Оно што је мени интересантно за Крајишнике јесте да код њих, колико је мени познато нису постојала два прилично јака српска симбола: гуслање и бадњак.
У Подгрмечу гусала није било нити је ко гуслао. Иста је ствар са Бадњаком. Распитивао сам се, али за усјецање Бадњака се није знало нити је постојало као традиција. Помињали су додуше буково дебло које се приносило огњишту на Бадње вече. И управо то сам видио и у једној репортажи из Херцеговине.
Сад не могу ово да тврдим за сву Крајину, али нека се јаве остали из Лике, Далмације, Кордуна и Баније, па нек кажу. Ово знам сигурно за Подгрмеч
Gusle su vrlo bitne u Hercegovini, i u onoj humskoj i gornjaškoj. Moj djed je bio čuveni majstor drvorezbar i gusle mi je stavio u kolijevku. Što se tiče badnjaka, kod nas u Hercegovini, prinose se na ognjište tri badnjaka, hrastova ili cerova. Neko prilaže u vatru 3, neko 2, a treći prilaže na Mali Božić odnosno srpsku novu godinu. Inače Božić je ipak najbitniji praznik u Hercegovini. Za njega je vezano mnoštvo običaja, koji se naravno gube. Ja pomalo pamtim rudimentalne ostatke tih običaja. Pamtim sa smo na Badnju veče stajali sa svjećama, dok su ovce ulazile u tor i svijeće gasili na zadnjoj ovci. Onda bi se večeralo, obično bakalar, a posle bi se klalo jagnje i stavljalo na ražanj. Zatim bi išlo prilaganje badnjaka u vatru, a potom bi počelo šenlučenje iz lovačkog oružja i pjevanje božićnih pjesama. Za to jagnje nkoje se priprema za Božičć nisi smio reći da se peče ili okreće, nego da se vesela, pa se potom kod nas božićna pečenica naziva Veselica.Veselanje je naravno pjjesma, šenluk i rakija, vino ni slučajno jer su naši stari u postima, osim nedjeljom vino smatrali mrsnim. Obično se nebi spavalo, pa bi se ujutro u 5 išlo crkvi u Ljubinje na jutrenje. Posle povratka iz crkve, upalila bi se trostruka svijeća u žitu, šeljad bi se okadila i iz bardaka svak bi potegao malo vina i uzvikivo"Hristos se rodi", dok bi stali odgovarali"Vaistinu se rodi". Onda bi se ukućani mirbožili, odnosno tri puta ljubili i govorili pri tome"Mir Božiji, Hristos se rodi, poklanjamo se Bogu i Hristovu roždenstvu!". Tada bi sjeli da doručkujemo a došao bi položajnik, odnosno kako mi kažemo-polaznik, uzeo bi mašice, prodžarao vatru i nešto govorio...ja sam samo upamtio"..koliko žigica, toliko dvizica...." Njega bi darovali čarapama i novcem. Ja sam ovo, kao gradsko dijete, odlično zapamtio jer sam svaki Božić proveo na đedovini za ovih 40 godina osim kad sam bio u ratu na terenu u Bosni.
