Аутор Тема: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ  (Прочитано 4339 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« послато: Децембар 30, 2015, 10:09:38 пре подне »
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ
(Прва песма говори о протераним Србима из Хрватске.)

               К У Ћ А   К О Ј Е   Н Е М  А

Остала је, тамо негде,
једна кућа у пепелу.
Стара кућа које нема
збориште је жедних душа,
свратиште је успомена.

Кућа чека домаћина
у дворишту којег нема,
над огњиштем којег нема
да упали славску свећу,
да пресече славски колач.

Утихнула стоји нема
граја многих нараштаја,
још стварнија што је нема,
још гласнија што је нема,
још бројнија што је сама.

На хиљаде самих кућа
чува војска које нема.
Бдије јунак до јунака,
испод крста којег нема
чува децу које нема.

Замрзнуто у времену
међувреме кога нема,
Међусвет у свету срама
чека правду које нема,
за освету коју спрема.

                        - Далибор Дрекић, 1995.
                         (Књижевне Новине 2009.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #1 послато: Децембар 30, 2015, 10:21:30 пре подне »
       
                         З А В И Ч А Ј Н А

Не можеш побјећи од завичаја, и кад ти се чини:
он је у тмини твојој, дном бунара душе
он се нечујан мешкољи, он је драги терет
језери твојом интимом;
и кад си повјеровао да си му умакао,
потопио заборавио мучнину
његов остао је прозор
давне наивности детињства.
Никакви булевари ни су ти разнијели онај шапат,
на трави љубав,
онај луг.
Јао људима без крова завичаја - макар им
у мислима засио
макар у сликама остао,
какав био да био.

                         - Душан Костић

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #2 послато: Децембар 30, 2015, 12:10:27 поподне »
               
                         П Р О Ч Е Љ Е

...Ту поред њега родих се ја
са мирисом луга покрај старог кашуна
у мекој слами, на мајчиним грудима
на хладном камену и топлим рукама

са мрвом крува покрај иконе Св. Јована
у мајчином скуту био сам спокојан и радостан
растах у малој кући са пуно дјеце
уз мајчину љубав и топлину свјеће

моји први кораци бјеше ту поред прочеља
а сад њега бацају дрвље и камења
остаде икона на зиду покрај преврнутог кашуна
умјесто луга посвуд је паучина и прашина

понекад осјетим мирис и топлину свјеће
топлину дјетињства радости и среће
ни птице ни црквена звона не чују се више
на моје прочеље сад падају сњегови и кише...

                                          Аутор непознат

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #3 послато: Јануар 07, 2016, 10:59:29 пре подне »
Наша истакнута књижевница и веома умна жена Исидора Секулић, о завичају каже: "Где је људима завичај? Тамо где други људи око њих разумеју до краја и до дна шта они кажу, до последњег спољног и унутрашњег трепета језичког разумеју шта је онима драго и шта их боли. Заузме ли нашу њиву и село народ другога језика, завичају је крај; они који се до дна и до краја разумеју родним језиком, кад јад додија, селе. Куда селе? Тамо, где тамошњи људи до дна и до краја разумеју шта кажу досељеници... Оставили су исељеници села и њиве, куће и гробља, али у горко стиснутим устима носе свој језик, и где се проспе реч која се до дна и до краја разуме, тамо ће бити завичај и живот."

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #4 послато: Јануар 07, 2016, 11:17:46 пре подне »
У ЗАВИЧАЈУ

Живи у мени
Цијела једна плима
Ријечи које никоме не рекох
А прошло је много зима
И година

Овдје.
У своме без својих
Тамо у туђини
Са својима, без дома
и без гроба

Овдје ме
Само пси препознају
Потоци, ријеке и планине се радују
Моме доласку
Људи су не заборавили
Памте само моје име и риме
Које у чежњи за њима
Срочих далеко одавде, од завичаја.

Туђинац у родном крају
Дошљак у новом завичају.
Коме сада рећи
Да му припадам.
Којем Сунцу да се радујем
Којем небеском своду себе да дајем.

Где да се вратим
Да пођем, са ким и камо
Када сам потрошио живот
Овамо и онамо.

                          - Милан Пилиповић


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #5 послато: Јануар 07, 2016, 11:34:49 пре подне »
ЧЕЖЊА

У даљини, у туђини,
Далеко од родног краја
Као биљка ишчупана, без коријена
И завичаја
Тражим себе тамо гдје ме нема.
На Триглаву Козара се буди,
Јутро снено као тамо руди,
У пољима Лијевче лелуја
У шумама птице поје
Поје
Чини ми се, завичајна слика дријема
Док ја тражим себе, тамо гдје ме нема.
Дан за даном,
Минуше прољећа и зиме,
Љета и године премјестих у успомене.
Живот оде као мутна Сава
Између кланаца и стијена
Док ја
Залуд тражим себе, тамо гдје ме нема.
А онда,
Када ме заборав опхрва
А чежња и нада почеше напуштати,
Зорно, као свакога дошљака
И ратника изгубљених битака,
Када и последњи воз мојих надања
Застаде негдје у даљини и тишини,
Заувијек схватих
Да га више немамо и нигда не могу дотаћи
И да себе овдје, у дежели
Не могу пронаћи.

