Археолошким истраживањем 70-их година XX. вијека гроба ктитора цркве Св. Стефана (великог војводе Сандаља Хранића Косаче) подно Соко Града, утврђен је садржај "са костима покојника, које су приликом неке раније пљачке биле дислоциране и сакупљене у југоисточном углу гробне раке", односно пружа се данас јединствена прилика за археогенетско тестирање његових земних остатака, наравно уколико нас не претекне пројекат изградње планираних хидроелектрана на Дрини ...
Слике су преузете из прилога чланка
Соко град над Шћепан Пољем - замак са задужбинама Косача - , (Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове, Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006), Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 17–60.) аутора др Марка Поповића, из којег издвајам нашој пажњи слиједеће детаље:
"Прва археолошка истраживања на Шћепан Пољу и Заграђу обављена су у раздобљу између 1971-1973. године под руководством проф. В. Ј. Ђурића. У питању су била заштитна ископавања организована са циљем да се истраже и конзервирају остаци цркве Св. Стефана,
угрожени планираном изградњом хидроелектране “Бук-Бијела” на Дрини. Наиме, тим пројектом, који на срећу није остварен,
било је предвиђено потапање ушћа Пиве и Таре, као и целог Шћепан Поља. Планирана истраживања су обављена уз пратеће санационе конзерваторске интервенције,
15 али резултати истраживања никада нису објављени. Захваљујући сачуваној документацији,
16 у припреми је студијски рад о цркви Светог Стефана, која ће овом приликом бити обрађена у сажетом облику у оквиру целине некадашњег резиденцијалног комплекса – столног места Косача"
15 Радовима на превентивној конзервацији руководила је арх. Марија Радан - Јовин.
16 Целокупна документација археолошких истраживања остатака цркве Светог Стефана на Шћепан Пољу чува се у Институту за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Аутор дугује искрену захвалност пословодству Института за преглед ове документације и њено коришћење.
Понешто се може прочитати и у добром бх чланку на wikipediji
https://bs.wikipedia.org/wiki/Sokol_u_Međurječju, као и чланку Куртовић - Филиповић
http://www.academia.edu/1177950/%C4%8Cetiri_bosanska_Sokola_Four_Bosnian_Falcons_ , већ датих на теми
Род Соколовића , приликом разматрања поријекла "извесног Рупчића, кнез града Сокола" који је тврђаву предао Турцима.