Аутор Тема: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика  (Прочитано 7980 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #20 послато: Јануар 26, 2020, 11:39:32 поподне »
Да ли је сличног порекла и етимологија појма чељади(на)? Видим да Руси немају сувисао одговор.

čeljad* nema "sličnu"  etimologiju,  jere ne znači děte,  no čeljade znači "član (porodice) ,  osoba,  individua".  Ranije nije bilo rěči osoba,  no je to rěč preuzeta u vrěme panslovenstva iz Čeha, a govorilo se po narodnomu čeljade ( npr.  svako čeljade kuće da se pobroji i popiše!).  Etimoložški rěč čeljad srodna je s rěčiju čověk ( nastala iz čelověk,  lat.  cilveks). U kasnoj poljskoj i odatle u kasnoj Rusiji čeljad je poprimilo naročito značenje "ukupna poslužna radna snaga jednoga dvora" to jest,  poslužanstvo. 
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #21 послато: Фебруар 02, 2020, 10:36:13 пре подне »
Холандски лингвиста Фредерик Кортланд је предложио следећу скицу раслојавања индоевропских језика у свом раду "The disintegration of the Indo-European language family":

0. Proto-Indo-European,
1. Anatolian vs. other Indo-European,
2. Tocharian vs. Classic Indo-European,
3. Italo-Celtic vs. Central Indo-European,
4. Germanic vs. Nuclear Indo-European,
5. Graeco-Phrygian vs. Satǝm Indo-European,
6. Thraco-Armenian vs. North Satǝm Indo-European,
7. Daco-Albanian vs. East Satǝm Indo-European,
8. Balto-Slavic vs. Indo-Iranian.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #22 послато: Фебруар 02, 2020, 10:59:45 пре подне »
Холандски лингвиста Фредерик Кортланд је предложио следећу скицу раслојавања индоевропских језика у свом раду "The disintegration of the Indo-European language family":

0. Proto-Indo-European,
1. Anatolian vs. other Indo-European,
2. Tocharian vs. Classic Indo-European,
3. Italo-Celtic vs. Central Indo-European,
4. Germanic vs. Nuclear Indo-European,
5. Graeco-Phrygian vs. Satǝm Indo-European,
6. Thraco-Armenian vs. North Satǝm Indo-European,
7. Daco-Albanian vs. East Satǝm Indo-European,
8. Balto-Slavic vs. Indo-Iranian.

Било би корисно када би нам на примеру једне речи (нпр. мајка, отац, дете, сунце, месец, пас, око, глава и др.) ту његову тезу о раслојавању  индоевропских језика (редослед) приближили.
 :)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #23 послато: Фебруар 02, 2020, 01:46:37 поподне »
Холандски лингвиста Фредерик Кортланд је предложио следећу скицу раслојавања индоевропских језика у свом раду "The disintegration of the Indo-European language family":

0. Proto-Indo-European,
1. Anatolian vs. other Indo-European,
2. Tocharian vs. Classic Indo-European,
3. Italo-Celtic vs. Central Indo-European,
4. Germanic vs. Nuclear Indo-European,
5. Graeco-Phrygian vs. Satǝm Indo-European,
6. Thraco-Armenian vs. North Satǝm Indo-European,
7. Daco-Albanian vs. East Satǝm Indo-European,
8. Balto-Slavic vs. Indo-Iranian.

Мним,  да је пресмјело творити овакове тезе на огромном недостатку података о било чем што се тиче трако-,  дако-,  фриго- и иллиро- језика.
На основу расположивих података,  могу се извући груби закључци,  нпр. да су анатолски језици најособитији и најудаљенији од заједничкога прајезика свих живећих ИЕ језика, да постоје неке заједничке особине пракелтскога и праиталских језика с једне стране,  те прасловијенскога,  прабалтијскога  и праарјанскога с друге стране. Ваља имати на уму да подјела не може тећи само једнодимензијално,  јер као и у генетици често се јављала рекомбинација и узајамни утицаји једних огранака на друге и на пољу лексике и на пољу гласовних промијена. Тако је нејасно је ли узрок сличности прасловијенскога и прабалтскога заједничко поријекло или узајамни утицај који је услиједио послије раздвоја. 

