Аутор Тема: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .  (Прочитано 4336 пута)

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« послато: Април 01, 2017, 02:01:25 поподне »
Тема о поријеклу Срба из села Горњи и Доњи Врбљани, Бусије, Ваганац, Горњи Рибник, Увала, Под Гредом, Благојевићи, Дмитровићи, Мацани и др.
бити Србин је светиња

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #1 послато: Април 30, 2017, 02:18:43 поподне »
Презимена са Крсним славама и дијелимичним описом поријекла, из села Горњи и Доњи Врбљани, општина Рибник (некада Кључ) Република Српска.

Аћић; Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан.
Бабић; Крсна слава: Часне вериге Светог апостола Петра.
Берић (има их само у Доњим Врбљанима) ; Крсна слава: Свети Архиђакон Стефан, дио Свети Никола, потичу из оближњих Бараћа, из ове породице је било доста свештеника па отуд надимак а касније и презиме Протић.
Бркић; Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан.
Буљић; Крсна слава: Свети Архангел Михаил.
Буквић (има их само у Доњим Врбљанима) ; Крсна слава: Часне вериге Светог апостола Петра. Могуће поријекло, Херцеговина, Дробњаци. Ово презиме јавља се и код Срба у Славонији и Лици.
Васић(Горњи Врбљани засеок Страјинићи); Крсна слава: Свети Стефан.
Вишекруна; Крсна слава: Свети Јован Крститељ. Ово презиме постоји и у оближњим Јасеновим Потоцима.
Војводић; Крсна слава: Свети Никола, потичу од Хрвоја Вукчића (чијој је породици овај крај и завичај) великог војводе Босанског  и кнеза Доњих Краја, који је титулу добио од Краља Твртка Котроманића. Од тог војводстава настало је и презиме Војводић. У шематизму Дабробосанске митрополије из 1883 стоји поредак племена до Војводића; Јабланић-Раденовић-Павловић-Штрбац-Војводић. Некада су били најбројнија породица у селу.
Вујиновић (има их само у Доњим Врбљанима); Крсна слава: -
Гајић; Крсна слава: Часне вериге Светог апостола Петра.
Гатарић(Доњи Врбљани); Крсна слава: Свети Сава освећени.
Гашпаровић; Крсна слава: -
Грабеж; Крсна слава:-
Дакић; Крсна слава: -
Даниловић; (има их само у Горњим Врбљанима у засеоку Страјинићи); Крсна слава:Свети Трифун, њихови презимењаци из Берића такође славе исту Крсну славу. Могуће даље поријекло-Херцеговина.
Деспотовић; (има их само у Горњим Врбљанима у засеоку Делбрдо); дјеле се на двије гране, Роквиће и Петричевиће, раније су сви славили Часне вериге Светог апостола Петра, а дио Петричевића у посљедњим генерацијама као Крсну славу обиљежава Покров Пресвете Богородице. Недоказана претпоставка је да ово презиме потиче из Васојевића. У овој породици постоји предање о тројци браће која су се због Турског зулума разишла по Српским земљама. Постоји и предање да су некада били Никшићи(један дио Роквића има Лучиндан као тзв.малу Славу), племе које је страдало и готово нестало. Презиме је распрострањено и често код Срба, нпр.у Пљеваљаско село Обарде Деспотовићи долазе око 1770 што се поклапа са временима када су  страдавали и расељавани Никшићи. Деспотовића који славе часне Вериге је било још и око Травника и Зенице. Код једне гране Петричевића постоји предање да је породица дошла из Црне Горе, преко Лике у Босну и на крају у Врбљане. У данашње вријеме поред часних верига и Богородице неки Деспотовићи славе и  Свети Киријак Отшелник- Михољдан и Светог саву Освећеног. У шематизму ои 1882 наведене су само Часне Вериге као слава за ово презиме.
Ђукић; Крсна слава:Свети Никола, Свети Арханђел Михаил и др. Презиме је патронимног поријекла, а потичу од Војводића.
Ђурђевић; Крсна слава:Свети Георгије - Ђурђевдан, могуће поријекло –Зета, један од владара Зете био је и Балша III Ђурђевић.
Ђуричић; Крсна слава: Свети Никола.
Зелић(има их само у Доњим Врбљанима);  Крсна слава:Свети Илија и Свети Сава Освећени; могуће је да су повезани са породицом сличног презимена Зељковић у Горњој Медни и Бараћима. Постоји предање до потичу од Зеле који је имао још два брата Карлету (од њега су Караћи) и Петка (од њега су Петковићи)
Зорић ; Крсна слава:Свети Никола. Из ове породице потиче накадашњи фудбалер Ц.Звезде и Обилића Саша Зорић.
Јанковић; Крсна слава:Свети Сава Освећени и Свети Сава. У Горње Врбљане су дошли из Доњих Врбљана (има их у оба Села) а у Доње Врбљане из Вијачана код Прњавора. Постоји верзија да и они потичу од Војводића као и из Далмације из Равних Котара од Јанковића којима је припадао и чувени Ускочки Харамбаша Стојан.
Јелић (живе у истоименом засеоку у Г.Врбљанима, на улазу у село из правца Бусија и Рибника);  Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан и Часне вериге Светог апостола Петра. Једно од предања је да су презиме добили по Јеловој шуми испод које су имали куће.
« Последња измена: Април 30, 2017, 02:27:26 поподне роквић »
бити Србин је светиња

