Аутор Тема: Опљачкана културна баштина  (Прочитано 6077 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Опљачкана културна баштина
« послато: Август 29, 2017, 04:18:34 поподне »
Нажалост, није мало српске материјалне културне баштине, која је током великих ратова, покрадена и никад враћена.

Опљачкани су музеји, архиви, библиотеке... али и многе приватне збирке, пре свега уметнина, а онда и других вредности, које су имале статус културне баштине.

Пошто је већина наведеног и дан данас расута по земљама Европе, да не кажем Европске Уније, наслових и тему тако "Шта нам дугује Европа?".

На овој теми покушаћемо се дотаћи свих званично забележених похара које је наша културна баштина преживела током ратних пустошења XX века.

Као један од примера, навешћу судбину Војног музеја, основаног септембра 1904. године, коју је претрпео у Првом светском рату:

Цитат
Крајем 1915. године при општем повлачењу, збирке Војног музеја, спаковане су у два вагона, заплењене су код Сталаћа од стране мађарских трупа. Један део предмета је разнет, а други део пренет у пештански Војни музеј.

После Првог светског рата предмети пренети у Пешту деломично су враћени у земљу. Међутим, пошто није дошло до обнављања Војног музеја све до 1934. године, овај као и остали материјал несистематски скупљан у току рата, и после рата, иницијативом појединаца, необрађен и несрешен, налази се по разним војним складиштима и арсеналима.

Извор: Београдски музеји, Годишњак града Београда, година I, 1954, стр. 324

Ови подаци се могу наћи и на страницама Војног музеја у Београду:

Цитат
Када је 1904. године отворена прва постака, у Музеју је већ била збирка од 232 заставе. Нажалост, иако евакуисана са осталим предметима ова драгоцена збирка је похарана. Део збирке је 1920. године, захваљујући труду репарационе комисије, враћен из Пеште.

Извор: Анђелија Радовић, Збирка застава до 1918. године, Војни музеј

У свом говору, поводом поновгног отварања Војног музеја 1937. године, тадашњи министар војни генерал Љубомир Марић, говорећи о прошлости музеја, помиње и тај догађај:

Цитат
Али, нажалост, и ова наша тековина била је као и многе друге кратког века. Велики и судбоносни догађаји 1912 и 1913 године, а одмах потом 1914 до 1918 не само да зауставише даљи развој и напредак Музеја већ га потпуно уништише. Сви покушаји да се Музеј спасе остали су узалудни. Збирке Музеја спаковане у два вагона евакуисане су до Сталаћа где су пале непријатељу у руке и деломнчно разграбљене а деломично пренете у Пештански војни музеј. После светског рата оне су тамо пронађене и враћене у отаџбину и сад се налазе у овом Музеју.

Занимљиво, иако би се према горе поменутој литератури под појмом разнет, можда очекивало експлозијом разнет, из речи министра видљиво је да се под тим подразумева разграбљен, дакле покупљен од појединаца који су се нашли у датом тренутку у прилици да опљачкају вагоне, а да је оно што нису могли покрасти прослеђено даље ка Пешти.

На крају, исти министар констатује да су после рата збирке тамо нађене, и враћене у земљу, што се опет не слаже са горе наведеним деломичним повратом заплењеног, али могуће да је министар хтео оставити утисак да је репарациона комисија одрадила свој посао ваљано.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #1 послато: Август 29, 2017, 05:08:35 поподне »
Колико год трагично изгледала судбина збирки Војног музеја у Београду, још је трагичнија она Државног музеја на Цетињу.

Лист Правда од 21. фебруара 1939. године, за овај музеј поред осталог пише:

Цитат
Једна од првих знаменитости Цетиња, поред Иванбегова манастира, јесте, без сумње, његов државни Музеј, смештен у дворцу покојног краља Ннколе. Горњи апартмани дворца намештени су данас, отприлике, као што су и били, а доњи служе за музеј, државни архив и библиотеку. У музејском одељењу чувају се археолошки, историјски,
етнографски и уметнички објекти који се односе на Црну Гору. У архивском одељењу чувају се сва документа и рукописи који се односе на прератну Црну Гору, а у библиотеци све књиге, које имају везе с Црном Гором. Данашњи Музеј је основан тек септембра 1926 године.

Прератни музеј био је основан још 1893 године. У току две деценије у њему је било гомилано огромно уметничко и историјско богатство. Нажалост, за време Свстског рата и окупације Црне Горе и Цетиња прератни музеј с библиотеком је потпуно опљачкан од окупатора и неодговорних елемената.

Оно што није покрадено, затечено је у изузетно лошем стању, о чему сведочи Душан Вуксан, коме је била поверена обнова музеја:

Цитат
Крајем 1926 године одредило ме је Министарство просвете да приступим уређењу музеја. Стање које сам затекао није могло бити горе. Намештај и слике биле су нагомилане у неколико одељења Старог Двора, а све набацано једно на друго. Библиотека је претстављала гомилу књига, које су испуњавале неколико соба. Архив, који је био закопан у земљу још 1918 а откопан тек 1923 године, био је још мокар и требало га је сушити. Архив у подрумнма остављен је на милост немилост мишева. Један део архива налазио се у манастиру цетињском, а други на тавану Дома Слободе, откуда га је равзлачио и разносио свако, ко је пре стигао. Старо оружЈе и старе ратне заставе биле су разбацане по тавану, и тако даље.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #2 послато: Септембар 01, 2017, 01:30:26 поподне »
Украдена историја: Држава још нема списак опљачканог

Борис СУБАШИЋ | 19. новембар 2011. 20:45 | Коментара: 1
Широм света расуто је на хиљаде српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената (4): Закони који регулишу заштиту културног наслеђа биће усвојени до 2014. године

ЗАИНТРИГИРАНИ тврдњама стручњака да Србија нема институцију са задатком да систематски трага за српском баштином расутом по свету, пописује је и враћа, макар у облику каталога и копија, обратили смо се Министарству културе и тражили одговор да ли се и зашто национално наслеђе препушта забораву.

С обзиром на то да Србија враћа Хрватској уметничко благо које припада црквама и манастирима СПЦ на њеној територији, тражили смо одговор од Министарства да ли постоји и обрнут процес, да се нашој држави враћају уметнине и реликвије које је НДХ опљачкала још током Другог светског рата.

У Министарству објашњавају да ову област регулише Царински закон и да је Србија потписница међународних конвенција којима се регулише ова област: Конвенције о мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза, извоза и преноса својине културних добара, Унеско 1970, и Конвенције за заштиту културних добара у случају оружаних сукоба.

- Међутим, чињеница је да то није довољно јер тим конвенцијама није прописан начин враћања робе, осим одредбе да се молба за повраћај шаље дипломатским путем - каже Ана Суботић, портпарол Министарства културе. - Зато ће сет закона који регулише заштиту културног наслеђа бити усвојен најкасније до 2014. године, према плану Владе Србије за усклађивање прописа са законодавством ЕУ.

На питање да ли имамо целовит списак културне баштине који се налази ван земље, у Министарству одговарају да постојећи закони одређују да регистар културних добара воде установе заштите по врстама културих добара. Они цитирају чланове закона по којима је Архив Србије задужен да се бави заштитом архивске грађе, али и истраживањем и копирањем комплетне грађе у иностранству која је од посебног значаја за историју Србије.
- Како је тај посао обављан дуго времена показује чињеница да је садашњи директор приликом доласка у ову институцију 2008. открио гомилу нераспаковане документације која је још раних седамдестих стигла из Беча - подсећа др Владимир Давидовић, стручњак за међународно право и некадашњи секретар САНУ.

Народни музеј у Београду по слову закона „обавља послове у погледу уметничко-историјских дела, као и послове око старања о очувању уметничко-историјских дела од посебног значаја за историју и културу Републике Србије која се налазе у иностранству“.

- Народни музеј није отворен за посетиоце већ десет година, па грађани не могу да виде ни овдашње благо, а камоли оно из иностранства - каже др Никола Кусовац, негдашњи кустос Народног музеја. - Док сам радио у музеју један од главних задатака био је прављење изложби српске баштине која се налази у другим земљама, а користили смо ту прилику да је рестауришемо и заштитимо. Пошто музеј не ради та пракса више не постоји, а нисам сигуран ни у каквом су стању овдашњи материјал.

Министарство у одговору цитира и члан закона по коме Народна библиотека Србије, између осталог, обавља делатност заштите старе и ретке књиге од посебног значаја за историју и културу Србије која се налази у иностранству.

На сајту библиотеке је у дигитализованом облику могуће видети само старе рукописне књиге из Србије које су из манастира сакупили однели и сачували Јернеј Копитар и Павел Шафарик, а данас се налазе у музејима у Љубљани и Прагу. Посебан парадокс је да у дигиталном облику можемо видети и књиге из Збирке Честера Битија, које су 1915. украдене из збирке највреднијих књига Народне библиотеке у Београду. Нажалост, још око 5.000 књига и рукописа од Санкт Петербурга до Вашингтона није нам доступно.

АРХИВАРИ СЕ НАДМУДРУЈУ

ПРАВО на реституцију архивалија покрадених током Првог светског рата признато је Краљевини СХС сенжерменским мировним уговором са Аустријом 1919. године, на основу којег је 1923. године закључен Архивски споразум о враћању архивског материјала Србији.

- Међутим, Аустрија је захтевала ревизију споразума, па је његово спровођење прекинуто 1926. године - каже Ана Суботић, портпарол Министарства културе. - Према расположивим подацима, током окупације Србије само у периоду од јула 1941. до септембра 1942. у Беч је послата архивска грађа у количини од 579 сандука, 4 фасцикле и 88 посебних аката.

Међутим, подаци секретара југословенске комисије за реституцију др Војислава Јовановића Марамба, који су тек недавно објављени, после 60 година скривања, говоре да је из Србије током Другог светског рата опљачкано око 40 вагона историјских докумената!

У Министарству културе наводе да је након рата обновљено спровођење Архивског споразума, али тек 1958. закључивањем протокола са Аустријом. Овим документом је реституцији опљачкане документације у Првом светском рату додата и реституција културних добара однетих за време Другог светског рата у Аустрију.

- Југословенски експерти су 1960. саставили листу југословенских захтева на око 1.000 страна, која је предата аустријској влади - каже Ана Суботић. - Међутим, поново је дошло до прекида, а рад на реституцији је настављен 1975. и трајао је до 1991, до када је обављено 11 примопредаја архивске грађе.

Извор: Вечерње новости



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #3 послато: Септембар 01, 2017, 01:40:30 поподне »
Нисмо пописали отето српско културно благо

Д. МАТОВИЋ | 14. децембар 2014. 21:45 | Коментара: 2
Србији и СПЦ Хрвати нису вратили ништа од опљачканих реликвија, али зато траже и оно што им не припада. Нису урађене ваљане евиденције предмета, а не можемо да потражујемо оно за шта немамо никакву документацију, тврди Марко Омчикус

ДУЖЕ од 70 година траје прећуткивање о уништавању и пљачки око 460 српских цркава за време Анте Павелића. Древне српске иконе, књиге и архиве, које су избегле усташке ломаче, покрадене и склоњене у тамошње институције културе, до данас нису враћене. Док хрватска држава има прецизан списак шта од уметничког блага Српске православне цркве треба да се врати на њену територију, наше Министарство културе до сада, ни у једном сазиву, није поставило ниједан захтев за реципрочан повраћај српског културног блага!

Нема одговора ни на питање где је из похараних храмова у ратном вихору током деведесетих нестало српско културно наслеђе. И док ми „поштено“ носимо имовину СПЦ на територију друге државе, нама отето - не враћају. А та, српска баштина, која се налази на списку културних добара које потражују Хрвати, није ни опљачкана, ни отуђена, већ спасена - да не доживи судбину огромног блага које је систематски уништено у НДХ.

Зашто се тако ради покушао је да нам објасни Марко Омчикус, некадишњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе и дугогодишњи члан мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара:

- За разлику од нас, Хрвати имају прецизан попис инвентара у свим црквама. Наши истраживачи бавили су се репрезентативним примерима, а оно што је мање ексклузивно није потпадало под њихову сферу интересовања. Оно што је млађе од 15. века ретко кога је интересовало. Нису урађене ваљане евиденције предмета, а не можемо да потражујемо оно за шта немамо документацију.

Према нашим сазнањима, било је, ипак, истраживача који су до детаља описали српске храмове у Хрватској. Те спискове објавили су у књигама-каталозима. До тих књига се, међутим, тешко долази.

