Небо,чуди ме да тако размишљаш...
Право да ти речем, и мене чуди како ти размишљаш.
Ако је у борбу пошао лично султан са два сина (што, како кажеш, указује да је пошао у одлучан рат, а не у војно дејство са ограниченим циљем), притом има најмање 2:1 или 3:1 преимућство у војсци како ти и још неки овде сматрате, ако је нови млади енергични султан имао толику премоћ у војсци, ако су Срби изгубили кнеза и добар део војске, ако се део србске војске повукао,... - зашто онда Турци нису довршили започети посао, уништили до краја србску војску, покорили, поарали земљу, масакрирали кога стигну, остале раселили, итд, како то све већ иде у оваквим случајевима (и како су и одрадили од 1455. надаље)? Што кажеш сам - имали су Србију "на извол'те".
Можда је Бајазит био плашљивији од Мурата? Не бих рекао, иначе не би имао надимак Јилдирим - муњевити. Како је лако дао погубити кнеза Лазара, коначно и сопственог брата, не видим зашто би имао много милости према Србима и Србији. Зашто се онда задовољио тиме да му Србија постане вазална држава? Моје је мишљење да је то Турцима у самом почетку акције и био циљ. Мурат је од Лазара тражио да му се покори и постане вазал. Кад је овај то одбио, уследила је војна акција. Лазарева удовица Милица је након битке прихватила услове и турски циљ је био остварен.
Мислим да је и Мурату и Бајазиту много важније било да имају новог вазала на Балкану, него да ту земљу покоре, као што је Бајазит током наредних 13 година владавине покорио многе области у Малој Азији, острва у Егејском мору, Бугарску. Не верујем да се плашио Срба и Србије, једноставно, рекао бих да је основни турски циљ био да имају солидног савезника истуреног према Угарској која је била наредна мета.
Почело је од бројности војски на Косову пољу, па дођосмо довде.
Вртимо исту причу већ подуго. Праве цифре никада нећемо сазнати, можемо само да верујемо у ове или оне процене.
