Љиљана Жикић - Карађорђевић погинула је на данашњи дан 1999. године приликом обављања борбеног задатка у рејону села Љубенић, општина Пећ. Рођена је 09. марта 1957. године у Крагујевцу. Била је добровољац Војске Југославије. Строј је улепшавала херојској 125. моторизованој бригади. Мајка је шесторо деце који чувају успомену на њу.
Одликована је Орденом заслуге у области одбране и безбедности првог степена.
У листу Свет од 26. априла 1999. године објављена је њена песма “Бранићу Србију и када будем мртва.”
БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол`ко можемо да знамо.
Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија ту су сви векови наши.
Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
ал` Србију никад, то је све што имам!
Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,
због њих ће погача и отров да буде.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати,
ни гроб ми неће рећи да ме нема.