Аутор Тема: Светски ДНК дан 2016  (Прочитано 192570 пута)

Ван мреже Саша Драгојевић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
  • R1a
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #120 послато: Мај 11, 2016, 09:44:52 поподне »
Послао сам линк ове преписке мом пријатељу Александру Драгојевићу из Шапца, који такође слави Јовањдан, пореклом из Криваје, одакле је и тестирани Јаковљевић.
И они имају предање да су однекуд из Црне Горе, али како је рекао, ово су неки нови моменти :)
Хвала Полићу! Јуче сам био у Међуопштинском Историјском архиву у Шапцу и нашао црквене књиге крштених, венчаних и умрлих из Цркве Светог Пророка Илије у Текеришу. Фотокопирао сам негде око 50 страна укупно које још увек нисам све изучио. На основу онога што сам до сада прочитао у протоколу крштених од 1837. до 1847. године уписани су нпр. Матија Драгојевић као кум на крштењу Симеуну Спајић од оца Станка и мајке Марије из Текериша и то 03. октобра 1843. године. Такође пише да је Матија Драгојевић из села Криваја, округ Шабачки. Помиње се још и Јаков Драгојевић из Криваје као кум на крштењу које је обављено 05. априла 1846. године Јелени Спајић од оца Јове из Текериша.

Име Матија Драгојевић помиње се још на два места и то 23. јуна 1845. године као кум Петри Васиљевић од оца Пантелије и мајке Милице из Текериша, и 04. октобра 1846. године као кум Марији Васиљевић од истих родитеља као и Петре Васиљевић и из истог села. Интересантно је што се као место пребивалишта кума тј. Матије Драгојевић при првом крштењу 1845. године наводи село Сипуља, а при другом крштењу 1846. године село Криваја, округ Шабачки.
Ово горе наведено можда потврђује пресељење Матије Драгојевић из Сипуље у Кривају и то негде између јуна 1845. и октобра 1846. године.
Једино шта се не уклапа је то што је горе поменути Матија, који је кум Спајићима из Текериша на крштењу 1843. године, из села Криваје округ Шабачки, а касније (1845) се наводи да је из Сипуље, да би 1846. поново било уписано да је из Криваје.
Можда се ради о двојици различитих људи где је први из Криваје кум Спајићима, а други из Сипуље кум Васиљевићима. Касније (1845. или 1846.) и други Матија се сели у Кривају и бива уписан као житељ тог села на крштењу 04. октобра 1846. године.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #121 послато: Мај 11, 2016, 09:58:35 поподне »
Честитке свим новим тестираним на резултатима. Надам се ускоро чемо добит и по коју N1a, ако не у овим, онда у Херцеговачким резултатима сигурно.  :)


Потписјем се и испод тога што је Селаковић написао раније о групи појединаца који улаже толико пуно труда и знанја и свега... Хвала вам!

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #122 послато: Мај 11, 2016, 10:31:44 поподне »
1712.Lika

Conscriptio terrenorum et hominum in Jossani

K. Janiatz Radakovich vnter d. haus 180
zu Dumbokom ackher 48
Fenilia 22
zu Grahota 20
zu Vedra Cerbaua 20
zu xerxichin Ackher 30
Fenilia 90
bey der wecg von Odbina 24
zu Durutovo Berdo 13
bey Gaia 15
462
K. Ganiatz Radakovich 40//1
Marco Fratello 50//1
Gianco Fratello 48//1
Nicolo Fratello 38//1
Tuma 36//1
Miladin 20//1


4a Petina
Raien Radakovich vnter d. haus 178
zu Slatina 60
in Kraij 12
vnter den weeg 24
zu Durutov Berdu 13
zu Vedra Kerbava 20
in Grohot 20
zu Exxich 30
zu Bari Kosz 90
bey Gaia 15
462

Raien Radakovich 36//1
Gavrilo Fratello 28//1
Illie Fratello 28//1/1/5
3/1/5/9

Radan Radakovich 40//1
Radovan Fratello 35//1
Sekula Figliolo 20//1/3/9
Mihailo Figliolo 17//1
4/3/9/16

