Аутор Тема: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама  (Прочитано 11801 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« послато: Октобар 05, 2016, 07:06:16 поподне »
Покрећем још једну тему која нам је на форуму недостајала, а која је сама по себи неисцрпна, и око које верујем да ћемо имати много тога да напишемо.

Дакле, ова тема ће бити место на коме ћемо покушати сабрати и изнети што већи број имена из средњовековних извора, а која се везују за широк спектар чинова и служби које су разни поједници обављали током Средњег века у српским земљама.

Као пример почећу од службе кефалије (грч. Κεφαλή), службе ромејског порекла, која је подразумевала представника локалне управе у граду и околини, а која је у Србију уведена након освјања краља Милутина. У српској управној терминилогији кефалије су задржале сва права и дужности које су имале и у Ромејском Царству.

Зависно од територије којом су управљали, кефалије су се делиле на опште и локалне кефалије. Први су управљали већим областима, док су други управљали једним или двома градовима, или жупом. Нешто касније, јавља се и служба кефалије кулског који управља једном тврђавом.

Доласком Душана Немањића на власт, долази и до прекретнице у развоју локалне управе, па тако и функција кефалија бива озакоњена. Кефалија у Српском Царству је царев опуномоћеник. Поставља га крља, односно цар, а касније и обласни господари. Службу су обављали четири до шест година, у зависности од политичких прилика у земљи, а по правилу, остајали су на дужности после смрти владара који их је поставио, осим ако обласни господар не би био смењен силом, тада би господар који га је збацио мењао и кефалију.

Ова установа у Средњовековној Србији одржала се све до пада под Турке 1459. године.

Неки од познатих локалних кефалија били су:

Радослав Повик-Торник (кефалија Сера, 1365), Бранко (кефалија Приштине, 1402), Оливер Големовић (кефалија Приштине, 1436), Петар Бољадиновић (кефалија Рудника, 1399), Радич Ђурђевић (кефалија Балшића, 1371), Радоња Антуновић-Кудјељиновић (кефалија Требиња, 1375), Обрад Зорка (кефалија Требиња и Конавла, око 1371), Оливер (кефалија Пелагоније и Битоља), Дука Нестонг (кефалија Сера, око 1357), Димитрије Комнин Евдемонојоан (кефалија Сера, 1360), Георгије (кефалија Јерисоса, пре 1366), Никола (кефалија Вука Бранковића или Лазара Хребељановића, око 1389), Гоисав (кефалија Новог Брда, 1388), Туба (кефалија Новог Брда, 1399), Милош (кефалија Прилепа, 1366), Милман (кефалија Требиња, 1359-1361), Крајша (кефалија Требиња, 1365), Владоје (кефалија Полога, 1331-1342), Орест (кефалија Сера, око 1350), Вукосав Добројевић (кефалија Трепче, 1450-1452), Богдан Шћепановић (кефалија Ивана Црнојевића, 1455), Миклеуш (кефалија Авлона, око 1366), Кастриот (кефалија Канина, око 1366), Бранило (кефалија Валоне, око 1366), Аврамбакис (кефалија Сера, XIV век), Стефан Корес (кефалија у Тесалији, 1388), Руја (кефалија Требиња, 1368), Дабижив Спандуљ (кефалија Струмице, 1375/76), Михаило (кефалија у Зихни, 1355), Грубадин (кулски кефалија Заграда, после 1389), Радослав Богдановић (кефалија Ђурђа Црнојевића, 1492), Драгаш Ђуровић (кефалија Ђурђа Црнојевића, 1494), Давид Михојевић (кефалија Штипа, 1355), Фериз (турски кефалија Звечана, 1399) итд.

Као опште кефалије, најпознатији су били:

Илија (кефалија Зете, 1321), Рајко (кефалија Врунда и Трилиса, градова у планинама северно од Сера, 1345)...

У наставку ће бити речи и о осталим службама, а сваки нови податак о некој од већ обрађених служби, као и људима који се везују за ту службу, додаћемо ретроактивно у поруку где се о истој говори.

Изволите на тему. :D



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #1 послато: Октобар 05, 2016, 07:57:42 поподне »

Одушевљен сам темом - свака част Amicus-e на првокласном прилогу!!!!

........Радослав Повик-Торник (кефалија Сера, 1365), Бранко (кефалија Приштине, 1402), Оливер Големовић (кефалија Приштине, 1436), Петар Бољадиновић (кефалија Рудника, 1399), Радич Ђурђевић (кефалија Балшића, 1371), Радоња Антуновић-Кудјељиновић (кефалија Требиња, 1375), Обрад Зорка (кефалија Требиња и Конавла, око 1371), Оливер (кефалија Пелагоније и Битоља), Дука Нестонг (кефалија Сера, око 1357), Димитрије Комнин Евдемонојоан (кефалија Сера, 1360), Георгије (кефалија Јерисоса, пре 1366), Никола (кефалија Вука Бранковића или Лазара Хребељановића, око 1389), Гоисав (кефалија Новог Брда, 1388), Туба (кефалија Новог Брда, 1399), Милош (кефалија Прилепа, 1366), Милман (кефалија Требиња, 1359-1361), Крајша (кефалија Требиња, 1365), Владоје (кефалија Полога, 1331-1342), Орест (кефалија Сера, око 1350), Вукосав Добројевић (кефалија Трепче, 1450-1452), Богдан Шћепановић (кефалија Ивана Црнојевића, 1455), Миклеуш (кефалија Авлона, око 1366), Кастриот (кефалија Канина, око 1366), Бранило (кефалија Валоне, око 1366), Аврамбакис (кефалија Сера, XIV век), Стефан Корес (кефалија у Тесалији, 1388), Руја (кефалија Требиња, 1368), Дабижив Спандуљ (кефалија Струмице, 1375/76), Михаило (кефалија у Зихни, 1355), Грубадин (кулски кефалија Заграда, после 1389), Радослав Богдановић (кефалија Ђурђа Црнојевића, 1492), Драгаш Ђуровић (кефалија Ђурђа Црнојевића, 1494), Давид Михојевић (кефалија Штипа, 1355), Фериз (турски кефалија Звечана, 1399) итд.

Као опште кефалије, најпознатији су били:

Илија (кефалија Зете, 1321), Рајко (кефалија Врунда и Трилиса, градова у планинама северно од Сера, 1345)...

У наставку ће бити речи и о осталим службама, а сваки нови податак о некој од већ обрађених служби, као и људима који се везују за ту службу, додаћемо ретроактивно у поруку где се о истој говори.

Изволите на тему. :D

Додао бих овоi првокласноi момчади и Бранила кефалиiу призренског 1280г. (comes de Presari). Коiи је остао запамћен у актима, као пљачкаш талиiанског трговца Андрее Саббатиниа код трга Св. Спаса.

Радич Ђурђевић (кефалија Балшића, 1371) изгледа би могао бити Радич Црноiевић?

Радоња Антуновић-Кудјељиновић (кефалија Требиња, 1375), мислим да iе Љубибратић (М. Динић)

Илија (кефалија Зете, 1321) требао би бити отац Ђураша Илиiића (Црноiевића)

Руја (кефалија Требиња, 1368), оваi ме занима - iе л` има iош нешто?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #2 послато: Октобар 05, 2016, 08:04:57 поподне »
Заборавих наiбитниiу ставку! ОДЛИЧНА ТЕМА! Савршено обрађено - свака част!!! :)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #3 послато: Октобар 05, 2016, 08:14:45 поподне »
Бранило, кефалија Валоне, а колико се сећам и Канине, би требао бити предак чувеног Ђурђа Кастриотића Браниловића, познатијег као Скендербег. Карактеристично је да се за исту годину (1366.) помињу Бранило као кефалија Валоне, а Кастриот као кефалија Канине. Канина је, иначе, утврђење које се налази одмах поред града Валоне, и служило је као прибежиште становницима у случају ратне опасности. Могуће је да се овде ради о једној истој личности, Скендербеговом деди (или прадеди) Бранилу, кога је иначе још Душан поставио за кефалију (отуд ме мало буни овако касно помињање, 11 година након Душанове смрти).
Иако се овде не говори о титули војводе, напоменуо бих да је последњи војвода Новог Брда, непосредно пре његовог коначног пада 1455. године, био Љеш Спан (или Шпан), Арбанас.  Можда ово његово презиме има неке везе са Шпањима, изумрлим племеном у Црној Гори?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #4 послато: Октобар 05, 2016, 08:38:38 поподне »
Додао бих овоi првокласноi момчади и Бранила кефалиiу призренског 1280г. (comes de Presari). Коiи је остао запамћен у актима, као пљачкаш талиiанског трговца Андрее Саббатиниа код трга Св. Спаса.

