Вјера и култура Срба > Материјална културна баштина

Девички катастих

(1/4) > >>

НиколаВук:
Отварам тему о Девичком катастиху, једном од највреднијих докумената који бележе села у којима су живели Срби крајем 18. века, на простору Косова и Метохије али и шире. Катастих је својеврсна бележница у коју су уписивани приложници манастира Девича и вођен је од 1762/1763. године до 1789. године. Готово једини подаци о њему су сачувани у књизи Глише Елезовића "Речник косовско-метохијског дијалекта" из 1932-1935. године, с обзиром да му је катастих био један од примарних извора. Он је у уводном делу своје књиге дао његов краћи опис - у питању је ручна књига братства манастира Девича где је убележавано све што је побожни народ даривао ("писао") манастиру. Понекад су у њега уписивани и манастирски издаци и свештеничка вересија коју су потраживали од својих парохијана (за венчања, опела, итд.). Књига је некада била укоричена али су у Елезовићево време корице биле откинуте а многи листови исечени и разнети, мада је напоменуо да је остало очувано 415 страница. Књига је била начињена од полутабака уздуж пресавијених, величине 29х10 центиметара. Катастих је водило више различитих људи, што се види по правопису и повременим белешкама које су писари уписивали у њега. Записи о приложницима су вођени на следећи начин - у заглављу се уписивало име села испод чега су ређали имена домаћина и осталих приложника као и податке о њиховим прилозима. Ређе се уписивало име области (нпр. Колашин, Косово, Метохија, Дукађин, Лаб, Врховина, Копаоник, Гокска земља) па затим редом имена села из те области где су прикупљали прилоге, а понекад су села ређали по томе како су и где долазили, без означавања имена жупе којој су села припадала. Поред мушкараца, приложнице су биле и жене а у неким случајевима чак и Арнаути муслимани.

Не зна се тачна судбина овог вредног документа, на интернету сам само успео да пронађем да он више није доступан. Да ли је настрадао током Другог светског рата или је тада нестао, питање је. Такође ми је непознато где се он чувао у време писања Елезовићеве књиге, да ли је можда био похрањен у оквиру Народне библиотеке Србије да би затим изгорео са многим другим књигама током априлског бомбардовања 1941. године? Ако неко зна нешто више о овој теми, нека то слободно овде подели.

Đorđo:
Највероватније је страдао приликом бомбардовања народне билиотеке.... пошто знам за неке друге поменике да су тако уништени

rugovac:
Šteta da to nije sačuvano. Bilo bi to od velike pomoći za istraživanje familijarnih predanja u toj oblasti.

gillle:

--- Цитат: Rugovac  Јул 20, 2020, 04:06:13 поподне ---Šteta da to nije sačuvano. Bilo bi to od velike pomoći za istraživanje familijarnih predanja u toj oblasti.

--- Крај цитата ---



Да ли се ова твоја констатација, ако сам добро разумео,  односи на „немарност“ и „неспособност“ Српског народа да сачува оно што је и сам створио, тј. вековима баштинио или је, можда, проблем у рушилачким нагонима оних који немају  своје катастиге и друге писане трагове?


Подсетићу те да су манастир Девич, 1941. године, Шиптари (ово није моја политичка некоректност, већ навођење бројних аутора непосредно после Другог рата), ЕКСПЛОЗИВОМ дигли у ваздух, са све збирком српских средњовековних књига.

gillle:

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна