Аутор Тема: Занимљиве животне приче  (Прочитано 2863 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Занимљиве животне приче
« послато: Новембар 30, 2017, 02:39:02 пре подне »
Документарни филм руске телевизије РТ "Последњи Совјет у Авганистану" о бившем совјетском војнику , кога су убрзо по доласку у Авганистан заробили муџахедини и од тада му се губи траг...Остао је тамо, засновао породицу и после 29. година се враћа да посети родно место...Странац у Авганистану, али и странац у својој земљи...
<a href="https://www.youtube.com/v/QkFjIGA1SII" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QkFjIGA1SII</a>

« Последња измена: Новембар 30, 2017, 02:41:23 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Sadko

  • Гост
  • *
  • Поруке: 15
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #1 послато: Јул 07, 2019, 02:40:58 пре подне »
занимљива породична прича, недовољно позната

<a href="https://www.youtube.com/v/oKlRq89uo5k" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/oKlRq89uo5k</a>
« Последња измена: Јул 07, 2019, 08:56:50 пре подне НиколаВук »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #2 послато: Јул 07, 2019, 03:16:08 пре подне »
занимљива породична прича, недовољно позната

https://www.youtube.com/v/oKlRq89uo5k
Ово су "дискретни хероји" и чувари српства у Црној Гори и сачуваће крст...код њих је уз Божју помоћ...имао сам част да служим војску близу Владимира код Улциња 2002ге
« Последња измена: Јул 07, 2019, 03:23:18 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Sadko

  • Гост
  • *
  • Поруке: 15
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #3 послато: Јул 07, 2019, 02:46:36 поподне »
Да живимо у национално свесној држави Андровићи би имали посебан статус и дотације од државе.

Када сам први пут чуо за њихову причу мислио сам да је у питању народни мит или предање са танким основама, све док нисам погледао документарац.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #4 послато: Јануар 13, 2020, 03:52:38 пре подне »
MILUTIN DEDIĆ - O bratu Arsenu, Srbima katolicima, Šibeniku, majci Bunjevki...
<a href="https://www.youtube.com/v/_NtmEN6MFOA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/_NtmEN6MFOA</a>

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #5 послато: Јануар 13, 2020, 11:22:11 пре подне »
Ја сам извадио податке о Дедићима из матичних књига, које он сигурно не зна. И старо презиме Дедића. Чак и није дошао у Шибеник тај Тодор којег наводи, него његов син. Јовица је рекао да ће га звати на интервју, али од тога на крају није било ништа.
« Последња измена: Јануар 13, 2020, 11:30:40 пре подне Зрно »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #6 послато: Децембар 24, 2022, 02:10:11 поподне »
Погледах данас на РТС|3 епизоду "Терет" серијала "Дошљаци" из 1974. године, који је режирао покојни Горан Паскаљевић. Тешко за гледати... Посебно је потресна последња прича о дечаку који сам води имање.

<a href="https://www.youtube.com/v/7dZDz5NTO6o" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/7dZDz5NTO6o</a>
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #7 послато: Децембар 24, 2022, 02:16:16 поподне »
А опет некако снажна и изражајна  лица. Вероватно сам носталгичан, али била су то нека стара прошла времена са пуно више блискости, пожртвованости и наде у боље сутра.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #8 послато: Фебруар 19, 2024, 09:19:44 поподне »
И још један добар документарац вечерас на РТС2 - "Избрисано из биографије", о нашој кошаркашици и филмској глумици Љубици Оташевић:

https://www.rts.rs/lat/tv/rts2/5365092/izbrisano-iz-biografije---ljubica-otasevic.html

https://www.politika.rs/scc/clanak/254593/Ljubica-Otasevic-bila-lepsa-od-Sofije-Loren
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #9 послато: Фебруар 20, 2024, 09:32:11 пре подне »
Malo poznata činjenica o Ljubici je da je unuka sestre Vladimira i Svetozara Ćorovića

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #10 послато: Фебруар 25, 2024, 01:53:01 пре подне »
Прадеда по мајци је био у заробљеништву у Немачкој (источна Немачка), био је у логору, одакле је послат у једно домаћинство . Кад су Руси дошли, питали су га да ли се домаћин опходио према њему како треба, рекао је да јесте (апропо хордских наступа Руса). Нису дирали домаћина (иначе, прадеда је био на "преломној" фази да ли да остане у том домаћинству, јер је поставио у писму 1944те ултиматум, да ако му сина (мог деду) упишу у крагујевачку гимназију, он се не враћа кући (хтео је да његов син остане на селу, а имао је "залеђину" тј. домаћинство тог Немца, у ког се загледала његова ћерка). Послушали су ултиматум, и деда је остао на селу и прадеда се вратио и није наставио лозу у Немачкој.
Баба по мајци, из Чумића, супруга од мог деде, је причала, да су Немци били строго професионални у време окупације. Долазили су да купују јаја, плаћали уредно све, у марку, и једина кућа у Чумићу коју су запалили је од једног четника
Напомена: мој деда по мајци је 30то годиште, баба 29то. , а прадеда 1906.
« Последња измена: Фебруар 25, 2024, 02:03:52 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #11 послато: Фебруар 25, 2024, 02:11:36 пре подне »
Прадеда по мајци је био у заробљеништву у Немачкој (источна Немачка), био је у логору, одакле је послат у једно домаћинство . Кад су Руси дошли, питали су га да ли се домаћин опходио према њему како треба, рекао је да јесте (апропо хордских наступа Руса). Нису дирали домаћина (иначе, прадеда је био на "преломној" фази да ли да остане у том домаћинству, јер је поставио у писму 1944те ултиматум, да ако му сина (мог деду) упишу у крагујевачку гимназију, он се не враћа кући (хтео је да његов син остане на селу, а имао је "залеђину" тј. домаћинство тог Немца, у ког се загледала његова ћерка). Послушали су ултиматум, и деда је остао на селу и прадеда се вратио и није наставио лозу у Немачкој.
Баба по мајци, из Чумића, супруга од мог деде, је причала, да су Немци били строго професионални у време окупације. Долазили су да купују јаја, плаћали уредно све, у марку, и једина кућа у Чумићу коју су запалили је од једног четника
Напомена: мој деда по мајци је 30то годиште, баба 29то. , а прадеда 1906.
Што се тиче те запаљене куће, то је оно где су Немци нашли доказ да је неко одатле учествовао у нападу на њих, иначе је Чумић било већински четничко село, и данас већина има монархистички сентимент тамо. Док у Трнави, која је ближа Тополи, већ има и других мишљења, па је често мој отац (који је "четничко дете" "од Мораве") на слави, код ујака, "пецкао" их је, како је могуће да из тополског краја не буду монархисти? :)
« Последња измена: Фебруар 25, 2024, 02:21:40 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #12 послато: Фебруар 25, 2024, 02:48:51 пре подне »

Баба по мајци, из Чумића, супруга од мог деде, је причала, да су Немци били строго професионални у време окупације. Долазили су да купују јаја, плаћали уредно све, у марку, и једина кућа у Чумићу коју су запалили је од једног четника
Напомена: мој деда по мајци је 30то годиште, баба 29то. , а прадеда 1906.
Што се тиче те строге професионалности Немаца у окупираној Србији, у том свакодневном сегменту то стоји, и то је сведочанство моје бабе, која их је виђала кад су долазили и куповали јаја, сир, и уредно плаћали за то, али исти ти Немци су "уредно" стрељали рођеног брата  од мог поменутог прадеде, Саву (који је био свештеник у Крагујевцу ,са још пар хиљада Крагујевчана 21.10. 1941.)
« Последња измена: Фебруар 25, 2024, 02:55:44 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #13 послато: Фебруар 25, 2024, 12:56:30 поподне »
Од једног мог кума чуо сам занимљиву причу, такође из Другог светског рата.

Нећу наводити овде податке о породици, али само толико да се ради о роду из Поморавља, једно село између Трстеника и Краљева.

Дед мог кума је 1941. године заробљен као војник краљевске војске и послат у Немачку у заробљенички логор. Одатле је убрзо распоређен на једно имање у Баварској, у кућу неког земљопоседника, пошто је био сељак, да се бави стоком тог Немца.

Немац је био официр Вермахта и био је на фронту у Северној Африци. Код куће његова жена и ситна деца. Овај наш је спавао у штали где је себи уредио принудни дом. Био је онако висок, витак, плавушаст, леп млад човек, па је убрзо газдарица почела да посећује његов стан у штали...

Родила се озбиљна љубав, и кад су 1945-те дошли да га ослободе из „заробљеништва“ није био претерано срећан. Нарочито јер су раније јавили да је газдаричин муж погинуо у Африци. Да напоменем да је и овај наш био већ ожењен и да је код куће имао мало дете које се родило убрзо након његовог заробљавања.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #14 послато: Фебруар 25, 2024, 01:00:45 поподне »
Дошла је нека јединица британске војске да га „ослободи“, што је он нерадо прихватио. Одведен је у неки камп за ратне заробљенике негде у Швајцарској. Ту је било мноштво ослобођеника из целе Југославије, прикупљених из свих логора, кампова, фабрика и домаћинстава Немачке.

Пред њих су изишле три делегације: неки британски официри, представници краљевске владе Југославије и група официра НОВЈ. Британци су одржали уводни говор, а онда су две наше супротстављене стране одржале свака свој манифест. Монархисти су позвали војнике да се никако не враћају у Југославију, где их чека црвена пошаст. Комунисти су их, опет, позивали да се врате својим породицама и да учествују у обнови разрушене Отачбине.

После говоранције, британски официр позва окупљене да се раздвоје лево и десно, на оне које желе да се врате у Југославију и оне које ће повести у Уједињено Краљевство, па даље ко зна куд.

Према причи коју сам чуо, наши људи кренуше да се одељују, сви збуњени и забринути, али морала се донети тренутна одлука. Гурали су се, сударали, било је и размирица и међусобица, чуло се „где ћеш, брате“, „зашто тамо“, „издајниче“ итсл. Каже да су неки чак повадили ножеве једни на друге... Типично за нас...

Како год, кад су се страсти стишале, људи се раздвојише на две скупине – оне који се враћају дома и оне који иду у непознато. На средини је остао само један човек, овај наш јунак, дед мог кума. Британски официр га љутито упита зашто се није сврстао у неки од табора, на шта овај одговори да хоће у Баварску код своје „газдарице“.

С обзиром да таква опција није била предвиђена, њега натераше да се одмах изјасни где ће, лево или десно, и на крају пресуди оно дете које је имао у родном селу, те он изабра да се врати у Србију...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #15 послато: Фебруар 25, 2024, 01:02:27 поподне »
Што се тиче професионалности Немаца у окупираним земљама, све стоји, али су и њихове жене биле професионалне на домаћим задацима код куће  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #16 послато: Фебруар 25, 2024, 01:24:19 поподне »
Што се тиче професионалности Немаца у окупираним земљама, све стоји, али су и њихове жене биле професионалне на домаћим задацима код куће  ;)
Да, иста прича као код мог прадеде (логор, па "прекоманда" у домаћинство на селу, жена чији је муж на фронту (од домаћице мог прадеде је био на источном фронту)). И развије се сентимент који чак прети да надвлада чињеницу да ће се домаћици муж можда вратити, или чињеница да заробљеник има породицу у домовини (па чак размишља о останку). Љубав је "слепа", а вероватно је то био и својеврстан "бег" код обоје, из неизвесности, јер нико није тада знао како ће се све завршити. Људска потреба за животом (а чак у таквим случајевима се вероватно стварале јаче везе од оних које су обоје имали са својим супружницима пре рата, зато је овај деда од твог кума и хтео да остане, а мој прадеда је имао алиби да постави ултиматум својима око питања будућности његовог сина (или ће бити како ја кажем, или се не враћам)
« Последња измена: Фебруар 25, 2024, 01:26:54 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #17 послато: Фебруар 28, 2024, 02:04:50 поподне »
Сличаних примера је било и после Првог светског рата. Неки наши заробљени војници који су остварили љубавне везе са женана домаћег становништва су често знали да се одлуче да остану у Немачкој/Аустрији. Овде ми пада на памет породица Вељковић (Welkovic) из горњоаустријског Велса, данас познати посластичари већ генерацијама. Порекло им је мислим из Македоније, православни су и одржавају породичне везе са Македонијом. Посластичарницу је 1919. отворио Стојан Вељковић. 1959 преузео ју је син Милан и од њега после син, који се такође зове Милан. Колико сам чуо, четврта генерација не говори више српским/македонским.

https://welkovic.com

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #18 послато: Фебруар 28, 2024, 02:07:06 поподне »
Генерално тема деце рођене током боравка наших заробљеника у Првом и Другом св. рату у страним земљама је нажалост била табу тема. Из ближе породице знам за такав случај, као и да је то дете (ћерка) долазило и покушало да успостави контакт са својим биолошким оцем, али једноставно мислим да то тада у тим околностима генералном, а сеоским срединама свакако, није било могуће јер су препреке биле несавладиве.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Занимљиве животне приче
« Одговор #19 послато: Фебруар 28, 2024, 02:21:19 поподне »
Сличаних примера је било и после Првог светског рата. Неки наши заробљени војници који су остварили љубавне везе са женана домаћег становништва су често знали да се одлуче да остану у Немачкој/Аустрији. Овде ми пада на памет породица Вељковић (Welkovic) из горњоаустријског Велса, данас познати посластичари већ генерацијама. Порекло им је мислим из Македоније, православни су и одржавају породичне везе са Македонијом. Посластичарницу је 1919. отворио Стојан Вељковић. 1959 преузео ју је син Милан и од њега после син, који се такође зове Милан. Колико сам чуо, четврта генерација не говори више српским/македонским.

https://welkovic.com

Морам признати да им ове Schaumrollen добро изгледају.  :)