Радич Ђурђевић (кефалија Балшића, 1371) изгледа би могао бити Радич Црноiевић?

Радоња Антуновић-Кудјељиновић (кефалија Требиња, 1375), мислим да iе Љубибратић (М. Динић)

Илија (кефалија Зете, 1321) требао би бити отац Ђураша Илиiића (Црноiевића)

Руја (кефалија Требиња, 1368), оваi ме занима - iе л` има iош нешто?

Види се Сол да разумеш материју. :D О Рују не нађох нешто детаљније, мада име подсећа на шпанско Руј (негде у то време - почетaак XV века - на двору Тимура имамо извесног Руја Гонзалеса Клавиха).

Но сад кад погледам, питам се да ли је Руја уопште кефалија од Требиња, ако добро погледамо контекст у ком се помиње?


Заборавих наiбитниiу ставку! ОДЛИЧНА ТЕМА! Савршено обрађено - свака част!!! :)

Наравно, хвала! :D

Бранило, кефалија Валоне, а колико се сећам и Канине, би требао бити предак чувеног Ђурђа Кастриотића Браниловића, познатијег као Скендербег. Карактеристично је да се за исту годину (1366.) помињу Бранило као кефалија Валоне, а Кастриот као кефалија Канине. Канина је, иначе, утврђење које се налази одмах поред града Валоне, и служило је као прибежиште становницима у случају ратне опасности. Могуће је да се овде ради о једној истој личности, Скендербеговом деди (или прадеди) Бранилу, кога је иначе још Душан поставио за кефалију (отуд ме мало буни овако касно помињање, 11 година након Душанове смрти).
Иако се овде не говори о титули војводе, напоменуо бих да је последњи војвода Новог Брда, непосредно пре његовог коначног пада 1455. године, био Љеш Спан (или Шпан), Арбанас.  Можда ово његово презиме има неке везе са Шпањима, изумрлим племеном у Црној Гори?

НиколаВуче, могуће да си у праву, да је реч о истој особи, проверићемо то (ако уопште за тим има потребе?).

Иначе, да не буде забуне, датуме у заградама сам покушао одабрати као најстарије сачуване, могуће да у неким ретким случајевима није реч о најстаријем сачуваном помену.

Што се тиче војвода, о њима ћемо у неком од наредних постова детаљније, али у овом случају конкретно, могуће да има неке везе Спан са Шпањима, бар овако етимолошки гледано, и с обзиром на оно чиме располажемо. ;)



Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #5 послато: Октобар 05, 2016, 08:39:46 поподне »
Кeфaлиje, кao штo им caмo имe кaжe, cу глaвeшинe, a у paнгу дaнaшњиx гpaдoнaчeлникa или пpe нaчeлникa oкpугa, пocтaвљeн oд cтpaнe вpxoвнe влacти. У иcтo вpeмe кaд je кpaљ Mилутин зaузeo визaнтиjcкe тepитopиje, a  ушлa у дpжaвнoj тepминoлoгиjи peч кeфaлиja, ушлe cу и дpугe "титулe", a ja биx издвojиo пpoниjape. O дpжaвнoj упpaви o cpeдњoвeкoвнoj Cpбиjи je пиcao Mилoш Блaгojeвић- Дpжaвнa упpaвa у cpпcким cpeдњoвeкoвним зeмљaмa, ca пoceбним ocвpтoм o кeфaлиjaмa.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #6 послато: Октобар 05, 2016, 08:48:33 поподне »
Кефалија Ђурђа Црнојевића, Новак:
https://sazdanjecetinja.wordpress.com/2011/06/28/68-budva-10-decembra-1493-godine/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #7 послато: Октобар 05, 2016, 09:52:15 поподне »
Види се Сол да разумеш материју. :D О Рују не нађох нешто детаљније, мада име подсећа на шпанско Руј (негде у то време - почетaак XV века - на двору Тимура имамо извесног Руја Гонзалеса Клавиха).

Но сад кад погледам, питам се да ли је Руја уопште кефалија од Требиња, ако добро погледамо контекст у ком се помиње?




Хвала Amicuse, биће да си у праву. Заинтригирало ме iе због сличности са Руђо. Руђер је Rogelio, а Руi скраћеница од Родриго /Roderick. Питам се, да ли Radiza Rugiza 1438 .г (М. Динић) поклисар/нунциi Стефана Вукчића Косаче има везе са Руiом? Хмм :-\
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #8 послато: Октобар 05, 2016, 10:08:46 поподне »
Кефалија Ђурђа Црнојевића, Новак:
https://sazdanjecetinja.wordpress.com/2011/06/28/68-budva-10-decembra-1493-godine/

Хвала Небо! Убацићемо и Новака. ;)

Хвала Amicuse, биће да си у праву. Заинтригирало ме iе због сличности са Руђо. Руђер је Rogelio, а Руi скраћеница од Родриго /Roderick. Питам се, да ли Radiza Rugiza 1438 .г (М. Динић) поклисар/нунциi Стефана Вукчића Косаче има везе са Руiом? Хмм :-\

Хмм. :-\ Можда. Руја је претпостављам лично име? Није искључено да је Radiza Rugiza потомак Руја који по њему носу патронимичко презиме? Али... о Рују ћемо морати још нешто ископати, па да приближније нешто кажемо. У сваком случају, хвала на скренутој пажњи, Руја ћемо избирсати из кефалија. ;)



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #9 послато: Октобар 05, 2016, 10:37:48 поподне »
Мене би занимало, да ли чин "двородржица" од византијског "палатофилакс" или од каролиншког "major domus" потиче?

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #10 послато: Октобар 06, 2016, 11:08:53 поподне »
Ево једног кратког прегледа високих чиновничких звања на српском двору.

Током XII и XIII века правни споменици не помињу посебне дворске титуле, већ се сви дворани називају владалци двора краљева. Касније се јављају титуле:
-тепчија (надзорник владареве имовине)
-казнац (скупљач пореза)
-челник (дворски достојанственик који је понекад управљао градом)
Почетком XIV века помињу се још и:
-војвода (заповедник у војсци)
-слуга или велики слуга (надзорник над пехарницима)
-ставилац (надзорник царске трпезе)
За владе Стефана Дечанског помиње се и логотет, који стоји на челу дворске канцеларије и саставља повеље. Након Душановог крунисања за цара, у Србију продире читав низ титула византијског порекла.

"Историја државе и права Србије" - С. Шаркић
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #11 послато: Октобар 06, 2016, 11:37:51 поподне »
Мене би занимало, да ли чин "двородржица" од византијског "палатофилакс" или од каролиншког "major domus" потиче?

Константин Јиричек сматра да је од византијског палатофилакса.

p. s.

Хвала Томеђа, корисно је да се укратко упознамо са овим чиновничким звањима, о којим ће доцније бити речи. ;)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #12 послато: Октобар 09, 2016, 09:32:48 поподне »
После примера из цивилне власти, покушаћемо се дотаћи и доста широког термина војводе, који доминира у области војне власти, иако се овај термин касније јавља поред војне и уз цивилну службу.

Термин војвода (лат. belli dux) је термин словенског порекла (користио се у средњовековним српским, бугарским, румунским, руским, пољским и мађарским списима), који је првобитно означавао војног заповедника, касније се термин почиње користити и за гувернера провинције.

У време Немањића реч је о високој титули која подразумева прво војну, а касније, у време Деспотовине, и војну и вицилну власт у обласној и локалној управи. Од Немањиног времена, војвода је био највиши војни чин после владара, откуда су војводе припадале кругу најкрупније властеле и заповедали одредима војске једне или више жупа.

У Душановом законику војводе у војсци имају исту власт као и цар, тј. цар своју власт врховног заповедника преносио је на војводе, којима даје и апсолутну судксу власт за спорове који спадају у надлежности војног суда.

Стварањем Деспотовине, војводе добијају још већи војни значај јер се воде скоро непрестани ратови за одбрану и очување земље, па се тако у њиховој функцији обједињују војна и цивилна власт на повереној им територији. О томе сведочи и Закон о рудницима деспота Стефана из 1412. године, где се војводе помињу као чиновници у чијим рукама је била и војна и управна и судска власт.