Compagno Sava Radakovich
zu Slatine 16
vnter d. haus 54
in Dumboki 14
zu Planina 12
zu Grohor 6
bey Kerbava 6
bey Ogrosovo berdo 8
zu Durutova Berda 4
in Xerchie 10
zu Bari 28
in Berdo 12
180
Sava Radakovich 36//1
Vukassin Fratello 25//1/5/5
2/5/5/12

Mede Radakovich vnter den haus 150
zu Sladina 10
zu Berdu Grisinu 20
in Dumboki 41
sopra Dumboke liuade 22
zu Grohot 20
in Vedra Kerb: 20
bey Gaia 15
zu Halagina greba 24
zu Suruno Berdu 13
in Bereliu 90
zu Xersich prossine 30
462
Mede Radakovich 55//1
Mihailo Fratello 45//1
Cuio Fratello 35//1

Compagno Stanissa Radakovich vnter d. haus 63
zu Gria : berdo 14
Item meistom 10
zu Slatine 11
bey Gaia 9
bey Halagina groba 15
zu Durutovo berdo 9
bey weeg 10
zu bare lieu 55
in Xerxi pross. 18
zu Grohot 1212
in Vedra cerb: 12
zu Dumboki Akher 28
Item Fen: 12
Sa 4782
Stanisa Radakovich 60//1
Radovan Nepote 30//1
Vuko fratello –

Erstlich dem Raien Radakovich in Slatina 60
Radan Radakovich pariter 30
Sava Radkovich 16
Jure Vlahovich 10
Mede Radakovich 10
Jovan Mandich 8
Radato Merkobrada 8
Stanissa Radakovich 11
Vukossau Drassich 12
Milos Drasich 20
Boto Grahovaz 15
200

Popisana Zemlia u brunu i oruzie, i ostalo kako Jdda
1712.

2. Dragosau Radakouicz ima zemlie
pod kuchiom uza 400
Item u Guosdu liuade 30
u Gluhoi Dubraui liuade 20
u Klapauichah liuade 20
od let 60. sin. 1. Vuk 30, 2. brata, Dragoia 45,
Radoja 36, Sinouacz Manoilo 20 malih 7 xenskog: 18

37. Vkouoi Radakouich ima zemlie sua skupa
mala i velika siroka i duga 400
od let 80. ima 3: sina Stoian 40. Grubisa 30.
Tomica 20. Stoianoui Sini Janko 19 Jouan

10. Stanko Radakouicz ima zemlie Comunitei 90
Item u Smiceiui 100
od let, 28 otacz Jouan, 60 bratia Stankoua,
Janko 25, Luka 20 Paual 18, bratuced Vuk
20 mala 6 zensko.

Terrena Conscriptio ex Novi

Popisana zemlia Juana Sensofskoga Syndika
nad vlasi Diuoselliani
Kod zenkouichia kull oranicze 20
Item kod ladischia 15
Item kod Kouachiuo zemlie 10
Item Liuade kod Zenkouicha kull 30
Item Liuade na Cadaginoi bare 10
Item Liuade priko Jazmatia 6
Item oranuicze na uzumlia berdu ÿ kod mlina kod puta 60
Item u Buxaku priko berdo 6
Item na Radakouichia kuchuschiu 20
Item u vedrom pogliu na 2 moste 10

Popisana zemlia y Puskari u Mogorichiu

2. Knes Bogdan Radakouich ima zemlie pod kuchiom 130
Item kod Biliga Ilijna 50
Item u Buluku 50
Item kod Biliega Vukachinoua 50
Item kod Kemeniche Ilijne 20
Item Pocasbina 20
Item u planini Liuade 20

8. Stanoie Radakouich ima zemlie pod kuchiom 130
Item kod Mostichia 30
Item u Buliuku 50
Item kod Miadie Medachke 50
Item kod Gaia Orloua 30
Item kod Karaula

Item u Planini Liuade 20
320
od let, 60. Sini, Marko, 38. Petko, 30. mala, 6. zensko: 10

28. Radota Radakouich ima zemlie pod kuchiom 90
Item u Kercheuinah 30
Item kod Potoka 10
Item u Buliaku 40
Item iza puta u Liuadi 50
Item u Papratnom Buliuku 30
Item kod Gaia Ilÿa 40
Item u Planini Liuade 20
310
od let, 35. brat Miliuoi, 20. malo, 6. zenskoga 12
29. Filip Radakouicz ima zemlie pod kuchiom 70
Item kod Grebia 10
Item na urdi 10
Item u Ciuadah 10
Item kod Grebia Ciganskoga 10
Item kod Ternaue 10
Item Planini Liuade 10
130
od let, 60. bratia Filip, 46. Radan, 30. Saudia [?]
brat, 26. mala, 4 zens:

32. Dragich Radakouich ima zemlie pod kuchiom 130
Item u Klenu 100
Item u Buliu 50
Item kod Miedie Medachke 30
Item kod Biliega Vukachinoua 20
Item kod Gaia Liuade 20
370
od let, 50 mali. 1. zenskog 5
38. Milanko Radakouich ima zemlie pod kuciom 130
Item u Marinkouchich 50
Item u Buliuku 50
Item kod Medacke Medie 30
Item kod Karaule 20
Item kod Gaia Orloua 20
Item u Planini Liuade 20
od let, 40. bratia Stipan, 26. Radoichca 20 sin
Milankou Janko 20, Jauus, 16. Stipanou sin
Nicola, 16. mali 6, zenskoga


51. Radoicza Radakouick, ima zemlie pod kuchiom 20
Item u Buliuku 5
Item kod Mosta 5
Item kod Ternaue 10
Item u Marinkouchih 10
Item u Planini Liuade 5
55
od let, 30. brat, Simo 20. mali. 1. zenskoga 6

64. Janko Radakouich ima zemlie pod kuchiom 6
Item u Buliuchih 10
Item za uodom 10
Item kod Puta zupskoga 10
Item vise Ternaue 15
Item kod Puta Zupskoga 10
61
od let, 38 mala 4. zenskoga 3

66. Pop Radiuoi Radakouicz ima zemlie pod kuchiom 50
Item Pod vodom 20
Item do puta zupskoga 20
Item pod Gaiem Ilijlijcha i buliuchih traunich 20
Item kod Cresnie 20
Item Planini Liuade 20
Item Pocasbine aliti Cerkoune zemlie 150
300
od let, 30. otacz Juan, 60 brat Straij popa Vuk,
40. Sinouacz Stoian, 16. mala 3. zenskoga




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #123 послато: Мај 12, 2016, 06:13:53 поподне »
Настављамо са објављивањем резултата

Ивановић, Јовањдан, Понијерка, олово, БиХ

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. Видим да имају неко предање да су из Куча, али судећи по генетици и слави, мало вјероватно. Имају уобичајен, скоро модални хаплотип, чест у Херцеговини. На укупном броју од 23 маркера разликују се у 3 маркера од Марковића, католика такође из средње Босне.

Немам других података о овој породици.

Ван мреже Саша Драгојевић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
  • R1a
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #124 послато: Мај 12, 2016, 06:30:38 поподне »
Почињем са објављивањем резултата Светског ДНК дана. Вечерас ћемо објавити 6 резултата. Добро би било да тестирани сачекају да буду објављени па да тек онда постављају податке.

Хаплогрупи R1a, свакако једној од грана Z280, припадају двојица новотестираних:

Драгојевић, Горња Сипуља, Лозница, Јовањдан
Јаковљевић, Криваја, Шабац, Јовањдан

Ова двојица тестираних имају потпуно идентичне резултате на 23 маркера, из истог су краја Србије, славе исту славу и по свему судећи веома блиског су заједничког поријекла.
Потпуно идентичан им је и раније тестирани Јаковљевић из Криваје.

А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан. Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Углавном нећу коментарисати поријекло породица, надам се да ће и остали на форуму узети учешћа, више ћу се освртати на генетички резулатат.
Дали неко може да прокоментарише ове резултате? Шта значи потпуно поклапање 23 маркера односно колико је то година у назад наш заједнички предак? Негде сам прочитао да је то негде 200 до 300 година. Дали је то и у нашем случају тако?
Према породичном предању наш заједнички предак би требало да је рођен негде средином 18. века. Дали и ДНК тест даје сличну апроксимацију?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #125 послато: Мај 12, 2016, 06:42:05 поподне »
Васић, Јовањдан,Доља Љубовиђа, Љубовија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик југ. Најближи су им Гачевићи из Матаруга (Пљевља) и Марковићи из Беле Цркве код Крупња.

