Аутор Тема: Народна веровања  (Прочитано 8529 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« послато: Октобар 24, 2016, 01:31:43 поподне »
Народна веровања: Шта значи кад ти заигра лево око, а шта кад …

По веровању народа, постоје многе појаве које наговештавају будуће догађаје, треба их само знати читати.
Следећи пут када ва,м заигра око или вас засврби уво, знаћете шта то по веровању значи.
Биљке:
Детелина: Срећне су оне с 4, 6, 8 и 9 листова. Што је више листова то је више среће. Несрећу доноси детелина с 5 и 7 листова, па уколико их пронађете, требате их уништити. Више среће донесе она детелина коју случајно нађете, него она коју намерно тражите. Кад пронађете срећну детелину треба је откинути ноктима или зубима, и ставити је у свилену марамицу и носите уз срце, а о њој никоме не причате. Срећна детелина с девет листова веома је ретка, а носи се уз себе и ноћу и дању. Кад трн запне за хаљину, знак је скоре свадбе у којој ћеш и ти бити. Кад се о тебе задене некаква грана, знак је да те неко обожава. Грану не треба прегазити, него руком склонити. Прву љубичицу коју у пролеће нађеш, поједи, јер ће те ове године волети твоји најближи.
Животиње
Кад ти црна мачка пређе преко пута, на путу нећеш имати среће. Кад ти на путу у сусрет дође пас, посао ћеш с успехом обавити. Ако чујеш кукавицу да кука, а имаш уз себе новац, имаћеш га онда и целе године. Ако га немаш уз себе, те године нећеш га ни стећи. Ако гавран или више њих лете пролете над твојом главом и гракћу, чувај се несреће. Глас сове наговештава болест. Ако је села на твоју кућу, неко ће из куће бити болестан. Тамо где сове певају, закопано је благо. Ако желиш да га ископаш, за време копања не смеш да говориш. Кад видиш роду да мирно седи или стоји на крову твоје куће, у кућу ће ти се уселити мир и срећа. Кад чујеш роду да клепеће, имат ћеш штете у кући. Сеница чува кућу од грома и ватре, ако се на њу насели. Кад помогнеш кукцу, који се изврнуо на леђа, “седам својих грехова си окајао”. Онај на кога падне гусеница биће љут на своје ближње. Ако сретнеш риђег коња, још тог дана видећеш драгу особу. Ако сретнеш белог коња, даћеш новац. Ако се у кућу унесе пауново перје, доћи ће до штете и раздора у кући. Паука видети ујутро, значи несрећа и бриге. Видети га око подне, значи да ће се све лако решити, а видети га увече је срећа. Кад паук на тебе падне из ваздуха, добићеш радосне вести. Паук-крсташ, замотан преко ноћи у папирној врећици, исписаће срећан број који треба испробати у играма на срећу. Мишеви који живе у рудницима и тунелима не смеју се убијати. Својим бекством наговештавају несрећу. Када петао кукуриче пред кућним вратима, доћи ће гости. Када пас чувар у ноћи завија, смрт обилази кућу. Када ластавица направи гнездо под кровом куће, у тај дом ући ће мир.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Народна веровања
« Одговор #1 послато: Октобар 24, 2016, 01:32:43 поподне »
Народна веровања: Шта значи кад ти заигра лево око, а шта кад …

Предмети
Стара потковица доноси срећу. Кад је прибијена на кућу, чува је од несреће. Кад пуца покућство у кући, неко ће се разболети. Кад маказе падну на под, и забоду се, у кући ће бити свађе. Ако падне нож па се забоде, доживећеш неверу од особе коју волиш. Приликом враћања позајмљене игле,не захваљуј, јер у противном ћеш се посвађати с том особом. Кад позајмиш лек, не кажи хвала, јер иначе лек неће деловати. Ако се на сто стави обућа, надај се болести. Замрси ли ти се конац код шивења, добићеш изненадни поклон. Проспе ли се со по столу, мора да се покупи ножем у тањир, како би се избегла свађа у кући. Разбије ли се чаша за столом или ако при куцању прсне, биће среће. Разбијено кухињско  посуђе доноси срећу и благостање. Што срећа више улази у кућу, то стакло и порцулан више пуцају. Разбијено огледало треба покупити и бацити, јер ако се разбијено употребљава, онда донесе седам година несреће. Кад са зида падну ствари без икаквог видљивог узрока, то је опомена на зло. Где се сто љуља, у тој кући жена влада. Кад некоме дајеш своју адресу, а притом сломиш оловку или хемијском умрљаш папир, тад је радије немој дати, па ћеш избећи непријатности. . .

Обичаји код људи
Кад се 4 људи при растанку рукује, па се руке укрсте, доћи ће до свађе и раздора. Покисне ли дете док још није напунило годину дана, биће слабашно. Кад странац оде из куће, а да није сео, однеће мир из куће. Кад је 13 особа за једним столом, неко ће се од њих разболети. Кад ујутро устајеш, не устај на леву ногу, да не би цео дан био зловољан. Умивати се с неким из једног умиваоника или брисати се с једним пешкиром, значи свађу. Грбавац доноси срећу. Ако га сретнете, тај дан ће вам бити срећан. Уколико додирнете грбавчева леђа, а да он то не осети, бићете у свему “срећне руке”, све док не оперете ту руку. Чујеш ли у ноћи да ти неко куца на врата, а узрок не можеш да протумачиш, то је наговештај зла. Кад се у ноћи бадњака отопљено олово улије у воду, прикажу се фигуре које описују догађаје који ће се десити у години пред нама. Скочиш ли на Стару годину са столице у поноћ, како си скочио, таква ће ти бити цела идућа година. Кад ујутро излазиш из куће, пази ко ти долази у сусрет. Кад си кренуо на пут, па мораш да се вратиш по нешто што си заборавио, од тог пута не очекуј користи.
Кад први пут спаваш у туђем кревету, запамти шта сањаш, јер ће ти се тај сан испунити. Прве ноћи шта сањаш у новом стану, испуниће ти се. Кад се двоје сударе главама у жељи да нешто подигну, заволеће се. Ловцу никад не кажи ‘срећан пут’, да се не би вратио празан из лова. Уместо тога треба му рећи ‘Без трага ти глава’.
Људски осећаји
Заигра ли: Врх главе, надај се неком добитку. Чело, мораћеш да извршаваш туђе одлуке. Потиљак, очекуј жалосну вест, али уз срећан исход. Слепоочнице, чућеш лош глас. Обрве, велико весеље Десно око, у послу ћеш имати успеха Лево око, знак је свађе Горња усна, доћи ће непознати гости Доња усна, успећеш у намерама Обе усне, љубићеш се Брада, доживећеш радостан сусрет Зглоб десне руке, до шаке, неуспех у послу Леви зглоб руке, до шаке, чућеш радосну вест Стомак, велики добитак, успешан посао Леђа, из невоље ћеш успешно изаћи
Засврби ли те: Нос, бићеш љут Брада, бићеш срећан Десни длан, даћеш новац Леви дан, новац ћеш примити
Зазвони ли ти: Десно уво, добићеш добру вест Лево уво, лоша вест
Угризеш ли се за: Језик, неко те оговара.

(astrozmaj.com)
 


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« Одговор #2 послато: Фебруар 20, 2017, 11:49:39 пре подне »
Много раније, пре појаве разних хороскопа и предвиђања астролога, српски народ је имао своја веровања и тумачења за сваки месец у години.

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/89637/srpski-narodni-kalendar-saznajte-sta-mesec-rodenja-prema-predanju-govori-o-vama


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« Одговор #3 послато: Фебруар 21, 2017, 05:45:49 поподне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« Одговор #4 послато: Фебруар 21, 2017, 05:48:38 поподне »
По веровању, разбијено огледало доноси седам година несрећу.
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/89756/sujeverje-staro-vekovima-evo-zasto-se-kaze-da-razbijeno-ogledalo-donosi-sedam-godina-nesrece


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« Одговор #5 послато: Фебруар 22, 2017, 06:07:28 пре подне »
Зашто су петак и 13. датум у недељи баксузни? Верује се најпре, зато што је 13-ти гост на Последњој вечери био Јуда који је издао Исуса, а који је опет, разапет баш у петак. Постоје и друга мишљења.
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/95847/vekovima-uliva-strah-milionima-ljudi-ali-da-li-znate-zasto-je-bas-petak-13-postao-najbaksuzniji-dan-u-godini


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8524
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народна веровања
« Одговор #6 послато: Март 05, 2017, 10:40:02 пре подне »
О тодорцима, демонским бићима која се по народном веровању појављују на Тодорову суботу (прву суботу Васкршњег поста), тј. управо јуче.  :)
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/91191/zaboravite-na-vukodlake-i-vampire-ovo-su-najstrasnija-stvorenja-slovenske-mitologije
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Народна веровања
« Одговор #7 послато: Март 05, 2017, 12:13:21 поподне »
О тодорцима, демонским бићима која се по народном веровању појављују на Тодорову суботу (прву суботу Васкршњег поста), тј. управо јуче.  :)
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/91191/zaboravite-na-vukodlake-i-vampire-ovo-su-najstrasnija-stvorenja-slovenske-mitologije

Ovo me podseti na jednu knjigu iz vremena prelaza iz detinjstva u dečaštvo: A Peragraš:"Ale i bauci" :)

http://documents.tips/documents/a-peragras-ale-i-bauci.html

(Todorci su na strani 56)

O običajima povodom Todorove subot može se pročitati u Srpskom mitološkom rečniku (str 295-297)

http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/04/Srpski-Mitoloski-Recnik-Grupa-Autora.pdf

O Tračkom konjaniku nešto sa Vikipedije i Press online

https://en.wikipedia.org/wiki/Thracian_horseman

http://www.pressonline.rs/svet/balkan/46190/otkriven-tracki-konjanik.html

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Народна веровања
« Одговор #8 послато: Април 01, 2018, 12:46:51 поподне »
АПРИЛИЛИЛИ: Зашто је 1. април дан шале када никоме не треба да верујете!

СМЕЈТЕ СЕ!  Признајте, колико сте укућана, колега или пријатеља данас покушали или успели да преварите неком шалом? Веровали или не, ова традиција у свету постоји већ неколико векова, распростарњена је једнако на Истоку као и на Западу а последњих деценија нашла је своје место и у званичним медијима.
У празнике који по свом духу претходе Првом априлу убрајају се римски фестивал “Хилариа” (25. март) и средњевековни Празник лудака (28. децембар), који се још увек обележава у појединим земљама шпанског говорног подручја.
Да ли због тога што Првог априла не обележавамо годишњицу ниједног трагичног догађаја или зато што смо једноставно склони да не памтимо добро, тек, тачних података о пореклу Првог априла нема.
Легенда каже −  а легендама некада треба веровати − да су Французи, у неким областима, у средњем веку, Нову годину славили недељу дана: фешта би почињала 25. марта а завршавала се 1. априла. Међутим, 1582. усвојен је Грегоријански календар, по ком се Нова година слави 1. јануара. Очекивано за време без комуникација какве данас познајемо, ова вест није на време стигла до свих делова Француске, па је било и оних који су Нову годину и даље дочекивали Првог априла.
Празник је настао тако што су они обавештенији исмевали ове друге.
Наравно, ова теорија има неке врло озбиљне недостатке, али пошто је данас Дан смеха − а смех је лек за све  − о грешкама у теорији ћемо неком другом приликом.
Такође, традцијица Дана шале постоји и на истоку. Наиме, Иранци се једни са другима шале тринаестог дана Персијске нове године, који “пада” 1. или 2. априла. Овај празник успостављен је још 536. године п.н.е, зове се “Сиздах Бедар” и најстарија је традиција шале од оних које данас познајемо. Због тога се верује да Први април има своје корене и у овој традицији.
Једна од најпознатијих шала, распростањених у Француској и на француским говорним подручијима Швајцарске и Канаде јесте “Априлска риба”. Идеја је следећа: људи једни другима лепе на леђа папирне рибе. Наравно, тако да жртва то не примети. Овај обичај постоји и у неким деловима Италије, као и у белгијској покрајини Антверпен.
Одмах у комшилуку, у фламанском делу Белгије, традиција је да деца на данашњи дан закључавају своје родитеље или наставнике и пуштају их само у замену за слаткише.
Док је у Кореји на власти била династија Јосеон (јул 1392 – октобар 1897) краљевској породици и дворјанима било је дозвољено да лажу и варају једни другије, без обзира на хијерархију, првог снежног дана у години. Они би снегом пунили чиније, а потом га просипали на жртву, под лажним изговорима. Жртва је, као губитник у игри, морала да испуни жељу онога ко је снег “послао”. Међутим, сматра се да овде “подвале” нису намерно планиране, већ су биле безопасне и често су биле вид доброчинства према двојранима.
У Пољској је Први април такође резервисан за вицеве, шале и преваре, на које су осим становништва спремни и медији, који понекад и сарађују, како би информације биле што “кредибилније”. Озбиљне активности обично се избегавају. Ово убеђење је толико јако да је датум антитурског савеза са Леополдом 1863, потписан 1. априла, промењен на 31. март.
Традиционална шала у Шведској, на “Дан глупака”, је да замолите некога да испоручи запечаћену поруку, тражећи помоћ неке врсте. Међутим, у коверти се налази порука: “Не смеј се и не смеши се, лови глупака још један километар”.
Преварите некога и дозволите да неко превари вас. Уживајте!

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 514
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #9 послато: Март 12, 2021, 02:41:10 пре подне »
Не знам да ли је добра тема, али поделићу овде нека веровања и догађаје којима сам и сам сведочио као мали. Углавном се тичу змија, пошто сам већину времена на распустима проводио у Крушевици, а тамо оне из неког разлога имају посебан статус:

Када смо наишли на змију пре Ђурђевдана, баба је била јако потрешена јер је видела "грешницу". Тако је и причала, да је видела "грешницу", остали су знали шта јој је то. По њој змија која је изашла пре Ђурђевдана је душа која нема мира. Тражио сам нешто о овом веровању али без успеха.

Ми смо имали кућну змију или можда чак змије "чуваркућу", штитила је кућу, слободно се пресвлачила на тераси (налазили смо кошуљице), видели смо је два пута, смук је био у питању (али не знам јел то иста змија). Живела је у дрвима и подруму. По деди ако се убије доноси смрт у кућу, чак ју је једном бранио од мачака. Код Циге, две куће ниже је змија чак улазила и у собу.

Ако убијеш било коју змију (не само чуваркућу), умреће ти мајка или отац.

Све ово је довело до тога да имамо и бару пуну змија, ми деца смо чак имали и "љубимицу" , звала се Вирџинија.

Још једно веровање о смрти је повезано са совом кукувијом, ако ти запева пред кућом, неко ће умрети.
« Последња измена: Март 12, 2021, 02:47:18 пре подне НикПав »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7265
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Народна веровања
« Одговор #10 послато: Март 12, 2021, 02:53:10 пре подне »
Не знам да ли је добра тема, али поделићу овде нека веровања и догађаје којима сам и сам сведочио као мали. Углавном се тичу змија, пошто сам већину времена на распустима проводио у Крушевици, а тамо оне из неког разлога имају посебан статус:

Када смо наишли на змију пре Ђурђевдана, баба је била јако потрешена јер је видела "грешницу". Тако је и причала, да је видела "грешницу", остали су знали шта јој је то. По њој змија која је изашла пре Ђурђевдана је душа која нема мира. Тражио сам нешто о овом веровању али без успеха.

Ми смо имали кућну змију или можда чак змије "чуваркућу", штитила је кућу, слободно се пресвлачила на тераси (налазили смо кошуљице), видели смо је два пута, смук је био у питању (али не знам јел то иста змија). Живела је у дрвима и подруму. По деди ако се убије доноси смрт у кућу, чак ју је једном бранио од мачака. Код Циге, две куће ниже је змија чак улазила и у собу.

Ако убијеш било коју змију (не само чуваркућу), умреће ти мајка или отац.

Све ово је довело до тога да имамо и бару пуну змија, ми деца смо чак имали и "љубимицу" , звала се Вирџинија.

Још једно веровање о смрти је повезано са совом кукувијом, ако ти запева пред кућом, неко ће умрети.
То не знам где има корене, али народ има поштовање према појавама којих се плаши...народ се плаши змија, а та заштита у оквиру куће сигурно има везе са тим да се умилостиве те "силе" на начин да им се не науди, вероватно...нисам чуо за тај обичај

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 514
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #11 послато: Март 12, 2021, 03:06:55 пре подне »
То не знам где има корене, али народ има поштовање према појавама којих се плаши...народ се плаши змија, а та заштита у оквиру куће сигурно има везе са тим да се умилостиве те "силе" на начин да им се не науди, вероватно...нисам чуо за тај обичај

Изгледа да јесте специфичан обичај, зато сам и одлучио да напишем нешто о њему, јер нисам имао много успеха са литературом, а боравећи у другим селима мојих предака нисам приметио ништа слично. То се бије у главу чим је виде.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 965
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Народна веровања
« Одговор #12 послато: Март 12, 2021, 08:04:55 пре подне »
Не знам да ли је добра тема, али поделићу овде нека веровања и догађаје којима сам и сам сведочио као мали. Углавном се тичу змија, пошто сам већину времена на распустима проводио у Крушевици, а тамо оне из неког разлога имају посебан статус:

Када смо наишли на змију пре Ђурђевдана, баба је била јако потрешена јер је видела "грешницу". Тако је и причала, да је видела "грешницу", остали су знали шта јој је то. По њој змија која је изашла пре Ђурђевдана је душа која нема мира. Тражио сам нешто о овом веровању али без успеха.

