Албанска братства у Плавско-Гусињској области

[Црна Гуја]

Можете ли ми објаснити шта је то "бошњачки днк пројекат"?

http://bosnjackidnk.com/

[Иван Вукићевић]

Za Bonkeci ne znam da li ima testiranih.

Тестиран је Никочевић из Гусиња, а они су од Бонкећа о чему је писао Андрија Јовићевић. На Бошњачком ДНК пројекту су грешком написали да су Никочевићи из Гусиња од Никочевића из Куча који су Мрњавчићи. Ради се о два различита братства.

[Karadag]

Ја сам такође чуо ту верзију да су Цириковићи дошли из Анадолије али ми није баш "пила воду", а чуо сам и верзију да је презиме грчког порекла. Може ли се некако са сигурношћу утврдити да ли су Цириковићи словенског порекла или пак неког другог? Колико је јака веза са Кучима? (Не разумем баш ове бројеве и слова које сте навели у заградама, претпостављам да су то неке генетске шифре..)

Mislim da su predanja zapisana o Banderima i Cirikovićima nesložljiva.

Halil Markišić navodi da su Cirikovići ogranak Bandera, da je njihov predak zvani Bahtijar došao iz Anadolije kod rođaka Bandera u Plavu s bratom Čeljzimom / Čelja (pazite na ime). Bahtijar ostade u Plavu, dok se Čeljzim vratio u Anadoliju đe umire od bolesti. Od Bahtijara su dva sina, Mujo i Zuko. Od Muja je sin Šećo i od njega su Šećmujovići, a od Zuka je sin Hako i od njega su Hakzukovići, odnosno trbusi Cirikovića. Od ovih potiču svi Cirikovići, kako knjiga navodi. Znam jedino da su od Bandera ostala nekoliko kuća, i da su Cirikovići mnogobrojniji naspram njih.

Odakle prezime Ciriković? Kažu da su se prezivali Cırıkoğlu, i da su promijenili prezime na Ciriković, što bi odgovaralo našom fonologijom. Cırıkoğlu jeste prezime u današnjoj Anadoliji, ali ja mislim da su se tako prozvali ili od nekog pretka Cirika, možda otac Bahtijara, ili od nekog mjesta zvani Cırık (ima nekoliko naselja s ovim imenom). Malo mi je sumnjivo to ime Čeljzim u njihovim rodoslovu. Čeljzim nije prilično tursko ime koliko ja znam. Zvuči više kao albansko ime.

Dakle, u ovoj studiji, niđe ne pominje Markišić da su Olevići (kao ni Đutovići niti Mulkovići) ogranci Cirikovića. Po rodoslovu koji izvodi Markišić u knjizi se ne pominje imena od koja bi nastala takvih prezimena, odnosna Olj / Olja, Đuto, Muljko, itd. Valjda se ođe radi o priključenju ovih porodica kod Cirikovića radi neke zaštite?

Da napomenem, Markišić jeste koristio Jovićevićev rad u njegovoj knjizi, tako da je morao znati o takozvanom srodstvu Olevića s Cirikovićima.

[Иван Вукићевић]

Valjda se ođe radi o priključenju ovih porodica kod Cirikovića radi neke zaštite?

Није искључено, свакако треба тестирати Цириковиће или барем неког Бандера. Ретка су братства у Црној Гори која тврде да су пореклом из Анадолије, тако да ваља утврдити да ли има истине у тим предањима.

[rugovac]

1. Turci se nisu naseljavali po selima, a Skić je selo. Cirikovići su veliko "pljeme" što takođe nije karatkeristika doseljenika iz Turske.

2. Banderi su bili hodže u Plavu, što navodi da su došli iz Anadolije zbog službe i ostali.   Oni su malo bratstvo što potvrđuje gore navedeno o brojnosti doseljenika iz Turske.

[Voljen od Boga]

Кад већ помињете православне породице из Полимља које су једно вријеме биле муслиманске, паде ми на памет и породица Фемић (Фемића крш) за коју такође постоји податак да је једно вријеме била прешла на ислам па се вратила. Иначе ове Фемиће имамо тестиране у Пројекту кроз њихов огранак Узуновиће из Гуче. Припадају хаплогрупи E-V13. Колико сам успио да видим, удовица Фемија имала је дјецу од два мужа, један је био из Братоножића, а други од Брауновића из Мораче (за њих кажу да су морачки старинци, али са даљим поријеклом из Куча). Иако хаплотип Узуновића не упада сасвим у кучки род, чини ми се да му је прилично близак. Има неке вриједности које су карактеристично кучке.

Сад, интересантан је тај процес исламизације међу Брђанима, који као да је био прилично површан. Као да је питање вјере било схваћено прилично опортунистички, браћа остају у двије различите вјере, жене остају хришћанке, а мужеви само прелазе на ислам и сл.

Видим да је и код Клименти слично било везано за католичку вјеру и ислам. Па и сам Ибрахим Ругова се пред крај живота колико ми је познато "вратио" у католичку вјеру. Скоро сам гледао неки албански документарац о Климентама и највише је ријечи било управо о градњи католичке цркве у Ругови.

Суштински, ислам међу Брђане и Малисоре долази прилично касно (мислим на исељене сјеверне огранке у Полимљу и Рашкој области). Ако је исламизација почела око 1750. и текла прилично спорим током, као што је писано, можемо закључити да су горе горе поменута племена била у потпуности исламизована тек половином 19. вијека.

Е сад, питање враћања у православље. Занима ме колико је епизода из 1912. године о насилном враћању у православље тачна? И да ли је и прије овога било још неких враћања у православље током 19. вијека, а за које се зна?

-О насилном покрштавању у Плаву и Полимљу се зна све и моји стари су то знали испричат до детаља. Сјећам се анегдоте коју су причали.
У Плаву, приликом насилног покрштавања муслимана формирао се подугачак ред. (Догађај је фотографисан и фотографија се може наћи на интернету). Како је био петак и приближавало се подне, вријеме за џуму, неко из реда је повикао: "Пожури попе закаснит ћемо у џамију".
Међутим, то насилно покрштавање вршило се над муслиманима који су раније, углавном, били католици и та процедура није схваћена озбиљно, незна се да је ико тада збиља постао православац.
Ово си у праву:
"Суштински, ислам међу Брђане и Малисоре долази прилично касно (мислим на исељене сјеверне огранке у Полимљу и Рашкој области). Ако је исламизација почела око 1750. и текла прилично спорим током, као што је писано, можемо закључити да су горе горе поменута племена била у потпуности исламизована тек половином 19. вијека."
Исламизација Брђана и Малисора је почела прилично касно, тек у 19. вијеку. Кроз 18. вијек Малисори још увијек покушавају да направе католичке цркве, на рушевинама старих, у Камешници и Углу на Пештери, међутим, османске власти их руше. Они прво, јено вријеме, "глуме" муслимане јер су према њима опортуни и муслимани и православни а власти их буквално прогањају. Чини ми се да исламизација овог становништва почиње тек када се формира Беране и Рожаје а Бијело Полје и Нови Пазар се напуне мухаџерима из Црне Горе и Херцеговина. Још један детаљ је ту битан, Беране је скоро десетак година припадало Аустроугарској и антагонизам између муслимана и католика почиње да јењава. У јено сам сигуран, знам муслиманску породицу чији је задњи предак католичке вјероисповијести сахрањен тек 1912. Причам о ономе што сам чуо од старих а не о прочитаном ! С православним живљем је било другачије, они скоро увијек живе уз муслимански живаљ и њихова различита вјера не стоји им на путу да се међусобно жене и удају. Ово вам није нека историја, то се зна. О томе пуно зна Видоје 013! Сасвим је нешто друго што садашње генерације не воле пуно причати о томе али тако је било и тако се памти. Обичаји и имена су међу ове двије групације становништва врло слични. И данас је тако. Има и о томе једна анегдота:
Потукла су се два радника у радничкој мензи у Беранама и милиција их привела у станицу. Једном је било име Драгоња а Другом Мујо. Презимена ћу овај пут прескочит. Полицајац, који их је саслушао није био из Берана поријеклом али је био православац и наравно, почео се дерати на Муја, ђеће муслиман бити прав И то је трајало све док га неко од колега није извео из просторије и обијаснио му да је Мујо православац а Драгоња муслиман.
Није јавна расправа погодна за ове теме, зато мислим да је доста оволико

[Pavo]

Islamizacija u okolici Plava nije počela u XIX stoljeću, već puno ranije.  1703. godine su u Martinovićima 3 kuće katoličke a 22 muslimanske.  Vusanje je pola-pola.  Jedino je Novšiće katoličko.  Sve skupa 96 katoličkih duša u tim mjestima.  Biskupski izvještaj ne spominje seoske muslimane, ali kaže da ih je u Plavu i Gusinju 100 kuća s 800 duša.  Iz izvještaja kao da se čini da kasniji jedini katolici tog kraja, Curanovići, još nisu bili doselili.  5 godina kasnije je 15 kuća katolika u tom kraju.  Već sredinom XVIII stoljeća, katolici se u tom kraju više ne spominju. 

Za susjednu Rugovu 1778. skadarski biskup veli da su svi "cattolici occulti" a zadnji podatak da je neki svećenik uopće posjetio Rugovu i nekom podijelio sakramenta je iz 1820-ih.

[Voljen od Boga]

У изводу дефтера за Скадарски санџак из 1485-е године, за нахију Клименти, катун Лицени, село Селциса (Селцеа?) се помињу Ђон син Клемендита, Влад син Клемендита, Вукча син Клемендита. Затим у селу Цпаја, катун Ђоновић имамо Вука сина Клемндита у истом попису. Да ли је овај Клемендит можда зачетник племена или је он добио име по претку по коме се племе назвало Клименти-Келменди?
Линк  http://www.montenet.org/2001/defteri.html

Клименти би требало бити католички ред као што су то Доминиканци, Фрањевци.....

[Voljen od Boga]

Шуфлај наводи могућност да назив племена Климената „potječe od biznatskog kastela Clementiana, na rimskoj cesti Skadar Prizren kod carine sv Spasa“, и наводи запис из 1353. године где се помиње „dominus Georgius filius Georgii Clementi de Spasso“.
Дакле, ако 1353. већ постоји обласно, родовско или племенско име Клименти, онда је вероватније да су ови Клименти из дефтера из 1485. године то име носили као родовско, или се њихов отац декларисао просто као Климент, по својој родовској припадности, те су и они тако уписани.

Не искључујем ни друге могућности. Можда ови Клименти из 14. века нису исто са оним каснијим Климентима.

Мени ово звучи доста уверљиво, нарочито имајући у виду чињеницу да су се Клименти тек накнадно сасвим померили према најнеприступачнијим крајевима Проклетија, у своје катуне, а да су још 1497. године у турском дефтеру пописани као "дербенџије" - чувари пута Скадар – Петришпан - Алтин у области Дрима (и других обласних путева), што указује да су још увек настањивали и области јужније и источније од своје касније матичне области, а Алтин се простирао отприлике до Призрена. Има ту више појединости из којих се може закључити да назив Клименти има везе са тврђавом.

Све сам убеђенији да су се Клименти, Кучи и Васојевићи формирали око дербенџијских станица на путу Полимље-Зета.

[Vidak]

Све сам убеђенији да су се Клименти, Кучи и Васојевићи формирали око дербенџијских станица на путу Полимље-Зета.

Mislim da si u pravu. Nekad cuvari, nekad reketasi, nekad plackasi. Moguce je da su i Drobnjaci bili cuvari trgovackih puteva koji vode od Dubrovnika ka unutrasnjosti. Sto bi ujedno moglo objasniti odkud oni u toj oblasti.

