Аутор Тема: Српски ДНК дан 2016  (Прочитано 69109 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #160 послато: Септембар 21, 2016, 09:36:50 пре подне »
Перошевић, Аранђеловдан,Лијешње/Ровца/Колашин

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер Z17855, баш као и остали из рода Љешњана Војинића којима несумњиво припада. У његовом случају генетика је потврдила причу о поријеклу. Не знам тачно ком огранку Љешњана припада Перошевић. претпостављам да ће Војиненад нешто више знати.

Занимљиво је да Перошевић има комбинацију на маркерима 385аб=15-17 што на први поглед дјелује сасвим нетипично за Динарика (модал 14-15). међутим уколико знамо да је Љешњански модал 15-16, онда су ствари много јасније.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #161 послато: Септембар 21, 2016, 10:07:35 пре подне »
Компара, Ајдовшчина, Словенија

Припада хаплогрупи J2a, највјероватније грани L70. Нема блиских хаплотипова. Грана L70 је углавном карактеристична за Европу, присутна је у Италији, па претпостављам да је Компара дио некадашње римске популације данашње Словеније.
« Последња измена: Септембар 21, 2016, 10:28:33 пре подне админ »

Ван мреже Кирјејев

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
  • R1b Z2705
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #162 послато: Септембар 21, 2016, 10:21:40 пре подне »
Поздрав свим учесницима форума!

Ја сам тестирани Дробњаковић R1b.

Што се тиче тога да ли у табели треба да стоји БиХ или Србија, формално-правно Саставци јесу босанско острво у Србији, али бих желео да остане како већ јесте.

У вези братства којем смо припадали у Дробњаку немам конкретан одговор, што је и разлог мог тестирања. По предању, потичемо од Павла Лазовића који се 1840. године доселио из Дробњака али не знамо да ли се ово презиме односи на братство или је изведено од имена претка.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #163 послато: Септембар 21, 2016, 10:25:37 пре подне »
Компара на YHRD има поклапање у Славонији и у Равени (северна Италија).

Да поменемо и Пјешивце J2a. На основу FTDNA се назире веза са италијанским хаплотиповима, али битно је поменути и поклапања из анонимних истраживања (неки хаплотипови су убачени у базу YHRD).

Пјешивци тамо, у комбинацији маркера 12 22 14 10 14-16 ? ? 11 13 11 29 (437=14), имају поклапања у Далмацији, Словенији, Турској и Ирану.

Неко искуство ми говори да су резултати из анонимних база много значајнији од рез. са FYDNA, који често не дају реалну слику.

Треба пронаћи комплетне хаплотипове из ових радова, а онда извршити поређење. Сва је прилика да нека веза постоји.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #164 послато: Септембар 21, 2016, 10:39:48 пре подне »
У тексту порекло презимена у селу Попови код Бијељине, помињу се КУЂИЋИ а не КУЛИЋИ. Једино, ако су ти Кулићи касније доселили.
http://www.poreklo.rs/2014/10/21/poreklo-prezimena-selo-popovi-bijeljina/


Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #165 послато: Септембар 21, 2016, 10:52:11 пре подне »
У тексту порекло презимена у селу Попови код Бијељине, помињу се КУЂИЋИ а не КУЛИЋИ. Једино, ако су ти Кулићи касније доселили.
http://www.poreklo.rs/2014/10/21/poreklo-prezimena-selo-popovi-bijeljina/

Тако је Војо, али Радмила Кајмаковић је веома "непоуздана". Не спомиње уопште Кулиће из Попова, а Куђићи и Кулићи нису исто. Од тих Куђића је је пјесник Драго Куђић који је, између осталог, написа Мајевички ноктурно.... "Све ће то о мила моја прекрити снегови бели.......". Мислим да се годинама судио са Гораном Бреговићем.

Најбоље пјесме је написао у "благо алкохолисаном стању". Омиљена кафана му је била Београд у Сарајеву; ту су се скупљали "земљаци".

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #166 послато: Септембар 21, 2016, 11:02:34 пре подне »
Александре, ја сам се као и увек држао података који су у наведеном извору, односно, књизи. Зато постоје други, који знају више, да то додају.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #167 послато: Септембар 21, 2016, 11:24:48 пре подне »
Небо,
молим те питај је сјутра, па ми јави све што она зна у вези својих Радовића.

Вито, послао сам ти ПП о овим Радовићима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #168 послато: Септембар 21, 2016, 11:36:04 пре подне »
Увијек ме је "копкало" поријекло овог презимена. Кулићи живе у Поповима код Бијељине, тик уз Павловића мост. Првом приликом када га видим, питаћу Илију Кулића нешто о његовом поријеклу.

Када буде наредна акција покушаћу да наговорим једног од Ђиласа из Балатуна код Бијељине да се тестира.

Кулића који су мигрирали из Пиве у исто или блиско време као и моји из Снагова (половина 19. века) има и у околини Лознице, а можда су и ти из Семберије дошли у истом "таласу". Размишљао сам о пореклу презимена Кулић, и чини ми се да у корену презимена не треба тражити турску реч "кула", што прво пада на памет, већ антропоним Кула (мислим да није забележен у изворима), који би вероватно био хипокористик од имена Кулин, које је носио чувени Кулин бан...али то је само једно моје домишљање...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #169 послато: Септембар 21, 2016, 11:43:16 пре подне »
Перовић, Јовањдан, Пећ/Метохија од 1927. раније Цуце

Припада хаплогрупи J2a M92 Пјешивачки род, а могли бисмо рећи слободно и цуцки и орловићки род. Цуцки Перовићи по предању припадају роду Орловића, братству Бајковића. Орловићима по предању припадају и Радуловићи из Кривошија, тачније Цуца,а и још једна позната кривошијска Орловићка породица коју не можемо да објавимо.

Све у свему изгледа да се род Орловића из предања засад дијели на двије равне части: E-V13 и Ј2а М92. Питање за милион долара: који су прави Орловићи?

Што се тиче хаплогрупе Ј2а М92 пјешивачке она припада још ужој грани CTS2906 и показује јаку везу са неким италијанским хаплотиповима. Ова хаплогрупа нија присутна источније међу Албанцима, па претпостављам да је на простору залеђа Котора још од античког доба. Она би могла бити прави кандидат за старо становништво тог простора.

Значајно је учествовала у етногенези Цуца, Пјешиваца и Кривошија.

Занимљив овај случај Орловића. А на први поглед делује да имају поуздан родослов.

Лично, мислим да постоји један братствени стожер Орловића (ваљда та Е1б), уз који су се прибратили и неки инобратственици. Судећи по хаплогрупи Ј2а М92, они би могли бити старинци у овој области. С обзиром на област о којој је реч, потес од Пјешиваца према Рисну, прво ми на памет падају Матаруге.

Тај правац се значајно поклапа са Међом Вука Манитога  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #170 послато: Септембар 21, 2016, 11:51:05 пре подне »
Кулића који су мигрирали из Пиве у исто или блиско време као и моји из Снагова (половина 19. века) има и у околини Лознице, а можда су и ти из Семберије дошли у истом "таласу".

Да! Већина презимена у Семберији је релативно млада и не сеже даље од краја 19. вијека. Поред Кулића и Ђиласа, у категорију презимена која су "донешена из старог краја" У Семберији и Брда ставио бих и Бјелице, Кустуриће, Бунијевце.

Нисам случајно подебљао Снагово! Тачно знам гдје се налази и то подржава  терију о етапним сеобама. Уосталом те миграције и данас трају. Напросто Бијељина пружа више могућности за живот. Све што је ниже од Зворника прилично је пасивно.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #171 послато: Септембар 21, 2016, 12:20:27 поподне »
ЗА НЕБА,

Небо,
да, хвала ти, добио сам твоју поруку и одговорио на њу.

Велики поздра
Вито Радовић
из Улциња

Ван мреже Ivan

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
  • J2a1 Z387 (L-70)
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #172 послато: Септембар 21, 2016, 05:20:49 поподне »
Хвала Небојша на анализи хаплогрупе презимена Компара, хтео бих да додам један податак, ја сам и написао у пријави за тестиранје...презиме Компара носим по женској линији, разлог мог ДНК тестиранја је да  је мој прадеда по оцу  bio човек koji se презивао Јеркич из суседног села pored Ајдовчине ,зове се Добрављe, s обзиром да Словенци -ић, читају као -ич, па су тако вероватно и почели и да пишу.Уколико би моје право презиме требало бити Јеркић, а праћењем доступних података на интернету открио сам да је нај више Јеркића рођено у Читлуку-Западна Херцеговина, моје питанје би било с обзиром да носим хаплогрупу J2a1 Z387, да ли можда постоји и веза мог порекла са албанским пленменима (Груда, Хота, Климента) који су у неко време населила Западну Херцеговину па би се тиме можда могла објаснити веза коју си и навео са Пјешивцима...или неким другим Црногорским племенима?

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #173 послато: Септембар 21, 2016, 05:29:36 поподне »
Занимљив овај случај Орловића. А на први поглед делује да имају поуздан родослов.

Лично, мислим да постоји један братствени стожер Орловића (ваљда та Е1б), уз који су се прибратили и неки инобратственици. Судећи по хаплогрупи Ј2а М92, они би могли бити старинци у овој области. С обзиром на област о којој је реч, потес од Пјешиваца према Рисну, прво ми на памет падају Матаруге.

Тај правац се значајно поклапа са Међом Вука Манитога  :)

Сасвим могуће, мада да смо матаруге било би нас процентуално мало више. 


Иначе подграна J2a M92 је на овом истраживању (Македонци) присутна са 2.5%, што вероватно значи да је овај кластер био присутан и на истоку Балкана. Занима ме какво је стање код Грка, за сада их налазим, мада има сличних хаплотипова.

Занимљиво да је на оном истраживању за БиХ (Срби, Хрвати и муслимани) подграна M92 готово непостојећа. Највише J2a групе има међу БиХ муслиманима (4.7%), али све малтене одлази на грану M67 (M92 - 1.2%).

Моја теза је да смо дођоши из 12. вијека. Када су попадале територије Источног римског царства у Италији током 12. вијека; прешли у Хелм у онај дио који је тада Рим(Византија) држао. Пратећи предања о сеобама уважавајући их, рекло би се да смо из Италије пошли према Косову.

Да се којим случајем ради о старосједиоцима, Корчула, приморје би могла бити матица.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #174 послато: Септембар 21, 2016, 06:30:22 поподне »
Све у свему изгледа да се род Орловића из предања засад дијели на двије равне части: E-V13 и Ј2а М92. Питање за милион долара: који су прави Орловићи?

С обзиром да су Бајковићи, Радуловићи и мистериозно братство из Кривошија (чије презиме вероватно почиње на С  ;)) сви Ј2а М92, онда мислим да нема много дилеме ко су прави Орловићи јер наведена братства чине већину Орловића. Цуце су матица Орловића у Старој Црној Гори, а управо ту налазимо Ј2а М92. Тестирани из групе Ј2а М92 су из подручја где живе Орловића, док су тестирани из E-V13 групе становници подручја која су далеко ван матице и приде готово нико од њих нема предање о пореклу од Орловића. Ево списка са мојим коментарима:

Нешић, Јовањдан, Бела Паланка/Пирот/СРБ - нема података о пореклу од Орловића
Роћен, Аранђеловдан   Бршан/Никшић/ЦГ - нема података о пореклу од Орловића (старинци са Чева)
Петијевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Петијевићи/Херцег-Нови/ЦГ - нема података о пореклу од Орловића (досељеници из Херцеговине)
Ракић, Аврамијевдан, Роћевић/Зворник/РС - нема података о пореклу од Орловића
Пејановић, Петковдан, Мостар/р.Црна Гора - нема података о пореклу од Орловића (нагађа се да су пореклом из Бјелица)
Остојић, Ђурђиц, Сента/СРБ - нема података о пореклу од Орловића
Вујовић, Никољдан, Прераца/Херцеговина - нема података о пореклу од Орловића (по предању пореклом из Никшића)
Војиновић, Јовањдан, околина Приједора/РС - нема података о пореклу од Орловића (пореклом из Мазина у Лици)
Вукић/Wokich, Сански Мост/БиХ - нема података о пореклу од Орловића
Бјелица, Јовањдан, Билећа/РС - није познато од ког су Бјеличког рода
Божовић, Зачеће Претечино, Загора/Подгорица/ЦГ - по предању пореклом од Милића из Бјелица
Драгутиновић, Црна Гора - нема података о пореклу од Орловића (нагађа се да су од Драгутиновића из Бандића)
Црногорац, Мала Госпојина - нема података о пореклу од Орловића (пореклом су Рогановићи из Малих Цуца, грана Лаковића, грана Дрекаловића)
Павловић, СРБ - нема података о пореклу од Орловића

Дакле, једини са овог списка који је поуздано по предању од Орловића је Божовић из Загоре (која иначе припада Цетињу, а не Подгорици како је наведено). С обзиром да је предање Божовића о томе да су од Милића доста чврсто, Бјелице су највероватније заиста E-V13, односно нису Орловићи. Тим пре што су по предању од Бјела или Бјелана (ваљда нису могли да се договоре шта више личи називу постојећег племена) који је очигледно измишљен да би се усталила прича како су једино Абрамовићи и Милићи праве Бјелице, а приде и рођаци бројних Орловића. Племе Бјелице се као што је познато спомиње знатно пре него што су се Орловићи доселили са Чарађа. По истом принципу су и Лутовачки исељеници у Пиперима тобоже од Пипа, а Бајковићи се и даље двоуме да ли су од Бајка или Цука... Измишљање (или преименовање) претка чије је име слично имену племена је очигледно био начин на који су досељеници давали себи легитимитет да предводе племе у коме су постали већина.

Наравно, треба испитати порекло Бандића, Мартиновића и Ђуричана да би се добила целокупна слика. Мислим да би за сад тзв. "род Орловића" на ДНК пројекту у најмању руку требало преименовати у "род Бјелица", ако не и још прецизније.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #175 послато: Септембар 21, 2016, 06:39:10 поподне »
С обзиром да су Бајковићи, Радуловићи и мистериозно братство из Кривошија (чије презиме вероватно почиње на С  ;)) сви Ј2а М92, онда мислим да нема много дилеме ко су прави Орловићи јер наведена братства чине већину Орловића. Цуце су матица Орловића у Старој Црној Гори, а управо ту налазимо Ј2а М92. Тестирани из групе Ј2а М92 су из подручја где живе Орловића, док су тестирани из E-V13 групе становници подручја која су далеко ван матице и приде готово нико од њих нема предање о пореклу од Орловића. Ево списка са мојим коментарима:

Нешић, Јовањдан, Бела Паланка/Пирот/СРБ - нема података о пореклу од Орловића
Роћен, Аранђеловдан   Бршан/Никшић/ЦГ - нема података о пореклу од Орловића (старинци са Чева)
Петијевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Петијевићи/Херцег-Нови/ЦГ - нема података о пореклу од Орловића (досељеници из Херцеговине)
Ракић, Аврамијевдан, Роћевић/Зворник/РС - нема података о пореклу од Орловића
Пејановић, Петковдан, Мостар/р.Црна Гора - нема података о пореклу од Орловића (нагађа се да су пореклом из Бјелица)
Остојић, Ђурђиц, Сента/СРБ - нема података о пореклу од Орловића
Вујовић, Никољдан, Прераца/Херцеговина - нема података о пореклу од Орловића (по предању пореклом из Никшића)
Војиновић, Јовањдан, околина Приједора/РС - нема података о пореклу од Орловића (пореклом из Мазина у Лици)
Вукић/Wokich, Сански Мост/БиХ - нема података о пореклу од Орловића
Бјелица, Јовањдан, Билећа/РС - није познато од ког су Бјеличког рода
Божовић, Зачеће Претечино, Загора/Подгорица/ЦГ - по предању пореклом од Милића из Бјелица
Драгутиновић, Црна Гора - нема података о пореклу од Орловића (нагађа се да су од Драгутиновића из Бандића)
Црногорац, Мала Госпојина - нема података о пореклу од Орловића (пореклом су Рогановићи из Малих Цуца, грана Лаковића, грана Дрекаловића)
Павловић, СРБ - нема података о пореклу од Орловића

Дакле, једини са овог списка који је поуздано по предању од Орловића је Божовић из Загоре (која иначе припада Цетињу, а не Подгорици како је наведено). С обзиром да је предање Божовића о томе да су од Милића доста чврсто, Бјелице су највероватније заиста E-V13, односно нису Орловићи. Тим пре што су по предању од Бјела или Бјелана (ваљда нису могли да се договоре шта више личи називу постојећег племена) који је очигледно измишљен да би се усталила прича како су једино Абрамовићи и Милићи праве Бјелице, а приде и рођаци бројних Орловића. Племе Бјелице се као што је познато спомиње знатно пре него што су се Орловићи доселили са Чарађа. По истом принципу су и Лутовачки исељеници у Пиперима тобоже од Пипа, а Бајковићи се и даље двоуме да ли су од Бајка или Цука... Измишљање (или преименовање) претка чије је име слично имену племена је очигледно био начин на који су досељеници давали себи легитимитет да предводе племе у коме су постали већина.

Наравно, треба испитати порекло Бандића, Мартиновића и Ђуричана да би се добила целокупна слика. Мислим да би за сад тзв. "род Орловића" на ДНК пројекту у најмању руку требало преименовати у "род Бјелица", ако не и још прецизније.

Добра анализа, значи Ердељановић може бити у праву  :)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #176 послато: Септембар 21, 2016, 07:23:20 поподне »
Иване, одлична анализа и одлична запажања.
О оваквим детаљима сам и ја недавно писао, баш у случају Орловића.
Ова ти је нарочито на месту:

Измишљање (или преименовање) претка чије је име слично имену племена је очигледно био начин на који су досељеници давали себи легитимитет да предводе племе у коме су постали већина.

С друге стране, и то сам истакао више пута, потребно је тестирати још један круг родова да бисмо могли донети коначни закључак о Орловићима.

Наравно, треба испитати порекло Бандића, Мартиновића и Ђуричана да би се добила целокупна слика.

И не само њих. То што су цуцки Перовићи (за сада) Ј2а, не значи да су и остали Орловићи из Цуца исте хаплогрупе. А има их доста. Видећемо.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #177 послато: Септембар 21, 2016, 07:37:50 поподне »
Сасвим могуће, мада да смо матаруге било би нас процентуално мало више. 

То са Матаругама је само претпоставка - уколико су стариначки родови у предметној области носиоци ХГ Ј2а, а Орловићи Е1б.
Потомке Матаруга данас можемо очекивати мање у матичној области северозападне ЦГ, а више у Херцеговини и југозападној Србији.
Собзиром на присуство ХГ Ј2а и у Пјешивцима, може се говорити и о Шпањима. А Шпањи и Матаруге могу бити истог порекла.
Но, све је још у фази нагађања.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #178 послато: Септембар 21, 2016, 10:01:47 поподне »
Хвала Небојша на анализи хаплогрупе презимена Компара, хтео бих да додам један податак, ја сам и написао у пријави за тестиранје...презиме Компара носим по женској линији, разлог мог ДНК тестиранја је да  је мој прадеда по оцу  bio човек koji se презивао Јеркич из суседног села pored Ајдовчине ,зове се Добрављe, s обзиром да Словенци -ић, читају као -ич, па су тако вероватно и почели и да пишу.Уколико би моје право презиме требало бити Јеркић, а праћењем доступних података на интернету открио сам да је нај више Јеркића рођено у Читлуку-Западна Херцеговина, моје питанје би било с обзиром да носим хаплогрупу J2a1 Z387, да ли можда постоји и веза мог порекла са албанским пленменима (Груда, Хота, Климента) који су у неко време населила Западну Херцеговину па би се тиме можда могла објаснити веза коју си и навео са Пјешивцима...или неким другим Црногорским племенима?

Нема на чему, Иване.

Извини, можда сам те збунио. Пјешивце поменух да не би отварао нову поруку, они вам нису генетски блиски, иако су такође J2a.

Сећам се те приче о Албанцима у западној Херцеговини. Нема доказа за ту теорију. Колико се сећам, везу су заснивали на сличној музици или неком инструменту.

Данас је западна Херцеговина и генетски добро обрађена. Тестирано је више од 200 људи из Широког Бријега и Мостара и може се рећи да нема значајнијег трага сеобе из Албаније. Преко 70, тј. 80% чини комбинација I2a + R1a. На трећем месту је E1b, док су остале групе присутне у веома малом проценту.

Иначе, колико знам, ваша подграна J2a није претерано заступљена међу Албанцима. Посебно је нема међу малисорским племенима.


Што се порекла ваших Компара тиче интересантан је Аустријанац Max Obedein, са којим имате потпуно поклапање (или евентуално -1) на 17 маркера. Obedein је из Салцбурга.

Ако овоме додамо и поклапања са YHRD (Равена и Славонија), рекао бих да има основа она Синишина тврдња да је у питању нека "романска" екипа, највероватније са потеза северна Италија-јужна Немачка-Словенија/Хрватска.

Увек постоји шанса да се појави неки резултат који може окренути "истрагу" у другом смеру.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #179 послато: Септембар 21, 2016, 10:09:53 поподне »


Моја теза је да смо дођоши из 12. вијека. Када су попадале територије Источног римског царства у Италији током 12. вијека; прешли у Хелм у онај дио који је тада Рим(Византија) држао. Пратећи предања о сеобама уважавајући их, рекло би се да смо из Италије пошли према Косову.

Да се којим случајем ради о старосједиоцима, Корчула, приморје би могла бити матица.

Да ли си размишљао о опцији да су ови у Италији пореклом са Балкана? Делује да би и то могло бити вероватно.

За Пјешивце је веома битно то што се по анонимним базама у Италији (преко 10000 хаплотипова) не јавља овај кластер J2a. Сва поклапања су на истоку. Тако да може бити реч и о сеоби из Грчке, или Анадолије нпр., још у доба Рима, да би се после неки спорадично пребацивали на Апенинско полуострво(?).

Што се оног узорка из Ирана (Систан и Белуџистан) тиче, не бих узимао то за озбиљно, зато што је узорак јако мали (свега 24). Исто се може рећи и за оних 8.7% на Криту (узорак 23).

Међутим, на Криту је хаплогрупа J2a генерално прилично заступљена, само нам фале детаљнији подаци (хаплотипови, СНП, итд.) да би могли нешто више да закључимо.