- Изношење и разношење културних добара није било предмет разговора на досадашњим састанцима мешовите комисије - открива Омчикус. - Углавном смо разговарали о културним добрима која се налазе на хрватском списку. Можда би неко из новоизабраног сазива српског дела комисије могао да затражи да се уради ревизија тог пописа и да се коначно на том списку нађу и ствари које су до сада прескакане. Када се обрађује црква која је културно добро и сви предмети који су у њој, такође, имају исти статус. Наши људи то, међутим, нису озбиљно схватили и зато немамо прецизне инвентаре. Хрвати тачно знају шта потражују, ми, нажалост, немамо спискове.

На питање да ли су од хрватских колега затражили да им макар позајме комплетан списак уметнина које су нестале, Омчикус одговара:

- Нисам тражио, добио сам. ИКОМ је у Републички завод донео дискету са списком предмета које Хрвати потражују. Та дискета је послужила за контролу извоза уметнина. Свака ствар за коју се тражила извозна дозвола проверавана је према том списку. Нисмо пронашли ниједну. Та дискета се вероватно и данас налази у Заводу. Хрвати су својевремено надували бројке, али су сад тензије спуштене.

Питање које се, такође, прећуткује је колико је српске баштине држава Хрватска спасла и колико је украдених српских уметничких предмета и црквених реликвија вратила.

- Резултати, по том питању, врло су мршави - истиче наш саговорник. - Нико не оспорава да је било пљачке. Пљачкаши су појединици који су у то време видели неку материјалну корист или су те предмете узимали као трофеје. Али, оно што су урадиле наше стручне екипе у време рата никако се не може подвести под то. Они су те предмете пренели у Србију и збринули на безбедно место.

Омчикус сматра да тај материјал треба да се врати тамо одакле је однет, јер је то српски белег на том простору и доказ да су Срби ту живели.

- Обавезе и једне и друге стране су јасно дефинисане. Хрвати обнављају српске светиње, а ми тек кад их обнове враћамо уметничко благо. Повратак предмета прати повратак народа. Манастир Крка је жив, благо је тамо враћено. Где нема српског народа, ништа није враћено. Ни Хрвати не желе да узму нешто што не могу да чувају.

Наставак следи...



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #4 послато: Септембар 01, 2017, 01:41:09 поподне »
У рату деведесетих српски храмови и остало црквено уметничко наслеђе СПЦ били су први на удару. Ти храмови представљају верски и национални идентитет српског народа на тим просторима. Пакрачки Владичански двор је опљачкан, гранатиран и демолиран. Резиденција загребачко-љубљанског митрополита у Загребу је минирана. Владичанска кућа у Карловцу је опљачкана, демолирана и минирана. Стара Епископска књижница у Пакрацу, једна од највреднијих српских библиотека, опљачкана је, а вредни стари рукописи се и данас препродају широм Европе. Ризница старе Епархије пакрачке, у којој су чуване вредне иконе и други литургијски и уметнички предмети из манастира Ораховице, Пакре и Свете Ане и многобројних храмова, опљачкана је и уништена.

Поред драгоцених литургијских предмета, уништене су читаве галерије икона на иконостасима, дела познатих иконописаца и сликара од 16. до 20. века. Број икона на иконостасу креће се од 20 до 50, па чак и 70. Најнижи просек би био 35 икона, не рачунајући остале иконе, целивајуће, литијске, заветне... Када се овај најнижи просек од само 35 икона на иконостасу помножи са бројем порушених храмова, добија се збир од више од 7.000 уништених икона. Оволико уништених ликовних дела за сваки народ представља огроман губитак. Доста тога опљачканог у последњем рату нашло се у антикварницама широм Европе. Доношене су старе књиге из епископске књинице у Пакрацу. Такође, нуђене су из осјечких цркава не само иконе, већ и вредни портрети...
- Бивши директор Музеја СПЦ Слободан Милеуснић је својевремено направио фонд за откуп тих предмета, који су се нашли на тржишту. Знам да су се у Мађарској појавили примерци ретких књига из пакрачке библиотеке, и он их је купио.

Највећа пљачка и уништавање српске баштине, ипак, се одиграла у Другом светском рату на простору НДХ. Ни данас се прецизно не зна шта је од изнетог из Србије уништено, а шта покрадено, јер су регистри први завршавали у пламену. Велики део сачуваног блага Милешеве налазио се у 20 сандука у скривници манастира Крушедол, до ноћи између 24. и 25. маја 1941, кад су их усташе однеле у Загреб. Тек 11. јула те године део скупоценог златног посуђа, драгоцених књига и слика предат је Музеју за умјетсност и обрт.


Захваљујући ентузијазму неколицине људи, пре свега професору Радославу Грујићу, део опљачканог блага из Загреба је 1945. враћен у Београд. Међутим, мало је познато да су комунистичке власти поново велики део те наше баштине вратиле у Загреб, у разне музеје.

Као посебно важан део тог блага су инкрустрирана врата која су стајала између припрате и наоса, опточена седефом и белом слоновачом. Ипак, највећа вредност је плаштаница проткана златом из 16. века, дар влашког војводе, веома везаног за Милешеву. Највећи проблем је што музеј митрополије, као и многи други, поседује велики број предмета који су 1945. враћени, али без записа о томе одакле потичу, што није случајно, јер се тиме оспорава право на враћање правом власнику.

- Културно благо Срба опљачкано у НДХ, које се и данас налази у хрватским институцијама, стечено је ратним злочином који никад не застарева и можемо увек да га тражимо. Али, потребна нам је документација - потврђује Омчикус. - Имамо ли је? Немамо. Ко је крив због тога?!

НА КРАЈУ - МИНИРАНО

Током Другог светског рата из српских цркава и манастира на територији НДХ опљачкано је четрдесет вагона црквено-уметничких драгоцености. После рата, Српска православна црква успела је да поврати десет вагона блага, углавном опљачканог у Србији и Војводини, а најзаслужнији за то је професор Радослав Грујић, тадашњи директор Музеја СПЦ. Од преосталог уметничког материјала оформљен је Музеј Срба у Загребу, који је, после неколико година, претворен у Одјел Повјесног музеја Хрватске, да би се седамдесетих година све то благо стопило у Повјесни фонд Повјесног музеја Хрватске. Српска православна црква сваке године је потраживала преостали део опљаканог блага, али је успела да га добије тек после смрти Јосипа Броза. Од тог материјала оформљени су Музеј СПЦ у Загребу, ризница у Пакрацу и Музеј са архивом и библиотеком Епархије горњокарловачке СПЦ у Карловцу. Али, у последњем рату све је то минирано.

Извор: Вечерње новости
« Последња измена: Септембар 01, 2017, 01:44:18 поподне Amicus »



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #5 послато: Септембар 01, 2017, 01:57:22 поподне »
Украдена историја: Српска баштина расута по свету

Борис СУБАШИЋ | 16. новембар 2011. 20:56 | Коментара: 13
Широм света расуто на хиљаде српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената (1): Не постоји институција која трага за баштином непроцењиве вредности

БЕЗБРОЈ српских старих рукописа, ретких књига, уметничких дела, реликвија и докумената расуто је по музејима, библиотекама, архивима и приватним збиркама широм света, што и не би било тако страшно да нам ово културно благо није ишчилело из свести, кажу познаваоци националне баштине. Прецизни званични подаци о српском културном наслеђу ван Србије не постоје, као што не постоји ни национална институција са задатком да трага за тим непроцењивим благом.

- Нажалост, ми немамо "Нешнел херитидж" као Енглези, ни "Центар националне славе" као Руси који брину о националном културном наслеђу где год се оно налазило - каже Владимир Давидовић, стручњак за међународно право, дугогодишњи секретар и управник послова САНУ и пасионирани трагач за заборављеним културним благом. - Није толики проблем што нам је баштина расута широм света, све док је неко чува. Невоља је што је ми сами заборављамо. Како другачије објаснити да нико не проучава велики број српских рукописа у манастиру Свете Катарине на Синају, где је боравио Свети Сава и који су касније помагали краљица Јелена, краљеви Драгутин и Милутин, а Јоаникије Српски је био игуман.

Процене стручњака указују да је широм света распршено око 5.000 средњовековних рукописа и књига, а да се не говори о иконама, реликвијама, опљачканим музејским експонатима и архивама. Међутим, чак и прикупљање најосновнијих информација о локацијама где се драгоцености налазе веома је мукотрпно и зависи пре свега од посвећености, вештине, упорности и лукавства појединаца који су спремни за понекад опасне авантуре у паралелном свету иза институција, у коме се мешају научне и квазинаучне страсти, политичке интриге и криминал.

- Још у Југославији почело је политичко "покрштавање" српских средњовековних рукописа - открива др Никола Кусовац, наш истакнути историчар уметности и дугогодишњи кустос Народног музеја. - Најстрашније политичке злоупотребе одвијале су се у Хрватској, где су у музејима задржани многи драгоцени документи које су усташе у Другом светском рату опљачкале из српских манастира и цркава. Не заборавите да су "стручњаци" НДХ, као што је био Ткалчић, тада ушли у архиве Сремских Карловаца и манастира Фрушке горе где су селектовали материјал и један део уништили, а други "спасили" да би их прогласили средњовековним рукописима писаним "хрватском ћирилицом".

Саговорник "Новости" додаје да опљачкано благо из манастира и цркава са територије НДХ никад није у потпуности враћено власнику - СПЦ, већ је угурано у депое Свеучилишне библиотеке, Југословенске академије знаности и уметности и Повијесног музеја Хрватске уз цинично обећање Владимира Бакарића да ће једног дана српска баштина бити изложена у "музеју Срба у Хрватској". Тако је у Загребу и завршила Крмчија (законоправило) Светог Саве, један од најдрагоценијих српских рукописа који до дан-данас није враћен.

- Тај материјал је био веома тешко доступан истраживачима - наглашава Кусовац. - Пре сте могли да дођете до баштине Срба у Бугарској и Мађарској, државама с којима смо били у полуратном стању, него до оне у Хрватској и Македонији, где су српске средњовековне богомоље и документи морали да буду називани византијски.

Тек после Титове смрти део украденог блага и реликвија из Војводине, Хрватске и БиХ враћен је Српској православној цркви и смештен у Владичански дом у Пакрацу, који је деведесетих међу првима био на удару хрватских снага.

Наставак следи...



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #6 послато: Септембар 01, 2017, 02:02:17 поподне »

- Нажалост, то и лично могу да посведочим, јер сам двогледом гледао "зенге" како из владичанског дома износе старе документе, од средњовековних рукописа до матичних књига и бацају их у пламен - присећа се с тугом Кусовац. - У Загребу је 1992. миниран музеј СПЦ у коме је такође уништен велики број старих књига и докумената која су сведочила о вековном постојању Срба на тим просторима. Нажалост у последње време поново је актуелно "покрштавање" српске писане баштине у "хрватске ћирилске рукописе". Покојни патријарх Павле стално је указивао да српска национална баштина спасена из Хрватске тамо може да се врати тек онда када се тамо врати и народ коме она припада. Сада се та баштина враћа црквама које су уништене, тако да се не зна где она заправо завршава.

Да је опљачкана баштина "запаљива роба" без обзира на старост показује и извештај "Потрага за украденом историјом" о пљачки српских историјских докумената у Другом светском рату, који је скриван 60 година. У њему секретар државне комисије за реституцију Војислав Јовановић Марамбо упозорава да су Немачка и Аустрија и после Првог светског рата злоупотребиле покрадене документе за креирање историјских фалсификата који су одговорност за светски сукоб сваљивале на Србију и позивале на нови превентивни рат против ње. Нажалост, опљачкани архиви ни до данас нису враћени, као ни благо опљачкано из Народног музеја.

- Ако погледате регистар експоната Народног музеја пре Првог светског рата и њихов попис по окончању рата, видећете хиљаде рубрика с истом белешком: "Није затечено" - каже др Никола Кусовац. - У аустријском бомбардовању 1914. музеј је тешко страдао и остатак драгоцености је укрцан у железничку композицију за Грчку. Међутим, Шиптари су напали и опљачкали воз код Косовске Митровице, а благо су развукли они, Немци и Бугари. Упркос многим међународним договорима, до данас је у музеј враћена само једна мала римска посуда из Немачке.

Парадокс је, по мишљењу Владимира Давидовића, да је Србија у оба светска рата била победник, а да од Бугарске није тражила опљачкано благо, иако је на то полагала сва права.

- Ризницу Високих Дечана опљачкану у Првом светском рату данас можете видети изложену у музеју у Софији, као и икону племића Дејановића из 14. века украдену из манастира Поганово, крај Пирота, а у Народној библиотеци у Пловдиву је велика збирка отетих српских рукописа - набраја Давидовић.

ТОВАРИ ЗА РУСИЈУ

РУСИЈА чува велики број српских рукописа, укључујући и најстарији - Савину књигу из 10. века, која носи име по преписивачу, попу Сави. Руски монаси, или припадници чувене тајне службе "црне канцеларије" који су се представљали као калуђери путовали су по Србији одржавајући контакт Москве с овдашњим свештенством, а у Русију су носили читаве товаре старих српских књига. Касније су и руске дипломате на Балкану прикупљале српске књиге и поклањале те збирке руским библиотекама. После велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем велики број Срба одселио се у данашњу Украјину и основао две државе Славјаносербију и Нову Сербију, чији се архиви и данас налазе у Минску.

Нарочито велики број рукописа налази се на Казањском универзитету у Казању, Новоросијском музеју у Одеси, Петроградском музеју и Публичној библиотеци. Изузетно вредна збирка од 1.500 рукописа је у Румјанцевском музеју у Москви, где се и у библиотеци налази велики број рукописа које је сакупио Гиљфердинг, руски конзул у Сарајеву.

- Велики број старих књига, међу којима Псалтир с часловцем из 1519, Празнични минеј из 1538, Октоих из 1537, али и веома ретка књига Новјејши славенски прописи, коју је у Сремским Карловцима изрезао Захарије Орфелин, сва у гравирама, налази се у Црквеном музеју у Лавову - наводи Владимир Давидовић.

СЕОБЕ И ОТИМАЧИНЕ

ТОКОМ шест великих сеоба у вековима турске доминације Срби су део свог духовног блага носили са собом у збегове, а део су остављали на милост и немилост освајачима. Оно што није уништено куповале су стране дипломате и обавештајци у оквиру припрема за сламање Османске империје у Европи. Кад су старине "ушле у моду" појавило се и мноштво трговаца и лопова који нису имали појма о уметничкој и историјској вредности српских књига, али су савршено добро осетили да се на њима може зарадити. Тако је дошло до парадокса да највећи део српских драгоцености није покраден у средњовековним османлијским похарама, већ током прошлог столећа када су пљачку српског културног блага извели цивилизовани европски народи.

ПРИВАТИЗАЦИЈА ИСТОРИЈЕ

ВЕЛИКИ део архива из Првог српског устанка, кад је створена модерна српска држава, званично се сматра заувек несталим. Међутим, познаваоци антикварског тржишта тврде да то није истина.
- Примерак Карађорђевог устава из 1806. продала је Колумбија музеју у Нјујорку једна дама из породице Карађорђевић - каже Владимир Давидовић. - Један наш епископ још у својој кући држи Карађорђеву ратну заставу коју је претходни власник завештао цркви.

Извор: Вечерње новости

Наравно, у овом последњем чланку ипак треба нагласити да није све покрадено, већ да ту има и поклоњених и проданих ствари, као и наслеђених од српских заједница које су некада постојале удаљене од отаџбине, а које су се доцније се погасиле, и чије је културно благо прешло у власништво локалних музеја.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #7 послато: Септембар 08, 2017, 05:59:03 поподне »
Државни архив Републике Аустрије извршио је 31. октобра 1947. тобожњу реституцију архивског материјала који је пуковник Хедл одвукао из Петроварадина. Од четири вагона (или десет камиона) архиве Шајкашког батаљона и поменутог Банатског граничарског пука, представницима ФНРЈ у Бечу "реституисано" је свега два сандука; изручене су само извесне распарене (по издледу шкартиране) канцеларијске књиге Граничарског пука; од самих аката уопште ништа није враћено. Архива Шајкашког батаљона задржана је и даље цела у Бечу.

Извор: др Војислав М. Јовановић - Марамбо, Потрага за украденом историјом, Београд, 2010, стр. 209



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #8 послато: Октобар 18, 2017, 02:24:53 поподне »
Данас изађе чланак на Видовдану, па да поделим, тиче се баш ове теме.

Како је пљачкан Народни музеј у Београду: Украли чак и јатаган Карађорђа!

Током Првог светског рата драгоцени експонати страдали од првих граната, а касније их пљачкала и аустроугарска војска



“Био бих најсрећнији кад би се могло доказати да су аустроугарски и немачки археолози учинили све да се сачувају објекти несрећног Народног музеја у Београду, на који су при првом ноћном нападу пале гранате из топова… Аустроугарска војска је, у Митровици на Косову, запленила сву имовину Народног музеја. Ни варвари не би горе руковали имовином једног музеја, а разбојници и пљачкаши имали би више поштовања према традицији и успомени на великане витешког српског народа из тако давне прошлости.“

Ово је професор Милоје Васић, управник Народног музеја у ратним годинама, написао 1921. Петру Кнолу, аустријском владином саветнику, о страдању нашег наслеђа у Првом светском рату. Тај вандализам је тема изложбе „Разарањем непобеђено“, коју је у оквиру манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“, приредио Народни музеј у Музеју Вука и Доситеја.

Аутори изложбе Јован Митровић и Александар Бадовић причају страшну причу о бомбардовању зграде Музеја када су уништени и делови драгоцене баштине, али и храбрим људима који су из рушевина спасавали крхотине културних добара припремајући их за евакуацију.

– Музеј се у то време налазио у кућама уз Капетан Мишино здање, које је Министарство откупило од трговца Мише Анастасијевића и браће Величковић – прича нам Јован Митровић. – У приземљу велике куће налазиле су се класичне старине, средњовековни и старосрпски предмети, док је на спрату била галерија слика. Имао је значајну збирку италијанских сликара, као и дела Ђорђа Крстића, Петра Убавкића, Владислава Тителбаха, Катарине Ивановић и Димитрија Аврамовића. Ту је била и заоставштина Вука Караџића – лични и породични предмети, уметничка заоставштина, прва издања његових књига… У приземљу мање куће биле су собе кнеза Милоша и Југословенска галерија, а спрат је био посвећен Првом и Другом српском устанку.



Када је почео рат, међу првим погођеним зградама током гранатирања Београда била су здања Београдског универзитета и Народног музеја на Краљевом, данас Студентском тргу. Наводно, гађана је зграда Универзитета, јер се у њој налазила радио–станица, а Народни музеј био је, тврдили су касније, колатерална штета. У Музеју нису очекивали да ће се то догодити. Материјал није био спакован, па су већ у првим месецима рата многи вредни експонати оштећени или трајно изгубљени.

Оштећена је поклон–збирка грчких теракота краља Милана Обреновића, као и многе винчанске фигурине, преисторијске посуде, римско стакло, дела Ђорђа Крстића, Петра Убавкића, Симеона Роксандића, Ђорђа и Паје Јовановића. Златном и сребрном новцу из нумизматичког одељења изгубио се сваки траг – каже Бадовић. – У условима свеопштег метежа, покушаји да се предмети евакуишу били су узалудни. Један део материјала пребачен је у зграду Управе фондова, данашњи Народни музеј и зграду Треће београдске гимназије.

Али, највише експоната остало је под рушевинама. Они су поново страдали у бомбардовању од 6. до 19. августа. Доста тога аустроугарски војници су опљачкали.

– Почетком 1915. професор Милоје Васић, тадашњи управник Музеја, задужио је службеника Анту Мудровчића да организује паковање. Срећа је била да је он био „момак за све“ у Музеју, па је тај посао обавио беспрекорно, као и 1914, када је спасавао предмете из полуразорених музејских зграда – прича управников потомак археолог др Милоје Р. Васић.

Мудровчић је из рушевина разорених музејских здања сам спасавао оно што се спасти могло. Рат је дочекао у Музеју, где је у гостинској соби на првом спрату становао са породицом. Оштећене предмете сам је спаковао у дрвене сандуке. Ти сандуци су 1915. са српском војском и народом кренули у Скопље. Тамо нису стигли. Отварали су се нови фронтови, па је донета одлука да се склоне у Косовску Митровицу. Прича из Београда се поновила. Експонати су вађени из раскованих сандука. Материјал се развлачио на разне стране. Толико далеко је стигао да је после рата откривено Карађорђево оружје: јатаган, потпрашница, кубура и фишеклија – у Загребу.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #9 послато: Октобар 18, 2017, 02:25:06 поподне »

Аустроугарска војска убрзо је запленила драгоцени товар у Косовској Митровици. Одлучено је да се све врати у Београд.

Највеће отимање догодило се после повратка материјала – каже Васић.

– Главни заговорник враћања нашег националног блага у Београд био је капетан Коста Херман, бивши управник Земаљског музеја у Сарајеву, а у време рата помоћник царско краљевског комесара Војног генералног гувернмана у Србији. Помагао му је Иван Ковачић, управник свих институција културе у Београду под окупацијом. Одлучено је да се материјал смести у бараку у дворишту царинарнице на Сави.



Почетком марта 1916. фундуси Народног музеја пребачени су у зграду Врачарске штедионице на углу Краља Милана и Кнеза Милоша. За распакивање, преглед и попис српске баштине били су задужени сликар Урош Предић, историчар уметности Божидар Николајевић, наставник и ујак Надежде Петровић – Светозар Зорић, професор германистике Владимир Малина, управник Етнографског музеја Сима Тројановић и, наравно, Мудровчић.

Пописивачи су констатовали да су сандуци са музејским предметима насилно отварани и да су из Косовске Митровице дошли веома оштећени – каже Јован Митровић. – Указали су на пљачку сандука у којима се налазила нумизматичка збирка и збирка медаља. Мајор Иван Ковачић и подофицир Јозеф Енгел за то су оптужили српску војску. Али на основу грађе која се чува у Народном музеју, најодговорнији за девастацију наших колекција су капетан Херман и Иван Ковачић. Мудровчић их директно сумњичи да су насилно отварали музејску касу са највећим вредностима које је музеј поседовао. После рата у Ковачићевом стану у Загребу нађен је већи број дрвених сандука са предметима државног инвентара Краљевине Србије. За своја недела кривично је одговарао.

Кличевачки идол

Прва граната с аустријског ментора, која је пала кобне ноћи, погодила је орман у коме се налазио и чувени Кличевачки идол и разбила све предмете у њему. Иако је тада већим делом уништен, Кличевачки идол и даље је важна тема за познате светске археологе. Фигурина пронађена у селу Кличевац, код Пожаревца, потиче из средњег бронзаног доба (15-13. век п.н.е.) и представља јединствен налаз. – Кличевачки идол је до данас остао импресиван симбол, али и вечна инспирација у научним и псеудонаучним круговима – каже Јован Митровић. – Идол је тумачен и као Богиња мајка, пратилац на путу у загробни живот или само симбол загробног живота.

Застрашујући списак

– Током пописа и сређивања нумизматичке збирке срели смо се са два руком писана списка у којима су били пописани остаци збирке пре Првог светског рата – каже Милоје Васић. – Ти остаци били су у папирним омотима на којима је само писало колико комада новца садрже. Ово показује небригу аустријских власти према нашем музејском материјалу. Само је мали део новца могао бити идентификован. Деловало је застрашујуће. Сви златни и драгоценији примерци сребрног и бронзаног новца су недостајали, јер нумизматика, без добрих описа и фотографија, нема име власника и најлакше се може продавати.

Извор: Видовдан.орг



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #10 послато: Децембар 10, 2017, 11:39:47 поподне »
Писали смо о више пута пљачаним музејима и галеријама на Цетињу од стране окупатора, на теми Шта нам дугује Европа?, али овај чланак је ипак морао посебно.

СКАНДАЛОЗАН ОДНОС ЦГ ПРЕМА ДРАГОЦЕНОСТИМА
Ко спава у кревету краља Николе
В. Кадић - С. Греговић | 10. децембар 2017. 07:59 | Коментара: 3

Скандалозни однос надлежних у Црној Гори према драгоценостима у цетињском Народном музеју. Кроз двери овог здања изношени су Његошеви столови, јатагани, одела

СКАНДАЛ због крађе 2.900 музејских предмета из Народног музеја Црне Горе потреса црногорску јавност, а још више небрига државе да заустави похару која траје готово цео један век. Кроз двери овог здања изношени су Његошеви столови, столоваче, скулптуре, јатагани, одела, слике...

После Другог светског рата из државног музеја - Двора краља Николе, узето је 49 значајних предмета на реверс, међу којима фотеље и кревет краља Николе, који Музеју никад нису враћени! Тужилаштво на Цетињу ставило је ову причу "под лупу" а јавност нестрпљиво чека резултате у истрази.

Некадашњи директор Државног музеја проф. Ристо Драгићевић 24. јула 1951. године у писму Андри Мугоши, организационом секретару ЦК КП Црне Горе, саопштио је податке да је од јуна 1946. до октобра 1949. издато на привремену употребу разним надлештвима, друштвеним организацијама и појединцима 951 комад разног музејског посуђа, намештаја, одела, рубља и оружја, док је расходовано 268 комада одела и 161 комад намештаја.

- За време аустроугарске окупације није било могуће утврдити тачан број несталих експоната из Музеја, Библиотеке и читаонице, јер су сав инвентар ових институција однели са Цетиња аустроугарски војни функционери - каже за "Новости" Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња. - Да би заметнули траг свом варварству, запалили су зграду "Зетског дома", у којој су биле смештене ове институције, и то приликом напуштања Цетиња, октобра 1918. године. Део експоната је касније враћен, али врло мало у односу на сведочења о броју вредних књига и рукописа који су постојали у овим институцијама.

За разлику од данашњег времена, у доба Књажевине Црне Горе експонати у музејима били су неприкосновени, па се надлежни нису устручавали да опомену и казне сваког ко би се о њих огрешио. Тако је војни министар Књажевине Црне Горе војвода поп Илија Пламенац 28. септембра 1886. год. казнио сина књаза Николе, престолонаследника Данила, јер је прекршио норме о чувању музејских предмета, пошто је из тадашњег Војног музеја узео неколико предмета.


Јован Маркуш

- Министар Пламенац пише престолонаследнику Данилу:

"Уверио сам се да је Ваша Светлост јучер из Лабораторије дигла неколико комада оружја и наредила Вашим потчињеним да те комаде оружја пренесу, али не знам где. Ваша Светлост зна да се ово оружје без дозволе није носило и да није на то највиша пажња постављена била да се оружје сачува, да Ваша Светлост не би ништа јучер могла наћи. Зато молим изволите наредити, да се сви они комати понесу у Лабораторију и попуне упражњени клинци о којима је то оружје висило, а зато што је Ваша Светлост без мог питања то учинила, изволите ми послати у име глобе двадесет талијера".

БОГОРОДИЦА БЕЗ САФИРА И РУБИНА

ИКОНА Богородице Филермосе оскрнављена је а да за то није знала шира јавност. Да ли се то догодило док је 120 година била у руским лаврама, на путевима по Европи, или 1941. у смутним данима априлске бежаније од Београда до Острога? Да ли можда после у Народној Републици Црној Гори?

- Са ње су скинута и трагом нестала два крупна драга камена - један од девет рубина бледоцрвене боје у ореолу, први по реду у десном краку, гледано одозго нагоре и средишњи, највећи од осам сафира у ђердану и на прсима Богородице - каже Будо Симоновић, публициста из Подгорице који се дуго бавио овом темом. - На месту где је стајао рубин, баш као и уз одговарајући рубин на супротном, левом краку, односно уз свих преосталих осам рубина у ореолу, и даље се налази један мали дијамант, а на месту где је био велики сафир у облику огромне капи сада стоји неки златни украс у облику крстића са белим каменом у средини. Нема ни сафира ни дијаманата, на каквим висе осталих шест сафира у ђердану.


Икона Богородице Филермосе

Извор: Вечерње новости



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #11 послато: Април 01, 2018, 10:57:05 поподне »
Пре седам година у Београд је из Лајпцига стигла пошиљка са 796 књига издања Књижаре Геце Кона, заплењених током Другог светског рата.

Како су те књиге тачно завршиле у Лајпцигу, као и то како су тачно дошле назад у Србију, Блиц, који је пренео ову вест, није се дотакао овог интересантног питања.

Блиц: Немачка враћа књиге Народној библиотеци

Нешто више се може прочитати у чланку Политике од 6. 4. 2011., под насловом Враћене књиге Геце Кона

Урлих Јоханес Шнајдер напоменуо је да од 2009. године у лајпцишкој универзитетској библиотеци траје пројекат истраживања отетих добара из времена националсоцијализма, који финансира Савезни повереник за културу и медије.

– Књиге Геце Кона, нажалост, не можемо вратити наследницима издавача, пошто их више нема. Међутим, враћамо их у Београд, одакле су и однесене, и то у Народну библиотеку, у којој се чува културно добро Србије. Празнину, која у лајпцишкој библиотеци остаје одсуством ових издања, обележићемо за сва времена. Ипак, враћањем онога што нам не припада показујемо да другачије мислимо и деламо у односу на претходне генерације, иако рат не можемо да потиснемо у заборав – рекао је Урлих Јоханес Шнајдер, истичући да књиге из продукције Геце Кона указују на повезаност Србије и Европе, коју је уништио Други светски рат.

А најконкретније, ипак само у једном немачком часопису (Das Magazin der Bibliotheken in Sachsen), где се јасно каже да су ове књиге враћене захваљујући предузимљивоти Конференције јеврејских захтева (Jewish Claims Conference)

Текст је на немачком, али из превода се види да су током окупације у Другом светском рату, из Србије покупљене књиге многих издавача, и да су биле отпремљене у аустријске и немачке библиотеке.

Неке, попут оних издавача Књижаре Геце Кона су се сачувале до данас, а шта је било са књигама других издавача, тим питањем нажалост код нас нема ко да се позабави, па ће оне вероватно и даље уживати заштиту аустријских и немачких библиотека.

Док институције републике не раде свој посао, дотле суседи преко Комисије за сукцесију већ одавно потражују оригиналну архивску грађу о НДХ од Србије. (Политика)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #12 послато: Април 01, 2018, 11:07:53 поподне »
Сад тек видех да су књиге истог издавача 2016. године враћене и из Баварске државне библиотеке.

Početkom 1943. Herman Gerstner, direktor vojne knjižnice u Beogradu, koji je inače u civilnoj službi bio bibliotekar u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu, organizovao je transport zaplenjenih knjiga ovog izdavača. Na osnovu liste knjiga koje su upućene Bavarskoj državnoj biblioteci, može se rekonstruisati da je tada gotovo 600 primeraka knjiga stiglo u Minhen.

U opsežnom i višegodišnjem ispitivanju, ekspertima Bavarske državne biblioteke pošlo je za rukom da pronađu još preostala 203 naslova, među njima prevode dela Karla Marksa i Sigmunda Frojda. Ostali primerci knjiga su verovatno izgoreli u plamenu bombardovanja Bavarske državne biblioteke. Kako naslednici Gece Kona, i mimo saradnje sa organizacijom Jewish Claims Conference, nisu pronađeni, odlučeno je da se ta zbirka vrati u sastav Narodne biblioteke Srbije i to na jedan veoma simboličan datum: jedan dan nakon što je Vermaht pre 75 godina napadom na Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata u vazdušnom napadu Narodnu biblioteku Srbije gotovo sravnio sa zemljom i u kome je bezmalo sva zbirka pretvorena u prah i pepeo.

"Bavarska državna biblioteka želi da se ovim gestom javnog povratka knjiga i rukopisa preuzme odgovornost za svoj udeo u nacionalsocijalističkoj nepravdi. To valja shvatiti i kao deo kulture sećanja na žrtve nacionalsocijalizma kao što je Geca Kon koje se ne smeju zaboraviti ni od generacije koja je docnije rođena", ističe dr Klaus Cejnova, generalni direktor Bavarske državne biblioteke u Minhenu.

B92: NBS - Bavarska biblioteka vratila knjige Gece Kona



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #13 послато: Јул 27, 2018, 02:23:01 поподне »
Књига аутора Мирјане Живковић и Миленка Мише Тодовића, Крађа културног и националног блага Југославије (Београд, 1995), дотиче се уско ове теме, и доноси фотографије, документа и статистичке податке, о пљачки културног блага Југосалавије, од времена Другог светског рата до деведесетих година.



На више од петсто страна, аутори се баве овом појавом кроз три периода, од којих се први односи на пљачку културног блага Краљевине Југосалвије, други период обухвата године од средине педесетих до осамдесетих година, и трећи период се односи на оно што аутори називају арт мафијом, раздобље од почетка осамдесетих до 1995. године.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #14 послато: Јул 24, 2020, 11:11:19 поподне »
И ово спада у крађу културне баштине:

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/skandal-u-s-makedoniji-kod-kumanova-sa-fresaka-izbrisali-cara-lazara-i-urosa/

О дилетантизму починилаца говори и чињеница да су код Лазареве фреске оставили натпис "цар", па Свети Јован Милостиви, иначе патриарх александријски, код њих постаде - цар.

http://www.spc.rs/sr/sveti_jovan_milostivi_2
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #15 послато: Јул 24, 2020, 11:20:38 поподне »
И ово спада у крађу културне баштине:

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/skandal-u-s-makedoniji-kod-kumanova-sa-fresaka-izbrisali-cara-lazara-i-urosa/

О дилетантизму починилаца говори и чињеница да су код Лазареве фреске оставили натпис "цар", па Свети Јован Милостиви, иначе патриарх александријски, код њих постаде - цар.

http://www.spc.rs/sr/sveti_jovan_milostivi_2

Био сам са другаром прошлог октобра у Осоговском манастиру, и ми смо приметили ово о чему се говори у чланку. Могу само рећи да ове две фреске нису једине у том манастиру чији су натписи преправљани.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #16 послато: Јул 25, 2020, 12:13:48 поподне »
Мислим да је о нечем сличном писао и Бранислав Нушић. Док је радио у конзулату у Серу или Солуну, нашао је у једној локалној цркви фреску цара Душана. Ако се добро сећам, фреске је тражио на молбу Паје Јовановића, који је у то време радио на слици Крунисање Душаново. Пошто није имао фотоапарат, вратио у град с намером да сутрадан дође и услика фреску. Међутим, кад је поново дошао у цркву фреска је била прекречена.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #17 послато: Јул 25, 2020, 03:57:07 поподне »
Мислим да је о нечем сличном писао и Бранислав Нушић. Док је радио у конзулату у Серу или Солуну, нашао је у једној локалној цркви фреску цара Душана. Ако се добро сећам, фреске је тражио на молбу Паје Јовановића, који је у то време радио на слици Крунисање Душаново. Пошто није имао фотоапарат, вратио у град с намером да сутрадан дође и услика фреску. Међутим, кад је поново дошао у цркву фреска је била прекречена.

Да, то су радили и Грци, али у много већој мери Бугарска егзархија, што је често изазивало револт код народа и напослетку било и један од узрока настанка српских чета које су се бориле против Турака, Арнаута и Бугара/бугараша. Међутим, изгледа да уочене "преправке" нису из неког ранијег периода већ се, судећи по фотографији оригиналног натписа из приложеног чланка, то преправљање десило у скорије време, можда чак и прошле године. Иначе, фреске су рађене 1932. године, за време Краљевине Југославије. Како је изгледала фреско-композиција пре тога, није ми познато.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #18 послато: Септембар 15, 2020, 09:08:53 поподне »
У ову тему великим делом спада и живот и дело Радослава Грујића:

https://www.novosti.rs/vesti/feljton/915048/kako-coveku-koji-spasio-srpske-svetinje-oduzeta-nacionalna-cast
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Опљачкана културна баштина
« Одговор #19 послато: Септембар 27, 2020, 01:22:46 поподне »
Mnogo su nam zla naneli stranci -- i okupatori, prevashodno švapski, a li i iz "bratskog" bugarskog naroda, kao i Madžari na severu -- koji su pljačkali sve čega su se dohvatili, ali mnogo su pokrale i domaće barabe. I to ne samo u vreme komunističkog zlovlašća, nego i u doba nesrećenog i megalomanskog Aleksandrovog projekta poznatog kao "Kraljevina SHS/Jugoslavija". Verovatno i u doba Obrenovića.

Mislim da je samo u doba Petra I bilo malo više entuzijazma za državu kao instituciju, jer je on bio častan čovek -- jedini od ljudi na vlasti u Srbiji ikad u istoriji.

Štaviše ta hajdučija je počela još i mnogo ranije, kad je Vuk Stefanović od Karadžića cepao listove iz srednjevekovnih rukopisa pa ih prodavao bibliotekama po svetu. A to su radila i "braća" Rusi i to i u samom Hilandaru, a cepali su i i iz drugih manastira takođe, i Rusi i svi drugi, krišom ili potplativši neuke čuvare. I to je prolazilo. Samo znam da su jednom u Svetoj Katarini sinajskoj namlatili neke takve huligane i razbojnike.