Aлбaнци ca Кocoвa пpoвлaчe тeзу o Дapдaнцимa из двa paзлoгa: 1)Jep тимe жeлe дa дoкaжу aутoxтoнocт, иaкo je диcкoнтинуитeт нajмaњe 15. вeкoвa и 2) нaзив Дapдaнци вeзуjу зa aлбaнcку peч dardha, штo знaчи кpушкa. Нe знaм дa ли cу имaли вeзe ca кpушкaмa, aли зaтo cу имaли дoбap cиp.
Штo ce тичe пopeклa Дapдaнaцa, oни ce дoвoдe у вeзу ca култуpoм "Дoњa Бpњицa", пa кao тaквa нeмa вeзe ca Илиpимa. Вeзa ce jaвљa кacниje, кaдa je мeђу Дapдaнцимa влaдajући cлoj Илиpи, зa кoje ce вeзуje Глacинaчкa култуpa и joш cтapиja Цeтинcкa култуpa, кoja имa утицaja ИE нoмaдa. Aли нe знa ce дa ли cу у питaњу Индoeвpoпљaни или индoeвpoпeизoвaни cтapoceдeoци. Cвe у cвeму, тa пpичa oкo J2b ce вpти oкo Илиpa, Дapдaнaцa, Пeoнaцa, Maкeдoнaцa... Ту ћe apxeoгeнeтикa дa пoмoгнe у будућнocти.
Илири су свој идентитет и језик сигурно добили од свог владајућег индоевропског слоја, који би највероватније требао да буде R1b (мада не треба потпуно искључити ни R1a). С друге стране, гро становништва су вероватно чинили асимиловани преиндоевропски староседеоци, који су могли да буду E1b, а можда и J2b1 и још неке "неолитске" хаплогрупе. Међутим, ако би се испоставило да се J2b1 у одређеном броју (већем или мањем) јављао поглавито код илирских племена, а не код других палеобалканских народа (Трачана, Дачана, Пеонаца, Меза, итд.), то би онда био врло добар индикатор генетског присуства људи који су се
у периоду гвозденог доба сматрали Илирима (тј. неким од њихових племена, пошто је назив Илири више био скупни назив за народе који можда и нису имали свест о јединству и били оштро супротстављени).
Мишљења сам да су Дарданци исто тако били један од илирских народа, иако можда мало више измешани са супстратним становништвом, носиоцима брњичке културе (који су вероватно били неки "рођаци" Пеонаца или Трибала и Меза). Њихови антропоними говоре да су они језички били најближи "правим" Илирима, тј. Илирима са подручја Албаније са којима су стари Грци прво дошли у контакт (да би онда њихов назив пренели и на све остале, северније народе на западном Балкану, као што су Делмати, Панони, Либурни итд.). Конкретно, они по својим антропонимима упадају у четврто Катичићево подручје, управо илиро-дарданско (додуше, са неким именима која су особена само за Дарданце). Само у источним областима Дарданије, тј. у долини Јужне Мораве и Нишаве је забележено појачано присуство трачких топонима и антропонима. Укратко, Дарданци су били индоевропски народ, најближи "правим" Илирима (њихове две владајуће династије су међусобно одржавале и брачне везе), са великим утицајем такође индоевропског, али старијег, "брњичког" слоја (Пеонци?; Трибали?
и накнадним источним утицајем индоевропског трачког слоја. Међутим, моје је мишљење да Дарданци нису морали бити и "генетски" Индоевропљани, барем не у некој великој мери, већ да су доминантне хаплогрупе код њих биле "неолитске", преиндоевропске, као и да су сеобе у касном бронзаном и раном гвозденом добу, када се они етнички уобличавају, више ишле са Балкана у Малу Азију, а не обрнуто, о чему пише и Фанула Папазоглу.