Аутор Тема: Српски ДНК дан 2019  (Прочитано 51876 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #60 послато: Септембар 26, 2019, 09:04:31 поподне »
23. Лекић, Јовањдан, Шекулар, J1-Z1828>ZS3128

Према једној подели, основно гранање Радмужевића је на: Масларе, чији су огранци Милетићи, Бошковићи, Кењићи и Томовићи; други огранак су Лекићи и Спалевићи, који су међусобно ближи (потичу од два рођена брата – Леке и Спасоја – Спала); и трећи огранак су Кукаљи. Једна друга верзија иде корак даље, па каже да су се Радмужевићи разродили од тројице Радмужевих синова.
https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

Лекићу генетски и јесу најближи Кукаљи и Кењићи (22/23). Чуди само мутација на маркеру 458. Код осталих из рода Радмужевића износи 20, док је код Лекића 22.

Yfull стабло J-ZS3128:
https://www.yfull.com/tree/J-ZS3128/

Очекивано. Лекићи су прилично стар род и старо презиме. Можда су се раније издвојили од осталих Радмужевића, те ни та разлика не мора бити необична.

Сад су од Радмужевића остали још само Спалевићи, па да се заокружи прича о њиховој генетици. Не сумњам да и они упадају у исту хаплогрупу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #61 послато: Септембар 26, 2019, 09:17:02 поподне »
Малопарци или Чарапићи су високи, кошчати, пуни снаге и живота, пргави, добри говорници, сувише сујетни и осетљиви

Какав опис просечног динарског човека.  ;D

Ван мреже Окир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #62 послато: Септембар 26, 2019, 09:17:11 поподне »
4. Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац, Лика, J2b-M205>Y22059

Кангрге су део сеобе Усораца (Вилићана), тако да је овакав резултат донекле очекиван. Ево шта о тој сеоби каже С. Павичић:

Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom.672 Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.673 Istočni dio tih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima, Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići, Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići, Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko, Kangrge, Košići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići, Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Pređovici, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići, Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Sušnici, Varde, Vlaisavljevići, Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.

Генетски, Кангрге имају потпуно поклапање са Наранчићима (Усорци), Јањатовићима из околине Оточца и Трикићима (Кецмани) из околине Дрвара. Веома су им блиске и остале крајишке породице које се могу повезати са Усорцима (углавном Лика), као и оне породице које славе Јовањдан, а немају директну везу са овом сеобом.

Од крајишких Кангрга води порекло и познати филозоф, Милан Кангрга (1923-2008)


Према крајишким списковима Оточачке крајишке регименте из 1772. године, у Подуму је тада постојало најмање пет породичних задруга Кангрга (бројеви 9, 10, 11, 12, 13). Поименично су пописани Јуре Кангрга (9), Данило Кангрга (10), Мате Кангрга (10), Тодор Кангрга (11), Радивој Кангрга (12) и Никола Кангрга (13).




Године 1915. у Подуму је пописано 18 кућа Кангрга.



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #63 послато: Септембар 26, 2019, 09:24:32 поподне »
5. Ивановић, Аранђеловдан, Доња Микуљана, Куршумлија, E-V13>Z5018>S2979>L241

Има потпуно поклапање на 23 маркера са Здравковићем из истог места. Обојица припадају роду А из табеле Српског ДНК пројекта.

Ивановићи према предању потичу из Мораче, исто као и Здравковићи који имају нешто прецизније предање у коме се наводи да потичу од Радовића. Обе породице преслављају Велику Госпојину, а комбинација Аранђеловдан-Велика Госпојина је карактеристична за Богићевце чија су Радовићи грана. Иако је јасно да ова два братства не потичу од Радовића за које утврђено да као и остали Богићевци припадају грани R1b-Y91536, са овим резултатом смо добили потврду да је у Доњој Морачи поред Даниловића (био) присутан још један L241 род.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #64 послато: Септембар 26, 2019, 09:26:12 поподне »
Можда грешим, али разлике би могле потицати због старости овог рода. Како год, то су једини Медини у том крају (а и шире), тако да мислим да нема сумње да је у питању исти род.

Не знам шта да кажем. И ја бих волео да је тако, али је ово заиста много разлике, с тим да обојица имају неке своје карактеристичне вредности, које не деле један са другим.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #65 послато: Септембар 26, 2019, 09:38:03 поподне »
Очекивано. Лекићи су прилично стар род и старо презиме. Можда су се раније издвојили од осталих Радмужевића, те ни та разлика не мора бити необична.

Сад су од Радмужевића остали још само Спалевићи, па да се заокружи прича о њиховој генетици. Не сумњам да и они упадају у исту хаплогрупу.

U radu Mirabal et al 2010 testirani (tabela 2; red br 15) ima vrednost 21.2. Taman na pola puta :)

https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/ajpa.21235

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #66 послато: Септембар 26, 2019, 09:48:06 поподне »
Не знам шта да кажем. И ја бих волео да је тако, али је ово заиста много разлике, с тим да обојица имају неке своје карактеристичне вредности, које не деле један са другим.

Пошто је сама ПХ908 млада хаплогрупа, вјероватно је прибраћивање у питању. Да се је, примјера ради, неко од Тарских Никшића прибратио неком никшићком роду из Роваца и преузео његово презиме, његови би потомци свакако припадали истој релативно младој хаплогрупи као и остали Никшићи (561=16, 557-17), али би се видјело да та сродност није блиска и да поменути одудара од других Никшића.
Прије ће бити да је у питању такав сценарио него да су сви Медини један род која је толико стар да се је успио оволико разгранати, а опет сачувати презиме кроз вјекове и вјекове.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #67 послато: Септембар 26, 2019, 10:17:43 поподне »
Очекивано. Лекићи су прилично стар род и старо презиме. Можда су се раније издвојили од осталих Радмужевића, те ни та разлика не мора бити необична.

Сад су од Радмужевића остали још само Спалевићи, па да се заокружи прича о њиховој генетици. Не сумњам да и они упадају у исту хаплогрупу.


  Могуће је да се ради о старости рода Лекића. Питам се да ли што се међусобно жене и удају, произилази од разгранатости, прибраћивања, разнородности?
 Опет, добро је што се тестирао Лекић,  благодарећи упорном Скитуљку. Неколицина је  одбила да се тестира.
  Један Спалевић је био на пола пута да се тестира.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #68 послато: Септембар 26, 2019, 10:20:50 поподне »
77. Карапетровић, Јовањдан, Доња Јурковица, Градишка

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује потпуно модалан хаплотип, без вредности којима би се разликовао од већине припадника N2 хаплогрупе на Пројекту.

Тестирани је у упитнику навео два различита предања о пореклу Карапетровића, једно је да су у Доњу Јурковицу и Миљевиће (општина Градишка) и Косјерово (општина Лакташи) дошли из Шумадије након слома Првог српског устанка а друго је да су у Посавину дошли из Црне Горе и/или Херцеговине и да потичу од Петровића-Бањанских. С обзиром на резултат, друго предање је ближе истини. Више информација о Карапетровићима је оставио сам тестирани на овој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4318.msg114257#msg114257
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #69 послато: Септембар 26, 2019, 10:31:01 поподне »
9. Бугарин, Никољдан, Рујишта, Беране, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује повишену вредност DYS643=14 коју имају једино припадници рода Б из табеле СДНКП, а са припадницима тог рода дели и вредност DYS549=11, међутим на основу појединих других вредности се може отписати припадност тестираног споменутом роду.

Милисав Лутовац је забележио следеће:
Бугари (6 к., славе Никољдан), од чобанчета које је било пристав код кораћа. Због вредноће ("вредан као Бугар") добили презиме Бугари.

Тестирани је у упитнику навео два предања. У првом се само спомиње да потичу од Дрекаловића из Куча, а у другом, које је прецизније, да потичу од Ивановића са истом славом који су најпре избегли у Ровца, а одатле прешли у Рујишта. Како се зна да су Дрекаловићи једно време боравили у Ровцима, сигурно се мисли на Ивановиће који су грана Дрекаловића. Међутим, са овим резултатом су оба предања оборена јер је за Дрекаловиће утврђено да припадају грани роду Куча и грани E-BY165837.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #70 послато: Септембар 26, 2019, 10:54:32 поподне »
9. Бугарин, Никољдан, Рујишта, Беране, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује повишену вредност DYS643=14 коју имају једино припадници рода Б из табеле СДНКП, а са припадницима тог рода дели и вредност DYS549=11, међутим на основу појединих других вредности се може отписати припадност тестираног споменутом роду.

Милисав Лутовац је забележио следеће:
Бугари (6 к., славе Никољдан), од чобанчета које је било пристав код кораћа. Због вредноће ("вредан као Бугар") добили презиме Бугари.

Тестирани је у упитнику навео два предања. У првом се само спомиње да потичу од Дрекаловића из Куча, а у другом, које је прецизније, да потичу од Ивановића са истом славом који су најпре избегли у Ровца, а одатле прешли у Рујишта. Како се зна да су Дрекаловићи једно време боравили у Ровцима, сигурно се мисли на Ивановиће који су грана Дрекаловића. Међутим, са овим резултатом су оба предања оборена јер је за Дрекаловиће утврђено да припадају грани роду Куча и грани E-BY165837.

  Милун Петрић, Рујишта код Берана и Рујиштани ... М3, Беране, 2001. стр. 117.

Удовица Крста Ивановића из Куча са три сина: Јоксимом, Максимом и Милом побјегла је из свог пре-бивалишта од крвне освете. Звали су је Зелена, због боје очију, а право име јој се не зна. У потрази за новим стаништем, дошла је преко Трешњевика у долину Лима и, према неким мишљењима, населила се у близини села Лушца, а, према другим, у близини Трепче. На овом станишту није остала дуго, јер су Васо-јевићи прогонили невасојевићко становништво, па је Зелена морала да напусти тек формирани дом. Одселила се у Лукавицу, која се налази у непосредној близини села Црвљевине. Ова сеоба Зелене и ње-них синова догодила се, највјероватније, почетком и у току прве половине XVIII вијека. У једном од неких похода, Турци су наишли преко Лукавице и одвели са собом Зелениног сина Јоксима. Нијесу услишили мајчину молбу да га ослободе. Следећег дана Зелена је отишла у Бихор да тражи сина.
Једна муслиманка јој је рекла да је он спаљен на оближњем узвишењу, и показала је Зелени то брдо. Уплакана, она се вратила синовима у Лукавицу. И дању и ноћу отада причињавао јој се призор спаљива-ња сина, и пламен из правца брда на којем је уморен. Због тога, а и усљед страха од Турака, ријешила је да потражи сигурније мјесто.
Са синовима, мало завјежљаја и нешто ствари из старе плотаре, путујући преко шума и пропланака, стигоше у рујишку котлину. Ту су живот већ били започели скоро досељени Кораћи и Петрићи. Зелена је могла да се увјери да је овдје насеље постајало много раније, али и да су та прва племена напустила село. Настањени нешто прије Зелене, Кораћи и Петрићи су заузели плодну земљу у Рујиштима. Она је са синовима била присиљена да ради на посједима ових малобројних досељеника, да крче шикаре и пре-тварају их у обрадиву земљу.
Оветани се Зелена на рубу шуме у близини Мале ријеке негдје половином XVIII вијека и са синовима поче вриједно да обрађује земљу. Најчешће су радили код Кораћа. Највише су крчили шуму, а на пита-ње: ''Како раде момци?'' одговор је био: ''Радни, брате, као Бугари!'' Тако су Зеленини унуци, синови Максимови и Милови добили презиме Бугарин. Славе Св. Николу, као и Ивановићи из Куча.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #71 послато: Септембар 26, 2019, 10:56:11 поподне »
12. Булајић, Никољдан, Вилуси, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Тестирани припада роду Катуњана и Риђана. Поседује повишену вредност DYS635=24 коју има још неколико припадника овог рода.

Булајићи су према предању грана Драгошевића из Грахова, а овај резултат то и потврђује с обзиром да истом роду припада још неколико тестираних породица које потичу од Драгошевића. Тестирани припада ужој грани Пашајлићи.
О Булајићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #72 послато: Септембар 27, 2019, 12:13:29 пре подне »
18. Бојић, Јовањдан, Бешка, Инђија, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића и има модални хаплотип за овај род.

Према предању које је тестирани навео у упитнику, његова породица је у Бешку досељена у 18. веку и потиче од Бојића из истоименог села у Горњој Морачи. Бојићи у Горњој Морачи славе Аранђеловдан и према доста чврстом предању потичу од Васојевића-Мијомановића, а исто предање постоји и у Васојевићима где се тачно памти где су живели Бојићи. Због другачије славе и припадности роду Бјелопавлића, предање Бојића из Бешке је највероватније још један пример везивања за најпознатије истоимено братство.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #73 послато: Септембар 27, 2019, 01:32:47 пре подне »
77. Карапетровић, Јовањдан, Доња Јурковица, Градишка

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује потпуно модалан хаплотип, без вредности којима би се разликовао од већине припадника N2 хаплогрупе на Пројекту.

Тестирани је у упитнику навео два различита предања о пореклу Карапетровића, једно је да су у Доњу Јурковицу и Миљевиће (општина Градишка) и Косјерово (општина Лакташи) дошли из Шумадије након слома Првог српског устанка а друго је да су у Посавину дошли из Црне Горе и/или Херцеговине и да потичу од Петровића-Бањанских. С обзиром на резултат, друго предање је ближе истини. Више информација о Карапетровићима је оставио сам тестирани на овој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4318.msg114257#msg114257

"Занимљиво је да у Лакташима код Бањалуке и данас живи бројна породица Карапетровић који са дубоким убјеђењем говоре да су поријеклом од Петровића и са Петровића. Живе у селу Косјерево, које се граничи са великим и пространим селом Вилусе (према Градишци). Називи ових села, као и презиме, јасно говоре из кога краја су се доселили становници ових села у Крајини."

Чедомир Поповић, Црква Св. архангела Михаила на Стражници у Петровићима – задужбина војводске породице Петровић, на страни 146, објављено у Љетопис Бањана и Рудина, 1, 2016.

Ван мреже Bulajić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • E-V13>Z5017>A18833 род Катуњана и Риђана
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #74 послато: Септембар 27, 2019, 09:14:24 пре подне »
12. Булајић, Никољдан, Вилуси, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Тестирани припада роду Катуњана и Риђана. Поседује повишену вредност DYS635=24 коју има још неколико припадника овог рода.

Булајићи су према предању грана Драгошевића из Грахова, а овај резултат то и потврђује с обзиром да истом роду припада још неколико тестираних породица које потичу од Драгошевића. Тестирани припада ужој грани Пашајлићи.
О Булајићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Драго ми је да је потврђено породично предање о заједничком пореклу са Вучетићима и Вујовићима.
Фали нам још тестирање Вујачића и Даковића да би прича била комплетна.
Остаје и истраживање како су уопште настали Драгошевићи, ко је био Драгоје и да ли је уопште дошао на подручје Грахова у 15 веку или је ту и рођен?
Ко зна, можда археолошко истраживање ДНК да одговор на ово питање, пошто из тог времена има мало писаних трагова.

Интересантно би било и урадити ДНК неког из породице Пашајлић, који су по предању потекли од Булајића-Пашајлића.

Да ли се ови резултати пријављују на сајт yfull.com или на неки други?

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #75 послато: Септембар 27, 2019, 09:58:47 пре подне »
Драго ми је да је потврђено породично предање о заједничком пореклу са Вучетићима и Вујовићима.
Фали нам још тестирање Вујачића и Даковића да би прича била комплетна.
Остаје и истраживање како су уопште настали Драгошевићи, ко је био Драгоје и да ли је уопште дошао на подручје Грахова у 15 веку или је ту и рођен?
Ко зна, можда археолошко истраживање ДНК да одговор на ово питање, пошто из тог времена има мало писаних трагова.

Интересантно би било и урадити ДНК неког из породице Пашајлић, који су по предању потекли од Булајића-Пашајлића.

Да ли се ови резултати пријављују на сајт yfull.com или на неки други?


Поздрав за генетског рођака и добродошао на форум.

YFull-у се пријављују резултати (назовимо их) "дубоких" генетских тестова попут BigY (од FTDNA), WGS (од YSEQ) или Dante Labsov "Whole Genome Sequencing Test" и још неки из тог ранга. После таквог теста се добије "BAM File" који се проследи YFullу. За Српски ДНК Пројекат и одређени род такви тестови су од велике користи, али су за наше прилике и скупи.

