Мање више је позната сеоба Климената у Срем у 18. вијеку, међутим мање је познато да су у изворима заједно с њима забиљежени и неки
православни Арбанаси.
Историчар Славко Гавриловић је у свом раду О НАСЕЉАВАЊУ СРПСКЕ МИЛИЦИЈЕ и КЛИМЕНАТА У СРЕМУ (1737—1742) записао сљедеће:
"Једна од последица аустриско–турског рата 1737—1739 било је пребацивање y Срем Србијанске милиције под обрствахмајстером Вуком Исаковићем и Климената (католика) и
Арбанаса (православних) под заповедништвом пуковника Атанасија Рашковића."
"Рашковићеве компаније, које су стигле касније, спахилуци нису хтели да приме, те су њихови људи у највећој невољи боравили по земуницама око Карловаца и по збеговима на доњој Сави."
Из ових навода је јасно да католички Клименти и православни Арбанаси долазе заједно и да су под заповједништвом Атанасија Рашковића, за кога је већ познато да је поријеклом од српске бератлијске кнежевске породице Рашковића у Старом Влаху.
Клименте и Арбанаси су дуг период били без рјешења о смјештају, са многочланим породицама ( наводи се да су им породице дупло веће од српских) и са великим стадима оваца, које су напасали по сремским пустарама. Забиљежен је већи број сукоба са Србима старинцима у Срему, око земље и пашњака.
Тек 1742. године одређено је земљиште за насељавање Климената и Арбанаса и то на сљедећи начин:
За католичке Клименте је познато да су их предводили капетани Вата и Деда, који су населили Хртковце и Никинце. По овом списку произилази да су православни Арбанаси насељени у Кленку, Платичеву и Кузмину и да су их предводили Атанасије Рашковић, капетан Нико, Милко Јаковљевић, Стеван Недељковић, Илија Сактијановић и Радослав Костић.
Нема сумње да је добар дио ових православних "Арбанаса" чинила српска популација са простора Старог Влаха, Пештера и Рашке, међутим питање је да ли је међу њима могло бити и неких православних брдских племена, која су се у изворима могла идентификовати са појмом "Арбанаси".