Горња Пчиња - порекло становништва и генетичка слика области

[Небојша]

Област Горње Пчиње налази се на самом југоистоку Србије и делом на простору Северне Македоније. Највеће насељено место је Трговиште.



Неких озбиљнијих староседелаца у овој области нема. Данашње становништво је углавном досељено крајем 18. и почетком 19. века, из околних области у Србији и Македонији. Понајвише из Скопске Црне Горе, затим околине Куманова, Врања, Горње Мораве, околине Босилеграда и Криве Паланке).

Јован Ф. Трифуноски је средином 20. века забележио следећи етнички састав:

Срби - 463 рода са 2449 кућа (82,9%)
Македонци - 89 родова са 497 кућа (16,8%)
Роми - 3 рода са 10 кућа (0,3%)


Од тестираних родова из ове области имамо:

R1a-Z280
Митровдан, Трговиште
Тасић, Аранђеловдан, Лесница, Трговиште
Спасић, Радовница, Трговиште

I2-Y3120
Аранђеловдан, Црновце, Трговиште
Аранђеловдан, Прохор Пчињски, Трговиште

I2-Y3120>PH908
Вукадиновић, Јовањдан, Горњи Козји Дол, Трговиште

R1b-PF7562
Илић, Аранђеловдан, Бабина Пољана, Трговиште

J2b-M205>Y22059
Стојковић, Петковдан, Нови Глог, Трговиште


напомена: тестирани без презимена су са необјављених истраживања

[Sharelock]

Област Горње Пчиње налази се на самом југоистоку Србије (и делом на северу Македоније). Највеће насељено место је Трговиште.

Од тестираних родова из ове области имамо:

J2b-M205>Y22059
Стојковић, Петковдан, Нови Глог, Трговиште

J2b-M205
Ристићи, Св. Никола, Гргуровце, Лебане, пореклом су из села Марганца, Горња Пчиња, пресељени 70-их XIX в. у Гргуровце, сада се деле на Ристиће и Златковиће (имам њихов коплетан родослов).

[Небојша]

Пресек за Пчињски управни округ



узорак = 57

I2-Y3120 = 31,6%
PH908 14%
E-V13 = 15,8%
R1a = 14%
M458>YP417 1,8%
R1b-M269 = 12,3%
Z2103 8,8%
J2b-M205 = 7%
G2a = 5,3%
L497 = 1,8%
J2b-M241 = 3,5%
I2-M223 = 3,5%
J1-P58 = 3,5%
I1-M253 = 1,8%
J2a-M410 = 1,8%


Иако на прву однос хаплогрупа не одудара пуно од српског просека, постоје неке специфичности. Нпр. I2-PH908 је испод просека код Срба, док су R1b, J2b-M102, G2a, J1-M267 и I2-M223 нешто изнад просека. Приметно је и слабије присуство I1-M253. Ово је гранично подручје Србије, Бугарске и Македоније, па је за очекивати да ће генетска слика бити слична у тим крајевима и код суседа.

чувени "Чочек"
<a href="https://www.youtube.com/v/HQZ6Tp870FI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/HQZ6Tp870FI</a>

[Милош]

Пресек за Пчињски управни округ



узорак = 57

I2-Y3120 = 31,6%
PH908 14%
E-V13 = 15,8%
R1a = 14%
M458>YP417 1,8%
R1b-M269 = 12,3%
Z2103 8,8%
J2b-M205 = 7%
G2a = 5,3%
L497 = 1,8%
J2b-M241 = 3,5%
I2-M223 = 3,5%
J1-P58 = 3,5%
I1-M253 = 1,8%
J2a-M410 = 1,8%


Иако на прву однос хаплогрупа не одудара пуно од српског просека, постоје неке специфичности. Нпр. I2-PH908 је испод просека код Срба, док су R1b, J2b-M102, G2a, J1-M267 и I2-M223 нешто изнад просека. Приметно је и слабије присуство I1-M253. Ово је гранично подручје Србије, Бугарске и Македоније, па је за очекивати да ће генетска слика бити слична у тим крајевима и код суседа.

чувени "Чочек"
<a href="https://www.youtube.com/v/HQZ6Tp870FI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/HQZ6Tp870FI</a>

Мени је најзанимљивија разлика са суседним косовским Поморављем, посебно када је у питању PH908. Додуше још увек је мали број тестираних, али сам сигуран да се ту неће ништа значајно мењати.

[Небојша]

Мени је најзанимљивија разлика са суседним косовским Поморављем, посебно када је у питању PH908. Додуше још увек је мали број тестираних, али сам сигуран да се ту неће ништа значајно мењати.

Јесте мали узорак, па ће можда и PH908 бити нешто јача. Овде је било неколико М243 с 23andMe, могуће да су неки од њих управо PH908. Мада и тако би било нешто испод српског просека. Углавном, то би у погледу I2-PH908 требала бити прелазна област између Косова и Македоније/Бугарске.

[Небојша]

Област Горње Пчиње налази се на самом југоистоку Србије (и делом на северу Македоније). Највеће насељено место је Трговиште.



Неких озбиљнијих староседеоца у овој области нема. Данашње становништво је углавном досељено крајем 18. и почетком 19. века, из околних области у Србији и Македонији (Прешево, Врање, Куманово, Крива Паланка).

Јован Ф. Трифуноски је средином 20. века забележио следећи етнички састав:

Срби - 463 рода са 2449 кућа (82,9%)
Македонци - 89 родова са 497 кућа (16,8%)
Роми - 3 рода са 10 кућа (0,3%)


Од тестираних родова из ове области имамо:

R1a-Z280
Митровдан, Трговиште
Тасић, Аранђеловдан, Лесница, Трговиште
Спасић, Радовница, Трговиште

I2-Y3120
Аранђеловдан, Црновце, Трговиште
Аранђеловдан, Прохор Пчињски, Трговиште

I2-Y3120>PH908
Вукадиновић, Јовањдан, Горњи Козји Дол, Трговиште

R1b-PF7562
Илић, Аранђеловдан, Бабина Пољана, Трговиште

J2b-M205>Y22059
Стојковић, Петковдан, Нови Глог, Трговиште

напомена: тестирани без презимена су са необјављених истраживања

Најновији пресек за Горњу Пчињу:

R1a-Z280
Митровдан, Трговиште
Тасић, Аранђеловдан, Лесница, Трговиште
Аранђеловдан, Радовница, Трговиште
Станковић, Аранђеловдан, Радовница, Трговиште

R1a-M458>YP417
Никољдан, Барбаце, Трговиште

I2-Y3120
Аранђеловдан, Црновце, Трговиште
Аранђеловдан, Прохор Пчињски, Трговиште

I2-Y3120>PH908
Вукадиновић, Јовањдан, Горњи Козји Дол, Трговиште

R1b-PF7562
Илић, Аранђеловдан, Бабина Пољана, Трговиште

E-V13
Станојевић, Голочевац, Трговиште

J2b-M205>Y22059
Стојковић, Петковдан, Нови Глог, Трговиште

напомена: тестирани без презимена су са необјављених истраживања

Узорак није велики, али за сада има прилично R1a. Део ове области је у средњем веку припадао "Славишту".

ношња из Горње Пчиње (мислим да уместо шајкаче овде иде шубара)

[Nikola М]

Најновији пресек за Горњу Пчињу:

R1a-Z280
Митровдан, Трговиште
Тасић, Аранђеловдан, Лесница, Трговиште
Аранђеловдан, Радовница, Трговиште
Станковић, Аранђеловдан, Радовница, Трговиште

R1a-M458>YP417
Никољдан, Барбаце, Трговиште

I2-Y3120
Аранђеловдан, Црновце, Трговиште
Аранђеловдан, Прохор Пчињски, Трговиште

I2-Y3120>PH908
Вукадиновић, Јовањдан, Горњи Козји Дол, Трговиште

R1b-PF7562
Илић, Аранђеловдан, Бабина Пољана, Трговиште

E-V13
Станојевић, Голочевац, Трговиште

J2b-M205>Y22059
Стојковић, Петковдан, Нови Глог, Трговиште

напомена: тестирани без презимена су са необјављених истраживања

Узорак није велики, али за сада има прилично R1a. Део ове области је у средњем веку припадао "Славишту".

ношња из Горње Пчиње (мислим да уместо шајкаче овде иде шубара)

Раније сам слушао нека излагања о одевању људи у јужним деловима Србије, где се објашњава да су шајкачу мушкарци прихватили као део ношње током балканских ратова. То важи за неке просторе Косова и Метохије (Ибарски Колашин, Косовско Поморавље,...) и простор јужно од Врања уз границу са Северном Македонијом. Тако да се може рећи да су они углавном прихватили шајкачу после 1912. године. Шубара је сигурно била у употреби и то се не треба доводити у питање, јер је она неизоставни одевни предмет код мушкараца.

[Небојша]

Раније сам слушао нека излагања о одевању људи у јужним деловима Србије, где се објашњава да су шајкачу мушкарци прихватили као део ношње током балканских ратова. То важи за неке просторе Косова и Метохије (Ибарски Колашин, Косовско Поморавље,...) и простор јужно од Врања уз границу са Северном Македонијом. Тако да се може рећи да су они углавном прихватили шајкачу после 1912. године. Шубара је сигурно била у употреби и то се не треба доводити у питање, јер је она неизоставни одевни предмет код мушкараца.

[петковић]

Да ли неко зна или може да ме упути где да тражим нешто о пореклу мојих? Они су (Петковићи) по породичном предању из села Црновце код Трговишта. Аранђеловдан нам је слава.

[Небојша]

Да ли неко зна или може да ме упути где да тражим нешто о пореклу мојих? Они су (Петковићи) по породичном предању из села Црновце код Трговишта. Аранђеловдан нам је слава.

Јован Трифуноски, "Горња Пчиња"

У Црновцу највећи број родова слави управо Аранђеловдан. Петковићи се не помињу, зато што је презиме вероватно "новијег" датума. Највећи род с овом славом су Моравци. Досељени негде из околине Прешева, одакле води порекло велики број српских породица из пчињског краја.

За остале родове који славе Аранђеловдан се углавном не зна даље порекло.

https://www.trazimo.info/poreklo-prezimena-selo-crnovce-trgoviste/

[Делија]

Поштовање колеге форумаши.
Једно питање , занима ме порекло српских породица у Собину (Врање).  У Собину има преко 15 родова (неки иатог а неки различитог порекла) који славе Никољдан, нажалост битнијабје приоадност роду/надимак него презиме.  Управл је моје питање пријентисано на род/родовски надимак Поповића из Собина (Никољдан).
Конкретно породица Поповић, некада (1915) се презивала Стевановић.Члан ове породице био је Аксентије Стевановић, свештеник /парох у Собину, а за њега сам нашао да је звамично он прва жртва бугарских окупатора у Врању 12.12.1915 у селу поред Врања је убијен.
Обзиром да Јован Трифуноски 1951-1956 ради теренска истраживања на основу које ће објавити књугу Врањака котлина у којој пише и о Собини . Не наводи Поповиће, Стевановиће али обзиром да их не наводи као исељене родове , то би значило да су Стевановићи/Поповићи део неког од наведених родова Никољштака у Собину.

[Делија]

Родови у Собињу што славе Никољдан су: Латинци, Балчинци, Кукурекци, Станковци, Младеновци, Газепци, Марковци, Скендерци, Алабаци,Златанови, Величковићи,  Мане, Крстићи,Сапунџици, Лакарци.
Неки су од Солуна, Прешева, Медвеђе, Бујановца  Косова, Врања а неки из Македоније дошли у Собину (Врање).

[Небојша]

Област Горње Пчиње налази се на самом југоистоку Србије и делом на простору Северне Македоније. Највеће насељено место је Трговиште.



Неких озбиљнијих староседелаца у овој области нема. Данашње становништво је углавном досељено крајем 18. и почетком 19. века, из околних области у Србији и Македонији. Понајвише из Скопске Црне Горе, затим околине Куманова, Врања, Горње Мораве, околине Босилеграда и Криве Паланке).

Јован Ф. Трифуноски је средином 20. века забележио следећи етнички састав:

Срби - 463 рода са 2449 кућа (82,9%)
Македонци - 89 родова са 497 кућа (16,8%)
Роми - 3 рода са 10 кућа (0,3%)

Тренутно са простора Горње Пчиње има укупно 22 тестираних.

Генетичка слика изгледа овако:

I2-Y3120 = 54.5% / I2-PH908 = 36.4%
R1a-Z282 = 27.7%
E1b-M35 = 13.6%
R1b-M269 = 4.5%
J2b-M205 = 4.5%

Горња Пчиња се наслања на историјску област која се звала "Славиште" (околина Криве Паланке). Можда је то разлог за овакав проценат I2/R1a. Мада већ сада се назире да у околини Криве Паланке није такво стање. Углавном је узорак још увек незадовољавајући. За очекивати је да ће са већим узорком и генетичка слика постати уједначенија и да ће подсећати на неку општу слику Јужне Србије/Северне Македоније.

Интересантно да чак 54.5% тестираних слави Аранђеловдан, што само говори о томе колико је култ овог свеца био раширен на простору Старе Србије.

Жали Заре - српска изворна песма из Повардарја
<a href="https://www.youtube.com/v/IklFrcHDg9c" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/IklFrcHDg9c</a>

(аматерска певачка група из Трговишта)

[Небојша]

Краћи осврт на порекло становништва Горње Пчиње и генетичку слику тестираних родова

https://www.poreklo.rs/2022/01/24/gornja-pcinja-poreklo-stanovnistva-i-geneticka-slika-oblasti/