Форум - Порекло
ДНК порекло => Родови и њихове хаплогрупе => Српски ДНК пројекат => Крајишки родови => Тему започео: Uzi Октобар 29, 2019, 12:40:26 поподне
-
Стигао је на FTDNA резултат Шкорића из Лике
Шкорић, Никољдан, Горњи Штрбци, Доњи Лапац, R1a-Z280
Рекао бих да су Шкорићу најближи појединци процењени као R-Y2613. Веровало се да су ови Шкорићи у вези са Штрбцима. Због славе и чињенице да их у литератури неки аутори повезују. Шкорића иначе има више разнородних у Крајини, па није искључено да има и оних N-P189.2
Из Лике је и један Шкорић J2-L70 са 23andMe. Треба поменути да на 23andMe има и Шкорића R1a-Z280>CTS3402.
Данас сам добио резултат Узелца из Ондића. Има пуно поклапање на 12 маркера са Шкорићем. Ово је други Узелац тестиран из Ондића, први је испао N2.
Слично је и са Узелацима из Смољанца у парохији Садиловац. У Смољанцу су две гране Узелца и дошли су у Смољанац у различитом временском раздобљу. Први су Узелци дошли 1796. године, након што је комисија за разграниченје са Турском завршила посао, и они су N2. Дуги су Узелци дошли око 1820. године из Ондића, и нису N2. Узети ћу овим другим Узелцима тест за R1a-Z280.
Све горе наведе породице славе никољдан. Ако је дошло до прибраћивања, онда се то десило пре више од 300 година.
-
Данас сам добио резултат Узелца из Ондића. Има пуно поклапање на 12 маркера са Шкорићем. Ово је други Узелац тестиран из Ондића, први је испао N2.
Слично је и са Узелацима из Смољанца у парохији Садиловац. У Смољанцу су две гране Узелца и дошли су у Смољанац у различитом временском раздобљу. Први су Узелци дошли 1796. године, након што је комисија за разграниченје са Турском завршила посао, и они су N2. Дуги су Узелци дошли око 1820. године из Ондића, и нису N2. Узети ћу овим другим Узелцима тест за R1a-Z280.
Све горе наведе породице славе никољдан. Ако је дошло до прибраћивања, онда се то десило пре више од 300 година.
Ово је веома занимљив резултат. Без обзира што тестирани Узелац није испао N2, Шкорићи из овог дела Лике су, према литератури, део Штрбаца. Штрбци су, као што је познато, доминантно N2-P189.2. Дакле овде је сасвим сигурно дошло до, сада већ чувеног, крајишког прибраћивања. :)
-
Ово је веома занимљив резултат. Без обзира што тестирани Узелац није испао N2, Шкорићи из овог дела Лике су, према литератури, део Штрбаца. Штрбци су, као што је познато, доминантно N2-P189.2. Дакле овде је сасвим сигурно дошло до, сада већ чувеног, крајишког прибраћивања. :)
Поздрав свима,занима ме на основу којих се информација може тврдити да су Штрбци доминантно N2-P189.2 и колико је Штрбаца до сада тестирано?
-
Поздрав свима,занима ме на основу којих се информација може тврдити да су Штрбци доминантно N2-P189.2 и колико је Штрбаца до сада тестирано?
Поздрав Савас,
Од Штрабаца (и огранака) немамо превише тестираних. Осим Шкорића, имамо нпр. Штрбце из Кистања и они су N-P189.2. Због тога је ова веза Узелци (N-P189.2) - Шкорићи (R1a-Y2613) више него занимљива.
Има додуше и неких Стричевића (Ђурђевдан) из Босанског Петровца, тестираних преко 23andMe. Само ознака R1a-M417. Крајишки Стричевићи са овом славом везују се за Штрбце и Мудриниће. Оба крајишка рода су разграната у Крајини и Карановић их сврстава у староседелачке (условно речено). Како су ови Стричевићи из Петровца досељени из Унца, није искључено да имају везе са Штрбцима. Углавном, проблем је што су и крајишки Мудринићи такође R1a (YP237), па могу бити и са њима у вези. Њихов миграциони правац и распоред је
пак нешто другачији (сеоба Змијање - Поуње).
Осим због тестираних Штрбаца, више шансе за N-P189.2 дајем и због чињенице да се за овај род у Унцу јасно каже да је досељен "од Херцеговине", где је хаплогрупа N2 веома раширена, док са друге стране тамо има мало R1a-Y2613 (углавном се јавља код Срба западно од Врбаса).
-
Поздрав Савас,
Од Штрабаца (и огранака) немамо превише тестираних. Осим Шкорића, имамо нпр. Штрбце из Кистања и они су N-P189.2. Због тога је ова веза Узелци (N-P189.2) - Шкорићи (R1a-Y2613) више него занимљива.
Има додуше и неких Стричевића (Ђурђевдан) из Босанског Петровца, тестираних преко 23andMe. Само ознака R1a-M417. Крајишки Стричевићи са овом славом везују се за Штрбце и Мудриниће. Оба крајишка рода су разграната у Крајини и Карановић их сврстава у староседелачке (условно речено). Како су ови Стричевићи из Петровца досељени из Унца, није искључено да имају везе са Штрбцима. Углавном, проблем је што су и крајишки Мудринићи такође R1a (YP237), па могу бити и са њима у вези. Њихов миграциони правац и распоред је
пак нешто другачији (сеоба Змијање - Поуње).
Осим због тестираних Штрбаца, више шансе за N-P189.2 дајем и због чињенице да се за овај род у Унцу јасно каже да је досељен "од Херцеговине", где је хаплогрупа N2 веома раширена, док са друге стране тамо има мало R1a-Y2613 (углавном се јавља код Срба западно од Врбаса).
Хвала Небојша на одговору.Значи само један тестирани Штрбац.Надам се да ће у скорије вријеме бити још заинтересованих Штрбаца за тестирање,као и оних који имају предање о поријеклу од Штрбаца.
-
Хвала Небојша на одговору.Значи само један тестирани Штрбац.Надам се да ће у скорије вријеме бити још заинтересованих Штрбаца за тестирање,као и оних који имају предање о поријеклу од Штрбаца.
Нема на чему. Да, један Штрбац N2-P189.2 за сада и од огранака лички Шкорићи R1a-Z280>Y2613. Нека ме неко исправи ако постоје још неки. Дакле за решавање ове дилеме око Штрбаца треба нам за тест неко од крајишких: Тодића, Кужета, Стричевића, Замлакара (Ђурђевдан), као и Репија, Малиновића, Бокана и Војводића (Никољдан). Ово су родови из Средњег Поуња, који се, према литератури, могу повезати са Штрбцима.
У Унцу су то: Радановићи, Гајићи, Савићи, Мектеровићи, Шпирићи, Николашевићи и Глијаковићи. Сви славе Никољдан.
Треба узети у обзир и опцију да су и Штрбци, као и многи други крајишки родови, разнородни у генетском смислу. Посебно ако узмемо у обзир да је у питању стар и разгранат род, који слави две славе - Никољдан и Ђурђевдан.
-
У Унцу су то: Радановићи, Гајићи, Савићи, Мектеровићи, Шпирићи, Николашевићи и Глијаковићи. Сви славе Никољдан.
Радановићи су R1a-M458>L1029, док су Савићи R1b-Z2705>BY611. Ваљало би ове поруке пребацити у тему о Штрбцима.
-
Што више читам о Штрбцима, све више верујем да ће ова група што слави Ђурђевдан бити R1a-Z280>Y2613. Штрбци из Далмације (N-P189.2) славе Никољдан, као и Радановићи из Унца (R1a-M458). Шкорићи (Ђурђевдан) из Поуња су један од главних огранака Штрбаца, а у Лици имамо двојицу тестираних и обојица припадају R1a (СДП и 23andMe). Поред тога, на 23andme има и неких Војоводића (такође огранак крајишких Штрбаца) и Стричевића (Бос. Петровац), који су R1a-M417. Стричевићи додуше могу бити у вези и са Мудринићима (R1a-Z280>YP951).
Остаје да се тестира неко од Штрбаца (Ђурђевдан), Тодића, или Кужета.
-
Што више читам о Штрбцима, све више верујем да ће ова група што слави Ђурђевдан бити R1a-Z280>Y2613. Штрбци из Далмације (N-P189.2) славе Никољдан, као и Радановићи из Унца (R1a-M458). Шкорићи (Ђурђевдан) из Поуња су један од главних огранака Штрбаца, а у Лици имамо двојицу тестираних и обојица припадају R1a (СДП и 23andMe). Поред тога, на 23andme има и неких Војоводића (такође огранак крајишких Штрбаца) и Стричевића (Бос. Петровац), који су R1a-M417. Стричевићи додуше могу бити у вези и са Мудринићима (R1a-Z280>YP951).
Остаје да се тестира неко од Штрбаца (Ђурђевдан), Тодића, или Кужета.
Крајишки Штрбци су велик род и није искључено да су разнородни. У Крајини је разнородност више правило него изузетак.
-
Крајишки Штрбци су велик род и није искључено да су разнородни. У Крајини је разнородност више правило него изузетак.
То свакако. Него неки костур самог рода углавном постоји. А то се огледа кроз ту "доминантну" хаплогрупу у оквиру одређене групе родова.
-
(https://i.postimg.cc/cC5bQDM0/splitski.jpg)
Влах Кожул Штрбац. Знам да у Далмацији и данас има Срба с презименом Кожул, а по њима је по свему судећи добило назив село Кожуловац, данас Кожловац.
За војводу Кожула пише презиме Штрбчић.
-
Питање знал неко нешто о презимену Цупаћ ?
-
Према овом наводу Велики Штрбци, то јест њихов засеок Брда, би требали бити расадних великог рода Штрбаца:
(https://i.postimg.cc/LXJ7rRGJ/image.jpg)
Извор: Шпиро Вишекруна - Тичево
-
Везано за ову тему и последњи Узијев пост. Веома ме интересује да ли постоји нека веза између мог породичног предања о старом презимену Павловић које сам чуо од своје баке, Шкорића из (ако не грешим Горњих) Штрбаца, који су исто као и ја R-BY149000. Знам да је био неки резултат Штрбаца R—BY149000 али и да су резултати доминантно N2.
-
I mene zanima ova veza,baš ovih dana pokušavam po društvenim mrežama da animiram nekog od Štrbaca da se testira.
Da ne zaboravimo da su i Savići iz Benkovca (R1a-Z280-2613),a verovatno su jedan rod sa Savićima iz Unca za koje Radjenović kaže da su od Štrbaca.
U Uncu su i Jagodići(Nikoljdan) i Galići (Djurdjevdan) R1a-Z280-2613.
Ako su i Vojvodići i Stričevići R1a-M417 onda to daje velike šanse da smo mi karpatsko dalmatinski od Štrbaca.
Ako je ispalo da su Škorićii i Vojvodići isti rod(kao što je pisao Karanović) onda su verovatno i Bokani koji su odma do Grbića u Osredcima.
-
I mene zanima ova veza,baš ovih dana pokušavam po društvenim mrežama da animiram nekog od Štrbaca da se testira.
Da ne zaboravimo da su i Savići iz Benkovca (R1a-Z280-2613),a verovatno su jedan rod sa Savićima iz Unca za koje Radjenović kaže da su od Štrbaca.
U Uncu su i Jagodići(Nikoljdan) i Galići (Djurdjevdan) R1a-Z280-2613.
Ako su i Vojvodići i Stričevići R1a-M417 onda to daje velike šanse da smo mi karpatsko dalmatinski od Štrbaca.
Ako je ispalo da su Škorićii i Vojvodići isti rod(kao što je pisao Karanović) onda su verovatno i Bokani koji su odma do Grbića u Osredcima.
Штрбци из Кистања и Штрбци из Босанске Крупе (23andMe) припадају хаплогрупи N-P189.2. Једна породица из Унца пореклом од Штрбаца, а са изведеним презименом, такође припада овој хаплогрупи. Бокуни из Северне Далмације (могуће у вези са Боканима/Штрбцима) са 23andMe такође припадају N-P189.2, па ће вероватно бити да је то и основна хаплогрупа крајишких Штрбаца. Иако је сасвим могуће да их има више, што видимо на примеру ових R1a-Y2613.
-
Код Кристијана Јурана ("Морлаци у Шибенику...") стоји један унос, који се односи на 1640. годину: "Giuro Giouanouich detto Harbaç di Vnaç".
Овдје се највјероватније ради о погрешно уписаном или прочитаном презимену Штрбац.
-
I mene zanima ova veza,baš ovih dana pokušavam po društvenim mrežama da animiram nekog od Štrbaca da se testira.
Da ne zaboravimo da su i Savići iz Benkovca (R1a-Z280-2613),a verovatno su jedan rod sa Savićima iz Unca za koje Radjenović kaže da su od Štrbaca.
U Uncu su i Jagodići(Nikoljdan) i Galići (Djurdjevdan) R1a-Z280-2613.
Ako su i Vojvodići i Stričevići R1a-M417 onda to daje velike šanse da smo mi karpatsko dalmatinski od Štrbaca.
Ako je ispalo da su Škorićii i Vojvodići isti rod(kao što je pisao Karanović) onda su verovatno i Bokani koji su odma do Grbića u Osredcima.
Било би добро да се тестира Штрбце који славе Ђурђевдан.
Имају ли ови Савићи из Бенковца неко предање о Унцу?
Код Кристијана Јурана ("Морлаци у Шибенику...") стоји један унос, који се односи на 1640. годину: "Giuro Giouanouich detto Harbaç di Vnaç".
Овдје се највјероватније ради о погрешно уписаном или прочитаном презимену Штрбац.
Да ли би ово 'detto' значило ..из Штрбца или ..од Штрбца?
-
Да ли би ово 'detto' значило ..из Штрбца или ..од Штрбца?
Буквално то значи "звани", а означава или лични надимак (који може да постане презиме) или назив рода (условно речено, старије презиме). Ту нема правила.
У сваком случају, нема ознаку мјеста поријекла. За то је одговорна рјечица "di".
-
Буквално то значи "звани", а означава или лични надимак (који може да постане презиме) или назив рода (условно речено, старије презиме). Ту нема правила.
У сваком случају, нема ознаку мјеста поријекла. За то је одговорна рјечица "di".
Онда би то могло бити то. Што би значило да су Штрбци у Унцу већ од прве половине 17. века, а можда и раније.
-
Исто код Јурана, године 1629. спомиње се насеље Штрбац у Унцу, гдје живи: "kovač Vuško Radojević reč. Kotorčić".
По овоме, може бити да је њихова насеобина основана и прије 1600. године.
-
Штрбци потичу са Штрбине у Херцеговини, а одатле су отишли на просторе Грахова, Дрвара, Петровца, Кључа итд. То је део породице који слави светог Ђурђа. Други део породице који слави светог Николу, потиче из Лике и из Северне Далмације, тачније Обровца.
Штрпци су један од највећих крајишких родова. Славе Ђурђевдан и Никољдан. Од свих тестираних који припадају хаплогрупи N1 најближи су Банији, тако да није искључено да су Ананићи огранак Штрбаца
-
Било би добро да се тестира Штрбце који славе Ђурђевдан.
Имају ли ови Савићи из Бенковца неко предање о Унцу?
Да ли би ово 'detto' значило ..из Штрбца или ..од Штрбца?
Nemaju predanje o Uncu.Kažu da su popisani u katastru iz 1709 u Benkovcu.
Verovatno su u seobi 1692 iz Bjelajskog polja u Dalmaciju završili u Benkovcu.
Interesantno je i što se i kod nas karpatsko dalmatinskih javljaju slave Nikoljdan i Djurdjevdan sa izuzetkom dela Grbića koji slave Srdjevdan( i još nekih prezimena koji su potekli od Grbića Srdjevdanaca).
-
Исто код Јурана, године 1629. спомиње се насеље Штрбац у Унцу, гдје живи: "kovač Vuško Radojević reč. Kotorčić".
По овоме, може бити да је њихова насеобина основана и прије 1600. године.
Проверио сам попис нахије Унац у Клишком санџаку, и нема топонима Штрбац. Тако да незнам колико раније би то могло бити.
Nemaju predanje o Uncu.Kažu da su popisani u katastru iz 1709 u Benkovcu.
Verovatno su u seobi 1692 iz Bjelajskog polja u Dalmaciju završili u Benkovcu.
Interesantno je i što se i kod nas karpatsko dalmatinskih javljaju slave Nikoljdan i Djurdjevdan sa izuzetkom dela Grbića koji slave Srdjevdan( i još nekih prezimena koji su potekli od Grbića Srdjevdanaca).
Мислим да су Савићи из Штрбца ипак N2.
-
Новоустановљена насеља нису постојала у османском пореском (пописном) систему, макар до 1604. године, зато што се сваки нови попис наслањао на онај претходни. Тако да не само да нису биљежена нова насеља, већ ни нови називи старих села. А и није имало смисла биљежити мање/нове насеобине, кад се оне административно могу прикачити већим, већ постојећим.
-
Да, гледао сам попис из 1550. године.
-
Један интересантан топоним на подручју Јања, нарочито у контексту N2-FT182494* Сакана који су извесно доста стар род на том подручју.
(https://i.imgur.com/NFfVM9I.png)
-
Један интересантан топоним на подручју Јања, нарочито у контексту N2-FT182494* Сакана који су извесно доста стар род на том подручју.
(https://i.imgur.com/NFfVM9I.png)
Чини се најранији опис рушевина средњевјековног Штрб-града изнад извора ријеке Јањ (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%B0%D1%9A) дао је поп Стево Н. Давидовић у прилогу часопису Босанска Вила, бр. 5, 01. марта 1886, год. I, 76-78, Јањ и његова околина (http://digital.nub.rs/pdf/bosvila/1886/05.pdf),
"Јањ носи своје име од врела једне ријеке, Јањ назване. Више истог врела на једној узвишеној главици, био је тада град, Штрб названи. Развалине истог и данас се добро распознају. Градом је управљао, кажу, некакав капетан Капић, чије покољење потурчило се и данас се налази у Доњем Вакуфу; а земља око градине и данас је Капића посјед. Послије Капића веле градом је владао неки Џаић, па се и данас оближње једно селце имевом Џаић зове. ... Први, који је од стране Турака на град Штрб завојштио, био је по приповиједању некакав Асан-паша. Овај почне најприје рушити данашњу црквину а ондашњу цркву; али га Вучковић позовне на мегдан, те у борби са овијем погине на мјесту прозваном Асеновац. Остатак његове разбјегнуле војске удружи се са војском Гази Рустан-бега, ненадно ударе на цркву поруше је; а тако и Вучковића кулу запале, нападну и освоје и град Штрб и капетана Јањског потурче. На скоро затијем наниђе овуда кажу и сам цар турски и чинио је с народом диван на мјесту који се и данас тијем именом зове. Тко је год видио цара и његов сјај, одма је дао ријеч да ће се потурчити, само један између народа казао је: ја истина видим цара и чини ћу све, што он заповиједа, али се потурчити нећу.“ На питање царево, да ли ће му бар у индат поћи кад се потурчити неће, одговорио је, да хоће за цара војевати. Цар му на то преда сабљу и чантру (кеса за муницију) као знамење војничко и иста чантра кажу чувала се до прије 18 година у кући неког Илије Пеће. ... Јањ је послије освојења града Штрба стајао пуст за 40 година; а то је све било од прилике на 60-100 година послије пропасти на Косову"
Према овоме, више него занимљивом, детаљу о предаји сабље и чантре (постанак мартолоса-хришћана у турској војсци?) далеком претку етнографа Љубомира Пеће, могла би се можда и прецизније одредити претпостављена "извесно доста" старост рода N2-FT182494* Сакана на подручју Јања?
Изгледа невјероватно да је Миленко С. Филиповић у Порекло, старост и распрострањеност топонима и антропонима »Штрпци« (https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEaXhJeHdZS3VWb0E/edit?resourcekey=0-Q0AsZ36D6aKFp-I44QPu0A), Географски преглед, 1964-65, 39-54, изоставио, у тренутку прикупљања и писања овога рада, поменути и топоним Штрб-град, међутим један детаљ свакако треба издвојити из ове одличне студије:
“Како саопштава М. Карановић, пок. Љубомир Пећо испитивао је порекло становништва у пределу Јању (пре првог светског рата) и нашао да 19 родова са 20% од свих кућа у пределу спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи.54“
54 М. Карановић: Поуње у Босанској Крајини, Српски етногр. Зборник, XXXV (Беогад, 1925), 339.
Према, недавно објављеном одличном раду Ј. Бојанић-Л. Јелић, Срби из Шипова - порекло и генетичка слика (https://www.poreklo.rs/2022/01/10/srbi-iz-sipova-poreklo-i-geneticka-slika/), учешће од 3/26 (11,5%) тестираних N2-P189.2>FT182494* Никољштака овога, мало ширег, подручја тако би у потпуности потврдила етнографска испитивања Љ. Пеће и његове налазе блискости родова око старог антропонима Штрбац. Преостаје тако идентификовати ових 19 Пећиних родова у предијелу Јања и са генетичке стране потврдити његова добра проучавања од прије стотињак година?
-
“Како саопштава М. Карановић, пок. Љубомир Пећо испитивао је порекло становништва у пределу Јању (пре првог светског рата) и нашао да 19 родова са 20% од свих кућа у пределу спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи.54“
54 М. Карановић: Поуње у Босанској Крајини, Српски етногр. Зборник, XXXV (Беогад, 1925), 339.
Питање је шта је тада Пећо конкретно записао и да ли је то данас уопште могуће пронаћи. Од каснијих истраживача нико не спомиње тај његов навод, па ни Ракита који је до ''ситних цреваца'' писао о Јању, а сумњам да би превидео тако битну ствар. Данас међу Јањанима нико не помиње Војводиће, а N2-FT182494* родови са подручја Шипова без тестирања не би ни знали да су повезани. Друго, Унчани су доселили у Јањ крајем 19. века, тако да са Саканима и Јовићима сигурно нису ближе повезани у односу на остале FT182494* Никољштаке из Унца и околине. На страну све то, Војводића Никољштака иначе има у великом броју у Доњим Врбљанима, 30-ак километара западно од Јања.
-
Османски пописи Тепљуха:
1540. Radoje Crncevik
1550. Radoje Crncevik
1574. Radoje Crebic, Vujić Crebic
1585. Radivoj, sin Radoja, Vujić Crebac
1604. Radivoj Radoja Crebac, Vujić Crebac
Имајући у виду хаплогрупу Црнчевића, овај Цребац подсјећа на (погрешно записани) - Штрбац.
-
Не знам да ли се помињало раније, али наишао сма на помен једног Штрпца у раду "Bihać kao sjedište bihaćke kapetanije i slobodni kraljevski grad" од дамира Станића, гдје се на стр. 346-347 наводи:
"Nešto ranije, krajem ožujka 1578., Ivan Štrbac (Sterbac) iz Bihaća piše Hansu Auerspergu, „chapittanu generallu chraine herua(c)che i primorsche“, da pošalje „odlucak i pinezi“ za vojsku koja je stacionirana u gradu. Budući da ne mogu izaći izvan grada, Štrbac je od bihaćkoga kapetana namolio 62 kvarti živeži (profuntta)."
-
Штрпци су по свему судећи онај род крајишких Срба за које се са великим степеном сигурности може рећи да потичу од тзв. старих влаха, тј. од оних Срба у влашком статусу који су на просторе Крајине дошли у 14. вијеку.
Ови првобитни крајишки Срби у тадашњем угарском друштву функционисали су са влашким правима као издвојена заједница. Међутим, надирање Турака према Дaлмацији и Лици почетком 16. вијека, створило је предуслове да неки од влашких вођа, као иначе искусни војевању, уђу у племићки сталеж. Такав је примјер Павла Кожула Штрпца, који се још 1481. године помиње као катунар влаха крбавског кнеза (Bani eorum Capite Cosule Catunaro) , када предводи пљачку над неким млетачким поданицима у Далмaцији, а већ почетком 16. вијека постаје плаћеник Млечана, вицебан Хрвата, власник и војвода града Островице у Далмацији. По свједочењу Кожуловог савременика, историчара Цријевића Туберона, Кожул је припадао народу Илира који се држе за Римљане (Cossuli ― ex eo genere Illyrici hominis, qui se Romanos putant).
Ових неколико биографских података о Кожулу Штрпцу нам показују да су оригинално Штрпци били власи крбавских кнезова Курјаковића. Посједи Курјаковића су били на подручју Крбаве, Лике, Зрмање, западних дијелова данашње Босанске крајине. Курјаковићи су до својих влаха вјероватно дошли 1344. године, када су у сукобу са цетинским Нелипићима заробили неке њихове влахе. (Et insuper mittemus specialem nuntium…. Gregorio condam Curiaci Corbavie,….pro bono et conservatione dicte domine (Vedislave) et comitis Johannis,….; nec non pro restitutione Morolacorum, qui sibi dicuntur detineri per comitem Gregorium…)
1398. године се већ помињу власи Курјаковића под називом (quod olachi Mreucii vocati comitum de Corbavia) који су на подручју Далмације напали краљевске влахе Травичиће. Вођа напада био је Брајко Мравичић ( неки аутори ове влахе крбавског кнеза читају и као Мрвчићи).
Кључно је питање да ли Штрбце требамо посматрати као изданак ових влаха Мравичића крбавског кнеза из 14. вијека.
Штрпци се у 16. вијеку помињу и као српски исељеници у Жумберак и као дио бихаћке аустријске војне посаде. С обзиром на више топонима Штрпци управо на посједима кнезова крбавских мислим да Штрпце као род можемо сматрати једним од најстаријих српских родова на подручју Крајине.
Да ли су сви били истородни (N2) или ће очекивани резултат Штрбаца ђурђевштака донијети нешто ново, видјећемо кад стигну резултати.
-
Нисам превише истраживао те влашке миграције пре 15/16 века, звучи интересантно. Мада треба прво утврдити да ли постоји веза са Штрбцима N2, или је реч о нешто раширенијем имену у то време.
Подсетићу да је Карановић Штрбце издвојио као један од староседелачких родова на простору Босанске Крајине, мада је његова подела негде упитна, с обзиром на друга предања и генетику појединих родова.
У сваком случају, ако је било ранијих миграција Штрбаца, то би делимично објаснило веома високу заступљеност N2 у западним крајевима. Струје које су уследиле у 15. и 16. веку биле су вероватно знатно бројније. Пратећи овај модел, није искључено да још неки крајишки родови имају рођаке у виду ових влаха из 14. века. Само је питање да ли их данас тражити међу православнима, или католицима(?)
-
Пратећи овај модел, није искључено да још неки крајишки родови имају рођаке у виду ових влаха из 14. века. Само је питање да ли их данас тражити међу православнима, или католицима(?)
Павле Кожул Штрбац свакако је умро као католик. Његов успон на друштвеној љествици повлачио је за собом такво опредјељење. Међутим, још током 15. вијека имамо податке за неке од тих влашких катуна у Далмацији да су под душебрижништвом фрањеваца. Како је текао прелазак тих влашких групација на католицизам, и колико их су Турци по освајању затекли као православне,а колико као католике, можемо само нагађати. Да су средином 14. вијека били претежно православни говоре писма папа упућена мисијама фрањеваца у том периоду, у којима се помињу и Крбава и Врлика (Цетина) као подручја на којима је потребна изградња фрањевачких самостана како би се обраћали "шизматици". У једном од докумената наводе се власи сточари као ти шизматици које је потребно превести на римокатоличку вјеру.
Тај дио писама обрадила је Јелена Мргић у свом раду "Доњи Краји"
"Снажнија акција римске курије и босанске фрањевачке викарије осетила се седамдесетих година XIV века, када је папа поделио неке повластице фрањевачком реду, као што су вршење духовне службе, подизање самостана и прикупљање милостиње. Гргур XI je босанским фрањевцима исправом издатом јуна 1372. дозволио да подигну цркве, капеле, ораторије, гробља и друго што је добро за службу „у (Угарској), такоће Рашкој, Бесарабији (Влашкој) и другим крајевима који су у њиховој околини, где живе многи шизматици и јеретици. Затим је дозволио да преузму и оснују „у тргу Руднику који припада области племенитог мужа Николе Алтомановића под влашћу краља Србије два места, и у области Глажа под влашћу краља Угарске једно место, и других девет места у којим год градовима и крајевима поменуте Босне и Раше и Бесарабије,", „у којима су јеретици или шизматици", јер како каже „не постоји ни једна дијацеза". Истог месеца папа је упутио писмо свим провинцијалима, кустодима и гвардијанима фрањевачког реда у којем описује успехе босанског викара и фрањеваца и каже да „у крајевима Босне, у којима живи мноштво шизматика и јеретика“, многе од њих су босански фрањевци преобратили.
Почетком наредне године, фебруара 1373, уследило је писмо папе у којем говори о томе да „у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени“, али такође и „на границама Босне према Угарској, као и у месту званом Глаж и у многим другим местима, помешано живе како хришћани, тако јеретици и шизматици". У одговору на молбу викара и босанских фрањеваца, папа им је 1. јуна 1373. дозволио да, „пошто у крајевима Босне и Влашке и око граница Угарске, у којима боравите, проповедајући реч божију неверницима, обраћајући чак и шизматике на пут истине, у градовима као и у селима, у којима верници бораве, мало је плебана и ректора цркве, такође и мећу Власима шизматицима, од којих неки станују на пашњацима и под шаторима", подигну шест нових места „у земљама, градовима или селима на границама Угарске око Себеша и Велике Влашке, и око граница Босне у Алшану и у Крбави, чије год дијацезе католичке или шизматичке да постоје". Поименце су наведени Себеш, који Одговара данашњем Карансебешу, односно Турну Румени на Тамишу, и Алшан, чије се име сачувало у називу поља Машањ код Посавских Подгајаца, на левој обали Саве преко пута Брчког. Крбава је назив крашог поља и жупе, али и истоимене дијацезе католичке бискупије која је обухватала шири географски простор."
Викар и босански фрањевци упутили су 1372/ 73. године римској курији једну листу од двадесет и три питања — „сумњи“ (,,Dubia") која се тичу поступка према „шизматицима" и њиховим свештеницима, затим питање брака код босанских јеретика, о поступцима према католичком свештенству. У папским одговорима се јасно разликују три конфесионалности на територији босанске викарије: католици, „шизматици“ и јеретици, као што је то већ Рачки исправно уочио. О православним верницима на тлу босанске државе изричито товори одговор на осмо питање у којем су босански фрањевци замолили да прошире своје активности и „на границе и околину Босне, где је свештенство искварено и нису установљене провинције".
Папа је потврдно одговорио, „пошто у Босни са њеним границама односно укључујући земље и градове“, према његовим речима, „живе неверници и шизматици“.
Годину дана касније, јула 1374, фрањевци су добили папину дозволу да подигну своје самостане са црквама „у области Книна и Врхрике такође и Врбаса и Саве (Сане?)", који би требало да послуже за придобијање и покрштавање „јеретика и шизматика". Неколико година касније (1378) папа је дао сагласност фрањевцима да преузму цркву у тврћави Модруш, у крбавској дијацези, која се налази „близу шизматика и неверника", а у питању је данашње истоимено насеље код Огулина у Хрватској."
Вјерујем да је значајан број Штрбаца дочекао долазак новог вала српских досељеника као православан и да се стопио са истима. Уосталом Штрпци у Жумберку су првобитно били православни, као и практично сви Штрпци у крајини.
-
Везано за простор Крбаве наводим и неке тезе Дамира Станића из његовог горе помињаног рада о Бихаћкој капетанији:
"Pitanje autohtonosti vlaških zajednica izlazi iz okvira ovog rada te je dovoljno navesti da je vlaška populacija, i to primarno ona iz kategorije „kraljevskih Vlaha“, već od kraja 14. i početka 15. stoljeća osobito brojna na kraljevskim posjedima oko Ervenika kod Zrmanje i Suhače u Kninskoj županijи...Vlaške zajednice obitavale su i na području krbavske biskupije, a o tome krajem 14. stoljeća svjedoči krbavski biskup Nikola navodeći da Vlasi ili Morlaci ne plaćaju nikakvu desetinu, a da je nisu plaćali ni u vrijeme njegovih prethodnika. ...Takav raspored vlaške populacije potvrđuje i činjenica da su dušebrižništvo nad Vlasima od 1340. preuzeli bosanski franjevci koji su bili organizirani u okviru bosanske vikarije koja se prema popisu iz 1385. sastojala od sedam kustodija od kojih je tek jedna obuhvaćala prostor prave Bosne. Tek je manji dio od ukupno 36 samostana pokrivao prostor na kojem je funkcionirala crkva bosanska. Za pitanje vlaške populacije najvažnija je Duvanjska kustodija sa šest samostana u Stonu, Novom na obali Neretve kod današnje Čapljine, lmotskog, Cetini kod vrela, Livnu i Glamoču, a područje koje su pokrivali ti samostani, prema Mladenu Ančiću, jest prostor „najintenzivnijeg vlaškog naseljavanja već do sredine 80-tih godina 14. stoljeća“.
"Slažem se s tvrdnjom Drage Roksandića koji smatra da su gomjopounski, zrmanjski i cetinski Vlasi, koji su od 1530-ih počeli prelaziti na habsburšku stranu, barem parcijalno Vlasi koji su tamo obitavali i u 14. i 15 . stoljeću, a koji emigriraju u godinama nakon Mohačke bitke kada njihov socioekonomski status postaje ugrožen."
-
Везано за простор Крбаве наводим и неке тезе Дамира Станића из његовог горе помињаног рада о Бихаћкој капетанији:
"Pitanje autohtonosti vlaških zajednica izlazi iz okvira ovog rada te je dovoljno navesti da je vlaška populacija, i to primarno ona iz kategorije „kraljevskih Vlaha“, već od kraja 14. i početka 15. stoljeća osobito brojna na kraljevskim posjedima oko Ervenika kod Zrmanje i Suhače u Kninskoj županijи...Vlaške zajednice obitavale su i na području krbavske biskupije, a o tome krajem 14. stoljeća svjedoči krbavski biskup Nikola navodeći da Vlasi ili Morlaci ne plaćaju nikakvu desetinu, a da je nisu plaćali ni u vrijeme njegovih prethodnika. ...Takav raspored vlaške populacije potvrđuje i činjenica da su dušebrižništvo nad Vlasima od 1340. preuzeli bosanski franjevci koji su bili organizirani u okviru bosanske vikarije koja se prema popisu iz 1385. sastojala od sedam kustodija od kojih je tek jedna obuhvaćala prostor prave Bosne. Tek je manji dio od ukupno 36 samostana pokrivao prostor na kojem je funkcionirala crkva bosanska. Za pitanje vlaške populacije najvažnija je Duvanjska kustodija sa šest samostana u Stonu, Novom na obali Neretve kod današnje Čapljine, lmotskog, Cetini kod vrela, Livnu i Glamoču, a područje koje su pokrivali ti samostani, prema Mladenu Ančiću, jest prostor „najintenzivnijeg vlaškog naseljavanja već do sredine 80-tih godina 14. stoljeća“.
"Slažem se s tvrdnjom Drage Roksandića koji smatra da su gomjopounski, zrmanjski i cetinski Vlasi, koji su od 1530-ih počeli prelaziti na habsburšku stranu, barem parcijalno Vlasi koji su tamo obitavali i u 14. i 15 . stoljeću, a koji emigriraju u godinama nakon Mohačke bitke kada njihov socioekonomski status postaje ugrožen."
Ценим и да се моји врло добро уклапају у овај сценарио...и коначно да је неко поменуо радове Роксандића који је, по мом скромном мишљењу, добро сагледавао историјске процесе тога краја(Тромеђе). Остављам могћност да га је неко и помињо али ја нисам наишо на то.
-
Нема сумње, Кожул је био влах, повезан са Карлом IV Курјаковићем и његовим сином Иваном. У једном документу је и назван Ивановим "слугом".
Територија данашњег насеља Штрпци изнад Лапца, у то вријеме, улазила је у састав насљедних посједа кнезова Курјаковића, па то може да представља назнаку мјеста Кожуловог поријекла. Томе у прилог иде и спомен онога Штрпца у Бихаћу.
-
Примјер Храбакове поузданости:
(https://i.postimg.cc/6qJ7mS5y/1.jpg) (https://postimages.org/)
(https://i.postimg.cc/8cNpWVzB/2.jpg) (https://postimages.org/)
Храбак се горе реферира на Клаића, а он, у ствари, пише ово:
(https://i.postimg.cc/pVJXvys0/Klaic.jpg) (https://postimages.org/)
-
Примјер Храбакове поузданости:
(https://i.postimg.cc/6qJ7mS5y/1.jpg) (https://postimages.org/)
(https://i.postimg.cc/8cNpWVzB/2.jpg) (https://postimages.org/)
Храбак се горе реферира на Клаића, а он, у ствари, пише ово:
(https://i.postimg.cc/pVJXvys0/Klaic.jpg) (https://postimages.org/)
Чини се као да је Храбак (https://hrcak.srce.hr/file/76941) био у некој врсти "цајтнота" код припреме овог прилога часопису ИЗХП Радови 19, 1986, на страници 73 код истакнуте референце број 15 стоји: "V. Klaić, n. d., IV, 176." што представља његову употребу издања из 1973. године. Овдје приказани исјечак Клаићева (https://archive.org/details/povjesthrvataodn04klaiuoft/page/144/mode/2up?view=theater&q=katunar) дјела налазимо на страни 144 издања из 1904. године? Можда би се поређењем текстова ових двију различитих наклада могла објаснити (не)поузданост поменуте Храбакове референце?
Примјера ради, исти је детаљ забиљежио Шиме Љубић (https://books.google.rs/books?id=lCI6AAAAcAAJ&pg) 1864. године, и заиста опет мало другачије од потоњег Клаића, хрватски граничари се претворише у краљевске Влахе...
(https://books.google.rs/books/content?id=lCI6AAAAcAAJ&hl=hr&pg=PA142&img=1&pgis=1&dq=katunara&sig=ACfU3U0U9PeYkUrezl-I7KLGElrnxlFGtg&edge=0)
Након смрти Павла Штрбца Кожула 1520. године, налазимо забиљеженог од Ш. Љубића још једног Штрбца, на истом подручју, између утврда Островице и Вране, conte Andrea Sterbaz (https://opacplus.bsb-muenchen.de/Vta2/bsb11354873/bsb:BV010783580?queries=Sterbaz&language=de&c=default). Андрија Штрбац, рођак или потомак овдје већ легендарног Павла Штрбца Кожула?
-
Радановићи су R1a-M458>L1029, док су Савићи R1b-Z2705>BY611. Ваљало би ове поруке пребацити у тему о Штрбцима.
Поздрав свима.
Радановићи и Савићи су тестирањем потврдили предање да су од рода Штрбаца,тј и они су N2.
-
Незнам да ли су већ споменути Штрбци насељени у Прибинце, село које се једним делом наслања на Бојанце у Белој Крајини.
Душан Кос у свом раду "Урбарји за Бело Крајино ин Жумберк 15.-18. столетје" даје списак глава задруга за Прибинце из 1593. и 1610. године. Мање више у обе године пописани су исти људи. Те српске породице су насељене у Прибинце око 1548. године.
1593. г.
Mykwla Sterbacz
Vockzan Sterbacz
Woock Sterbacz
Wuchetha Chwethkowych
Wwkh Bogetych
Iwan Sterbacz
Marko Lwlych
Zekwla Iwanowych
Муlyа Trezkowych
Jury Peterkowych
Symon Zyrowchych
Iwan Zyrowchych
Galle Zyrowcnycn
1610. г.
Miculla Sterbaz
Vokhann Sterbaz
Votscheta Zwetkhouitsch
Volk Bagetitsch
Illia Sterbaz
Marco Lulitch
Seculla Iuuanitsch
Millia Tryschouitsch
Pethay Potterkhouitsch
Simon Sirouzitsch
Galle Sirouzitsch
Iuuan Syrauschitsch
Nekaj pred tem (leta 1549) je Ivan Lenkovič menjal z gospostvom 12 hub za 10. Menjava je sodila v širšo akcijo menjave posesti različnim gospostvom v Žumberku in Beli krajini, da bi Uskokom zagotovili dovolj kolikor toliko strnjene posesti za naselitev. V Beli krajini so se prebegi namreč naselili na gospostvu Metlika v Pribincih (na 7 hubah), Planini (na 1 hubi), Doleh (na 8 hubah) in Marindolu (na 4 hubah). Uskoki so se tod naselili okoli leta 1548 (podatek je sicer le za Pribince). Lenkovič jih je preselil iz Pribincev, za ostalo posest pa je priskrbel zamenjavo.
-
Проверио сам попис нахије Унац у Клишком санџаку, и нема топонима Штрбац. Тако да незнам колико раније би то могло бити.
У раду "Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку" описано је насељавање нахије Унац, која је била испражњена од старог становништва и наводи се да је ново досељено становништво привремено било распоређено са 159 кућа у само три насеља : Мокроноге ( 41 кућа ), Видово Село ( 78 ) и Очијево ( 35 ). Ово је било стање 1528./30.
Десет година касније настало је још 30 насеља са укупно 366 кућа, распоредиле су се породице из ова три села, а било је и новијих досељеника. Тако су 1541. године у нахији Унац пописана ова села : Мокроноге - кућа 18; Видово Село-12; Очијево-3; Висока-8; Орашје-3; Штрбци-10; Подпећи-5; Сенчићи и Славчићи - 35; Пећице-12; Драгумиле и Радоје - 5; Одинци ?- 18; Трубар - 17; Јаничићи?- 6; Крмотин -24; Загорица-26; Раките -16, Дринић, Дрвар и нека друга.
Према овом опису могуће је да је овде била и матица Штрбаца и да су се раселили из једног од ова три поменута села или да су се доселили у периоду од 1528. до 1541.
Ако је на овом попису 1541. Орашје данашњи Орашац, онда су и ови Штрбци вероватно данашњи ( Горњи/Доњи ) Штрбци, а можда се ово место крије у неком од заселака, близу она три поменута села ( од 1528.-1541. ).
То би можда могао бити заселак Штрпци, 17км од Видовог Села, где су у близини и засеоци Шкорићи и Радановићи.
https://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupica
"Жупица је у средњем току Унца, на десној обали. У близини је Унац преграђен и створено је вјештачко језеро за потребе индустрије у Дрвару. Са сјеверне стране су Склоп и Орловача који одвајају село од Прекаје. Пољице, Бунчевац, Жупица и Брда су некада били једно село под именом Штрбци Мали. Добили су имена по земљишном облику, изузев Бунчевца. Леже источно од Штрбаца Великих, и простиру се према Црном Врху и Прекаји."
Заселак Штрбци постоји и код Грахова, а како је у Грахову забележена породица Котур, могуће је да је поменути Которчић 1629. био из овог места.
-
Како код Штрбаца и Цвјетнићана постоји нека веза, а помиње се на теми Павле Кожул Штрбац , могло би бити и ово интересантно, код описа Малог Цвјетнића:
"Село је разбијеног типа. Састоји се из пет крајева: Кожиловац, Гај, Главица, Кућиште, Крушкове Пољане. Крајеви се опет као и у другим селима распадају у више група. Свега је у селу 59 кућа."
Има још један занимљив податак.
Дефтер из 1550. у Унцу бележи село Страњани и Бобољусци у коме су пописани Вукмир и Вукдраг синови Скоросава. Рађеновић код описа породица у месту Бобољусци записује да су Пилиповићи доселили из Цвјетнића на кућиште неког Шкоре кога је бег иселио "у Босну". Рађеновић такође бележи да су ту некад била колибишта Цвјетнићана.
Иначе је врло занимљиво то што је кожа на пољском "skóra".
-
Иначе је врло занимљиво то што је кожа на пољском "skóra".
Колико ја знам скора или шкора је у свијех словијенских језицих назив за необрађену кожу, дакле која је још с длаками или руном. Од њих су чинили тзв. скорње или шкорње, што ће рећи - овчарске чизме. Нијесам сигуран јесу ли длаку носили снутра или свана, вјеројатно како је ко хтио. У стара времена не бијаше чизама каконо данас све дока их не уведоху из Мађарске у дотику с њими, па их зато и зову по мађарски чизма.