Траг - корисне књиге, сајтови > Познати Срби

Заборављени умови Србије

<< < (2/2)

Amicus:

--- Цитат: Nebo  Октобар 10, 2017, 12:55:31 поподне ---Заборављени умови Србија: Радослав Грујић

https://www.youtube.com/v/cIQTLy97jsE

"Неправедно оптужен и заборављен академик, професор Београдског универзитета протојереј и оснивач музеја СПЦ, човек који је пронашао земне остатке цара Душана, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата..."

http://srbinaokup.info/?p=88650
--- Крај цитата ---

Дирљив детаљ из Медаковићевог Ефемериса , књ. 3, о једном његовом сусрету са проф. Радославом Грујићем:

Као знак посебног поверења које сам уживао код професора Грујића, сећам се c каквим ми је свечаним узбуђењем поверио једну његову велику тајну: „Треба да знаш рече Грујић, „ако ми се нешто деси, да у овом писаћем столу
скривам мошти цара Душана.“

Видећи моје изненађено лице, Грујић настави:

„Ти знаш да сам ја још пре рата ископавао Душанову задужбину, манастир Св. Арханђела код Призрена. Тада сам пронашао и царев гроб, а кости сачувао, решен да то објавим кад за то дође време. После сам напустио Скопље, дошао је рат и није било време да саопштим своју тајну. Ни сада још »није време, али ти је поверавам y случају да ми се нешто деси. Ови калуђери у Патријаршији ништа не знају, све се плашим, ако умрем, развалиће врата на
библиотеци и све ће се развући. Ово је тајна и ти је никоме не говори.“

После овог увода, Грујић је откључао једну фиоку свог писаћег стола и из ње извукао Унрину картонску кутију у којој су лежале кости цара Душана.

Показивао ми је и друге драгоцености. Једном, довукао је ИЗ собе метални сандук и смешећи се питао ме:

„А знаш ли какво се благо крије у овом лименом сандуку? Е, да од сада знаш. Ту чувам оригиналне српске привилегије које су Срби добили од аустријских царева, од Леополда I до Марије Терезије; Ту је садржана цела наша трагична сеоба, напуштање Косова и Метохије, губитак наше историјске отаџбине, срца немањићке државе. Све те дипломе натопљене су српском крвљу, безбројним жртвама нашега рода за одбрану хришћанске цивилизације. Из њих се може ишчитати и како је често била вероломна та царска реч, њихова намера да нас поунијате, све, све је овде записано и све се то налази y овом сандуку. За време бомбардовања Београда моја се библиотека налазила у конаку кнегиње Љубице. Тада сам од целог овог блага у подрум конака однео само овај сандук са српским привилегијама. Када су бомбе почеле да падају, легао сам телом преко сандука, да, колико год могу, заштитим српске привилегије.“

(стр. 1001-1002)

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна