Постоји већ неколико презимена, пореклом из шире околине Гламоча, која су тестирана и показала се међусобно генетски врло блиска, у оквиру велике скупине R1b>BY611>Z2705. За све је карактеристична слава Никољдан. Неки писани извори упућују да су у тој причи најбитнији Срдићи. Конкретније подручје порекла би била област Унац, западно од Гламоча.
Главна карактеристика рода, када се гледају 23 маркера, била би узастопно 13-13-13 на DYS439, DYS389I,DYS392, као и узастопне вредност 17-17 на DYS576,DYS570.
Припадници рода за сада:
Качар, из околине Шипова или Гламоча. Иначе их има у селима између Гламоча, Шипова и Босанског Петровца, који славе Никољдан. За село Буковача код Бос. Петровца пише: "Качар — три куће на Авали. Славе Никољдан. Звали се пре Срдић. По једном занатлији качару из своје породице добише сви презиме Качар. Овамо су дошли из Унца. Отуд их дигне бег пре сто година и они се приклоне овде."
Кецман, са славом Никољдан, пореклом из Бос. Петровца. Иначе Кецмани већином славе Св. Вартоломеја и припадају другим хаплогрупама.
Радић из Илијаша. За њих пише да потичу са Унца код Гламоча (село Црни Врх) и да су се раније презивали Савић. У Црном Врху заиста постоје Савићи са славом Никољдан, али и Срдићи. Рађеновић наводи да су настали од рода Штрбаца из Херцеговине, али тешко да је то тачно.
Качар, Кецман и Радић имају потпуно поклапање на 23 маркера.
Зрнић из Кричака код Дрниша (Далмација) има специфична два маркера (dys458=13 има само он од свих познатих), која га разликују од претходне тројице, али су му свеједно они најсличнији од преко 70 тестираних Срба из групе BY611. Иначе, многа презимена дрнишког краја потичу из околине Гламоча и Јања (Шипово). Сеоба је била 1690. године, са турске на млетачку територију.
Амиџић из Рибника код Кључа (Никољдан) на ФТДНА има потпуно поклапање са Зрнићем на 12 маркера. Тешко да може бити било шта друго, осим овог рода. Њима је усмено предање да потичу од Срдића.
Срдић са 23andme, је означен као CTS9219, а то је грана изнад BY611. Пошто међу Србима скоро да уопште нема ништа ниже од CTS9219, а да није BY611, онда је јасно. Срдића има у преко 20 села од Гламоча, до Петровца, Кључа и Крупе. Карактеристична је слава Никољдан, осим у само 2 села.
Недавно је Зрнић тестиран на ФТДНА и показало се да на припада грани Y32147, у којој је већина Срба и осталих са Балкана, него је изнад Y32147, а испод Z2705. Очекујемо убудуће јаснију слику ове гране и потенцијалне потврде, када се тестирају други Никољштаци.
Овај род би могао бити у блиској вези и са другим BY611 Никољштацима, на територији Србије, пошто су им они следећи најближи по маркерима.