Ми смо имали кућну змију или можда чак змије "чуваркућу", штитила је кућу, слободно се пресвлачила на тераси (налазили смо кошуљице), видели смо је два пута, смук је био у питању (али не знам јел то иста змија). Живела је у дрвима и подруму. По деди ако се убије доноси смрт у кућу, чак ју је једном бранио од мачака. Код Циге, две куће ниже је змија чак улазила и у собу.

Ако убијеш било коју змију (не само чуваркућу), умреће ти мајка или отац.

Све ово је довело до тога да имамо и бару пуну змија, ми деца смо чак имали и "љубимицу" , звала се Вирџинија.

Још једно веровање о смрти је повезано са совом кукувијом, ако ти запева пред кућом, неко ће умрети.

Мој близак рођак и комшија у Чачку је приметио прошлог пролећа змију недалеко од куће, а поред паркића где се иначе играју деца, па је позвао неколико комуналних служби да пријави и пита шта да ради. Након неколико уобичајених одговора "ми нисмо надлежни", неко га је коначно упутио да је можда најбоље да позове човека који зна да дозива змије (!) и дао му чак контакт телефон!  ;D

То је овај господин:

https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3507101/on-je-heroj-u-cacku-i-okolini-kad-vidite-zmije-i-sledi-vam-se-krv-u-venama-tu-je-dejan-da-vas-spase-foto

Углавном, каже мој рођак да није веровао својим очима - каже гледао је с прозора, не зна како, али после извесног времена су почеле да излазе из невероватних места свуа около и прилазе му а неке је он вадио из неочекиваних места. Сакупио је десетак змија, што већиш што малецких, у врећу и однео. Рекао му је да их не убија ако их поново види, него са само да га поново позове. Не знам шта да мислим...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8524
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народна веровања
« Одговор #13 послато: Март 12, 2021, 11:27:32 пре подне »
Змија је присутна у народној религији Срба, најчешће баш као заштитник куће. Углавном се ту ради о смуку, који је неотровна змија и притом не напада људе осим када га баш притиснете.  :) Смук се храни разним штеточинама и зато су га наши преци вероватно посматрали као корисног "садруга". Ја сам чуо причу како је један домаћин наводно имао истренираног смука који је по дворишту јурио псе и мачке и терао их ударима репа.  :D Међутим, митолошка везаност за змије је дубља и потиче из праисторијског, палеобалканског периода. У религији Илира је змија била тотемска животиња која је посматрана као митолошки предак различитих илирских племена. Ово повезивање убиства змије са несрећом која ће задесити најближу родбину управо има везе са култом предака и давним временом када су оне можда посматране као манифестације духова предака. Доле прилажем једну занимљиву фотку са енглеске Википедије, где је представљен новчић илирског племена Лабеата (подручје данашње ЈИ Црне Горе и северне Албаније) из Скодре (Скадра), са симболом змије (митолошким претком Лабеата):



https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_religion
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Хисар

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Народна веровања
« Одговор #14 послато: Март 13, 2021, 01:06:25 пре подне »
Изгледа да јесте специфичан обичај, зато сам и одлучио да напишем нешто о њему, јер нисам имао много успеха са литературом, а боравећи у другим селима мојих предака нисам приметио ништа слично. То се бије у главу чим је виде.

Ако си мислио на Радан планину, и тамо постоји исто веровање везано за чуваркућу. Наравно да има и оних који воле да бију. :)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народна веровања
« Одговор #15 послато: Март 13, 2021, 09:18:30 пре подне »
Не знам да ли је добра тема, али поделићу овде нека веровања и догађаје којима сам и сам сведочио као мали. Углавном се тичу змија, пошто сам већину времена на распустима проводио у Крушевици, а тамо оне из неког разлога имају посебан статус:

Када смо наишли на змију пре Ђурђевдана, баба је била јако потрешена јер је видела "грешницу". Тако је и причала, да је видела "грешницу", остали су знали шта јој је то. По њој змија која је изашла пре Ђурђевдана је душа која нема мира. Тражио сам нешто о овом веровању али без успеха.

Ми смо имали кућну змију или можда чак змије "чуваркућу", штитила је кућу, слободно се пресвлачила на тераси (налазили смо кошуљице), видели смо је два пута, смук је био у питању (али не знам јел то иста змија). Живела је у дрвима и подруму. По деди ако се убије доноси смрт у кућу, чак ју је једном бранио од мачака. Код Циге, две куће ниже је змија чак улазила и у собу.

Ако убијеш било коју змију (не само чуваркућу), умреће ти мајка или отац.

Све ово је довело до тога да имамо и бару пуну змија, ми деца смо чак имали и "љубимицу" , звала се Вирџинија.

Још једно веровање о смрти је повезано са совом кукувијом, ако ти запева пред кућом, неко ће умрети.

Ето, дотакао си се теме које ме занимала од детињства.

Ако би ме неко питао да ли се плашим змија? Да.

Углавном сам их виђала у Зоолошком врту.

Али, везано за ово о чему Никпав говори могу да изнесем искуство из једног села у Шумадији одакле потиче мој отац (објективно у том селу сам  била у двориштима само три фамилије са којима смо крвно повезани и суседи).

1.Значи, од мојих најранијих детињих дана па до пре 4-5 година (кад сам видела малецно змиче како "агилно"  пуже од старог шљивара ка некадашњем винограду)
НИКАДА нисам видела змије у дворишту и другим деловима имања деде и бабе и дединог рођеног брата (који је одмах до нашег), нити у двориштима горњих рођака (ти су увек имали парк као да сте у дворишту неког енглеског племића са ниском живом оградом у неким концентричним круговима) и доњих рођака (код ових смо се играли до бесвести и завлачи где год).

Где су онда те змије биле?

2. никада их нису помињали или поменули под тим именом пред нама децом. Нисам их заправо чула да их спомињу уопште међу собом. Ако бих их ја питала (а питала сам их и при томе била врло упорна) или су се правили да не чују моје питање или су неуверљиво одговарали да "нема тога код њих".

3. моја чувена баба по оцу ако би их споменула.(не дај Боже)  споменула би их само и искључиво као "оне бубе" или "бубе".

4. Задњих година њеног живота (од 75-81 године живота) је зиме проводила код нас. Мислим да се у рана пролећа враћала кући. Те 1995г. (у својој 81.г) се као "изненада" разболела (тако је деловало) и отишла током три летња месеца. Но, дошавши у рано пролеће те године у своје село (то је свакако било бар месец дана пред Васкрс) окопавала је једну  и једину "белу трешњу" (од које су сви правили слатко у фамилији) и чула сам од неког да се појавила змија и моја баба је "утепала" или "убила". Моја мама (која делом има порекло и из Црне Горе) је тада рекла да баба то није требало да уради и да је то сигурно кућна змија.
Не знам зашто - и данас ме та прича узнемирава.

Врло се плашим отварања прозора тамо лети (шта ако уђе нека змија).

5.брат од стрица и ја негде као клинци од 15-16 година смо тражили гробове наших старих на варошком гробљу. У близини места где почивају или где смо мислили да почивају наши угледали  смо повећу и подебљу змију (као оне у ЗОО врту). Црну да црња не може бити  Уплашени,  трчали смо, мислим, 3 км без заустављања. Ником нисмо ништа причали јер никоме нисмо ни пријавили где идемо.

Значи - закључујемо - уз ограђивање на фамилију мог оца (али сви су они тамо исти) да се:

а). змије никад не помињу
б). ако их спомињу - спомињу их не по имену
в) не воле их
г). "убивају" ако се затекну близу куће

Горњи рођак (иначе човек ради на једном факултету) је прошле године пустио неколико јежева код њега и код нас како би се обрачунали са змијама.
« Последња измена: Март 13, 2021, 09:28:11 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Народна веровања
« Одговор #16 послато: Март 13, 2021, 09:39:28 пре подне »

Значи - закључујемо - уз ограђивање на фамилију мог оца (али сви су они тамо исти) да се:

а). змије никад не помињу
б). ако их спомињу - спомињу их не по имену
в) не воле их
г). "убивају" ако се затекну близу куће

Моја баба исто никада неће да змију назове именом, поготову у дане поста. И исто каже она што гмиже, нечастива и сл... И јако их се плаши. А мене је то забављало увек јер сам их ја јако волео па сам као мали увек имао неку играчку змије и њима малтретирао бабу.
Иначе, мислим да у већини наших крајева постоји веровање у кућну змију. Мени је баба, друга, не ова што се плаши змија, рекла да су некада жене остављале млеко на кућном прагу ноћ уочи Св. Јеремије да нахране кућну змију. На Св. Јеремију се иначе "изгоне" змије и тај обичај постоји у многим нашим крајевима. Пале се крпе око куће и деца иду по дворишту и лупају у шерпе. Има и нека бајалица -песмица која се пева.


Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народна веровања
« Одговор #17 послато: Март 13, 2021, 10:15:02 пре подне »
Моја баба исто никада неће да змију назове именом, поготову у дане поста. И исто каже она што гмиже, нечастива и сл... И јако их се плаши. А мене је то забављало увек јер сам их ја јако волео па сам као мали увек имао неку играчку змије и њима малтретирао бабу.
Иначе, мислим да у већини наших крајева постоји веровање у кућну змију. Мени је баба, друга, не ова што се плаши змија, рекла да су некада жене остављале млеко на кућном прагу ноћ уочи Св. Јеремије да нахране кућну змију. На Св. Јеремију се иначе "изгоне" змије и тај обичај постоји у многим нашим крајевима. Пале се крпе око куће и деца иду по дворишту и лупају у шерпе. Има и нека бајалица -песмица која се пева.

Хм.
Моја (описана) баба их никада није помињала.

Сада ми је криво што је нисам више испитивала за неке обичаје.  Али, мислим, да за змије од ње ништа не бих "извукла" осим ћутања или оног што поменух горе.

А, ми деца смо долазили обично за Јовањдан и Васкрс на дан - два, па за Духове, и онда за летњи распуст.

Сад мене живо занима шта су радили (да ли су било шта радили) на Светога Јеремију.

Мој дотични  драги "бакутанац" је знао неке бајалице и врло успешно "излечио" моју млађу сестру од брадавица на рукама, што наш отац као лекар није могао.

Избајала јој је или рекла шта да изговори тада и тада (везано за Месец) и брадавице се никада више нису јавиле.

Питали смо недавно сестру да нам каже како то иде. Да запишемо негде.

Сестра је запамтила речи бајалице, али не и шта треба и у ком моменту да учини везано за Месец (има то нешто да ли је млад или није млад или већ који је...) јер је била дете тада.

Пошто смо на овој теми - нисам сигурна да бајалице делују код свакога и за све. Мислим да је врло битно да онај ко нешто изговара и "чини" (чини не "чини" по месечини") буде или јесте "обдарен" да буде или може бити проводник тих неких "натприродних" (да ли су стварно натприродне) сила, па и дара исцељења.







Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 514
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #18 послато: Мај 22, 2022, 05:25:52 пре подне »
Још мало о утицају васпитања у односу на змије. Кад сам други дан открио да имам шуњалицу око мог бунгалова и да је ту свако јутро лепо смо се дружили, чак смо и причали, наша дружења су трајала и по пола сата. У питању је смештај у Костарици. Нисмо се плашили једно другог и веровао сам да је дошла да ми прави друштво и да ме чува.







Истражујући НП Кахуита упознао сам и остале лепотице, смртоносне, али врло мирне змије




Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 514
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #19 послато: Мај 22, 2022, 05:43:22 пре подне »
Ово повезивање убиства змије са несрећом која ће задесити најближу родбину управо има везе са култом предака и давним временом када су оне можда посматране као манифестације духова предака.

По деди, то јесте био наш предак, који нас пази.

Ван мреже ДамјанЋ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 143
Одг: Народна веровања
« Одговор #20 послато: Мај 22, 2022, 11:12:47 пре подне »
Моја баба никад није дозвољавала да се убијају змије око куће. Увијек је говорила да су то чуваркуће :)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народна веровања
« Одговор #21 послато: Мај 22, 2022, 05:41:29 поподне »
Још мало о утицају васпитања у односу на змије. Кад сам други дан открио да имам шуњалицу око мог бунгалова и да је ту свако јутро лепо смо се дружили, чак смо и причали, наша дружења су трајала и по пола сата. У питању је смештај у Костарици. Нисмо се плашили једно другог и веровао сам да је дошла да ми прави друштво и да ме чува.







Истражујући НП Кахуита упознао сам и остале лепотице, смртоносне, али врло мирне змије





Одличне фотографије.
Мени јесу живописне, не баш тако доброћудне, делују као пластичне играчке, посебно ова жута, могу да се лако камуфлирају међу цвећем.

Ево једне "обичне" србске змије, данас, у насељу надомак Београда.



Баш је подугачка! Танушна. Ни она ми не делује доброћудно. Делује ми да врло лако може да се увуче у кућу кроз најмању пукотину.

Има и филм (од данас) како врло "агилно" напредује дуж куће.

Ово би била, по црној боји,  "камуфлажа" са цревом за заливање!
« Последња измена: Мај 22, 2022, 05:47:10 поподне нцп »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народна веровања
« Одговор #22 послато: Мај 24, 2022, 07:17:42 пре подне »
Пошто је тема Народна веровања јуче је објављен један чланак на тему народних веровања о змијама

https://www.najzena.rs/porodica/vesti/24008/baka-smilja-otkriva-narodno-verovanje-ako-ugledate-zmiju-na-putu-uradite-ovo-tri-puta-i-vise-nikada-se-necete-susresti-sa-ovim-gmizavcima/vest

U narodu još postoje razna verovanja o zmijama. Neki ih smatraju besmislicama, a neki pak tvrde da i "rade".

"U ovom slučaju u narodu se propoveda sledeće: Kada ugledate zmiju na putu, potrebno je da tri puta glasno izgovorite vaše ime i odete."

Ово за овакво веровање треба проверити код наших етнолога, односно у литератури.

Не каже се у чланку одакле је та бака Смиља. Тако да мислим да је то написано тек да се нешто напише


Јер, углавном читамо да су змије глуве, па не би могле да чују то што изговарамо, ако их сусретнемо  ::), осим што реагују на вибрације.


« Последња измена: Мај 24, 2022, 07:19:13 пре подне нцп »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народна веровања
« Одговор #23 послато: Мај 24, 2022, 05:41:29 поподне »
Змије бјелоушке су чуваркуће.
Када змија напуни сто година, добије пар крила и одлети у језера и разне воде, те тамо господари. Од њих и постаје змај.
Змије имају свога отца или цара. Овај има на глави неки риђи или црљени биљег и то зову круном. У приповједках када којекакав човјек спасе какву змију, ова га води до свога цара, који га награди којекаквим чудноватим даром, богатством или даром разумјети животиње или крилатим коњем.
Исто вјерују и Хрвати и Словенци и многи други народи. Добро је забиљежен жив обичај Литаваца и Пруса да питају змије бјелоушке млијеком у углу стаје и кажу да им ове доносе богатство.
Лужички Срби су вјеровали да им чуваркуће или мали змајићи ноћу краду жито у сусједа или с туђих поља и доносе својему господару, али ако га узнепоштујеш он се наљути и спали стају и све што је привредио.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народна веровања
« Одговор #24 послато: Мај 25, 2022, 03:21:43 поподне »
Неотровна змија која воли млијеко назива се у народу смок. Она се често мота крави около ноге па је поса. Међу другими словијенскими народи смок мали змајић. Ријеч је сродна с германским snako* engl. snake.

Čes. ZMOK je zlý duch v podobě černého kuřete, které člověku přináší peníze, obilí a j. věci, zmek, plivník, šotek.

Svk. Zmok (iné názvy: zmek/zmak/smok, rarášik/rarášok/rarášík/rarášek, bôžik/božek, škriatok/škrátek/škrata, kosper, džmiľ) je démonická bytosť zo slovenského folklóru. Má najčastejšie podobu čierneho kurčaťa, mužíka so slepačími nohami alebo ohnivej reťaze.

Simon Grunau, творац Љетописа Пруса описујући вјеру Пруса тврдио је да поред Перкуна (грома) и Пекула (пакла) почитују Потримпа, бога жита, кога представљају младића с вијенцем од класја. Грунау је писао, да почитују змије као бића Потримпа и питају их млијеком.
Ове змије називали су по разному smakas (смок), žaltys (slv. želva = корњача) . Патримпс по улози и изгледу одговара народној представи светога Гиоргија у јужних Словијена.

Једна знана литавска приповиједка говори о Цару Змија којега они зову Žilvin(as). Његове слуге змије долазили су пред кућу једному сељаку и просили његову кћи Јелу (Ėgle). Овај им је подтурао лажне невјесте у облику разних животиња, док му нијесу успријетили, да ће му спалити имање. Тада су добили праву невјесту и одвели је у дом змијскога цара под водом. Добили су три сина и једну кћи. Имена им бијаху Храст, Јасен, Бреза и Јасика.

