Црвљевине – по руди црвац, место где се та руда вади. „Црвац је минерал тетраедрита и настаје његовим разлагањем. Најбољи црвац добијан је од живе, као њен минерал оксид. Он је близанац цинабарида, ако не и сам цинабарид. Налазио се у ситним зрнима и у комплексној руди сребра и обојених метала, где је постојало цинабаридно сребро, олово па и бакар. У зони косовског, копаоничког и рашког рударства није било живе, али је било тетраедрита. Његова експлоатација почела је у Србији и Босни 30–их година XV века, а у трговини се појавио 1438. године, изузетно и коју годину раније али без значајнијих количина. Као рудни шут избациван је из воде плакаоница или потока приликом чишћења и дробљења руде. Кад је ушао у трговину одмах се јавио у већим количинама јер га је у шуту било дуже времена, таложеног као нузгредан производ... Употребљавао се за бојење вунених и особито свилених тканина, кад је била потребна јарка црвена боја која не би бледела на сунцу...“ (Храбак) Јасан је назив руде, по боји.
Црвско – исто као претходно.
Црниш – има више топонима у нашим крајевима са оваквом основом, нпр. Горња и Доња Црнишава и Црнишавска река у Левчу, затим локалитети (некада села) Црнишница и Црнишинци у Славонији, итд. Јасан словенски корен топонима.
Попрад – истог назива и насеље у Словачкој, Попрадник у дебарском крају, Попрат у Затријепчу у Зети (код Ердељановића – Попрад), Попратница код Бара, итд, а данас и у варијантама Папрат(и), Папратница, Папраћани, итд. Старословенски – порпорть = папрат.
Колашин – „...варошица Колашин, на ушћу реке Свињаче у Тару. То је нова варошица, али ту је постајала још од 17. века тврђавица са турском посадом, којом је управљао колази (педесетар), по коме се најпре то место прозвало Колашиновићи, па од тога и цео крај Колашин...“ (Народна енциклопедија СХС). Турски, овај колази је - kolagasi. Мени ово тумачење баш и није прихватљиво. „Француски конзул Hecquard наводи по традицији да је име Колашиновићи постало од личног имена Колаш, а од овога град Колашин на Тари. И заиста, помиње се име Колашиновићи у долини Таре пре него што је основан град Колашин, 1651 године“. (Лутовац) Митрополит Пајсије Колашиновић спомиње се са тим презименом још 1645. године. Колаш је словенско име које Пешикан налази у изворима из позног средњег века. Коло је стара словенска реч, а колаш би могао бити и неки мајстор – колар. Колаш је презиме забележено у Дубровнику и Славонији, затим и Колашић у Славонији. Колаш је врста тканог прекривача - простирке у јужној Србији.
Ржаница – Ржаница се наводи још у Бањској повељи 1316. године (Рьжаница – данашња Горња Ржаница), затим у дефтеру из 1485. године (Доња Ржаница код Калудре). Од србске речи – раж. Место где се гаји раж. Тако и Ржана (Р'жана) у области Шекулара (такође се помиње у Бањској повељи, као и још два истоимена локалитета у Полимљу - Рьжана, као и Ржани поток, затим и Ржана код Корише и још једна код Звечана), Ржани до и Ржана главица у Старој Црној Гори, Ржаница у Топлици, Ражана код Косјерића, а и два села на југоистоку Србије – Ржана (Пољска и Височка) и још много топонима исте основе на нашем етничком простору. Код Руса – Ржаное, код Чеха – Rženy, итд.
Улотина - у дефтеру из 1485. Улутина. Иначе, никад нисам био начисто шта би овај топоним могао значити. Постоји онај народски придев – лотав = аљкав, неуредан, згужван, наборан, и од њега изведен глагол – улотити (се). Има ли то везе с топонимом Уллотина, не знам. Можда. С друге стране, имамо Лутово, које би могло бити истог језичког порекла као и Улотина. Писали смо о пореклу назива Лутово, од старослеовенског назива за липу:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.msg26750#msg26750Могуће је да је и топоним Улотина истог порекла. У-лот, у липаку.
Мурино – ово је савремена верзија назива ове варошице, а стари, изворни назив је – Мурина. Мура је стара србска реч за блатиште, крај поред реке у којем је, услед сталних водених талога, земља влажна и блатњава. С обзиром на положај Мурине на равној луци уз Лим, сасвим вероватан је овакав корен овог топонима. Мурина би, у том смислу, било – повелико „блато“ уз реку (као подручја под називом „блато“ – мало, веље и др, уз Скадарско језеро). Барјактаровић, пак, у овом топониму види траг арбанашког присуства (можда због арбанашког племена - Morina). Опет, овај топоним би могао имати везе и с личним именом Мура или Муро, видети даље под – Муровац. Ту је и руско презиме Муринь и кварт Мурино у Петрограду (Санкт Петербург, бивши Лењинград у Русији). Мурина или муриња (mureana) је и врста рибе, морске, која улази у слатке воде. Међутим, варош Мурина је предалеко од мора да бисмо њен назив повезивали с овом рибом.
Муровац - Мура вас, Мурово село. Име Муро или Мура, иако на први поглед звучи турски, јавља се већ код Срба у 14. веку, у бањској, дечанској и призренској повељи, дакле пре било каквог турског присуства и нарочито не турског језичког утицаја. Могло би имати везе с латинским именом Maurus (Милица Грковић). Тако налазимо у то доба и презимена Мурић, Муровић, Мурковић. Надаље, „када се тепа мушком детету у Црној Гори, каже се – Муро“ (Звездана Павловић). Презиме Муровић у Врхбосни крајем 15. и почетком 16. века (србско – Драгић Муровић), исто презиме и у Ровцима, истоимени топоним у Буљарици у Паштровићима.
Наставиће се...