Неотровна змија која воли млијеко назива се у народу
смок. Она се често мота крави около ноге па је поса. Међу другими словијенскими народи смок мали змајић. Ријеч је сродна с германским snako* engl. snake.
Čes. ZMOK je zlý duch v podobě černého kuřete, které člověku přináší peníze, obilí a j. věci, zmek, plivník, šotek.
Svk. Zmok (iné názvy: zmek/zmak/smok, rarášik/rarášok/rarášík/rarášek, bôžik/božek, škriatok/škrátek/škrata, kosper, džmiľ) je démonická bytosť zo slovenského folklóru. Má najčastejšie podobu čierneho kurčaťa, mužíka so slepačími nohami alebo ohnivej reťaze.
Simon Grunau, творац Љетописа Пруса описујући вјеру Пруса тврдио је да поред Перкуна (грома) и Пекула (пакла) почитују Потримпа, бога жита, кога представљају младића с вијенцем од класја. Грунау је писао, да почитују змије као бића Потримпа и питају их млијеком.
Ове змије називали су по разному smakas (смок), žaltys (slv. želva = корњача) . Патримпс по улози и изгледу одговара народној представи светога Гиоргија у јужних Словијена.
Једна знана литавска приповиједка говори о Цару Змија којега они зову Žilvin(as). Његове слуге змије долазили су пред кућу једному сељаку и просили његову кћи Јелу (Ėgle). Овај им је подтурао лажне невјесте у облику разних животиња, док му нијесу успријетили, да ће му спалити имање. Тада су добили праву невјесту и одвели је у дом змијскога цара под водом. Добили су три сина и једну кћи. Имена им бијаху Храст, Јасен, Бреза и Јасика.
Када су мати и дјетца одлазили на површину у посјету њеним родитељем морски цар им је рекао да зовну његово име, које само они знају, као тајну лозинку и он ће дојти по њих.
Но родбина Јеле усхоти да се ова с дјетцом не враћа назад, те испитиваху дјетцу како им се зове отац. Три сина тврдо држаху тајну, док најмлађа кћи проговори. Ови тако дозваше цара змија по имену и убише га. Од туге Јела и дјетца јој створе се у дрва и тако су постали јела, храст, јасен, бреза и јасика (топола). Указујем на занимљиву народну пјеснуиз Херцеговине
Анђели благо дијеле (Богољуб Петрановић)
https://sr.m.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B5_(%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)Састали се неколики свеци,10
Сваком свецу исе учинише:
Светом Ђорђиј’ љето и цвијеће,Светом Илиј’ облак и громове,
Пантелији велике вјетрове,
Светом Петру од небеса кључе,15
Светом Нику по води бродове,
Ко се броди водом и ђемијом
Да спомиње Бога истинога,
Мила Бога и светог Николу,
Да им вазда на помоћи буде;20
Аранђеле да прибира душе;
А Јовану кумство и братимство;
...
Све говори светитељ Ђорђије:
„Послушајте, ђецо моја драга!260
„Не молите с’ Богу сребрноме,
„Но се мол’те Богу истиноме
...
Па народу вако проговара:
„Ако ћете мене послушати,
„Затворићу зелено језеро,
„
Погубити у језеру гују;280
„Ако ли ме послушат’ не ћете,
„Извешћу је у Тројана града,
„И пуштати на четири стране,
„Свијех би вас ашар учинила."
Вас се народ земљи поклонио285
И овако њему говорио:
„Богом, брате, незнан добар јунак
„
Смакни нама језеро и гују,
„Вазда ћемо тебе послушати."
И тадај су закон прихватили,290
А светац се до језера врати,
Па језеро штапом прекрстио,
Затвори се зелено језеро,
Би ти рек’о, није га ни било.
Ту се светац гајип учинио295
И он оде у небеско царство.