Када су мати и дјетца одлазили на површину у посјету њеним родитељем морски цар им је рекао да зовну његово име, које само они знају, као тајну лозинку и он ће дојти по њих.
Но родбина Јеле усхоти да се ова с дјетцом не враћа назад, те испитиваху дјетцу како им се зове отац. Три сина тврдо држаху тајну, док најмлађа кћи проговори. Ови тако дозваше цара змија по имену и убише га. Од туге Јела и дјетца јој створе се у дрва и тако су постали јела, храст, јасен, бреза и јасика (топола).


Указујем на занимљиву народну пјеснуиз Херцеговине

Анђели благо дијеле (Богољуб Петрановић)
https://sr.m.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B5_(%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)

Састали се неколики свеци,10
Сваком свецу исе учинише:
Светом Ђорђиј’ љето и цвијеће,
Светом Илиј’ облак и громове,
Пантелији велике вјетрове,
Светом Петру од небеса кључе,15
Светом Нику по води бродове,
Ко се броди водом и ђемијом
Да спомиње Бога истинога,
Мила Бога и светог Николу,
Да им вазда на помоћи буде;20
Аранђеле да прибира душе;
А Јовану кумство и братимство;
...
Све говори светитељ Ђорђије:
„Послушајте, ђецо моја драга!260
„Не молите с’ Богу сребрноме,
„Но се мол’те Богу истиноме
...
Па народу вако проговара:
„Ако ћете мене послушати,
„Затворићу зелено језеро,
Погубити у језеру гују;280
„Ако ли ме послушат’ не ћете,
„Извешћу је у Тројана града,
„И пуштати на четири стране,
„Свијех би вас ашар учинила."
Вас се народ земљи поклонио285
И овако њему говорио:
„Богом, брате, незнан добар јунак
Смакни нама језеро и гују,
„Вазда ћемо тебе послушати
."
И тадај су закон прихватили,290
А светац се до језера врати,
Па језеро штапом прекрстио,
Затвори се зелено језеро,
Би ти рек’о, није га ни било.
Ту се светац гајип учинио295
И он оде у небеско царство.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Љубо Мирков

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
  • Horse whisperers
Одг: Народна веровања
« Одговор #25 послато: Мај 25, 2022, 09:07:45 поподне »
У Херцеговини, ову живуљку зову смук, или блавор или кравосац. У ствари, смук и не припада роду змија, него гуштера. Зову га и "кућна змија" или "змија огњишта" и вјерује се да ће велико зло задесити кућу, ако се убије. Један од значајних симбола паганскијех Срба, везан за претке, који чувају огњиште. Због тога се и храни млијеком, па зна да се навади и да сиса краву. Обрати мало пажњу на митологију Јарило.  :D Пјесма, коју си навео, је добар примјер преласка са старе вере на нову.  ;)

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 965
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Народна веровања
« Одговор #26 послато: Мај 25, 2022, 09:21:35 поподне »
У Херцеговини, ову живуљку зову смук, или блавор или кравосац. У ствари, смук и не припада роду змија, него гуштера. Зову га и "кућна змија" или "змија огњишта" и вјерује се да ће велико зло задесити кућу, ако се убије. Један од значајних симбола паганскијех Срба, везан за претке, који чувају огњиште. Због тога се и храни млијеком, па зна да се навади и да сиса краву. Обрати мало пажњу на митологију Јарило.  :D Пјесма, коју си навео, је добар примјер преласка са старе вере на нову.  ;)

Можда у Херцеговини гуштера блавора зову смук, али у другим крајевима то није случај. Смук дефинитивно није гуштер већ права правцата змија, додуше неотровна.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1105
Одг: Народна веровања
« Одговор #27 послато: Мај 25, 2022, 10:31:19 поподне »
У Херцеговини је једно блавор (гуштер), а друго кравосац (змија) који сиса млијеко.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Народна веровања
« Одговор #28 послато: Мај 25, 2022, 10:36:38 поподне »
У Херцеговини је једно блавор (гуштер), а друго кравосац (змија) који сиса млијеко.

Ово мислите у веровањима и бајкама? Јер у стварности не постоје змије које сисају млеко.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 514
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #29 послато: Мај 25, 2022, 11:07:51 поподне »
И мени су у Крушевици причали да смук воли да сиса млеко кравама, а наводно и да спава са бебама у колевци.
Код нас блавора нема, од змијоликих гуштера само слепић, а смук је права и најдужа наша змија.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5312
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Народна веровања
« Одговор #30 послато: Мај 26, 2022, 07:43:56 пре подне »
Ово мислите у веровањима и бајкама? Јер у стварности не постоје змије које сисају млеко.
Да, ради се о миту.

Sent from my MAR-LX1A using Tapatalk

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДамјанЋ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 143
Одг: Народна веровања
« Одговор #31 послато: Мај 26, 2022, 07:50:19 пре подне »
У Херцеговини је једно блавор (гуштер), а друго кравосац (змија) који сиса млијеко.

Тако је.

Кравосац или смук према народном вјеровању напада краве и сиса им млијеко. Зато се и каже "пије к'о смук".

Ово мислите у веровањима и бајкама? Јер у стварности не постоје змије које сисају млеко.

Наравно кравосац не сиса млијеко исто као што ни поскок не скаче :)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Народна веровања
« Одговор #32 послато: Мај 26, 2022, 08:18:59 пре подне »
Најизраженији култ змије био је код балтских народа, а чини ми се да сам негдје читао да је змија била главна култна животиња и старих Илира.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8524
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народна веровања
« Одговор #33 послато: Мај 26, 2022, 08:47:17 пре подне »
Најизраженији култ змије био је код балтских народа, а чини ми се да сам негдје читао да је змија била главна култна животиња и старих Илира.

Да, било је о томе и раније говора на овој или некој од других тема. Укратко са Википедије:

https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_religion#Serpent

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Народна веровања
« Одговор #34 послато: Мај 26, 2022, 08:55:11 пре подне »
Да, било је о томе и раније говора на овој или некој од других тема. Укратко са Википедије:

https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_religion#Serpent



Да, ово ми је интересантно:
"At Sutomore in Montenegro, on the former Encheleian coast, the blavor ("snake-lizard") is considered a household protector, and it is a sin to kill it. The word blavor is related to Albanian bullar and Romanian balaur, which are pre-Slavic Balkanisms that show the continuity of the cult of the serpent among the peoples of the region."


