Посебно ми је нејасно како тај лингвистички елемент може да се прати ако нека етничка заједница у контакту са другом задржи своју генетику, а прихвати језик те друге?
То је прије свега оно што се у лингвистици зове теорија слојева или страта (lat. strata). Постоје суперстрат, субстрат и адстрат. У овом случају најважнији је субстрат (Невски, треба ли ође оно обезвучавање, тј. прелазак б у п?), а у Википедији је то доста добро објашњено, да се не мучим....
Substratum
A substratum (plural: substrata) or substrate is a language that influences an intrusive language that supplants it. The term is also used of substrate interference; i.e. the influence the substratum language exerts on the supplanting language. According to some classifications, this is one of three main types of linguistic interference: substratum interference differs from both adstratum, which involves no language replacement but rather mutual borrowing between languages of roughly equal prestige, and superstratum, which refers to the influence a socially dominating language has on another, receding language that might eventually be relegated to the status of a substratum language.
In a typical case of substrate interference, a language A occupies a given territory and another language B arrives in the same territory (brought, for example, with migrations of population). Language B then begins to supplant language A: the speakers of language A abandon their own language in favor of B, generally because they believe that it is in their best (e.g. economic, political, cultural, social) interests to do so. During the language shift, however, the receding language A still influences language B (for example, through the transfer of loanwords, place names, or grammatical patterns from A to B).
For example, Gaulish is a substratum of French. The Gauls, a Celtic people, lived in the current French-speaking territory before the arrival of the Romans. Given the cultural, economic and political prestige which Latin enjoyed, the Gauls eventually abandoned their language in favor of Latin, which evolved in this region until eventually it took the form of Modern French. The Gaulish speech disappeared, but remnants of its vocabulary survive in some French words (approximately 150) as well as place-names of Gaulish origin.
Another example is the influence of the now extinct North Germanic Norn language on the Scots dialects of the Shetland and Orkney islands.
In the Arab Middle East and North Africa, colloquial Arabic dialects, most especially Levantine, Egyptian, and Maghreb dialects, often exhibit significant substrata from other regional Semitic, Iranian, Turkic, and Berber languages as well as colonial European languages due to the regions' long histories of indigenous multiculturalism as well as foreign imperialism.
Linguistic substrata may be difficult to detect, especially if the substrate language and its nearest relatives are extinct. For example, the earliest form of the Germanic languages may have been influenced by a non-Indo-European language, purportedly the source of about one quarter of the most ancient Germanic vocabulary. There are similar arguments for a Sanskrit substrate, and a Greek one.
Typically, Creole languages have multiple substrata, with the actual influence of such languages being indeterminate.
Само опет, не треба бркати културни идентитет и језички идентитет. Јер, иако је не-словенски остатак на Хаиму усвојио други језички идентитет, не значи да је потпуно изгубио и свој културни идентитет. Напротив. Треба претпоставити оно: ти знаш да правиш медовину која је супер а ја знам вино које је исто тако супер. Или - ти знаш да узгајаш краве а ја козе, ти знаш да припитомиш коња а ја вука, итд. Ти знаш да ловиш са јастребом а ја са псима. Морало је долазити до такве размјене добара и знања. Некада већина усвоји језик мањине (Турска и Британија су драстични примјери) која се показала војно мада не и културно надмоћна, некада се војно надмоћна мањина (Нормани) утопи у супериорнију домородачку културу (Француска), некада војно и културно супериорнија мањина остави доста трага али се на крају утопи у већинском окружењу (Нормани у Британији). Нормани су врло интересантан примјер народа који је имао готово "бумеранг" идентитет - најприје викиншки, затим романски (насељењем у Нормандији), затим, у свом енглеском огранку, након освајања 1066. - изгубио се у другом викиншко-германском идентитету од кога је само коју стотину година прије тога потекао. Али је ипак енглеском "позајмио" толико ријечи да се овај, иако структурално углавном германски, по свом вокабулару сматра језиком на граници између романских и германских.
Сви смо ми гледали холивудске филмове, хтјели ми то признати или не. Тако сви знамо да амерички енглески италијански досељеници говоре на један начин, српски на други, француски на трећи итд.
Недавно ми је један Француз рекао ово на енглеском :
I went to the bitches today., на шта смо се моја драга и ја увалили од смијеха а он није имао појма зашто.
Уствари, момак је хтио да каже:
I went to the Beaches today.
Прва реченица, за (недовољно упућене) значи: Ишао сам код оних калаштура, кучки итд. данас (жена, у негативном смислу, дакле кучка итд.)
Друга значи - Ишао сам на Плаже данас (дио града).
Разлика је тешко уочљива за говорнике неких језика, а ради се о дужини гласа и, што овдје има фонемску вриједност (тј. мијења значење).
Пошто сигурно знаш енглески, шта мислиш шта ово значи?
Лика ми руф.
То је Србин (енглески је овдје суперстрат српском) у Канади којему цури (leaks) кров (roof), опет за неупућене.
Колико је, међутим, времена потребно за овакве лингвистичке промјене, питаће се неко? Постоји сигурно не само један фактор када је брзина у питању. Али, ја сам био свједок овоме: у мојим првим данима у Канади, упознао сам пар Срба из Хрватске, који је ту шљегао отприлике у исто вријеме као и ја. Већ тих дана мој пријатељ више није ишао по врећу него по бегу (енг. bag) кромпира у радњу. То су ситуације у којима мораш да се мијењаш, и то прилично брзо, тј. да се адаптираш, што би рекао чича Дарвин. Они који су имали добро образовање још се и сада држе, као и дјеца им. Они који нијесу, обично су брзо подлегли а некада су и намјерно престајали да причају српски са својом дјецом, која су енглески, дабоме, усвајала муњевито, да би они боље говорили.
То би сада могло да отвори једну интересантну тему: Откуд елите из редова хаплогрупа покорених - или само на мањину сведених - домородаца? Како је Константин, за кога се вели да је био Дарданац, постао император, како Диоклецијан, итд. итд. Некако имам шпуријус да ће се слично испоставити и у српској историји (мада ја Константина и многе друге и много шта сматрам нашом, иако не-словенском историјом). Али отом-потом.