[Voljen od Boga]

1) Vukicevic je tacno primetio da su bratstvenicka predanja uglavnom pouzdana i da se na njih moze osloniti prilikom istrazivanja. Kazem uglavnom jer ima primera da neko pokusava i da prilagodi svoje predanje (ovo se takodje moze saznati kad se uporede predanja ostalih bratsava u istom selu). Sire predanje lako potvrdi ili ospori necije "izmisljotine". Belezeci pretke, tacno sam utvrdio koje je bratstvo sa kojim blize, a koje dalje, ko su doseljenici koji su se pribili, gde su se isejavali i predanja iseljenih Rugovaca u Crnoj Gori. Utvrdjeno je da i islamizacija nije bila odmah kako navodi Barjaktarovic u svojoj knjizi vec postupna i da je zavrsena oko 1800.
Sto se tice predaka stiglo se do 1690, sto potvrdjuje da je taka zbog tursko - austrijskih ratova doslo do velikih migracija i do prekida komunikacija sa rodjacima i dalje se ne zna. Ni 1912 se kad je Turska otisla sa Balkana se nije znalo, a pogotvo se ne zna danas.

2) Isti proces je bio i u danasnjim opstinama CG (Andrijevica, Plav, Berane i Rozaje). Vasojevici, Kuci i ostali su dolazili i naseljivali se na begovska imanja (koje je to postalo jer su raniji stanovnci napustili svoja imanja). Cifcije nisu bili jedino oni koji su imali fermane ko Sekularci (od ranije) ili su dobili zemlju od  turske vlasti (pojedine familije koje su prve dosle u Gusinjsku nahiju ili Ibarski Kolasin). Razgovarajuci sa starijim Crnogorcima i Bosnjacima iz ove 4 opstine utvrdio sam da i kod njih pamcenje predka neide dalje od 1690.

Истина, након тих деведесетих 19. вијека прекидају се везе са рођацима јер је дошло до бјежаније од османских власти који су се светили за учешће у претходним бунама и устанцима. Посебно су страдали славени католици које су поистовјећивали са Пољацима који су у то вријеме наносили велике губитке османлијама. Они који се нису иселили са ћесаревцима добијали су прилику да се иселе у свима познатим сеобама са тог простора. Занимљиво је да је скоро извјесно да у Мађарској имам рођаке који су тада напустили простор Полимља. На имања која остављају за собом долазе исламизирани Кучи и прави се нови   чивчијски систем што се није свиђало многим јер су биле угрожене њихове привилегије које су увијек уживали од османлија а вуку из доба Немањића (Канун Сасом). Долази до личних обрачуна са спахијама и једне нове бјежаније по неприступачним предјелима Пештери, Роваца, Проклетија...Крије се идентитет и долази до тих прибијања јачим племенима. Плав и Гусиње тада потпуно остају без старог становништва а насељавају се новим, углавном исламизираним становништвом из околине. Цијели 17. вијек је прошао у тешким обрачунима између нових муслимана у Полимљу и старог становништва Полимља, између влашког и славенског становништва, између католика и православаца, између бегова око имања и чивчија. У 19. вијеку долази до смиривања и поновног насељавања плодног земљишта које остаје за исељеницима. Долази до прилагођавања једни другима и и до формирања Срба и Бошњака, сви остали нестају са историјске сцене у Полимњу па и у Гусињу и Плаву гдје се још увијек јавља мањи број Албанаца обје вјере. 
Дакле, изнад 1690. г. нема више памћења. Потомци исламизираних католика неће да памте своје претке католике, стид их бити потомци ћафира. Србљаци постају, углавном, Васојевићи, Доњи Васојевићи, и неће да памте вријеме конфликта са Васојевићима јер су сада живи потомци, потомци и Васојевића по мајчиној линији.  Повратници на хришћанство крију да су једно вријеме били у исламу. Влахе и Сасе више нико и не помиње ко да их није било. Јављају се предања која немају никакве везе са стварношћу и главна улога им је да затрљају траг својих предака и постану нешто друго.
Ово схватите као резиме усмених предања које сам ја чуо о том крају.

[Voljen od Boga]

Mislim da si u pravu. Nekad cuvari, nekad reketasi, nekad plackasi. Moguce je da su i Drobnjaci bili cuvari trgovackih puteva koji vode od Dubrovnika ka unutrasnjosti. Sto bi ujedno moglo objasniti odkud oni u toj oblasti.

Не треба заборавит да су успјели да трговину са Приморјем усмере заобилазним путем преко Пријепоља, Фоче, Гацка ...

