Форум - Порекло
Порекло становништва => Опште => Тему започео: Зрно Март 24, 2019, 11:12:52 поподне
-
Отварам ову тему, како би на једном месту писали о српским презименима која више не постоје. Другим речима, та презимена су изумрла.
Било би добро да свако напише неко презиме, за које зна да је изумрло. На крају би написали чланак на порталу.
-
Мунимагарац
На млетачком катастру за Далмацију, из 1709. године, пописани су Мунимагарци у више места. У Шибенику је био Раде Мунимагарац, у Церањама Новак Мунимагарац пок. Драгоша.
На катастру из 1735. у Плавну су пописана 4 мушкарца са презименом Мунимагарац. Нестали су у 19. веку, а наводи се да су данашњи Опачићи из Плавна имали надимак Мунимагарац.
Слична презимена су Мунижаба, Муниврана и Муникравић. Још није сасвим одгонетнуто шта би то "муни" значило.
-
"Мунути" значи "одаламити, звизнути, шинути, млатнути, ударити..." можда има везе са тим
https://sr.wiktionary.org/wiki/munuti
-
на Златибору су били Мунигузице
"мунути" колико ја знам више значи нешто као гурнути, ставити, завући некоме
тако да "муни-" је највероватније алузија на полно општење, да простите
-
Али како "полно општити" са жабама и вранама?
Има израз "муњен" у западним крајевима, што би значило "ударен", "опичен".
-
Muniguz (Muniguzica), u Ojkovcima na Zlatiboru, i kasnije jedni kao: Čolović i Vićović. Porijeklom su iz Mataruge kod Pljevalja
Одлично Ђорђо, нисам знао да су постојале и Мунигузице.
-
Slažem se sa "Zrnom" da prezimena sa početkom na "Mun" tražimo od reči Munjen-opaljen, opičen, smetnut sa uma...ja bi još dodao Munjen-ludo hrabar :)
-
Дефинитивно бих закључио да је значење - млатнути, звизнути. То може некако објаснити и жабе и вране. Гузицу у сваком случају.
-
Слична презимена су Мунижаба, Муниврана и Муникравић. Још није сасвим одгонетнуто шта би то "муни" значило.
На Банији постоји род Муникравића. Овај род поријеклом је из Меминске код Костајнице и половином XX вијека бројао је 5 кућа у селу. Према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Муникравићи су славили Врачевдан (ваљало би то провјерити пошто тај шематизам и није баш поуздан).
Ево једног документа из 1819. године у коме се помиње Кузман Муникравић из Меминске (редни бр. 171):
(https://i.postimg.cc/yKQbZJrb/record-image-undefined-22.jpg)
Што се тиче израза "мунуо, мунути", колико је мени познато, он се на Банији користио најмање у два смисла - ударити и украсти.
-
На Банији постоји род Муникравића. Овај род поријеклом је из Меминске код Костајнице и половином XX вијека бројао је 5 кућа у селу. Према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Муникравићи су славили Врачевдан (ваљало би то провјерити пошто тај шематизам и није баш поуздан).
Потврђено је да је род био присутан у селу још 1772. године.
Редни бр. 105 - Степан Муникравић, родом из Меминске (задруга бр. 2), православне вјере, стар 40 година (рођен око 1732. године), служи у крајишкој војсци 18 година (од 1754. године).
(https://i.postimg.cc/pWSZmFkb/record-image-undefined-23.jpg)
-
Мунути колико ја знам значи украсти, значи украо краву, жабу...
-
Има изрека: "То јуне неће да ме муне". Мислим да је јасно шта значи...
-
У нашем региону се "мунути" и даље користи у говорном језику и значи искључиво ударити.
-
Muniguz (Muniguzica), u Ojkovcima na Zlatiboru, i kasnije jedni kao: Čolović i Vićović. Porijeklom su iz Mataruge kod Pljevalja
Одлично Ђорђо, нисам знао да су постојале и Мунигузице.
Велимир Михајловић у "Српском презименику":
Мунигуз. Од глагола мунути се у значењу покренути се. помакнути се и именице гуз. Семантика овог облика упућује на окретног, живахног човека, али вероватно са негативном конотацијом у смислу вртигуз, мувало.
-
Из "Скупа" Марина Држића":
ČETVRTI ČIN
Prvi prizor
MUNUO (sam)
MUNUO: Ajme, vidi li me tko? Nije nikoga! Je li istina ovo, ali mi oči lažu? Snim li ja ovo, ali sam javi našao tezoro? Munuo, ti si munuo, bježi da se vješala tobom ne munu! Nije me nitko vidio!
-
Још једно живописно презиме о коме је писао Симо а које је вероватно данас изумрло у том облику - Црномуд:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2777.msg104191#msg104191
-
Добра тема.
Муњеним презименима прилажем и Мунитлак.
-
Муњеним презименима прилажем и Мунитлак.
Познајем једну породицу Мунитлак, тако да презиме није сасвим изумрло.
