Поновићу овде оно што поставих на теми "Нови тестирани", да буде на једном месту све везано за Црмницу:
Цеклински „Боковљани“, од којих по предању потичу лимљански Вулетићи, су Мудреше и Маретићи (славе Спасов-дан, раније су славили Ђурђиц, а најстарија слава им је Свети Стефан), потичу од претка који се доселио из Шћепан-њиве у близини данашњег Спужа у долини Зете у време Ивана Црнојевића (Андрија Јовићевић, „Ријечка нахија“). Дакле, долазимо до долине реке Зете, данашњи Спуж, што је у близини Пипера. У крајњем, можда дођемо до Букумира. Исте је подгрупе Вељић.
Наводно, од два брата претка Боковљана су Вукчевићи у Љешанској нахији и Зеци у Грбљу. Љешански Вукчевићи, међутим, имају сасвим другачије предње, по којем су они, Болевићи и Милићи у Љешкопољу и исламизирани Аматбашићи, потомци четворице браће досељених из Љеша, крајем 15. века. Но, ово не искључује могућност да су Боковљани огранак Вукчевића, а нарочито с обзиром на заједничку стару славу Ђурђиц. Што се Зеца тиче, у Грбљу постоје две фамилије тог презимена: они у Пелинову су ту дошли из Побора, док су Зеци у Шишићима потомци домазета који је дошао из Црне Горе почетком 18. века, те није искључено да су огранак Боковљана (они славе делом Светог Луку, а делом Светог Василија).
Поборски Зеци славе управо Зачеће Светог Јована, као и лимљански Вулетићи. Зеци су, према Саву Накићеновићу ("Бока") у Поборе дошли у 17. веку из Љешанске нахије, што се делом поклапа са оном тредицијом лимљанских Вулетића о пореклу од боковљанских Мудреша и о сродтву с Вукчевићима. У Поборима има и Вулетића, али славе Аранђеловдан, и дошли су из Црне Горе у 16. веку. Не знам имају ли неке везе са Зецима.