Колико сма успио видјети Васићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Торника (Љубовија) гдје се за њих каже: "Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."

У Јакљу (Бајина Башта) за ове Марковиће се каже:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Можда онда и не треба да чуди ова бликсост са пљеваљским Гачевићима. треба испитати и везу са Марковићима код Крупња.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #126 послато: Мај 12, 2016, 06:46:48 поподне »
Сјајно. Мој венчани кум је од ових Марковића које си поменуо у Јакљу (и Љештанском). Пивљани. Ја баш хтедох да га наговарам на тестирање. Питах се да ли су можда хаплогрупа N, због порекла из Пиве.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #127 послато: Мај 12, 2016, 06:51:43 поподне »
Дали неко може да прокоментарише ове резултате? Шта значи потпуно поклапање 23 маркера односно колико је то година у назад наш заједнички предак? Негде сам прочитао да је то негде 200 до 300 година. Дали је то и у нашем случају тако?
Према породичном предању наш заједнички предак би требало да је рођен негде средином 18. века. Дали и ДНК тест даје сличну апроксимацију?


23 маркера је сувише мало да би се могло одредити када је живио заједнички предак. Међутим потпуно поклапање на 23 маркера говори да сте веома блиски, сумњам да сте имали заједничког претка прије више од 300г. То је, наравно, немогуће знати са сигурношћу. Вјероватноћа каже да постоји 90% шансе да сте прије 12 генерација имали заједничког претка. Вјероватније и раније.

Примјер може бити јуче тестирани Шепа. Заједнички пописан предак нам је живио 1712 (тада је у попису имао 55 година). Можда нам је заједнички предак живио и послије, али нажалост то не можемо знати. Приликом тестирања показало је се да има 1 разлику на 23 маркера, и то на једном од бржих маркера (коефицијент мутације 0.008).

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #128 послато: Мај 12, 2016, 07:17:21 поподне »
Приликом тестирања показало је се да има 1 разлику на 23 маркера, и то на једном од бржих маркера (коефицијент мутације 0.008).

Љиљане, да ли можете у једној реченици да објасните како тумачимо овај коефицијент мутације 0,008 или, у облику на пример 0,5%, како сам другде виђао. Шта то значи, да ће ако имате 200 синова, једном да мутира? Или ако имате 200 колена потомака, мутираће једном у тих 200, у просеку? Или нешто треће... Хвала!

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #129 послато: Мај 12, 2016, 07:20:38 поподне »
Радовић, Лучиндан, Прекопуце, Прокупље, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има вриједност 19=14 која је карактеристична за буњевачки (како смо га неформално назвали) род, а и најближи Радовићу је Краљевић из Широког Бријега у западној Херцеговини. Разлика је 3/19. Краљевићи су католичка породица. Занимљиво је да Радовић има сасвим ниску вриједност 458=14 што може бити и посебна породична мутација у задњих неколико генерација.

Видјех на сајту да је  Радовић из Прекопуца раније оставио податке о поријеклу:

"Моја фамилија Радовић је пореклом из села Прекопуце (сеоска слава Спасовдан, општина Прокупље). Остале породице у Прекопуцу су: Aндрићи,Ђинђићи,Недељковићи. Крсна слава нам је св.Лука.
Први мој предак, који се населио у Топлицу, био je извесни Радоје који je, како су нам стари рекли, највероватније после Берлинског конгреса и ослобођења Топличког округа 1878. године дошао из Црне Горе, из села Крњин (то село нисмо успели нигде да пронађемо). Знамо поуздано да му је у суседно село дошао брат који није имао мушких потомака па се његова лоза губи, мада по причи у околним селима па и чак до Куршумлије имали су блиску фамилију. Знамо да је Радоју отац дошао у посету из Црне Горе, али га је смрт спречила да се врати назад тако да знамо и име оца Радоја – то је био Доброслав који је умро 1892. године.

Нову информацију смо добили у лето 2009. године: црквене књиге које су постојале у селу Велика Плана (где су моји сви крштени) однете су после 1945. године у општинску зграду у Белољин. Када сам тамо позвао они су нашли Радојеву умрлицу на којој се слаже година смрти која је на споменику. Рекли су ми да на умрлици пише да је живео 81 годину и да је рођен у Новом Пазару што ме је тотално збунило.
Тема мог даљег истраживања су били Ровци, али ту немам неког значајнијег помака. Неки су ми рекли да смо од извесног Рада Шуковића из Мијоске који је дошао у Веље Дубоко у 17. веку (он припада роду Ераковића колико сам видео, а већи део Радовића у Веље Дубоком су од Ераковића али славе св.Аранђела).

У периоду од 2010-2011. године долазим до нових сазнања која кажу да: Радовића има у општини Лепосавић на северу КИМ, да углавном сви славе св.Луку, да им је црква, око које се окупљају, црква пресвете Богородице у општини Нови Пазар и да су све њихове крштенице у цркви која припада Новом Пазару. Чак у општини Лепосавић постоји место Крњин (Горњи и Доњи) који ја у Црној Гори нисам могао да нађем, а који спомињу у усменом предању моји преци.

Pozdrav za g-dina Vitomira sa kojim sam se upoznao proletos u Zrenjaninu.

Molim Šarka za pomoć da mi kaže gde sve ima Radovića sa slavom sv.Luku, i da mi pomogne ako ima neke interesantne informacije za mene.

Inače, u subotu 16.06 trebalo bi da se nadjem sa kustosom muzeja u Prokuplju koji je pre sedam godina organizovao izložbu u Danilovgradu o migraciji stanovništva iz Crne Gore u Toplički okrug."




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #130 послато: Мај 12, 2016, 07:23:06 поподне »
Сад кад сам горе копирао ово што је писао Радовић о свом поријеклу, примјетим да наводи и Ђинђиће у Прекопуцима. Да ли су ови Ђинђићи, од којих је Зоран Ђинђић и да ли имају везе са Ђинђићима који се помињу у Ровцима? Ако неко зна...

Ван мреже Neba

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #131 послато: Мај 12, 2016, 07:35:28 поподне »
Сад кад сам горе копирао ово што је писао Радовић о свом поријеклу, примјетим да наводи и Ђинђиће у Прекопуцима. Да ли су ови Ђинђићи, од којих је Зоран Ђинђић и да ли имају везе са Ђинђићима који се помињу у Ровцима? Ако неко зна...

http://www.politika.rs/scc/clanak/328323/Rasuli-se-po-svetu-kao-dinduve

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #132 послато: Мај 12, 2016, 07:39:10 поподне »
http://www.politika.rs/scc/clanak/328323/Rasuli-se-po-svetu-kao-dinduve

Хвала на тексту, ево шта кажу аутори о поријеклу Ђинђића:

"Богољуб је истражио и откуд њима ово необично презиме. Добили су га, наводи предање, према баби Радуни, коју су звали Ђинђа, због великог броја ђинђува које је носила. Било је то у давна времена, када јој се родио први унук Негован и добио то презиме. Оно се помиње и у Пећком поменику (15–18. век). Иначе, они су пореклом Бановићи из Доње Мораче, а преселили су се у Дивљу Реку код Сјенице, бежећи од турске освете. Крајем 19. века Ђинђићи су се и одатле раселили. Највише их је дошло у Топлицу, после њеног ослобођења 1877. године. Други су отишли у Шумадију и населили се у Лазаревцу, а трећи у Тењу."

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #133 послато: Мај 12, 2016, 07:48:19 поподне »
Радовић, Лучиндан, Прекопуце, Прокупље, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има вриједност 19=14 која је карактеристична за буњевачки (како смо га неформално назвали) род, а и најближи Радовићу је Краљевић из Широког Бријега у западној Херцеговини.

Занимљиво скроз :) Уопште нисам очекивао један овакав резултат овако источно, при том мислим на порекло из ЦГ.
Што се тиче брзине објављивања, ово је сасвим ок, таман има довољно времена да се јављају људи који знају нешто и да дају коментаре.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #134 послато: Мај 12, 2016, 07:57:13 поподне »
Димић, Аранђеловдан, Чомборје, Подравска Слатина/ХР

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Блиски су му крајишки Родићи, Милисављевићи из Стењевца у Ресави и Врањешевићи из Ботајице код Модриче. Занимљиво је да све ове породице славе Аранђеловдан као и Димићи.

Нисам провјеравао откад Димићи живе у Славонији. Можда Амикус више зна, то је Подравина, вуче ка Барањи.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #135 послато: Мај 12, 2016, 07:57:43 поподне »
Изузетно много I2a. Мислим, знам да је то најбројнија група у Срба, али нисам мислио да ће бити баш оволико. Мада, тек се почело с објављивањем резултата и не треба прерано излазити с коначним резултатима; није ово CeSID. :-) :-D
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #136 послато: Мај 12, 2016, 07:58:00 поподне »
Да ли сам добро бројао. Данас Динарик 6:0 :D

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #137 послато: Мај 12, 2016, 07:58:07 поподне »
Занимљиво скроз :) Уопште нисам очекивао један овакав резултат овако источно, при том мислим на порекло из ЦГ.
Што се тиче брзине објављивања, ово је сасвим ок, таман има довољно времена да се јављају људи који знају нешто и да дају коментаре.

Ништа необично. Велики број Црногораца "крсташа" колонизован је у запустеле крајеве Топлице и Јабланице после 1878. године. Има о томе доста писане грађе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #138 послато: Мај 12, 2016, 07:58:52 поподне »
Изузетно много I2a. Мислим, знам да је то најбројнија група у Срба, али нисам мислио да ће бити баш оволико. Мада, тек се почело с објављивањем резултата и не треба прерано излазити с коначним резултатима; није ово CeSID. :-) :-D
Чек чек,па неки дан је било 3 Р1

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #139 послато: Мај 12, 2016, 08:00:59 поподне »
Радовић, Лучиндан, Прекопуце, Прокупље, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има вриједност 19=14 која је карактеристична за буњевачки (како смо га неформално назвали) род, а и најближи Радовићу је Краљевић из Широког Бријега у западној Херцеговини. Разлика је 3/19. Краљевићи су католичка породица. Занимљиво је да Радовић има сасвим ниску вриједност 458=14 што може бити и посебна породична мутација у задњих неколико генерација.

Видјех на сајту да је  Радовић из Прекопуца раније оставио податке о поријеклу:

"Моја фамилија Радовић је пореклом из села Прекопуце (сеоска слава Спасовдан, општина Прокупље). Остале породице у Прекопуцу су: Aндрићи,Ђинђићи,Недељковићи. Крсна слава нам је св.Лука.
Први мој предак, који се населио у Топлицу, био je извесни Радоје који je, како су нам стари рекли, највероватније после Берлинског конгреса и ослобођења Топличког округа 1878. године дошао из Црне Горе, из села Крњин (то село нисмо успели нигде да пронађемо). Знамо поуздано да му је у суседно село дошао брат који није имао мушких потомака па се његова лоза губи, мада по причи у околним селима па и чак до Куршумлије имали су блиску фамилију. Знамо да је Радоју отац дошао у посету из Црне Горе, али га је смрт спречила да се врати назад тако да знамо и име оца Радоја – то је био Доброслав који је умро 1892. године.

Нову информацију смо добили у лето 2009. године: црквене књиге које су постојале у селу Велика Плана (где су моји сви крштени) однете су после 1945. године у општинску зграду у Белољин. Када сам тамо позвао они су нашли Радојеву умрлицу на којој се слаже година смрти која је на споменику. Рекли су ми да на умрлици пише да је живео 81 годину и да је рођен у Новом Пазару што ме је тотално збунило.
Тема мог даљег истраживања су били Ровци, али ту немам неког значајнијег помака. Неки су ми рекли да смо од извесног Рада Шуковића из Мијоске који је дошао у Веље Дубоко у 17. веку (он припада роду Ераковића колико сам видео, а већи део Радовића у Веље Дубоком су од Ераковића али славе св.Аранђела).

У периоду од 2010-2011. године долазим до нових сазнања која кажу да: Радовића има у општини Лепосавић на северу КИМ, да углавном сви славе св.Луку, да им је црква, око које се окупљају, црква пресвете Богородице у општини Нови Пазар и да су све њихове крштенице у цркви која припада Новом Пазару. Чак у општини Лепосавић постоји место Крњин (Горњи и Доњи) који ја у Црној Гори нисам могао да нађем, а који спомињу у усменом предању моји преци.

Pozdrav za g-dina Vitomira sa kojim sam se upoznao proletos u Zrenjaninu.

Molim Šarka za pomoć da mi kaže gde sve ima Radovića sa slavom sv.Luku, i da mi pomogne ako ima neke interesantne informacije za mene.

Inače, u subotu 16.06 trebalo bi da se nadjem sa kustosom muzeja u Prokuplju koji je pre sedam godina organizovao izložbu u Danilovgradu o migraciji stanovništva iz Crne Gore u Toplički okrug."
Радовићи из Вељег Дубоког колико ми је познато славе св. Архангела Михаила. Ево шта за њих каже Стеван Поповић у књизи ''Ровца и Ровчани'':
''Радовићи, давно досељени из Мораче, Миоска, носе презиме по претку Раду, који се доселио на садашње ''Њиве Минића'', гдје су се Љешњани били населили, почетком 18.в. Када су Њиве биле својина Ђура Раичева Радуловића, који је једну кћер удао за Рада, који је код њега био у најму. Раде је тада узео и славу Љешњана, Аранђеловдан.
Кад је војвода Коћа дошао у Дубоко, око 1770. г., отео је Радовићима већи дио Њива, због чега су се ови доцније жалили владици Петру I. Пошто Владика Петар I тада није имао власти да отјера Миниће са њихове земље, нашао је мудро рјешење, дао је Радовићима црквену земљу манастира Мораче у Потпећима, на крају села, и у Јасенови, поред Вишања - земље које су такође биле Ђура Раичева Љешњанина.
Није непознато да је некада важило правило да је снага и јачина једног братства била у бројности односно броју пушака, како се то некада говорило. У том смислу Минићи су били једно од јачих братстав, али свакако и због тога што су имали и неколико признатих и добрих јунака. У то време је нарочито важило и правило да је правда на страни јачега, па су Минићи у то време сматрали као сасвим исправно да могу протерати Радовиће и заузети тај плодни део села Веље Дубоко. Конфликт са Минићима имала је давно и моја породица када је мој предак Јоко Ђуров Љешњанин са синовима први пут селио у Србију. Пошто му се очигледно није допало у новом месту доселења одлучио је да се врати на Лијешње. У повратку бива убијен од стране неких пљачкаша који су у току ноћи дошли да му украду коња. Јоко је неопрезно пришао коњима који су били узнемирени, и тада бива убијен, а пљачкаши беже у мрак. Сутрадан синови Јокови настављају пут даље пут Лијешња. Имање које су имали на Лијешњу били су дали ''под наполицу'' неком Минићу који тада није хтео да чује да га врати. Минићи су били веома бројно и снажно братство тако да му се вероватно на основу тога могло тако. Јокови синови бивају принуђени да правду потраже на Цетињу и након пресуде у њихову корист успевају да врате своје имање.
Знамо и за случај са краја 18. в. када су Стајовићи из Мртвог Дубоког дошли у сукоб са Минићима због увреде Милете Стајовића кога је неко од Минића једном приликом на сабору гађао живим јајетом и погодио га у главу. Након овог догађаја и увреде коју је претрпео Милета се организује са својом браћом и свети се тако што убијају двојицу Минића, а неколицину њих рањавају. Након тога читава породица се сели, а уз њих по свему судећи и неке друге стариначке породице из Мртвог Дубоког, које су се одселиле у више праваца (Булатовићи у Врујца у Доњој Морачи, у Раћехе у Кучима и у Горњу Горицу, Еровићи у Пода код Бијелог Поља и њихови сродници Булатовићи у Брезојевицу код Плава, Булатовићи у Бијелу Цркву код Рожаја и др.)