По врстама, војводе разликујемо као велике војводе, обичне војводе, кулске војводе, војводе доместнике, те војводе крајишнике,

Како у држави Немањића, тако и у државама Котроманића и Црнојевића, ова титула ће наставити свој живот, па и после пада ових земаља под турску власт, када војводе са простора Црне Горе и Херцеговине постојау племенским старешинама, а у исто време овај чин срећемо и у ћириличним документима осмнанске провинијенције, где се овај термин изједначава са турским термином крајишког бега и санџак-бега.

По рангу војводе се обично налазе одмах испод краља или краљице, а изнад грофова. Њихов посед називао се војводство. Жена која би управљала војводством, као и супруга војводе, звала се војвоткиња.

Нека од имена пре свега великих војвода била би следећа: Новак Гребострек (1313), Радослав Михаљевић (1402), Дмитар Крајковић (1456), Михаило Анђеловић (1458), Јован Оливер (крај XIV века), Угљеша Мрњавчевић (крај XIV века), Никола Стањевић (крај XIV века), Угљеша Десисалић (1394)...

Као војводе у различитим ранговима кроз историју Србије, Босне и Зете, помињу се и следеће војводе: Градислав (1333), Дејан Мањак (1333), Прељуб (1344), Вукац Хрватинић, Продан (1368), Никола, Прњак, Дмитар Драгаш, Жутко, Радин Дубравчић, Цреп Вукославић, Обрад Декиндић, Крајмир, Новак Белоцрквић, Михаило, Хрвоје Вукчић (1403), Стјепан Вукчић Косача (1435), Хреља Охмучевић (око 1330), Сандаљ Хранић (1392), Петар Павловић (1459), Љеш Спан (1455), Иваниш Павловић, Радослав Павловић, Влатко Вуковић, Стјепан Срациновић (1465), Дејан, Вратко Немањић, Војин, Хрнко (1434), Павле Клешић, Вукашин Милатовић, Влатко Твртковић, Јурај (1434), Мазарек, Алтоман (1427), Радич Санковић, Никола Зојић, Павле Раденовић, Сладоје Семковић, Радоје Љубишић (1439), Иваниш Влатковић (1454), Марко Гргуревић (1454), Радич Прибисаљић (1454), Момчило Дено, Владислав Клешић, Војко Билошевић, Вукашин Златоносовић (1399), Вукмир Златоносовић (1400), Петар Стјепановић (1473), Павле Чубретић (1461), Влатко Ковачић (1378), Јакша Брешчић (1452), Војин Југа (1423), Нелипић (1317), Даут-бег (1444), Фериз (1455), Иса-бег (1457), Вукосав Јамометовић (1436), Иван Шантић (1446), Гојко (средина XV века)...

Извори: Раде Михаљчић, Владарске титуле обласних господара: прилог владарској идеологији у старијој српској прошлости, Београд, 2001; Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, Лексикон српског средњег века, Београд, 1999; Срђан Рудић, Властела Илирског грбовника, Београд, 2006

Неке од ових војвода упамтила је и народна поезија, па је тако име великог војводе Радослава Михаљевића сачувано у лику Рада Облачића, или војводе Хреље у лику Реље Крилатице, или Вратка Немањића у лику Југа Богдана.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #13 послато: Октобар 09, 2016, 09:55:58 поподне »
Више о овим обласним господарима може се наћи у делу Марка Шуице, "Немирно доба српског средњег века"

https://www.scribd.com/document/57199147/Marko-Suica-Nemirno-Doba-Srpskog-Srednjeg-Veka

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #14 послато: Октобар 09, 2016, 11:26:07 поподне »
Хмм. :-\ Можда. Руја је претпостављам лично име? Није искључено да је Radiza Rugiza потомак Руја који по њему носу патронимичко презиме? Али... о Рују ћемо морати још нешто ископати, па да приближније нешто кажемо. У сваком случају, хвала на скренутој пажњи, Руја ћемо избирсати из кефалија. ;)

Веома iе занимљиво презиме Супчић, ако се узме у обзир да сe особа коiа iе скоро у дан 100 година касније предала пивски Соко град Турцима - (у различитим преводима дефтера) звала кнез Радоје Зубчић или Рубчић

http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/04/Rade-Mihaljčić-Kraj-Srpskog-Carstva.pdf  стр.41


Цитат
Изгледа да је такав случај био са властелином Рујом Супчићем који се, према Растићу, замерио Војиславу у време српско-
-угарског рата.22 Рују су примили Дубровчани, али их је Војислав  претњама натерао да му откажу гостопримство.23 Свакако да за време кнеза Војислава није смео да се врати на свој посед. Међутим, 1368 — дакле, после Војислављеве смрти — помиње се Priboe Ruye de Trebigne, можда Рујин син, као сведок приликом исплате светодмитарског дохотка.


