српски језик - треба да се зове србински језик

Не слажем се у погледу тога са њим.
Али поштено је да изнесем шта је он мислио о томе.

Познавала сам га и имала прилике да будем у његовом друштву, па и као гост на једној слави. Уживао је моје велико поштовање.  Нисам га чула у тим приликама да користи назив Србијанци за Србе из Србије. Да јесам - знајући себе одреаговалс бих супротстављање свог мишљења његовом. Он ми не би замерио. Радо би саслушао моје разлоге (аргументе). Веома је волео те "дискусије" о језику. Сматран је за једног од најобразованијих српских владика и зналца српског језика. Дакле, пошто је тада било прилике да дискутује о о неким другим речима ("богат" примера ради) само сам ја на губитку јер сам пропустила прилику.

Код мене, пошто се у погледу постојања "Србијанаца" не слажем са њим, донекле му је извињавајућe то што је рођен у Новом Саду (1927) где је очигледно и чуо за "Србијанце".

<a href="https://www.youtube.com/v/SkxRVD5hDSk&amp;feature=youtu.be" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SkxRVD5hDSk&amp;feature=youtu.be</a>

Надам се да сам успела да пренесем.

[Симеон Волос]

https://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/plemena/saga_o_kucima.htm

Нисам сигуран да ли је ово права тема за овај чланак.Ако није,нека га неко из администрације пребаци тамо гдје му је мјесто.Ако сматрате да је прича неозбиљна и недостојна овог форума слободно обришите овај пост.
Сматрам да је ова тема идеална за овако нешто јер се регионални идентитети наших комшија по неписаном правилу формирају кроз мржњу према свему српском,негирањем словенских коријена као и прекрајањем и фалсификовањем историје.
Текст овог новинара,пок. Миодрага Малише Маровића,се савршено уклапа у све наведено.Текст од самог почетка па до краја има ту нескривену антисрпску и антисловенску ноту.Дјело је слободно могао назвати и “Критика Ердељановића”, било би поштеније према читаоцу.Нити једног момента исказана искрена емпатија према методолошким потешкоћама са којим се Ердељановић сусретао на почетку прошлог вијека.Наравно уз малициозне оптужбе да је био великосрпског пројекта.Неки дијелови текста имају поенту.Вреди их узети у разматрање и као тему дискусије.Са друге стране какав кредибилитет може имати човек који не разликује појам верске заједнице (Богумили) од етничке заједнице.Признајем,на моменте сам прескакао дјелове овог текста.Тај нескривени дукљански шовинизам иритира али верујем да има шта да се сазна из овог текста.Нисам историчар.Можда неко ко се баш разумије у материју може да да стручно мишљење о свему написаном.Колико је историјски утемељен текст.Вероватно добар дио и јесте али начин на који је написан је благо речено дегутантан.
Прије него ли кликнете на линк напомена да је у питању текст (или књига ако се то може тако назвати) “Сага о Кучима” Миодрага Малише Маровића са Монтенегрина сајта.

[drajver]

Код Срба у Републици Српској постоји једна интересантна етнографска граница на потезу између ријека Врбаса и Босне. Негдје се и раније помињала на форуму. У суштини о њој се највише говори на подручјима додира те двије зоне, као што је случај нпр. у Прњавору. Тамо чак имају и називе за Србе из те двије етнографске зоне: Рољани и Ћоћани. У комуникацији са људима и не осјећам нешто ту разлику, све ми је то прилично исто. Међутим, етнографски и музички израз се драстично разликују. И то је оно што је најинтересантније код ове подјеле, таква драстична разлика у музичком изразу код народа исте вјере, истог поријекла на релативно малом простору.

Погледах мало на мрежи, шта народ пише о овој подјели и нађох сљедеће:
Са сатиричног сајта Вукајлија ово су "званичне" дефиниције Ћоћана и Рољана;
"Roljani
Ili Roljkani. Naziv koji Ćoćani, poznatiji i kao Ćećavci koriste za Krajišnike, i to uglavnom Srbe, zbog njihovog karakterističnog načina pevanja iz sve snage. Roljane Ćoćani smatraju gejavcima, tj. seljačinama, mada je tu mrtva trka, dok Roljani sve njih poistovećuju sa Turčinom tj. Turcima zbog načina pevanja i korišćenjem nazalnog zavlačenja glasa."

Ćoćani
Pomalo pežorativan naziv za ljude iz Posavine, Semberije, Podrinja, istočnocentralne Bosne (znači Nekrajišnike), kojega upotrebljavaju Krajišnici, a manje više zbog muzičkog rivaliteta između krajiške i izvorne pjesme (domaće nazvana šargija, mada se tako u stvari zove najkarakterističniji instrument te vrste muzike). Razlika je većinom u tome da kod krajiške pjesme počne jedan pa ga drugi prate, a teme su opjevanje preldžijskog way of life ili domoljubive (skupe se dvojica-trojica pa kukaju za Krajinom, a ustvari ih sve bole tuki za Grmeč, ljepše im je negdje u Baselu ili Hamburgu), dok šargijaši izuzetno deformiraju glasove, a teme su im manje više... ma šta dalje da vam pričam, evo vam primjera.
I još to da izvornjačku muziku prakticiraju takođe Hrvati i Muslimani, dok je krajiška muzika isključivo srpski teren."