Колико видим, твој тест је био у београдском ДНК центру на 23 маркера, а такав тест не поседује "дубину" на основу које би YFull израчунао старост твоје подгране и ставио те на одређено место на онлајн стаблу.

https://www.yfull.com/tree/E-A18833/ 

Ван мреже marko.medin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
  • I2-PH908
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #76 послато: Септембар 27, 2019, 10:31:42 пре подне »
44. Медин, Томиндан, Чами До, Будва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се могу издвојити: 458=18, 570=19, 549=12. Занимљиво да не дели карактеристике које има раније тестирани Медин из Петровца на мору, са којим има чак 8 разлика на упоредива 23 маркера. Једину карактеристику коју деле је 570=19, што није довољно. Тако да је тешко рећи ни да нису род, због исте хаплогрупе, али ни да јесу због великог броја разлика. Медину из Чамог Дола је најближи по хаплотипу Икач из околине Бенковца и један Херцеговац из околне Невисиња. Са обојицом има две разлике на упоредива 23 маркера, деле карактеристичне вредности, али сви славе различите славе.

По речима тестираног Медини су у Чами До дошли из Брестовика изнад Петровца, где су дошли пре много векова.

Свакако би предложио обојици Медина даља тестирања, како би потврдили или оповргли своју везу, тим пре што имају велики број разлика и не може се рећи да су род.

Тестирани Медин је мој отац па сам желео да се укључим у дискусију и додам неке информације. Његов отац је њему причао да постоје друге породице које су узимале презиме Медин, не могу да кажем да је то случај са претходно тестираним Медином, али такви Медини постоје. Такође он се сећа да су имали родбину на територији Будве (Петровац) који су били католичке вере. То ме наводи на логички закључак да да би се дао потпун суд о Мединима, потребно је тестирати и неког припадника католичке вероисповести. Како би се потврдила прича о једном пореклу а две вере, јер претпостављам да мора да постоје два Медина један католик а други православац и да се по анализи теста може рећи да су род. Такође таквим тестирањем би се у потпуности оповргла прича о шпанском пореклу, која сада на основу тестирања наравно није тачна.

Ван мреже Bulajić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • E-V13>Z5017>A18833 род Катуњана и Риђана
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #77 послато: Септембар 27, 2019, 11:40:12 пре подне »

Поздрав за генетског рођака и добродошао на форум.

YFull-у се пријављују резултати (назовимо их) "дубоких" генетских тестова попут BigY (од FTDNA), WGS (од YSEQ) или Dante Labsov "Whole Genome Sequencing Test" и још неки из тог ранга. После таквог теста се добије "BAM File" који се проследи YFullу. За Српски ДНК Пројекат и одређени род такви тестови су од велике користи, али су за наше прилике и скупи.

Колико видим, твој тест је био у београдском ДНК центру на 23 маркера, а такав тест не поседује "дубину" на основу које би YFull израчунао старост твоје подгране и ставио те на одређено место на онлајн стаблу.

https://www.yfull.com/tree/E-A18833/

Поздрав и теби генетски рођаче. Мало сам погледао по форуму, изгледа да нас има поприлично. Колико је стара грана А18833?
Имам утисак да чинимо пар процената популације Црне Горе : )

Хвала на појашњењу у вези yfull.com

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #78 послато: Септембар 27, 2019, 12:36:08 поподне »
Поздрав и теби генетски рођаче. Мало сам погледао по форуму, изгледа да нас има поприлично. Колико је стара грана А18833?
Имам утисак да чинимо пар процената популације Црне Горе : )

Хвала на појашњењу у вези yfull.com

Да, групација Катуњана и Риђана броји око 50-так тестираних у табели ДНК пројекта.
Иначе, да би имао увид у табелу требаш постати члан Друштва.

Према тренутној рачуници YFull-a, грана Е-А18833 којој припадамо је стара око 1400 година.
Међутим, вероватно ће се то кориговати +/- како буду пристизали резултати још неких дубљих тестова.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #79 послато: Септембар 27, 2019, 12:49:29 поподне »
Тестирани Медин је мој отац па сам желео да се укључим у дискусију и додам неке информације. Његов отац је њему причао да постоје друге породице које су узимале презиме Медин, не могу да кажем да је то случај са претходно тестираним Медином, али такви Медини постоје. Такође он се сећа да су имали родбину на територији Будве (Петровац) који су били католичке вере. То ме наводи на логички закључак да да би се дао потпун суд о Мединима, потребно је тестирати и неког припадника католичке вероисповести. Како би се потврдила прича о једном пореклу а две вере, јер претпостављам да мора да постоје два Медина један католик а други православац и да се по анализи теста може рећи да су род. Такође таквим тестирањем би се у потпуности оповргла прича о шпанском пореклу, која сада на основу тестирања наравно није тачна.

То би свакако објаснило ову разлику у маркерима...