Цитат
Уколико му је Прибоје син, онда је властелин Руја Супчић, по свој прилици. имао посeд у Трeбињу. К. Јиречек, Споменици српски, 9, нап. 2
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #15 послато: Октобар 09, 2016, 11:53:07 поподне »
Веома iе занимљиво презиме Супчић, ако се узме у обзир да сe особа коiа iе скоро у дан 100 година касније предала пивски Соко град Турцима - (у различитим преводима дефтера) звала кнез Радоје Зубчић или Рубчић

Ово Зубчић би можда имало смисла, Рубчић тешко, баш ћу то мало да погледам. ;)



Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #16 послато: Октобар 10, 2016, 11:21:41 пре подне »

Стварањем Деспотовине, војводе добијају још већи војни значај јер се воде скоро непрестани ратови за одбрану и очување земље, па се тако у њиховој функцији обједињују војна и цивилна власт на повереној им територији. О томе сведочи и Закон о рудницима деспота Стефана из 1412. године, где се војводе помињу као чиновници у чијим рукама је била и војна и управна и судска власт.


Да. За време Стефана Лазаревића, војводе су биле на челу административно-војних области - власти.


Нека од имена пре свега великих војвода била би следећа: Новак Гребострек (1313), Радослав Михаљевић (1402), Дмитар Крајковић (1456), Михаило Анђеловић (1458), Јован Оливер (крај XIV века), Угљеша Мрњавчевић (крај XIV века), Никола Стањевић (крај XIV века), Угљеша Десисалић (1394)...


Не знам да ли су раније на форуму помињана браћа Анђеловић. Поменути Михаило Анђеловић је био велики војвода и управитељ Србије, док је његов рођени брат Махмуд-паша Анђеловић (који је потурчен као дечак) био велики везир у Османском царству.
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #17 послато: Октобар 10, 2016, 04:13:57 поподне »
Да. За време Стефана Лазаревића, војводе су биле на челу административно-војних области - власти.

Не знам да ли су раније на форуму помињана браћа Анђеловић. Поменути Михаило Анђеловић је био велики војвода и управитељ Србије, док је његов рођени брат Махмуд-паша Анђеловић (који је потурчен као дечак) био велики везир у Османском царству.

Могуће, иначе отац ових двојице Анђеловића био је такође један Михаило Анђеловић, син Алексија или Михаила, тј. једног од двојице последњих цезара из породице Анђела Филантропена.

О двојици браће Анђеловића, али и целој породици Филантропена, писао је пре немало година Душко Лопандић у Политикином забавнику (бр. #2912)

Не знам има ли неко трећи том зборника Рашка баштина у издању Завода за заштиту споменика културе Краљево, у ком је писано о фресци у Новој Павлици, на којој је представљен неко од Анђеловића (претпоставка је управо велики војвода Михаило Анђеловић).



Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #18 послато: Октобар 10, 2016, 05:27:35 поподне »
http://www.manastiri-crkve.com/manastiri/manastir_pavlica_nova.htm

На овом линку су, чини ми се, све фреске из Нове Павлице. Рекао бих да су једине две особе на фрескама без ореола браћа Мусић. Анђеловић би требало да буде приказан без ореола.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Чиновници и службеници у средњовековним српским земљама
« Одговор #19 послато: Октобар 10, 2016, 06:20:20 поподне »
http://www.manastiri-crkve.com/manastiri/manastir_pavlica_nova.htm

На овом линку су, чини ми се, све фреске из Нове Павлице. Рекао бих да су једине две особе на фрескама без ореола браћа Мусић. Анђеловић би требало да буде приказан без ореола.

Тражио сам и ја неки траг, али без резултата, а видео сам и овај сајт. У питању је "новооткривена" фрекса, што значи да је можда слабо видљива или нарочито оштећена, па није ни запажена у овом посликавању унутрашњости цркве. Кад бисмо нашли тражени Зборник, тамо бисмо могли видети вероватно уз реконструкцију натписа, и реконструкцију самог портрета.