Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Народна кола (ора) и весеља у Власотиначком крају
*
Обичаји: Народна кола и весеља у Власотиначком крају
Свако весеље у породици, селима, завршавало се народним колом. Народна кола, тада звана ора, су била посебан ритуал на весељима; чачак-стари и нови, власинка, бела рада, заврзлама, дрдавка, у шест, бугарка, жикино коло, моравац. Некада се на свадбама, испраћајима у војску, крацајима, пресељења у нову кућу, вашарима и саборима на верским празницима, играло и певало уз музичке инструменте: дудук, гајде, тупан, фрулу (дудуче), хармонику и плех музику са трубачима.
Сви печалбари, и момци и ожењени, су долазили кући како би се провеселили играјући народно коло уз музику. Коло је било место окупљања младих и старих да се гледају међу собом, да се шале, упознају, па и заволе.
Свако село, сваки део села, имало је своје место за вођење кола (ора). Нико није смео да напусти или прекине коло. Дешавало се да је код заузимања места и музике, често избијала и међусобна туча између момака, како око вођења кола тако и због девојака које се ухвате да играју до коловође-момка.
И данас се у селу Предаче и другим планинским селима власотиначког краја, може чути народна изрека око вођења кола: „Баба давала банку да се ухвати, а две да се пусти из кола“. Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде седамдесетих година, присуствовао догађајима када се на Петровдан у селу Лопушња, Трновци у Свођу, Свети Илији на Чобанцу, Светог Јована (Седми Јули) у Златићеву, Првом Мају у Дејану и другим саборима, играла сва народна кола и како се нико није смео пустити из кола кад се ухвати у њега, јер је после тога обавезна била туча.
Локални становници такмичили су се чије ће коло бити веће, боље и међу собом и међу селима. У колу је био најглавнији онај на челу, коловођа, а на зачељу (на „кец") момак који је био задужен да се коло не кида. Онај ко је прекидао коло више није био пуштан да игра, па зато нико није смео да се пусти док се коло не изигра.
Господин Младеновић је забележио од старијих људи, негде седамдесетих година двадесетог века, да су се пре Првог светског рата, играла народна кола и у самом Власотинцу, код „Крста“ за време вашара летњег Горешњака и јесењег Пејчиндана и Крстовдана, где су биле опасне туче међу играча коловођа око девојака из различитих села. Чак су „севали“ и ножеви. Играла се кола на саборима на верским празницима око цркве крушевачке и конопничке, у селима Крушевица и Конопница, нарочито у време летњих и јесењих вашара.
Данас, по причама старијих, млади људи не обраћају томе пажњу као да нема сеоских сабора и вашарских окупљања уз народно коло. Сви који су одрасли уз (ора) кола, често се жале што млади нису прихватали њихове народне игре. Ипак, последњих година, народ се поново окреће традицији. Игра уз народно коло, нарочито на свадбеним и другим породичним весељима, а све је више и фолклорних група по школама, које негују народне игре уз народна кола из власотиначког краја.
________________________________________
*
Власотинчани се чешће и називају Росуљци. Разлог за то је биљка Росуља (лат. drosera rotundifolia L), која расте на пространствима околине Власотинца. Drosos је грчка реч и значи роса.
*
Власотинце — Википедија
sr.wikipedia.org/sr/Власотинце - Кеширано - Слично
2 Демографија; 3 Обичаји: Народна кола и весеља у Власотиначком крају .... Народнакола, тада звана ора, су била посебан ритуал на весељима; ... Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде ...
http://sr.wikipedia.org/sr/Власотинце
*
http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Власотинце
Личан поздрав вандалима на овом сајту. Комбинација стара. Ово није неки форум. Ако хоћете изнесите овде на страници за разговор поуздане информације о инфраструктури и (не-)развијености власотиначке околине. И немојте брисати друге делове. --Vl 10:45, 24. септембар 2006. (CEST)
* * *
* * *
Narodna kola i veselja u Vlasotinačkom kraju - riznicasrpska.net
www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=808.0 - Кеширано
11 апр 2011 ... Narodna kola, tada zvana ora, su bila poseban ritual na veseljima; Čačak ...Miroslav Mladenović, lokalni etnolog iz Vlasotinca, je kao momak ..
http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=808.0Autor Tema: Narodna kola i veselja u Vlasotinačkom kraju (Pročitano 841 puta)
Narodna kola i veselja u Vlasotinačkom kraju
« poslato: April 11, 2011, 01:18:54 am
*
Обичаји:
НАРОДНА КОЛА И ВЕСЕЉА У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ
Свако весеље у породици, селима, завршавало се народним колом. Народна кола, тада звана ора, су била посебан ритуал на весељима; Чачак — стари и нови, Власинка, Бела рада, Заврзлама, Дудавка, У шест, Бугарка, Жикино коло.