                         - Милан Пилиповић

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #6 послато: Јануар 07, 2016, 12:12:10 поподне »
КОМПИЛАЦИЈА

"...Аустралија, Аустралија,
даде ми рај, а није ми завичај.
Растанак са њим пуче као гром
И сад као пијан, лутам Аустралијом."...

"... Као скитница ил'  као луда,
Гоњен, нежељен, туђинац свуда,
Корачам пустим друмом без краја,
Пуним невере, беде и лажи,
И вољен опет завичај тражим."...

"... Људи су овде један другом страни,
Далеки и туђи, без утешне речи,
Ситан егоизам душе њине храни,
И од њих самих нико им није пречи.

Нема овде чврстог, топлог стиска руке,
Старог пријатељства што два бића спаја,
Што ти дух подиже, олакшава муке,
И кад ти се чини да патиш до краја."...

"... Остављамо кости своје
по земљама туђег света.
Верни своме идеалу,
свесни жртве и завета."...

"... По међама туђим наша гробља ничу.
Одбегле радости које срца снаже.
Нови нам видици спасењем не кличу,
Узалуд молитве помоћ неба траже."...

"... Вратићу се,
мајко, уморен животом
кад се гране обеле од цвета,
да поново чујем лавеж за плотом,
да ме будиш к'о  ранијих лета."...

"...Ево ме к'о  некад у свом родном крају,
опет слушам песме у свом завичају.
Нема више туге коју сам носио,
поново см дошао где сам се родио."...



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #7 послато: Јануар 07, 2016, 12:47:36 поподне »
Данас, на Божић, ваља започети нови рад.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #8 послато: Децембар 02, 2016, 12:39:50 поподне »
Можда ова песма и не спада у групу завичајних песама, али ми се свидела због провејавања љубави у њој, неког оптимизма и поруке у ПОСТ СКРИПТУМУ.

ИСТИНИТА ПЕСМА (Ратко Петровић)

Тако себи увртимо у главу,
да смо нешто бољи од других...
И чекамо, да нас задеси судба нека већа,
а, на крају, свима по два метра земље преко,
и по која свећа.

И све звезде једнако сјаје,
кад их гледа неко трећи...
Гледај да за неког ти сјајнија будеш,
и проведи живот цео, у љубави и срећи!

Не губи време на зле људе,
јер, биће како ти кажеш да буде!
Узми ствари чврсто у своје руке,
судбину ти шијеш, с нитима и среће и муке!

Јер то клупко, увек заједно је,
лево, без десног, нигде нема...
Где год је Сунце жарко сјало,
сутра се већ олуја љута – спрема!

Пробај љубави,
и пробај осмехе...
Пробај ноћи и дане!
Док год си жив,
видаће се, и све ране!

Е... када одеш, ту је крај!
Неће свет стати...
Али и да стане!
Нећеш то ни знати...
Бићеш с друге стране!

С друге стране,
где се можда снева?
Можда воли?

Можда, не постоји?
Али верујем, како било...
бићеш са онима бољим!

Е, тамо већ негде, бољих има!
Бољих, али опет једнаких међ’ собом.
Чија су дела и реч остала жива,
а, не утихнула с гробом!

Нисмо сви рођени,
да у крви, и јунаштву,
све своје најбоље дамо!
Нити да бреме целога света носимо!
Већ душу и реч своју само...

Ако је среће, да и живот неки посејемо,
па да тек онда, све има смисао...
А, ако нам то, Бог, због нечега и одузме?!
Не плетимо, црну, тешку мисао...

Живот јесте, ради живота ту само.
Зато волимо, волимо и волимо...
Како год?! Јер је то,
оно, што најбоље знамо.

И негде ће... можда?!
све доћи на своје.
Али немој да се живот, у самоћи спозна,
јер, много је... много! Лепши у двоје!

P.S.
Не буди бољи од других!
Прво, буди бољи од самога себе!
Да би био добар отац сутра,
прво буди најбољи син...


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #9 послато: Децембар 06, 2016, 05:32:34 пре подне »
Врло актуелна тема данас. Иељавања младих су почела много раније, у Америку, из економских разлога. Врхунац достижу у време "гастарбајтера", па због ратова, а у ова времена Србија остаје без мозгова, младих школованих људи. Вероватно се више неће вратити.

ИСЕЉЕНА СРБИЈА

Иселили су се Срби,
побегли у туђину,
обегли од својих,
остављајући заувек домовину.

Хоће ли Србија
погледати у очи
тужну истину:
пустош о свему сведочи.

Кажи, Србијо, кажи,
не лажи,
где су ти деца,
где ти је род?

Велики је Господ,
он ће племенито племе
збринути по свету
да сачува језик и песме.

Власта Младеновић

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #10 послато: Април 05, 2017, 07:12:09 поподне »
КОСОВО  ПОЉЕ

Запамти, сине, ову плодну земљу,
сачувај је у сећању,  какву је сад видиш.
Запамти, сине, корене своје,
и никада немој да их се стидиш.

И када ти учине неправду,
никада немој да се светиш;
све ће једном доћи на своје,
мајчиних ћеш речи да се сетиш.

Упамти, сине, кућу стару,
ливаде, пашњаке и бескрајне њиве.
Упамти, сине, што више детаља,
само заборави на облаке сиве.

Али, никада, сећање не дај забораву,
већег греха од заборава нема;
пристати да заборавиш ко си и све што знаш,
то је, сине мој, туга голема.

На многим местима бићеш срећан,
повремено уморан и без воље,
али никад спокој нећеш наћи
какав ти је пружало Косово Поље.

Упамти овај стари храст пред кућом,
јер ће овде остати и кад кућу поруше,
али детињство, и најлепше дане у њој,
нико неће моћи да ти отме од душе.

Погледај ме, сине. Погледај мајку своју.
Нико ти неће желети добро као мајка.
Да је нашем народу судбина друкчија била,
наш би живот, на Косову Пољу, био као бајка.

Зато, запамти, сине, ову плодну земљу,
сачувај је у сећању,  какву је сад видиш.
Запамти, сине, корене своје,
и никада немој да их се стидиш.

                                       Сара  Јекић


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #11 послато: Септембар 29, 2018, 12:13:02 поподне »
Благоје Баковић

МОЈКОВАЧКА БИТКА ТРАЈЕ

Мојковачка битка траје
напуштајућ' веру стару,
иде трица и кучина
да помогне бечком цару,

није прошло ни сто лета
а већ дође вера нова,
стиг'о унук да се бори
против својих прађедова.

Ено плаче сердар Јанко
Траје и сад Бадње вече
Чујете ли тужне претке
Из гробова како јече

Не боле их оне ране
Него ове нове младе
Када виде соколове
Праунуке шта им раде

Не боли их Бојна Њива
Већ их боли то што виде
Род у пакту с Поћереком
Па се деце своје стиде

Сева стара сабља бритка
Осветљена крста сјајем
Стид распуча старе ране
Мојковачка битка траје

И њој краја бити неће
Док се понос и стид боре
Црна Гора у бој креће
Против своје Црне Горе.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #12 послато: Октобар 26, 2019, 11:17:10 пре подне »
ДОБРО  ЈЕ  ИМАТИ  КУЋУ

Добро је имати кућу
И на кући кров
Штити од кише

Добро је имати кућу
И кућне зидове
Штити од зиме и хладноће

Добро је имати кућу
И на кући врата
Штите од промаје

Добро је имати кућу
И на кући прозоре
Штите од самоће и мрака

Добро је имати кућу
И на кући кућни број
Да знаш гдје ти је адреса

Добро је имати кућу
И у кући претке
Да знаш гдје ти је огњиште

Добро је имати кућу
И у кући потомке
Да знаш гдје ти једном

Добро је имати кућу
И око куће пријатеље
Да знаш гдје ти је завичај

Добро је имати кућу
И далеко од куће непријатеље
Да знаш гдје ти је отаџбина

-   Вељко  Стамболија

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ЗАВИЧАЈНЕ ПЕСМЕ
« Одговор #13 послато: Октобар 01, 2021, 09:43:59 пре подне »
         Мајка Србија

Србија је наша родна
Земља лепа благородна
Тамо расту багрем, јела
Шљива ранка насред села.

По пољани разно цвеће
Зелени се свуд дрвеће
Тамо роса љуби траву
Тамо Дунав грли Саву

Једно дете тамо сања
Беле цветове локвања
Цврчак пева песму мраву
Док у штали музу краву.

Потоцима млеко тече
У жару се кромпир пече
Изнад села месец светли
Зору буде први петли.

Иза куће златно жито
Оно српско племенито
Опанцима туд се хода
Свуд миришу ваздух, вода.

Под стрехама ластавице
С крова гучу гугуткице
Позивају свице мале
Да фењере своје пале.

У колу се љубав шири
Коло спаја, коло мири
Поскакују хаљинице
Девојачке плетенице

Срећни су и разиграни
Људи, деца, коњи врани
Корење је овде наше
Нема чега да се плаше.

Сваки комад земље ове
Манастире и храмове
Чуваћемо ма где да смо
Јер без тога ко смо, шта смо.

Изнад Аде нашег мора
Најлепша је рујна зора
Небо красе препелице
А паркове љубичице

Ту су зграде и улице
Изгубљене ципелице
Ту су школе и школице
Насмејано дечје лице.

А у цркви испред крста
Спајају се сва три прста
Почаст дају за хероје
И заставу са три боје.

А икона Светог Саве
Ко и свећа крсне славе
Показује ког смо рода
Светиња нам је слобода!

Гордана Петковић Лаковић

Извор: Источник, бр. 111, аугуст, 2021.