Мислио сам да је блавор словенска ријеч, али овдје наводе да се ради о балканизму.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8524
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народна веровања
« Одговор #35 послато: Мај 26, 2022, 09:11:32 пре подне »
Да, ово ми је интересантно:
"At Sutomore in Montenegro, on the former Encheleian coast, the blavor ("snake-lizard") is considered a household protector, and it is a sin to kill it. The word blavor is related to Albanian bullar and Romanian balaur, which are pre-Slavic Balkanisms that show the continuity of the cult of the serpent among the peoples of the region."


Мислио сам да је блавор словенска ријеч, али овдје наводе да се ради о балканизму.

Да, у румунском етимолошком речнику реч balaur има прилично опширну одредницу:

baláur (baláuri), s. m. – 1. Dragon, monstru, hidră. – 2. Țigan. – Var. bălaur, (înv.) bălaure. Mr. bul’ar. Origine necunoscută. Pare evident că este vorba de un cuvînt identic cu alb. boljë „șarpe”, buljar „șarpe de apă” (de unde provine cu siguranță mr.), și cu sb. bla(v)or, blavur; dar nu este sigură filiația sa exactă. După Cihac, Meyer 41 și Berneker 58, rom. provine din sb., și acesta din alb., care ar reprezenta lat. bel(l)ua; totuși, sb. nu este suficient pentru a explica fonetismul rom., în timp ce, dimpotrivă, sb. pare mai curînd a se explica drept împrumut din rom. (cf. Candrea, Elementele, 407). Celelalte soluții nu oferă mai multă probalilitate: din gr. πελώριον, după Roesler 555; din belua aura, după o ipoteză curioasă a lui Philippide, II, 633; din belluarius, după Pascu, Arch. Rom., VI, 224, și Pascu, I, 84. Această ultimă ipoteză poate părea plauzibilă; dar rezultatul ei normal ar fi *bălar (cf. alb. buljar). Pascu încearcă să elimine dificultatea, presupunînd o analogie cu laur; însă nu se înțelege necesitatea unei asemenea analogii. Adăugăm că Lahovary 317 crede că este vorba de un cuvînt anterior perioadei indo-europene; și că Moldovan 422 îl derivă din arab. billaur, bullar „umflat”, care, după Dozy, Suppl. I, 110, este cuvîntul gr. βηρύλλος. Faptul că este vorba de un cuvînt balcanic, fără explicație în celelalte limbi cunoscute, ne face să credem că formele lui actuale trebuie să se reducă la o rădăcină tracică *bell- sau ber- „fiară, monstru”, care nu știm dacă ar fi coincis cu gr. πελώριον „monstru”. Pentru acest ultim cuvînt, Boissacq 765 presupune un indoeurop. *queror. Este posibil să rămînă o urmă din cuvîntul tracic pe care l-am semnalat în numele eroului mitic Bellerophon; în acest nume, legenda interpretează prima parte, βελλέρος, ca nume propriu al unui frate al personajului, considerând că numele său înseamnă „cel care ucide monstrul” (nu „cel care îl ucide pe Belleros”, cum se interpretează curent). Terminația -aur prezintă o evidentă similitudine cu cea a gr. ϰενταύρος, care pînă în prezent nu a fost explicată satisfăcător, și în care este de asemenea posibil să se întrevadă o influență tracică. Der. balauroaică, s. f. (hidră); balaoană, s. f. (țigancă). Prin rom. se explică săs. balaur „dragon” și sb. balaura, termen de insultă.

https://dexonline.ro/definitie/balaur/definitii
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Народна веровања
« Одговор #36 послато: Мај 27, 2022, 02:02:34 пре подне »
Да, било је о томе и раније говора на овој или некој од других тема. Укратко са Википедије:

https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_religion#Serpent



Са продаваоцем ових "лабеатских"кованица из истог калупа се може ступити у контакт

https://www.barnebys.de/auktionen/objekte/mega-rare-skodrinon-in-northern-illyria-ae-drachm-15-mm-3-73-gr
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 514
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #37 послато: Јануар 07, 2023, 07:18:04 пре подне »
Не знам где бих па ћу овде. Како стојимо са курбаном за Ђурђевдан?

Павловићи су сваке године прослављали Ђурђевдан (иако нам је слава Св. Никола), скупимо се и онда се закоље ован иза куће. Док је деда могао смо неговали ту традицију. Тог овна су звали курбан.

Кад сам био мали ложили су ме да је мој ован само мој (звао се Мишко), али кад сам порастао рекли су ми да Мишко није био један ован него пар њих.



Није ми још јасан извор и разлог овог веровања.

Баба је увек говорила Ђурђевданак хајдучки састанак, Митровданак хајдучки растанак.
 
Мој Албанац из Подујева ми је рекао да је и његов деда, иако Муслиман, радио исто. За Ђурђевдан се клало јагње или одрасла овца/ован.
« Последња измена: Јануар 07, 2023, 07:25:47 пре подне НикПав »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народна веровања
« Одговор #38 послато: Јануар 07, 2023, 10:02:19 пре подне »
За Ђурђевдан се клало јагње или одрасла овца/ован.

То је дио прољећњих народних обичаја које је практиковао сав народ. Ко је имао овце жртвовао је овцу вучијему пастиру, да овај не наводи своје вукове на његово стадо. Други су вршили обреде везане за здравље, ваљали се голи по јутарњој роси, умивали се цвијетном водом, гатали итд. При хришћанству све је то прешло на св. Ђурђа јер се он задесио у прољеће. Зато га њеки чине заштитником оваца а њеки светцем прољећа који куда ходи све цвијета и зелени.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?