[Voljen od Boga]

Пленидбе и одмазде је било са свих страна, то коло је трајало столећима.
Него, мање више та прича, зулуми Васојевића према Селчанима су повод за обраћање војводе Љеша књазу Николи, а ја поставих овај извод из писма више због начина на који се климентски војвода обраћа црногорском књазу. Мој закључак је да га Клименти доживљавају као свог врховног господара (како су га доживљавали и Срби ових крајева, било у црногорској или турској граници), а да им је турска власт нешто страно и привремено.

Сви етноси у том крају су били опортуни према порти и "турковима", "манџукама", и муслимани, али и једни према другима. Треба имати на уму да су Клименти сродни црногорским племенима. Најгоре су прошли Србљаци и често су налазили спас у прилагођавању муслиманима.

[Voljen od Boga]

Пленидбе и одмазде је било са свих страна, то коло је трајало столећима.
Него, мање више та прича, зулуми Васојевића према Селчанима су повод за обраћање војводе Љеша књазу Николи, а ја поставих овај извод из писма више због начина на који се климентски војвода обраћа црногорском књазу. Мој закључак је да га Клименти доживљавају као свог врховног господара (како су га доживљавали и Срби ових крајева, било у црногорској или турској граници), а да им је турска власт нешто страно и привремено.

Србљаци и муслимани НИКАДА нису ишлу у пљачку !!!!

[rugovac]

Islamizacija u okolici Plava nije počela u XIX stoljeću, već puno ranije.  1703. godine su u Martinovićima 3 kuće katoličke a 22 muslimanske.  Vusanje je pola-pola.  Jedino je Novšiće katoličko.  Sve skupa 96 katoličkih duša u tim mjestima.  Biskupski izvještaj ne spominje seoske muslimane, ali kaže da ih je u Plavu i Gusinju 100 kuća s 800 duša.  Iz izvještaja kao da se čini da kasniji jedini katolici tog kraja, Curanovići, još nisu bili doselili.  5 godina kasnije
je 15 kuća katolika u tom kraju.  Već sredinom XVIII stoljeća, katolici se u tom kraju više ne spominju. 

Za susjednu Rugovu 1778. skadarski biskup veli da su svi "cattolici occulti" a zadnji podatak da je neki svećenik uopće posjetio Rugovu i nekom podijelio sakramenta je iz 1820-ih.

Ovo sve gore potvrđuje narodno predanje.

1. U Vusanje su se prvo poturčili sinovi Gjon Bale a jednu generaciju kasnije unuci njegovog brata Nrel Bale. Zato je odnos 50:50

2.U Martinoviće se je od Gjek Vuke njegov sin Hasan bio prvi koji je prešao na islam dok su od četiti sina Prel Vuke, tri se poturčila odmah dok je potomstvo Gjona to učinilo generaciju kasnije.
Zato je i odnos 22:3

3. Curanovići su doseljeni u Višnjevo oko 1770 i imali su svoju zemlju i samim tim nisu ni morali da se islamizuju.

[Voljen od Boga]

Мислим да треба правити разлику између исламизације Васојевића и Малесора.

Васојевићи су се исламизирали из практичних разлога, да би им чифчијски положај био лакши. Сумњам да је међу њима било оних који су искрено прешли у ислам. Тако да њихово "покрштавање", тј. формални повратак у стару веру, није било проблематично. Односно, чим су довољно племенски и политички ојачали у Полимљу, требало је само да неко покрене тај процес, а то су били архимандрит Мојсије Зечевић и предузимљиви војвода Миљан.

Питам се, шта би се дешавало да је ту била чвршћа турска власт и да је потрајала дуже него што јесте...

Малесори, али и исламизирани Кучи, су, рекао бих, били чвршће у исламу. Не знам шта је разлог томе. Могуће је да су се осећали заштићеније као муслимани у оквирима турске државе, баш у односу на снажно племе Васојевића (и друге хришћане) у свом окружењу.

Мало о том исламизирању, наравно став стечен из усмених предања. У тим крајевима прије 1690. г. муслимана није било пуно. Ријетки спахије православне и католичке вјероисповијести су прешли на Ислам као што су то Беговићи и Кајабеговићи. У току устанка и буна тих деценија муслиманско становништво је или страдало или устукнуло на сигурнијим мјестима. Османлије наново успостављају власт тако што су прво довели војску састављену од Монгола и крваво се обрачунали са устаницима, међу којима су били и моји преци. Након тога доводе муслимане из Славоније, Паноније и Војводине који су горе изгубили територију и имања, као што су то Хајдарпашићи, Ћоровићи, Хоџићи, Софтићи итд. а можда и један дио мојих презимењака. Негдје у исто вријеме Млеци су истјерали муслимане с мора, из Пераста и Херцег Новог и један дио мухаджера се упутио ка Никшићу а касније ка Полимљу. Прилив тог становништва омогућава формирање нових чаршија као што су Колашин, Беране и Рожаје. У тим чаршијама се формира градски живаљ који живи урбано и безконфликтно са својим комшијама православцима у православним махалама. У тим мјестима долази до темељне исламизације прихватајући прво начин живота па тек онда постулате вјере.
Међу Васојевићима долази до исламизације само око Колашина гдје је било додира православног и муслиманског становништва. Најчешће су то Срби и Србљаци и мали број Васојевића који су се оженили муслиманкама. Кучи су у Полимље стигли као муслимани. Са Малисорима и Климентима је ствар другачија. Процес исламизације је код њих спор и у почетку исламизација је врло површна, дакле, они су муслимани само по имену. Жене им теже прелазе на Ислам. Они су били одбачени и од православаца и од муслимана и насељавају само врло рурарна подручја на која су потиснута након Бечког рата. Њих ће полако почети привлачити јефтина земља у жупним дјеловима Полимља. Када су дошли у додир са муслиманима лагано се из формалног Ислама прелази у убијеђеност а богатији муслимани им школују дјецу у медресама. Дакле, исламизација није била насилна, није било "штапа" али јесте било "мркве"
У 19. вијеку главни антагонизам међу становницима је била ранија етничка припадност а не припадност вјери, да не кажем расна припадност. Муслимани Кучи и муслимани Клименте се међусобно слажу али не и са муслиманима из Никшића и Херцеговине а са муслиманима у Бихору се никако нису слагали. Било је и врло крвавих обрачуна између појединих породица које су попримале облик рата јер су у питању биле и територије којима владају. Између Васојевића и Србљака је био жестог антагонизам иако су и једни и други били православци. Албанци католици и Славени католици су ријетко једни другима давали ћерке за снахе. Најславенскији живаљ у том крају су муслимани у Бихору па они ни данас не воле удати ћерку ван Бихора, нити довести младу негдје из тих брда па колико год они били муслимани.
Једно је сигурно, разлог превјеравања је тежња да се упадне у онај друштвени слој који више постиже.
Запетљано брате

[Иван Вукићевић]

Исламизација Брђана и Малисора је почела прилично касно, тек у 19. вијеку.

Потпуно нетачно. Паво ти је већ одговорио на ово.

У 19. вијеку долази до смиривања и поновног насељавања плодног земљишта које остаје за исељеницима. Долази до прилагођавања једни другима и и до формирања Срба и Бошњака, сви остали нестају са историјске сцене у Полимњу па и у Гусињу и Плаву гдје се још увијек јавља мањи број Албанаца обје вјере. 

Бошњаци у Полимљу у 19. веку? Мали број Албанаца у Гусињу и Плаву?

Албанци католици и Славени католици су ријетко једни другима давали ћерке за снахе.

Словени католици у Полимљу? Волео бих да наведеш једно једино "словенско" католичко братство.

Кучи су у Полимље стигли као муслимани.

Нетачно. Преко 90% исламизираних Куча су у Бихор и Плавско-Гусињску област дошли као православци, док су Затријепчани (који су такође Кучи у ширем смислу) долазили као католици.

Увек волим да прочитам о догађајима које знаш из прве руке, и заиста су вредна сведочанства о некадашњем животу у Полимљу, али твоја тумачења прошлости када су у питању етничка и верска припадност становништва су благо речено очајна.

[Voljen od Boga]

Потпуно нетачно. Паво ти је већ одговорио на ово.

Бошњаци у Полимљу у 19. веку? Мали број Албанаца у Гусињу и Плаву?

Словени католици у Полимљу? Волео бих да наведеш једно једино "словенско" католичко братство.

Нетачно. Преко 90% исламизираних Куча су у Бихор и Плавско-Гусињску област дошли као православци, док су Затријепчани (који су такође Кучи у ширем смислу) долазили као католици.

Увек волим да прочитам о догађајима које знаш из прве руке, и заиста су вредна сведочанства о некадашњем животу у Полимљу, али твоја тумачења прошлости када су у питању етничка и верска припадност становништва су благо речено очајна.

Напоменуо сам да износим став који се може изградит на основу усмених предања које сам ја слушао од својих старих. Дакле, то није мој став нити га ја имам, већ покушај да допринесем истраживањима тиме што ћу људима од струке, на овом форуму, испричати како се све то доживјело у муслиманској средини.
О томе дали Ти и Паво боље знате када је неко исламизиран од њих самих треба размислити.
Жао ми је што си пао у очај
 

[Voljen od Boga]

Наравно, исламизирали су се из интереса. Али ни исељени Кучи сигурно нису прешли на ислам јер су се одушевили кураном 

До исламизације најчеће није долазило тиме што се било одушевљено Кураном али зато када су прочитали Куран није их више занимала друга вјера. Свакако да је прилагођавање један од природних облика борбе за опстаанак али човјеков понос би требао имати у томе свему некакву улогу. Зашто је онда долазило до превјеравања, јели то само лош карактер или ту има још нечега. Све ми се чини да до превјеравања долази онда када се спрегну двије чињенице: твоја средина те разочара или постанеш несигуран у њој  и привуче те друга средина у којој ћеш се и сигурно осјећат. Опет ћу испричат једну причу коју сам чуо од својих старих али се више не сјећам о којем презимену се ради:
   Браћа су се у планини дијелили након очеве смрти и најмлађи је добио само неколико оваца и коња. Младић, скоро дјечак, разочаран, појахао је коња и спустио се у чаршију оставишим им и те овце. Једно вријеме зарађивао је као поносник са тим коњем али га је убрзо једна муслиманска породица ангажовала око своје трговине и ноћијевао је у њиховој кући. Тај газда је имао лијепу и јако образовану ћерку али је имала проблем са ногом па јој је једна папуча прављена мало височија. Загледала се у младића и он ће се  ускоро ће се призетити у тој кући. Своје образовање је пренијела на њега и постали су најпознатији трговци тргујући стоком његове браће и комшија у планини. Временом ће и дјеца његове браће и сав комшилук постати муслимани с врло цијењени међу хришћанима.
У српској литератури се може наћи да је славенско католичко становништво на Косову прешло на Ислам разочарани односом ћесареваца према њима. Дошли су поппалили и поубијали и вратили се а католичко становништво оставили на милост и немилост османлијама. Разочарани, прилагодили су се муслиманима са којим су живјели и прије.
Превјеравање са Ислама на Хришћанство је исто тако било али се најчешће радило о људима и породицама које су унутар муслиманске средине попримили обичаје, укључујући и имена, од муслимана али никада нису били убијеђени муслимани и увијек су имали везу са хришћанством.
Уосталом превјеравања се дешавају и сада.
Желим рећи да превјеравање није било посједица карактера него судбина.
   

 

[Иван Вукићевић]

Напоменуо сам да износим став који се може изградит на основу усмених предања које сам ја слушао од својих старих. Дакле, то није мој став нити га ја имам, већ покушај да допринесем истраживањима тиме што ћу људима од струке, на овом форуму, испричати како се све то доживјело у муслиманској средини.
О томе дали Ти и Паво боље знате када је неко исламизиран од њих самих треба размислити.
Жао ми је што си пао у очај

Званични подаци недвосмислено говоре о томе када је почела исламизација у Полимљу (и то у већем обиму, а не спорадично). Руговац ти је приде навео предања (на која се ти тако ревносно позиваш) Вусањаца и Мартиновића која потврђују званичне податке.

Твоје писање на форуму је одавно иритантно, не толико што износиш којекакве небулозне теорије, већ што у потпуности игноришеш све чињенице које ти други изнесу након тога и настављаш као да се ништа није десило.