Некада се на свадбама, испраћајима у војску, кравајима, пресељења у нову кућу, вашарима и саборима на верским празницима, играло и певало уз музичке инструменте: дудук, гајде, тупан, фрулу (дудуче), хармонику и плех музику са трубачима.
Сви печалбари и момци и ожењени су долазили кући како би се провеселили играјући народно коло уз музику.
Коло је било место окупљања младих и старих да се гледају међу собом, да се шале, упознају, па и заволе.
Да се девојке виде са момцима, а млади направе важни пред девојкама. Да се освоји лепа девојка, да се "упеца" лепи момак. Свако село, сваки део села, имало је своје место за вођење кола (ора).
Нико није смео да напусти или прекине коло. Дешавало се да је код заузимања места и музике, често избијала и међусобна туча између момака, како око вођења кола тако и због девојака које се ухвате да играју до коловође-момка.
И данас се у селу Преданче и другим планинским селима власотиначког краја, може чути народна изрека око вођења кола: "Баба давала банку да се ухвати, а две да се пусти из кола".
Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде седамдесетих година, присуствовао догађајима када се на Петровдан (12. јула) у селу Лопушња, Трновци у Свођу, Свети Илији на Чобанцу, Светог Јована (Седми јули) у Златићеву, Првом мају у Дејану и другим саборима, играла сва народна кола и како се нико није смео се пустити из кола кад се ухвати у њега, јер је после тога обавезна била туча.
Локални становници такмичили су се чије ће коло бити веће, боље и међу собом и међу селима. У колу је био најглавнији онај на челу, коловођа, а на зачељу момак ("кец") који је био задужен да се коло не кида.
Онај ко је прекидао коло више није био пуштан да игра, па зато нико није смео да се пусти док се коло не изигра.
Господин Младеновић је забележио од старијих људи, негде седамдесетих година двадесетог века, да су се пре Првог светског рата, играла народна кола и у самом Власотинцу, код "Крста" за време вашара летњег Горешњака и јесењег Пејчиндана и Крстовдана, где су биле опасне туче међу играчима коловођа око девојака из различитих села.
Чак су "севали" и ножеви. Играла се кола на саборима, на верским празницима око цркве крушевачке и конопничке, у селима Крушевица и Конопница, нарочито у време летњих и јесењих вашара.
Данас, по причама старијих, млади људи не обраћају томе пажњу као да нема сеоских сабора и вашарских окупљања уз народно коло.
Сви који су одрасли уз кола, често се жале што млади нису прихватали њихове народне игре.
Ипак, задњих година, народ се поново окреће традицији.
Игра уз народно коло, нарочито на свадбеним и другим породичним весељима, а све је више и фолклорних група по школама, које негују народне игре уз народна кола из свог родног власотиначког краја.
http://sr.wikipedia.org * * *
Народни обичаји:
Народна ора (кола) и весеља у власотиначком крају
Свако весеље у породици, селима, светковинама-завршавало се народним орима-колима у власотиначко-црнотравском крају Горњег Повласиња.
У прошлости овога краја, Горњег Повласиња, свадбена весеља су била један посебан породични и сеоски ритуал-где се није могло без музике и народних ора(кола).
Народна кола, тада звана ОРА, била су посебан ритуал на свадбеним весељима и другим светковинама: Чачак-стари (ситан) и нови, Чачак на излетушку, Жикино коло, Ужичко коло, У шест (шестица), Лесковачка четворка (четворка), Власинка, Влаина, Заврзлама, Бугарка, Стара бугарка, Ситна бугарка, Хајдучко оро, Шота, Бела рада, Једностранка, Елено моме, Нишка бања, Врањански чочек, Дрдавка, Тројанац, Стара правка, Билибинка.
Некада су на свадбама, испраћају у војску, кравају, преласка у нову кућу, седељкама, вашарима и саборима на верским празницима играло и певало уз музичке инструменте: дудук, дудуче (фрола), двојнице (фрула), гајде, зурле, дудуче (фрула), клане (кланет), алавутка (окарина), тамбура, хармоника, двоструне гусле, тупан са хармоником и трубачима (плех музика).
Између два светска рата (1914-1945.године) народа ора (кола) су била посебан драж младих девојака и момака. Тада су момци водили коло, било на сабору верског празника или у своје село или на вашару у Власотинцу или Чобанац: Свети Илија (2.август), Горешњак (26.јул) или на Петровдан (12. јула).
Сви печалбари, момци и ожењени, су долазили кући како бих се провеселили, играјући народно оро ( коло) уз музику.
Народно коло је било место окупљања младих и старих да се гледају међу собом, да се шале, упознају, па и заволе, да се девојке виде са момцима, а момци направе важни пред девојкама, да се лепа девојка, да се упеца леп момак, да се пазари работа за у печалбу, да се старији присете своје младости, да се у жива у радости живота младих.
Свако село, сваки део села, имао је своје место за вође кола-ора. Нико није смео да напусти и прекида коло. Дешавало се да се код заузимања места и музике, често избијала и међусобна туча између момака, често и међу ожењенима, како око вођења народног кола-ора, тако и због девојака која се ухвати да игра до коловође-а често пута и до „кидања“ кола.
Према речима Богдана Стојчића (1921.г) из села Крушевица, како испред крушевачке цркве, на Чобанац, тако и код „крст“ у Златићево и Власотинце, за време вашара и сабора, избијале су такве туче међу момцима, да су потезани ножеви и пиштољи, па је било и рањавања.
И данас на сусретима „Црнотраваца“ на Петровдан у Црној Трави, поред споменика у Добро поље, на Чобанац, вашарима и саборима у селима Свођу, Дејану, Преданчи и другим планинским селима Горњег повласиња, може се чути народна изрека: „Баба давала банку да се ухвати, а две да се пусти из кола“.
Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде седамдесетих година 20. века, присуствовао догађајима када се на Петровдан у селуЛопушња, Трновци у Свођу, Свети Илији на Чобанцу, Светог Јована (7. jулa) у Златићеву, Првом Мају у Дејану и другим саборима, играла сва народна кола и како се нико није смео пустити из кола кад се ухвати у њега, јер је после тога обавезна била туча.
Такмичило се чије ће коло бити веће, боље и међу собом и међу селима. У коло је био најглавнији онај на „челу“-коловођа, а на „кец“ (крају) је био задужен да се коло не кида.
Онај ко је прекидао коло више није пуштан у коло да више игра, па се нико није смео пустити док се не изигра коло.
После Другог светског рата 1945. године од музичких инструмената за игру и весеља су коришћена: гајде, тупан, хармоника, контрабас, саксафон и плех музика-трубачи.
Данас је у селима остало само весеље уз хармонику, тупан и контравас-а једино се на велика весеља попут свадби узимају трубачи-плех музика, махом роми из Власотинца. Некада је скоро свако село имало своје трубаче у Горњем Повласињу црнотравско-власотиначкога краја.
Труба као инструмент се почела свирати у овом крају од 1920. године, после пробоја солунског фронта септембар 1918. године српске војске у првом светком рату противу бугара и немаца за национално ослобођење.
Данас као да и више сеоских сабора и вашарских окупљања уз народно коло-оро.
Једино се још народ окупља на планинској висоравни Чобанца-изнад села Бистрица, планине Острозуб(падине Чемерника), на вашару Светилија другога августа, као и на вашарима у Власотинцу и око цркве летњег вашара у село Конопница и на вашару „Трновица“ у село Свође, као и на другом мају у село Преданча.
Сви који смо одрасли уз народна кола-ора, често смо жалили што млади нису прихватили наше народне игре уз коло-оро.
Но, некако задњих десетина горина, народ се поново окреће традицији и играма у народно коло, нарочито на свадбеним и другим породичним весељима, а све је и више фолклорних група по школама, које негују народне игре уз народна кола из овога краја.
Народна ОРА (кола) у власотиначко-црнотравском крају 20. века, на саборима-вашарима, светковинама, весељима (свадбама, испраћаја у војску…) се нису могла замислити без „трубача“ Сотира Илића(„лупошњана“) и Јову „кланеташа“ („Јастрепчана“)
ОРО(Коло) уз хармонику- када се одлазило у армију весеље у село Комарица у фебруару 1965. године
ЗАПИС: 1985. године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Према истој легенди Мирослав Младеновић забележио је од старијих људи ..... Народна ора (кола) и весеља у власотиначком крају.
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
* * *
Vlasotince - Danubius
danubius.bestoforum.net/t9174-vlasotince - Кеширано
Обичаји: Народна кола и весеља у Власотиначком крају ... Народна кола, тада звана ора, су била посебан ритуал на весељима; ... Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде ...
http://danubius.bestoforum.net/t9174-vlasotince * * *
Život i muzika jednog vremena • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=396&t=19778 - Кеширано
Tako je počelo doba nove narodne muzike i "šumadijske dvojke" čiji je ... Petorica "Bećara" godinama su bili najbolji svatovski orkestar u čačanskom kraju, samo od jedne ......NARODNA KOLA I VESELJA U VLASOTINAČKOM KRAJU ... Miroslav Mladenović, lokalni etnolog iz Vlasotinca, je kao momak ...
*
НАРОДНА ОРА (КОЛА • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35068 - Кеширано
Народна кола, тада звана ОРА, била су посебан ритуал на свадбеним ... Труба као инструмент се почела свирати у овом крају од 1920. ... Забележио: Мирослав БМладеновић Мирац локални етнолог Власотинце
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35068 * * *
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... А ишло се из Трна за Власотинце преко Плане, Црне Траве села Брод и... На крају шанка био је један столчић покривен извезеним чаршавом ... Мирослав Б. Младеновић Мирац ... Забележио: Мирослав Младеновић ..... Народна кола, тада звана ОРА, била су посебан ритуал на свадбеним ...
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html *
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 25.септембар 2013.г. Власотинце, република Србија
