Вјера и култура Срба > Материјална културна баштина

Трагом старих надгробних споменика

(1/4) > >>

нцп:
Идеју за тему Трагом старих надгробних споменика сам добила ишчитавајући, ових дана, поново књигу из породичне библиотеке КАМЕНА КЊИГА ПРЕДАКА од Радојка Николића, чачанског професора српског језика, издање из 1979. године.

Вишеструко занимљива, уз нешто фотографија.

Књига обухвата натписе са са надгробника читаве западне Србије од Рудника до Златара и од Ибра до Дрине (истраживачки терен се простире линијом четвороугла Рудник-Маљен-Повлен; Дрина-Бели Рзав- Лим; Пријепоље-Сјеница-Нови Пазар; Рашка - Ибар _ Гружа).
Од гробаља највише: драгачевачка, ариљска, ивањичка, пожешка, трнавска и љубићика...

Епитафи говоре о покојнику (ко је, доба живота у којем је преминуо, узроку смрти, пореклу, ожалшћемој родбини, менталитету, језику тога доба и о којечему....

 
Аутор говори посебно о плавој боји српских споменика

Уз предлог да овога лета, или када нађемо време, обиђемо наша стара гробља и споменике - усликамо их и тако сачувамо од заборава

Почињем са овим надгробним записом или "епитафом"

"Љубезна браћо, прочитајте овај камен, стоећи билег мој"

Amicus:
Одлична тема, на Црвењском путу! :)

нцп:
Обраћање сународнику/ сународницима

"Ој Србине, причекај минут- два"

"Србине, пред овим спомеником...!"

"Ој Срби, ја сам српског порекла, приђите ближе!"

"Ој Србине, брате мој, код мог гроба ти постој, па ти саде при том часу уво твоје тргни гласу те послушај ко те зове  да прочиташ речи ове!"

"Србе мој, близу гроба стој, те прочитај спомен мој!"

" О млади српски роде, приђи мало ближе овде и прочитај ова ситна слова!"

"О љубезни српски роде, куд иташ? Стани мало овде да разумеш ког мрачна кућа затвори и навек од сунца заклони !"

"Ој Србине, мили роде, и Српкиње, миле сеје, из Србије нове, приђите ближе споменику овде! Не жалте дангубе и труда, прочитајте где вам браћа труле међу друштвом!"
(овај је посебно занимљив где народ јасно прави разлику између старе и нове Србије)

Аутор књиге износи гледиште да овакви надгробни записи и дозиви сународницима указују и подсећају на тумачење неких филолога да је реч Србин имала првобитно другачије значење - друг, савезник.

Да се у народу често чује "Србине, шта то уради ?" Уместо "Човече, шта то уради?"

нцп:

--- Цитат: Amicus  Август 06, 2020, 12:44:53 поподне ---Одлична тема, на Црвењском путу! :)

--- Крај цитата ---

Хвала!

Надам се твом доприносу!
 :)

нцп:
ДОСЕЉЕНИЦИ

Надгробни споменици западне Србије говоре уместо упокојених одакле су...

"Досељен од Биора кад је Карађорђе на Сјеницу војштио"
(овај ми је, некако, најзанимљивији)


Ђорђе механџија из Карановца је "био родом из Турске, из Крушевца, син Миов од фамилије Џака"

(Јел' беше онај албански фудбалер Гранит Џака?!)


Стеван Ђуровић, који се досели у Чачак, био је "рођен у Турској, у селу Лешком Пољу"

Радојко Николић у својој Каменој књизи предака наводи да је оваквих записа у којима се као постојбина досељеника помиње Турска највише на споменицима оних који су у Србију дошли са територије Новопазарског Санџака и Западне Макединије, а готово никад за оне који су приспели из Херцеговине и Босне.

Дмитар Лојаница дошао је у Парменац "из села Дренове у Турској "

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна