Аутор Тема: Бјелоши I2-PH908>Z16983  (Прочитано 9422 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Бјелоши I2-PH908>Z16983
« послато: Август 10, 2013, 10:30:02 поподне »
У нашој бази Српског ДНК Пројекта имамо једног тестираног Дапчевића, чији су подаци преузети са јавне базе. Тестирани Дапчевић је дао податке да му је предак ЈОван Бјелош који је живио у 15. вијеку на Цетињу.
Дапчевића ,додуше, нема у Бјелошима на Цетињу, али су Дапчевићи у селу Вигњевићима у Ријечкој нахији поријеклом од братства Бјелоша са Цетиња. Овим Дапчевићима припада свакако и тестирани Дапчевић.
Бјелоши су једно од најстаријих цетињских братстава, наиме, посједовали су баштину на Цетињу још у вријеме Ивана Црнојевића, међутим иако давнашњи, и они су досељеници и то из долине Зете, из села Грла односно Бијелог Поља у Зети. Село ГРло је данашње село Љајковић крај Подгорице. Остао је читав низ предања о легендарном претку Вуку ЈОвановом Бјелошевићу, Зећанину из Грла, који је за интерес Ивана Црнојевића убио извјесног Радула Влаха из Боке. ЗБог тога је био богато награђен. Његови потомци остали су на подручју Бјелоша у Цетињу, али су се многи и иселили.

У Бјелошима тако имамо два главна братства: Јовановиће и Грљевиће. Славе јесењи Јовањдан, а раније су славили Ивањдан, прислужују љетњи Никољдан.

Јовановићи су били кнезови и по предању потомци су Вука ЈОванова и дијеле се на : Вулетиће, Дамњановиће и Секулиће (за ове се сматра да су потомци Вуковог брата). Такође од Јовановића су исељени потомци у Вигњевићима у Ријечкој нахији, већ помињани тестирани Дапчевић и Камбан. Они славе стару славу Јовановића, Ивањдан.

Грљевићи су по рангу нешто ниже братство Бјелоша, које није имало кнежевска звања. Ердељановић сматра да су Јовановићи, с обзиром на свој положај, покушавали да одрекну сродтво са Грљевићима, али да су по свој прилици сви истог поријекла и славе исту славу. Грљевићи се састоје од неколико давно разрођених братстава, које се међусобно и узимају и кумују (доказ да су старо братство) и то су: Липовине, Перовићи, Кокоти, Ђајке и Бошковићи. Иначе, Грљевићи су по свој прилици добили презиме по селу Грлу у Зети из ког су доселили у 14-15.вијеку.

Ова горња братства су остала у Бјелошима, међутим многа су се и иселила.

Остало је забиљежено да је велики број Бјелоша одселио са Арсенијем Чарнојевићем и насатнио се у Срему. Било би интересантно кад би генетика ово повезала за неке сремске породице.

Од осталих исељених Бјелоша имамо: Радниће у Његушима, већ поменуте Дапчевиће и Камбане у Љуботињу, Дракуловиће у Боки, Вукотиће у Паштровићима, а Ердељановић помиње и исељене Бјелоше у Петрово село у Лици.
Требало би провјерити и везу презимена Бјелош и Бјелошевић са овим црногорским братством.

Засад имамо једног тестираног припадника овог братства, Дапчевића из Ријечке нахије, из Вигњевића у Љуботињу. То је наравно мало да бисмо изводили епохалне закључке. Дапчевић припада широкораспрострањеној међу Србима хаплогрупи И2а Динарик Југ. И ако се испостави да је ово маркер и братства Бјелоша, могли бисмо за њих рећи да су вјероватно старо српско братство из долине Зете, да су по свој прилици, у вријеме надирања Турака, заједно са осталим српским породицама из долине Зете потражили уточиште у неприступачној Катунској нахији, да су били властела за вријеме Ивана Црнојевића за шта постоје и историјски писани докази, да су успјели да сачувају своју баштину и да опстану као јако братство у оквиру Цетињског племена. Генетски, Бјелоши имају блиска подударања са неколицином тестираних Чеха, па је прилика да им даље поријекло треба тражити на словенском сјеверу.

Горње податке сам извукао из књиге Јована Ердељановића Стара Црна Гора.

Требало би погледати још евентуалне исељенике из Бјелоша, поготово у Херцеговини, Крајини и Срему.
« Последња измена: Август 10, 2013, 10:38:39 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бјелоши I2-PH908>Z16983
« Одговор #1 послато: Август 11, 2013, 11:00:10 пре подне »
Интересантно је да заиста у Лици постоји српска породица Бјелош која слави Петровдан и то у Машвинама, недалеко од Личког Петровог села које помиње Ердељановић. Одатле су се Бјелоши населили и у неколико мјеста у Поуњу.

Бјелоши са истом славом, Петровданом, забиљежени су и у Сарјевском Пољу, у насељу Зеник, и ту се каже да су прилично досељеници из столачког котара у Херцеговини.

Не знамо да ли ови Бјелоши имају везе са црногорским Бјелошима, али је занимљиво да Бјелоши и у Сарајеву и у Лици славе исту, не тако честу славу, Петровдан, с обзиром на удаљеност и на непостојање било какве информације о родословним везама између ове двије гране Бјелоша.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бјелоши I2-PH908>Z16983
« Одговор #2 послато: Август 11, 2013, 11:34:29 пре подне »
У Никшићкој жупи постоји село Бјелошевина. Сматра се да је село добило име по неком Бјелошу, којег доводе у везу са Никшом, оснивачем Никшићког племена, међутим да ли је то баш тако?

Тај дио Никшићке жупе био је прије доласка племена Никшић настањен Лужанима, старим словенским племеном Зетске равнице о којем смо већ писали на другим темама. Никшићи су истисли Лужане, али су многи топоними остали. Топоним Бјелошевина је веома стар топоним јер се спомиње и у првом труском попису из 1477. године. Иначе топоним типа Бјелошевина јасно указују да је ту некада живјело братство истог имена. Тако по Црној Гори и Херцеговини имамо топониме: Ступаровина, Мајсторовина, Кресовина гдје су живјели Ступари, Мајсторовићи, Кресојевићи. Интересантно да сва ова презимена имамо касније по Крајини. Значи да су и у никшићкој Бјелошевини живјели прилично давно неки Бјелоши. Да ли је Бјелошевина Бијело Поље из ког су се Бјелоши доселили у Катунску нахија, а које помиње Ердељановић несигуран у тачну убикацију. По причи старих Бјелоша, то Бијело Поље је било негдје иза планине, а ако бисмо посматрали положај Бјелошевине, она се заиста налази са ону страну планине гледано из Зетске равнице. Ердељановић је и сам био збуњен јер се поред Бијелог Поља као мјесто поријекла помиње и село Грло односно Љајковић код Подгорице.

Међутим, ако су Бјелоши оригинално Лужани који су живјели првобитно у Бјелошевини у Никшићкој жупи, они су веома лако могли отуда бити потиснути од новодосељених Никшића. Ми знамо да су Лужани управо тако и били потискивани са запада на исток, и сасвим вјероватно су и Бјелоши тако доспјели до села Грла односно Љајковића код Подгорице. Одатле су, вјероватно под притиском Турака прешли у Катунску нахију, у Цетиње, односно Бјелоше као и остала зетска српска братства укључујући и Црнојевиће.

Да су Лужани, по свој прилици, били доминантно И2а Динарик Југ хаплогрупе говори и чињеница да још једна породица лужанског поријекла Бечановићи такође припадају И2а Динарик Југ. Бечановићи су слично Бјелошима, живјели као Лужанско братство у Никшићкој жупи, када су новодошли Никшићи потиснули Лужане, једни Бечановићи су остали у жупи утопивши се у Никшиће и преузевши њихову славу, док се други дио повукао у Зетску равницу, источни дио гдје се и спомиње као лужанско братство.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Бјелоши I2-PH908>Z16983
« Одговор #3 послато: Август 11, 2013, 09:28:25 поподне »
Ево да и ја допринесем теми... :)

Што се тиче црквених књига:
1) Према шематизму Дабро - Босанске митрополије из 1882. године, презиме Бјелош се јавља у сљедећим парохијама:
- парохија Драговићи, протопрезвитерат прњаворски, крсна слава Јовањдан
- парохија Високо, протпорезвитерат височки, крсна слава Лучиндан
- парохија Збориште, протопрезвитерат крупски, крсна слава Петровдан
- парохија Осјек - Блажуј, протопрезвитерат сарајевски, крсна слава Петровдан
2) Према шематизму Горњо - Карловачке епархије из 1883. године, презиме Бјелош се јавља са крсним славама Петровданом и Никољданом
3) Према шематизму Пакрачке епархије из 1898. године презиме Бјелош се јавља у парохији:
- парохија Липовчани, протопрезвитерат бјеловарски, крсна слава Стевањдан

Милан Карановић је почетком XX вијека пронашао Бјелоше у Поуњу, у сљедећим насељима:
- Изачић (Бјелоши, 1 кућа, славе Петровдан, дошли са Кордуна, из Машвине посље 1878. године)
- Стабанџа (Бјелоши, 1 кућа, славе Петровдан, дошли из Лике прије 1878. године)

Миленко Филиповић је почетком XX вијека пронашао Бјелоше у околини Високог, у сљедећим насељима:
- Чекрчићи (Бјелоши, 1 кућа, старином из Херцеговине)
- Топузово Поље (Бјелоши, 1 кућа, славе Петровдан, старином из Стоца у Херцеговини, прво дошли у Велу око 1700. године, одатле се раселили у Рогачиће, Влаково и Зеник (Сарајевско Поље), у Дубраве и Биочу)

Поп Стјепо Трифковић и Владимир Трифковић су почетком XX вијека пронашли Бјелоше у Сарајевском пољу, у сљедећим насељима:
- Рогачићи (Бјелоши, 1 кућа, славе Петровдан, дошли из Зеника прије 48 година; по старини су од Стоца, из Берковића или Хргута, прво дошли у Велу уз велику кугу, прије 1700. године, а одатле у Зеник)
- Зеник (Бјелоши, из столачког котара у Херцеговини, одатле су једни прешли у Рогачиће)

У Горњој Крајини, матица Бјелоша је Сјеничак Ласињски на Банији (од 1948. на Кордуну), гдје их је 1948. године било 37 кућа са 167 душа.