Ево још неколико уписа на које сам наишао:

"Na prepunom Gradskom Stadionu ”Borik” u Prnjavoru sinoć su snage odmjerili najbolji muzički predstavnici dva najznačajnija regiona u Republici Srpskoj – Roljanlanda i Ćoćanlanda.
Čast Roljana branila je domaća grupa Baždareni Krajišnici dok je gostujuća ćoćanska reprezentacija iz Dervente dovela najjače iz svog muzičkog arsenala, svoj dream team, bend Upajcani Slavuji."

"Nabrojana mjesta u refrenu pjesme spadaju u tzv. ćoćane, odnosno regiju u kojoj se pjeva narodna izvorna muzika uz šargiju i violinu. Tako i počinje ova pjesma. Iz Dervente je legendarna Mara i derventske lole. Između Dervente i Prnjavora je granica, čini mi se na ''tromeđi'', a dalje od Prnjavora prema Banjaluci su tzv. roljani, koji pjevaju izvorne krajiške pjesme i ojkače."

"Ćoćani i Roljani je muzička podela, pored svih drugih podela postoji i ova. Granica između Roljana i Ćoćana nalazi se u Čelincu."

Оно што ме је увијек интересовало јесте која је подјела на нивоу села у прњаворској или челиначкој општини, тј. које је село рољанско,а које ћоћанско. Да ли има и мјешовитих села  И како је и кад та подјела уопште настала. Ако има неко из тог краја да зна границе те подјеле , нека јави.

За крај, један типична рољанска
<a href="https://www.youtube.com/v/ySjm8pAlecs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ySjm8pAlecs</a>

и једна типична ћоћанска
<a href="https://www.youtube.com/v/POKkW2wsNBk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/POKkW2wsNBk</a>

и то извођењу исте групе из Прњавора.

[Небојша]

"Ćoćani i Roljani je muzička podela, pored svih drugih podela postoji i ova. Granica između Roljana i Ćoćana nalazi se u Čelincu."

Оно што ме је увијек интересовало јесте која је подјела на нивоу села у прњаворској или челиначкој општини, тј. које је село рољанско,а које ћоћанско. Да ли има и мјешовитих села  И како је и кад та подјела уопште настала. Ако има неко из тог краја да зна границе те подјеле , нека јави.

Ово би било добро утврдити као неку "реалну" границу Крајине. Значи прелази мало источно од Врбаса.

[drajver]

Ово би било добро утврдити као неку "реалну" границу Крајине. Значи прелази мало источно од Врбаса.

Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

[drajver]

Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

Иако мислим да би и Кнежево могло бити гранична област.

[Милош]

Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

Мени та "ћоћанска" музика јако слично звучи гегској музици, вероватно због сличних инструмената који прате песму- шаргије и ћифтелије.

[drajver]

Мени та "ћоћанска" музика јако слично звучи гегској музици, вероватно због сличних инструмената који прате песму- шаргије и ћифтелије.

Да, вјероватно ти се чини због инструмената. Али ове ћоћанске пјесме (чак и кад су без шаргије) имају нешто потпуно другачије у звуку. Горе сам поставио више новокомпоноване верзије ћоћанске и рољанске које имају и те додатке са инструментима и аранжманима. Али кад се пјевају "на суво" онда се баш јасно види та разлика.

Ћоћанска (изворна) у "на суво" варијанти из Кнежева
<a href="https://www.youtube.com/v/uIj7FN1Zzqw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/uIj7FN1Zzqw</a>

Рољанска (крајишка) у "на суво" варијанти са Грмеча
<a href="https://www.youtube.com/v/5NWMt56z3-w" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/5NWMt56z3-w</a>

[CosicZ]

Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.

[drajver]

Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.

Не могу рећи тачно, јер нисам то детаљно провјеравао. Знам да има неких родова који су присутни и у ћоћанској и у рољанској зони, али и да има неких специфичних само за једну или другу зону. Суштински и у једној и у другој зони су то све потомци Срба у влашком статусу насељених крајем 15. и у 16. вијека, из Старог Влаха и Старе Херцеговине, али чини ми се да је код Ћоћана било доста утицаја старијег слоја босанског становништва. Да ли је то само етнографски утицај или има и генетичког уплива, тешко је рећи. И у ћоћанском и рољанском подручју основни дијалект православног становништва је ијекавски херцеговачки, и он је чистији у изолованим планинским подручјима. Срби су миграцијама у градове и у равницу попримали доста од  средњобосанског староштокавског дијалекта у тој ћоћанској зони. Можда је то био случај и у музици.

[Небојша]

Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.

Рекао бих да неке оштре разлике генерално нема код Срба, али се неке локалне разлике увек могу пронаћи. Оно што је индикативно, када је генетика у питању, западно од Врбаса се срећу неке подгране које се јављају и у Црној Гори, централним, па и јужним српским крајевима, док је становништво између Босне и Врбаса вероватно ближе неком средњебосанско - херцеговачком шаблону.

Наравно, присутне су и западно неке "староседелачке" подгране, као што и у Средњој Босни има досељеника из јужнијих крајева, али нека глобална слика говори да постоје одређене разлике.

На памет ми падају нпр. подгране J2a-M92>SK1356, R1a-M458>A11460, J2b-M241>PH1602, које се срећу западно, али ретко у средњој Босни.

[Djoleat]

Јбга, и хајдук је био прелеп израз, да не помињем ускоке к усташе, па ти огаде, а то и јесте циљ да ти огаде најлепше. Као светосавци ће се предтављаги највећи пљам, ко што сада патриоте бране Вука Бранковића, па ће и Косовар огадити ко што веч јест, а и светосавац је следеће на тапету.