Добро је што си навео рад др М. Премовића. Исправка. Име му је Маријан. То је млад научник (р.1983.г.). Беранац је из Берансела. Магистарски рад му је Жупа Будимља у Средњем вијеку. Из магистарског је настала књига. Докторска дисертација : Средње и Доње и Горње Полимље у средњем вијеку. Једини је у Црној Гори који се бави средњим вијеком.
уххх, искомбиновао сам име од једног а презиме од другог историчара, оба су из мојег завичаја и оба ме познају па ми, надам се, неће замјерит. Читао сам доста тог од Др. Маријана Премовића и неке његове радове сам добио директно од њега. Први је који је у научном дијелу неке топониме у Горњем Полимљу повезао са средњовјековним рударством али недовољно, и избјегао је оне топониме који имају њемачку и чешку/словачку основу. Да то свјесно избјегава јасно је из реченице: "...., Рудо брдо изнад села Краља,...". Главни топоними који нас подсјећају на средњовјековно рударство су Краље и Краљске баре а не Рудо брдо али основа "краљ" долази од нјемачке ријечи "крал", како се звао улаз у рудник, па се то из неких разлога ибјегава. Дакле, Кралске баре су баре које настају испред улаза у рудник као послједица пресијецања подземних водотока. Осим Др. Маријана Премовића постоји још један стручањак за Средњи Вијек а то је Мр. Саит Шаботић па се можемо надати да ће једном нешто више написат и о средњовјековном рударству и становништву које се бавило тим активностима.
Што се тиче Петњице, она је била област у којој није било пуно руде али с повољним положајем у односу на Будимљу и Нови Пазар (Глуховицу). Раде, све указује да су руду прикупљали многи и продавали је топионичарима (има докумената о томе у писањима о Ибарском Колашину и судским процесима у вези тога). Мјеста вађења руде око Петњице могла су бити Крушчица, Бор, Савинбор и Понор али је могла долазити и из правца Глухавице (dlhá ves=dugo selo). Локација гдје се сада налази Петњица била је погодна за израду цигли, односно елемената, од којих су се правиле пећи за топљење руде. Локација гдје се узимала глина (смоница) за те елементе су биле Рупе ( и на другим локацијама средњовјековног рударства мјеста на којима су били површински копови се зову Рупе а у области око Гусиња и Гропе) у Кораћима, у потоку који протиче између основне школе (сада је ту зграда општине) и амбуланте. И данас су то огромне рупчаке па су због могућег клизишта са десне стране посађени борови.
И Петњик је локација која има такве земље коју је у скорашње вријеме користила беранска циглана, само што је Петњик био везан уз неупоредиво веће топионице на Рудешу, али овој врло важној локацији се треба посветити, неки други пут, посебну пажњу.
У петњичком крају топионице су се, највероватније, налазиле у Гусарама ( guss=odljevak, izliveni predmet). Раде, ти знаш да су и данас Луке, дио Гусара, у власништву мојих рођака. И не само Луке него сво приватно земљиште испод Стјеница је наше. То се протезало све до Добропоља и једне доле изнад потока Јаштак, до скоро се звала Абазов До. С лијеве стране потока Јаштак, са су Кућишта гдје се још виде остаци темеља а вода се пила са чесме Јукова вода, чесма поред пута близу Добропоља. Запамтио сам када је наш рођак прдао, за оглав, задње имање близу Добропоља да му синови и унуци неби улазили у конфликт са комшијама. Шерифовине су добиле име по нашем рођаку чија је то била земља а одселио је у Врбе, у Доњем Бихору, на женино имање. Зашто ово причам, када се возиш преко Стеница на шкарпи пута се виде јако црвена подручја земље што упућује да су Зла Њива и Шерифовине највероватније били улази у јаме за експлоатацију жељезне руде.
У Гусарама је била Кочанска и Паламарска воденица а знамо да уз топионице увијек иду мјех-воденице и воденице чекићаре. На стотињак метара од Гусара, односно Коачанских Лука, је Паљух и све се уклапа.
Овдје је битно примијетити да се некада то становништво бавило и производњом креча. И данас је проходан стрмоглав пут који води од Остре стијене до Гусара што указује да се камен узимао испод Остре стијене (данас је тај камен ЦГ заштитила од експлоатације због изузетне квалитете) а кречане су се налазиле у Паљуху, Гусарама и Љешници.
И наше комшије Калићи (некада Каленице), Паамари и Чивовићи су слично привређивали и никада нису били ничији чивчије.
И топоним Твоје Љешнице видим као траг који су оставили Лехи на том простору. Ти знаш да и данас стари људи њу зову Лешница (Лехница) а не Љешница. Ти знаш да испод Доње Љешнице ток Попче почиље улази у кањон са великим падом и да преставља идеално мјесто за млинове чекићаре а локација је близу Брзаве која је била један од центара средњовјековног рударства и трговине.
Надам се да нисам досадио
Поздрав !