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #2 послато: Април 30, 2017, 02:20:59 поподне »
Јовичић (има их у Горњим Врбљанима у засеоку Страјинићи); Крсна слава: Часне вериге Светог апостола Петра. Познати су као одважни и храбри људи.
Јокић (Горњи Врбљани,  засеок Делбрдо); Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан, Часне вериге Светог апостола Петра, Покров Пресвете Богородице, Свети Киријак Отшелник- Михољдан.
Кајтез (Доњи Врбљани); Крсна слава: Свети Архангел Михаил.
Калинић (Горњи Врбљани истоимени засеок); Крсна слава: Часне вериге Светог апостола Петра. Могуће поријекло – Далмација. У Калинићима се налазе стећци-мраморје.
Караћ (Доњи Врбљани истоимени засеок); Крсна слава: Свети Пророк Илија, Свети Никола, Свети Јован Крститељ. По предању потичу од Карле, који је био брат Зели (од њега су Врбљански Зелићи) и Петку (од њега су Петковићи).
Каурин (Доњи Врбљани); Крсна слава: Свети Стефан.
Китић (има их само у Горњим Врбљанима на Делбрду); Крсна слава: Часне вериге Светог апостола Петра и Благовијести. Потичу из Босне. Презиме им је патроним, од мушког претка Китана који је у Врбљанима нашао уточиште од Турака.
Ковљенић (Горњи Врбљани, у Страјинићима); Крсна слава: Свети Никола.
Којић (Доњи Врбљани); Крсна слава: Свети Пророк Софоније, Света великомученица Варвара. Могуће је да им је поријекло презимена патроним тј. по мушком претку који се звао Којо. Потичу од племена Војводић. Та лоза према старини иде овако:Јабланић-Раденовић-Павловић-Штрбац-Војводић-Којић. Ово презиме постоји и у оближњој Медној.
Кркљић (Горњи Врбљани, засеок Кркљићи у Страјинићима); Крсна слава: Свети Архиђакон Стефан. Највјероватније потичу из Берића, презиме су можда добили по имућном предку јер су ријеч „крклук“ Турци користили за дукат од 40 гроша, мање је вјероватно да је презиме настало од ријечи „Кркање“ што би значило тучу и ратоборне људе.
Ландека; Крсна слава: Часне вериге Светог апостола Петра. Према предању око извора Сане постојало је рудно окно гдје су испопавања вршили рудари- Саси. Они су говорили један облик старо-њемачког језика. Отуд могуће презиме Ландека, Ланд(земља) и Еке(угао).
Лекић (Доњи Врбљани) ; Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан и Свети Пророк Илија. Могуће поријекло Херцеговина – Дробњаци и Горње Полимље – Шекулар.
Лукић (има их само у Горњим Врбљанима у засеоку Делбрдо); Крсна слава: Свети Никола.Потичу од Луке који се населио у Делбрдо и који је ту дошао из Бараћа или околине Шипова. Могуће поријекло презимена Лукић је из племена Братоножић.
Марковић; Крсна слава: Свети Никола. Врло често презиме код Срба, има га и у оближњем селу Бусије.
Марић; Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан. Потичу из Босне, са Романије од племена Новљана.
Мијатовић (има их само у Горњим Врбљанима у засеоку Страјинићи); Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан.
Миловановић; Крсна слава: Свети Стефан.
Миљановић (Миљановићи-Доњи Врбљани); Крсна слава: Часне вериге Светог апостола Петра.
Михаљчић ( Горњи Врбљани, Страјинићи); Свети Никола. Михаљчићи су најјужнији и највишљи дио села.
Никутовић (има их само у Горњим Врбљанима у засеоку Страјинићи); Крсна слава Свети Стефан.
Периновић; Крсна слава Часне вериге Светог апостола Петра.
« Последња измена: Април 30, 2017, 02:29:02 поподне роквић »
бити Србин је светиња

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #3 послато: Април 30, 2017, 02:23:28 поподне »
Перишић(има их само у Горњим Врбљанима у засеоку Страјинићи);  Крсна слава: Свети Никола. Настали су ов врбљанских Војводића. Пјевач Јован Перишић је из ове породице и рођен је у Врбљанима, иначе су Перишићи познати као добри пјевачи.
Петковић ; Крсна слава: Свети Илија. Презиме је патроним, од мушког предка званог Петко, који је био брат Зели (Зелићи) и Карлету (Караћи).
Петровић; Крсна слава: Свети Киријак Отшелник- Михољдан.
Пролић (има их само у Доњим Врбљанима);  Крсна слава:Свети Георгије – Ђурђевдан и Свети Илија. У селу Трново у општини Шипово постоји породица Проле која исто слави Ђурђевдан.
Ромић; Крсна слава: Свети Јован Крститељ.
Савић ; Крсна слава: Свети Јован Крститељ. Најчешће презиме код Срба у Босни.Савићи су старином са Косова Поља, посље се преко Никшића и Книна насељавају у Црни Врх (засеок Савићи) код Гламоча па отуд у Врбљане.
Свитић; Крсна слава: Света Великомученица Барбара. Могуће је да су у старини носили и презиме Лицмић.
Симетић (Горњи Врбљани-Страинићи); Крсна слава: Свети Стефан.
Стојичић; Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан.
Танасић; Крсна слава: Света великомученица Варвара.
Тодоровић; Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан. Њихови презимењаци живе у оближњем селу Јасенови Потоци.
Токић (има их само у Горњим Врбљанима на Делбрду);  Крсна слава: Свети Никола.
Томић; Крсна слава: Свети Сава Освећени и Свети Сава. Потичу од Војводића. Најистакнутији борци и вође Четника из Врбљана за вријеме ДСР били су Томићи: Љубан, Лазо, Мијат. У породици важи предање да Томићи потичу од хајдука Мијата, а да је он потомак Стефана Томашевића посљедњег Деспота Србије и Краља Босне. Ова породица је дала и два сеоска Кнеза.
Томишић (Горњи Врбљани-Страјинићи); Крсна слава: Свети сава Освећени.
Топић; Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан.
Цвијић; Крсна слава: Свети Георгије – Ђурђевдан.
Цигановић: (Горњи Врбљани) ; Крсна слава: Свети Никола, Аранђеловдан, Свети Георгије – Ђурђевдан, Духови, Рођење Пресвете Богородице-Мала Госпојина, Свети мученик Евстратије (мали Никољдан). Воде поријекло од Мрђа из Поповог поља, ово презиме је често на српској Тромеђи (Босна, Лика, Далмација), Цигановићи се у Врбљане досељавају највјероватније крајем XIX вијека из Срба. Постоји могућност да између њих и Војводића има нека давна племенска веза.
Ћук (Доњи Врбљани); Крсна слава: Свети Никола и Свети мученик Евстратије (мали Никољдан).
Шабић; Крсна слава: Света великомученица Варвара.
Шкавић: (Дољи Врбљани); Крсна слава: Света Петка и Свети Стефан. Некада су у Врбљанима постојала два слична презимена Шкава и Шковић. Потичу од Лужана из Дукље.
Шолић; Крсна слава: Свети Киријак Отшелник- Михољдан.

У шематизму дабробосанске мирополије за Врбљанску парохију су се спомињала још и ова презимена: Зекановић(Часне вериге), Мишковић (Часне вериге), Веселић (Св.Трифун), Тривуновић (Ђурђевдан), Милетић (Ђурђевдан), Чајић(Ђурђевдан), Савичић(Св.Варвара), Лицмић (Св.Варвара), Рајановић (Св.Никола), Јаковљевић(Св.Никола),Стеванић(Св.Стефан).

Већина података је из књиге "Врбљани на врелима Сане" од аутора Васе Шкавића,2015.година, издавач графомарк-Лакташи и "удружење Врбљанаца" Темерин.
« Последња измена: Април 30, 2017, 02:25:39 поподне роквић »
бити Србин је светиња

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9301
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #4 послато: Април 30, 2017, 02:37:06 поподне »
Похвале Роквићу за објављен текст!

Ови без крсне славе су претпостављам римокатолици?



Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #5 послато: Април 30, 2017, 04:26:12 поподне »
Ови без крсне славе су претпостављам римокатолици?

Ма јок, сви су наши, Срби, него ја не знам шта славе (мислим да Грабежа више нема у селу). Нема римо-католика нити их је било, били до прије 120 година муслимани, Бегови Филиповићи, једна кућа у Д.Врбљанима у засеоку Берићи.
бити Србин је светиња

Ван мреже Ђукић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 37
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #6 послато: Јануар 10, 2018, 09:18:08 поподне »
Мој отац је рођен у општини Рибник, међутим никада нисам чуо причу да, ми Ђукићи, потичемо од Војводића, као што пише овде. Мени је речено да потичемо од Васојевића, али је тест показао другачије. Иако смо Е-В13, не потичемо од Васа. Могуће да су моји преци некада живели међу Васојевићима, па отуда та прича.

На табели пројекта сврстан сам у групу L241 у којој су претежно људи са територије Р. Српске и Крајине. Због те учесталости моје гране на западном Балкану можда нам скорије порекло и није из Црне Горе, него смо на територији Крајине још од ко зна када. Ако је тако, онда би можда и могли бити од Војводића, па бих могао истраживати породичну историју у том правцу.

Занимљива листа, у сваком случају.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #7 послато: Јануар 18, 2018, 01:04:44 пре подне »
Попис становништва из 1921. на крају првог листа и на другом листу су насеља котара Кључ, интересантно је да су и Врбљани и Рибник општине.



бити Србин је светиња

Ван мреже Грабеж

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 34
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954, Трескавац/Растока
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #8 послато: Октобар 18, 2018, 11:55:40 поподне »
Поздрав,
Ми Грабежи славимо Никољдан. Мој рођак Немања Грабеж је свештеник у Врбљанима. Иначе нијесмо старосједиоци у Врбљанима него досељени из Растоке/Трескавца и Пецке. Али то је та околина.

Ван мреже Prolke96

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #9 послато: Мај 23, 2022, 03:23:49 поподне »
Pozdrav
Ja sam Prolić iz Subotice. Deda mi je rodjen u Trijebovu kod Mrkonjića. Slava nam je Miholjdan. Uglavnom svi Prolići su oko Mrkonjića,iz priče. Pradeda je imao 5oro braće i sestara. Većina je kod Kikinde. Tata je tamo i rodjen kad su došli 67 68e iz Mrkonjića.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3672
Одг: Врбљани,Бусије, Ваганац, Рибник . . .
« Одговор #10 послато: Мај 23, 2022, 03:26:25 поподне »
Pozdrav
Ja sam Prolić iz Subotice. Deda mi je rodjen u Trijebovu kod Mrkonjića. Slava nam je Miholjdan. Uglavnom svi Prolići su oko Mrkonjića,iz priče. Pradeda je imao 5oro braće i sestara. Većina je kod Kikinde. Tata je tamo i rodjen kad su došli 67 68e iz Mrkonjića.

Добро би било да нешто о поријеклу својих Пролића напишете на сљедећој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6622.msg172574#msg172574

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1381
Змијање
« Одговор #11 послато: Септембар 16, 2022, 05:04:40 поподне »
                                          ЗМИЈАЊЕ

       Област у Републици Српској не носи назив по змијама, већ јој име долази од турске речи "зимија", како су се називали немуслимански поданици у Османском царству. Народ је онда то упростио и тако је остало Змијање. Велико је некад старо Змијање било, пре Косова. Старији Змијањци се, обично воле нашалити како се у оскудна времена, а код нас су таква скоро увек била, све скупља и смањују се, улази у се, те се тако и Змијање смањило и још се смањује, па једни кажу да се „право Змијање” смањило само за један мали део на западној страни и мало већи на северној. На западној се, веле, од реке Сане, после пута којим се иде за Бањицу и Соколово, у левом полукругу стигне до пред Бронзани Мајдан и онда, кад вам лево остане Тимар, Поткозарје и Козара, идете десно све путем до Врбаса код Бање Луке, па уз Врбас до пред Мркоњић Град, па низ речицу Бањицу сиђете опет до Сане. Други кажу да је Змијање само Мањача и под њом села: Стричићи (у ком је рођен 1877. године Петар Кочић), Стражице, Ситница (Каваз Чолак са косовске Ситнице ту оста. Због тога што је из Ситнице са Косова, прозову врело и насеље Ситница), Локвари, Дујаковићи, Лусићи, Соколово, Горње и Доње Ратково, Добрња, Шљивно, Зеленци, Радманићи и Вилуси,  то јест, чак и без села: Кмећани (у којем је манастир Гомионица), Мелина (одакле је Давид Штрбац), па Горњи и Доњи Перван, Голеши Ђуре Дајмановића на једној и Чађавица и Драгорај на другој страни.

Биће, ипак, да су градови Кључ, Мркоњић Град и Бања Лука колико-толико сигурни граничници, а о северо-западном рубу Змијања. То са Змијањем је, чини се, исто као са Шумадијом; обе те области немају јасне границе, па их они што су на рубовима проширују, како ко, кад и колико, а они што су у средини области само себе виде као Змијањце или Шумадинце.