Католика Бјелоша има 4 куће (по попису из 1948. године) у Водовађи у Конавлима, гдје се помињу од 1673. године.
« Последња измена: Август 13, 2013, 01:52:32 пре подне Петар М. Демић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бјелоши I2-PH908>Z16983
« Одговор #4 послато: Август 12, 2013, 12:34:05 поподне »
Одлично, Петре.
И ови Бјелоши у Високом такође славе Петровдан. Филиповић их је споменуо у Височкој нахији и каже да славе Петровдан и да су поријеклом од ових Бјелоша из Сарајевског Поља. Не знам зашто су у Шематизму уписани да славе Лучиндан.
Како год, изгледа да имамо путању кретања за личке Бјелоше, који су у 17. вијеку дошли из Херцеговине у Сарајевско Поље , па у Високо и на крају у Лику, а из Лике у Поуње. С друге стране, у самој Херцеговини нисам успио да нађем Бјелоше.

Мислим да су по Крајини и Славонији поред Бјелоша присутни и Бјелошевићи који би могли бити истог поријекла.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Бјелоши I2-PH908>Z16983
« Одговор #5 послато: Август 13, 2013, 02:02:24 пре подне »
Одлично, Петре.
И ови Бјелоши у Високом такође славе Петровдан. Филиповић их је споменуо у Височкој нахији и каже да славе Петровдан и да су поријеклом од ових Бјелоша из Сарајевског Поља. Не знам зашто су у Шематизму уписани да славе Лучиндан.
Како год, изгледа да имамо путању кретања за личке Бјелоше, који су у 17. вијеку дошли из Херцеговине у Сарајевско Поље , па у Високо и на крају у Лику, а из Лике у Поуње. С друге стране, у самој Херцеговини нисам успио да нађем Бјелоше.

Мислим да су по Крајини и Славонији поред Бјелоша присутни и Бјелошевићи који би могли бити истог поријекла.

Допунио сам ово за Бјелоше из околине Високог. :)

Што се тиче Бјелошевића, њих нема у Горњој Крајини.

Што се тиче црквених књига:
1) Према шематизму Дабро - Босанске митрополије из 1882. године, презиме Бјелошевић се јавља у сљедећим парохијама:
- парохија Дервента, протопрезвитерат дервентски, крсна слава Стевањдан
- парохија Градишка - Ламиначка, протпорезвитерат градишки, крсна слава Ђурђевдан
- парохија Јеланска, протопрезвитерат тешањски, крсна слава Ђурђевдан
- парохија Раковац, протопрезвитерат маглајски, крсна слава Мратиндан
- парохија Церовица, протопрезвитерат тешањски, лрсна слава Часне Вериге
2) Према шематизму Пакрачке епархије из 1898. године презиме Бјелошевић се јавља у парохији:
- парохија Градишка Нова, протопрезвитерат новоградишки, крсна слава Јовањдан

Провјерио сам и шематизмe Дабро - Босанске митрополије из периода 1882-1886, за Бјелоше у парохији Високо стоји да славе Лучиндан.
Сматрам да је поузданије оно што пише у шематизму, јер су спискове свећара достављали пароси, док ми се овај податак који наводи Филиповић чини као дословно преписивање онога што пише у дјелу о Сарајевском Пољу.

Бјелоша уопште нема у Лици, постојала је једна кућа у Машвини код Слуња.
Бјелоша је било 37 кућа у Сјеничаку, на Банији (требамо утврдити да ли славе Петровдан или Никољдан). Сјеничак је насељен Србима око 1680. године, прије ће бити да су дошли из Поуња него из Лике (има доста примјера за тај правац Херцеговина - Средња Босна - Поуње - Банија).
« Последња измена: Август 13, 2013, 02:38:20 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Бјелоши I2-PH908>Z16983
« Одговор #6 послато: Август 13, 2013, 08:46:01 поподне »
Бјелошевиће наводи Миленко Филиповић у књизи ''Озрењаци или Маглајци'', са славом Св. Стеван Дечански. Знају само да су дошли из Црне Горе.
Икавац

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Бјелоши I2-PH908>Z16983
« Одговор #7 послато: Август 17, 2014, 06:13:47 поподне »
Дапчевић йе испитан на А356 и потврдан йе на њега. Значи, спада у скупину са Блахницима и Марковићем.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бјелоши I2-PH908>Z16983
« Одговор #8 послато: Август 17, 2014, 06:32:36 поподне »
Дапчевић йе испитан на А356 и потврдан йе на њега. Значи, спада у скупину са Блахницима и Марковићем.

Да, заборавих да напишем на теми о И2а. Исто тако Пејовић из Веленића код Фоче је негативан на А356.

Марковићу сам написао да једина СТР законитост коју видим код припадника А356+ је да сви имају 391=10
« Последња измена: Август 17, 2014, 06:34:40 поподне Синиша Јерковић »