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #24 послато: Фебруар 02, 2020, 01:48:26 поподне »
Било би корисно када би нам на примеру једне речи (нпр. мајка, отац, дете, сунце, месец, пас, око, глава и др.) ту његову тезу о раслојавању  индоевропских језика (редослед) приближили.
 :)

Свакако препоручујем да се чланак ишчита, јер он ту детаљније образлаже ту поделу. Ја ћу пробати да направим поређење више језика преко Свадеш листе, узећу као пример речи за бројеве до пет и реч за колено.

Хетитски: *ās, dān, tēries, meyawes, /; gēnu;
Тохарски Б: ṣe, wi, trey, śtwer, piś; keni (дуално, "колена");
Латински: unus, duo, tres, quattuor, quinque; genu;
Велшки: un, dau (m.)/dwy (f.), tri (m.)/tair (f.), pedwar (m.)/pedair (f.), pump; glin, pen-glin, pen-lin;
Немачки: eins, zwei, drei, vier, fünf; Knie;
Старогрчки: εἷς (heîs), δύο (dúo), τρεῖς (treîs), τέσσαρες (téssares), πέντε (pénte); γόνυ (gónu);
Јерменски: մեկ (mek), երկու (erku), երեք (erekʿ), չորս (čʿors), հինգ (hing); ծունկ (cunk);
Албански: një, dy, tre, katër, pesë; gju;
Протословенски: *(j)edinъ/*(j)edьnъ, *dъva, *trьje, *četyre, *pętь; *kolěno;
Литвански: vienas, du/dvi, trys, keturi, penki; kelis/klupstis;
Санскрит: एक (éka), द्वि (dví), त्रि (trí), चतुर् (cátur), पञ्चन् (páñcan); जानु (jā́nu);
Персијски: یک (jek), دو (do), سه (se), چهار (tʃhɒːr), پنج (pændʒ); زانو (zɒːnuː).

Такође, примери за "дан" и "ноћ":

Хетитски: sīwaz; ispanz;
Тохарски Б: kauṃ; yṣiye;
Латински: dies; nox;
Велшки: dydd; nos;
Немачки: Tag; Nacht;
Старогрчки: ἡμέρα (hēméra), ἦμαρ (êmar); νύξ (núx);
Јерменски: օր (ōr); գիշեր (gišer);
Албански: ditë; natë;
Протословенски: *dьnь; *noťь;
Литвански: diena; naktis;
Санскрит: दिन (diná), अहर् (áhar), दिवस (divasa); रात्रि (rā́tri), नक्ति (nákti), क्षप् (kṣáp), रजनी (rajanī);
Персијски: روز (ruːz); شب (ʃæb).
« Последња измена: Фебруар 02, 2020, 01:50:03 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #25 послато: Август 30, 2020, 05:54:01 поподне »
Постоји могућност да грчка реч ψυχή (psihi), "душа", има необичног "парњака" у адигејској (черкеској) речи псэ, са истим значењем - "душа". За античку грчку реч је дата следећа етимологија на Вики речнику:

From ψῡ́χω (psū́khō, “I blow”) +‎ -η (-ē), but never had the meaning "breath", even in Homer.

Дакле настала је од глагола "дунути, дувати" (где би требало тражити и корен словенске речи "душа"). Занимљива је сличност адигејског глагола "дунути" - епщэн. Да ли су ове подударности само случајност или су у вези? Ако су у вези, да ли би могло да се помишља да то датира још од времена протоиндоевропског? Бронзанодопска мајкопска култура (3700-3000.п.н.е.), за коју се претпоставља да је чинила језгро северозападних кавкаских језика (којима припада и адигејски), је била у тесним везама са протоиндоевропском Јамна културом, те се овде можда ради о некој врло раној позајмици, или из ПСЗК у ПИЕ или из ПИЕ у ПСЗК.

https://en.wiktionary.org/wiki/%CF%88%CF%85%CF%87%CE%AE
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%BF%D1%81%D1%8D
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%B5%D0%BF%D1%89%D1%8D%D0%BD

https://en.wikipedia.org/wiki/Maykop_culture

Чињеницама против самоувереног незнања.