Само Змијање је насељено још давно и никада није било под турском влашћу. Основни правац досељавања у том периоду, за већину породица ишао је из северне Далмације преко Ливна и Гламоча, села око извора реке Сане и околине Мркоњић-Града. Овај правац досељавања, у основним цртама, поклапа се са античким, средњовековним и савременим путем Бања Лука–Сплит. Данашње становништво села са Змијања води порекло од становништва пописаног у дефтерима из 1541-ве и оног из око 1563. године. За порекло становништва пописаног у дефтерима из XVI века може се прихватити мишљење, по коме су турска освајања затекла ово становништво на територији Змијања. На Змијању је и Бог вазда био присутан. То је централни део Босанске Крајине и заузима још од половине 16. века сав простор измећу крајишке реке Врбас на истоку и Сане на западу, планине Козаре на северу и Мркоњић Града и Кључа на југу. Топографско име Дујаковци, први пут се спомиње у турским пописним дефтерима 1541. године. Од најстаријих времена до данас Змијање је насељено Србима православне вере. Остало је записано и да је падом Кључа 1463-ће пало босанско краљевство, али не и Змијање. Ову врлетну област притиснуће турска сила и ордија тек 65 година падом Јајачке бановине (1528), односно 47 година после пада Херцеговине.

Змијањском нахијом су управљали домаћи људи, кнезови и примићури. Аутономија се надаље огледала у непостојању тимарског система, у слободи коју није имала раја у другим деловима освојене земље, па право на своју веру и домаће свештенство. Змијањци су били искључени из постојећег пореског система и та аутономија је истрајно брањена при чему ваља имати у виду и повластице које су проистицале из мартолошке службе Змијањаца што је знатно доприносило свеукупној аутономији нахије.

На путу по ободу Змијања с јужне стране према источној, била је, а и сад је мало има на стени изнад реке Сане: кула мотриља са именом Призрен. По легенди о времену пада Босне чуло се шездесетих година прошлог века, Стефанова удовица Јелена Томашевић, иначе кћер Лазара Бранковића и Јелене Палеолог, кренула је из тог змијањског Призрена, па преко Сане и Рибника отишла далеко од Змијања и кроз шуме испод Клековаче стигла чак до близу данашњег Дрвара где се у једну сличну кулу склонила од Турака, „ако би је почем гонили”.

Први је кнез Ратко из половине 16-ог века са седиштем у Доњем Раткову, код Среденика, по коме је и Ратково добило своје име. Крај има богату епску традицију и свога јунака од Змијања Ратка који је опеван у народној песми овога краја. Помимање Змијања је неодвојиво од Кочићеве појаве у нашој књижевности. Будући да Мањачка висораван историјски није довољно истражена, нема систематски написане историјске грађе за шири простор, па ни за Дујаковце. Зна се да је Змијање у средњем веку било у саставу старе босанске жупе Земљаник, која се први пут помиње у Пријездиној повељи 1287-ме, са селима у чијем се саставу помињу и Дујаковци, не тако далеко од Сане.

По усменом предању која су наглашена у овом селу, због специфичности историјске прошлости, ушушкан простор планинског масива око Дујаковаца, у отоманско време, био је сигуран простор где су многи Срби тражили спаса од турског зулума. Ово место има свој континуитет трајања више векова. Дујаковчани су преживљавали разне ратове, страдања и недаће, а исто тако и два светска рата. Борилачка прошлост Змијањаца снажила је њихову ослободилачку идеју, а сазнање о чувању своје аутономије у одбрани верске и националне индивидуалности током векова под туђинском владавином учинило их је нешто другачијим у односу на суседне крајеве и људе. Овај народ Змијања и Дујаковаца чувао је своју веру, обичаје, начин живота проткан разним фолклорним обичајима на црквеним зборовима (чувен је „Кочићев збор“ за Велику Госпојину, крсним славама, божићним обичајима, кроз женидбу, удају, надимке и разна друга дружења и весеља.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1381
Змијање
« Одговор #12 послато: Септембар 17, 2022, 07:08:58 пре подне »
У писању овог текста о Змијању сам се служио подацима из књига:
др Драгица Р. Гатарић, НАСЕЉА ЗМИЈАЊА – АНТРОПОГЕОГРАФСКА ПРОУЧАВАЊА – БЕОГРАД, 2018.; Душко М. Петровић: ДРУШТВО „СВЕТИ САВА“, БРАТСТВО XXI, Београд, 2017.