-
Познајем једну породицу Мунитлак, тако да презиме није сасвим изумрло.
Овог презимена чак има поприлично данас.
Нисам рекао да је изумрло, него да га придодајем групи презимена које имају тај предложак "муни-".
Једна од 16-оро радника РТС-а погинулих пре 20 година у бомбардовању је носила ово презиме (Јелица Мунитлак)...
-
Мислио сам да сам досад бар негдје чуо скоро свако необично крајишко презиме. Међутим, скоро сам се изненадио да има једно које никад прије нисам чуо. Ради се о презимену Поноћко. Мислим да је презиме негдје са Кордуна и да није изумрло, али је изузетно ријетко.
-
Мислио сам да сам досад бар негдје чуо скоро свако необично крајишко презиме. Међутим, скоро сам се изненадио да има једно које никад прије нисам чуо. Ради се о презимену Поноћко. Мислим да је презиме негдје са Кордуна и да није изумрло, али је изузетно ријетко.
Нема их у Хрватској. Само код Бос. Крупе - село Пема. Кад изумру, уврстићемо их :)
-
Нема их у Хрватској. Само код Бос. Крупе - село Пема. Кад изумру, уврстићемо их :)
Хоћеш рећи, Перна.
-
Пишући прилоге о црногорским племенима, и сам сам издвајао нека изумрла и необична презимена на која сам наилазио у литератури.
Ово су нека која су забележена у документима и / или нестала у релативној блиској прошлости:
Бабунчић (Луштица, изумрли почетком 17. века)
Бик (Љешанска нахија, последњи умро крајем 19. века)
Буљаревић (Паштровићи, изумрли у 17. веку)
Вучајковић (Црмница, последњи умро 1860)
Дрецета (Цуце, почетком 20. века променили презиме у Тодоровић)
Дупончевић (Његуши)
Југут (Љешанска нахија, последњи умро крајем 19. века)
Кањош (Паштровићи, презиме замрло у 17. веку)
Љумотић (Луштица, изумрли у 17. веку)
Очинић (Цетиње; не знам да ли се после митрополита Саве Очинића, који се упокојио крајем 17. века, и даље помиње ово презиме; Ердељановић је, почетком 20. века, у Очинићима чуо да су се неки Очинићи иселили у Срем са Чарнојевићем, и да се и даље тако презивају)
Прогоновић (на више места)
Тутормић (Кртоли)
Штиљановић (Паштровићи, последњи умро 1941)
-
Хоћеш рећи, Перна.
Спојио сам r и n латиницом у m. Дешава се и најбољим.
-
Свака част Небо за овај списак.
-
Ревача
Ово српско презиме је постојало у селу Житнић код Дрниша, сигурно у радобљу од 18. до 20. века. До 1948. је остала само једна породица (4 члана). Данас их нема у Хрватској, а не би требало да постоје ни у Србији, јер је изгледа једна женска особа рођ. 1915. била последња.
Занимљиво је да је у роману Коњаник (радња у 18. веку), по којем је снимљен чувени хрватски филм 2003, главни лик Петар Ревач. Роман је написао Аралица, који је био са простора Дрниша, па могуће да су му Реваче из Житнића биле инспирација. Углавном, данас не постоји ни презиме Ревач.
-
А ово су презимена која се наводе у литератури према народном предању о родовима који су некада живели у одређеним подручјима и одатле се иселили или изумрли, али за њих нема поузданих података у документима нити неких других записа. Опет, занимљива су за даље истраживање, а свакако су веома ретка и, мислим, данас непостојећа.
Бездан (Грбаљ)
Грломан (Цетиње)
Дабулиновић (Кртоли)
Диосковић (Љешанска нахија)
Дос (Љуботињ)
Ђурман (Спич)
Капруц (Љуботињ)
Козјевић (Цетиње)
Краошић (Луштица)
Неверовић (Луштица)
Никошић (Паштровићи)
Ногача (Цеклин)
Пур (Љуботињ)
Скормут (Добрско Село)
Стогривић (Љешанска нахија)
Топаљ (Ћеклићи)
Ћенан (Грбаљ)
Ферона (Бока, Маине)
Фрадел (Ћеклићи)
Фрнцо (Љуботињ)
Хрсовић (Његуши)
Чалак (Ћеклићи)
Шабака (Цетиње)
Шкуљ (Љуботињ)
Шкрапуља (Љуботињ)
Шорај (Ћеклићи)
-
Предлог: уместо изумрла презимена, можда је погоднији наслов теме нестала презимена или презимена којих више нема..
-
Предлог: уместо изумрла презимена, можда је погоднији наслов теме нестала презимена или презимена којих више нема..
И ја мислим да је тако боље: Презимена којих више нема.
-
Више волим бруталне наслове, јер привлаче више пажње. Али променићу.
-
Mislim da Vaši komentari privlače i zaslužuju dovoljno pažnje i bez brutalnosti.