Да кажемо да се ситуација у Мађарској консолидовала после друге опсаде Беча (враћање под хабзбуршку власт),значи имали су цео 18. и 19. век просперитета у равноправном положају,бар што се тиче образовања,што је и створило услове за реализацију личних,општих амбиција људи који су тежили личном усавршавању...Да кажемо да је тај осамнаести век можда и та граница,где су поједини народи имали и стекли ту недостижну предност,век просветитељства...колико год званично стекли равноправан статус у хабзбуршкој монархији тек у другој половини 19. века,итекако су уживали благодети европски просвећене државе...један немачки геније музике,учитељ Моцарта,Јозеф Хајдн,био је још у првој половини 18.века у служби мађарског грофа Естерхазија и направио темељ класицизма у музици,Франц Лист је већ стварао на темељима мађарске музичке традиције са знањем стеченим у држави у којој је живео...а да не помињем деловање мађарских композитора и пре друге опсаде Беча,у горњој Угарској ,која је била слободна од Турака....Мађарскс за разлику од нас,никад никад није потпуно поробљена,и није било културолошког прекида у односу на западну Европу,у време кад је Будим пао под Турке,главни град Угарске је био Пожоњ (Братислава)