Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2292959 пута)

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4623
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9000 послато: Септембар 01, 2023, 06:36:10 поподне »
Влаховић, Лучиндан, Богутов До/Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани Никшића Ровчана I2-FT190799>Y189944>Y250780. Посједује нешто рјеђу вриједност DYS533=14 и по тој вриједности повезан са другим Ровчанима Влаховићима: Божинићима из Реткоцера/Медвеђа и Влаховићима из Мушовића Ријеке/Колашин, као и Партаљевићима из Сјенице, који су позитивно тестирани на SNP Y250780. Поред ове вриједности, хаплотип Влаховића посједује још и сљедеће рјеђе вриједности: DYS19=17, DYS458=16, DYS643=11. Може се рећи да је тест у великој мјери потврдио припаданост родовској групи Никшића Ровчана Влаховића.

Тестирани је оставио податак да су његови Влаховићи од огранка Палевића-Миловановића. Ово би значило да се ради о сљедећем родословном низу: Влахо>Богета>Палевићи.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2260
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9001 послато: Септембар 01, 2023, 06:53:12 поподне »
Тешановић,Кореташи, Ђурђевдан PH908>Y32084>FT25902 Јако занимљив резултат који је дошао кад му време није а резултату се у зубе не гледа( стара српска пословица). Хаплотипски одговора Динарик Сјеверу али не лези враже(колико их је таквих сами Бог зна) припаде Динарик Југу и то "контровезној"FT25902 грани а како смо сви ми припадници те гране своји на своме тако да нема сумње да су и Тешановићи староседиоци у свом крају. Што се тиче извора ситуација је прилично конфузна а таква су и предања. Ако неко има неку валиднију информацију ваљало би да је подели са нама, унапред хвала.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3153
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9002 послато: Септембар 03, 2023, 02:48:58 поподне »
Нешић, Никољдан, Подгорац, Ражањ, E-M123>M34>L791>Y4972>Y328959>Y329235

Припада роду А из табеле СДНКП, коме још припадају и двојица тестираних из околине Штрпца, један тестирани из Губеревца код Лесковца и један Бошњак из Федерације БиХ. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS576=18.

Старост гране Y329235 је процењена на 850 година и релативно је скоро формирана на YFull стаблу на основу резултата Ивановића из Штрпца и поменутог Бошњака из ФБиХ:
https://www.yfull.com/tree/E-Y329235/

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. О становништву Подгорца је забележено следеће:
– славе св. Арханђела, св. Ђорђа, св. Николу и др. Становништво је углавном досељено са Косова. У селу има нешто и ромске популације.
https://www.poreklo.rs/2012/05/05/poreklo-stanovni%C5%A1tva-sela-oko-ra%C5%BEnja/

Нешићи би могли потицати из Сиринићке жупе, с обзиром на припадност овом генетичком роду.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4623
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9003 послато: Септембар 06, 2023, 06:04:19 поподне »
Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи/Лопаре

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-Y32084>PH3310>A20333>FT25902*. Урадио је Dante Labs тест и терминално је одређен на нивоу FT25902*. Он представља заправо трећу откривену грану испод I2-FT25902. У преостале двије су присутни Срби, Хрвати и Муслимани Југословени из Посавине, Подриња, Далмације, западне Босне, Мајевице, Дробњака, Полимља, као и појединци који се изјашњавају као Exiled. Тешановић посједује нешто рјеђе вриједности на маркерима DYS19=17, DYS448=20 и прилично високу DYS570=22. По основу ових вриједности нема ближих веза. По основу повишене DYS570 можда би вриједило испитати везу са породицама Ршумовића са Златибора, који имају DYS570=21.  На простору сјевероисточне Босне нема ближих поклапања. Не знам да ли сам раније спомињао, али чини се да је вриједност DYS439=12 прилично стабилна код гране FT25902, а није нека од стабилних вриједности иначе.

Раније је тестиран још један Тешановић из истог мјеста и са истом славом, али припада другој хаплогрупи (I1-M227). С обзиром да тај тестирани Тешановић има блиска генетичка поклапања са неким другим породицама у Кореташима које славе Јовањдан, претпостављам да су прави Тешановићи ови који су I2-PH908.
« Последња измена: Септембар 06, 2023, 08:53:05 поподне drajver »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2260
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9004 послато: Септембар 06, 2023, 06:25:21 поподне »
Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи/Лопаре

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-Y32084>PH3310>A20333>FT25902*. Урадио је Dante Labs тест и терминално је одређен на нивоу FT25902*. Он представља заправо трећу откривену грану испод I2-FT25902. У преостале двије су присутни Срби, Хрвати и Муслимани Југословени из Посавине, Подриња, Далмације, западне Босне, Мајевице, Дробњака, Полимља, као и појединци који се изјашњавају као Exiled. Тешановић посједује нешто рјеђе вриједности на маркерима DYS19=17, DYS448=20 и прилично високу DYS570=22. По основу ових вриједности нема ближих веза. По основу повишене DYS570 можда би вриједило испитати везу са породицама Ршумовића са Златибора, који имају DYS570.  На простору сјевероисточне Босне нема ближих поклапања. Не знам да ли сам раније спомињао, али чини се да је вриједност DYS439=12 прилично стабилна код гране FT25902, а није нека од стабилних вриједности иначе.

Раније је тестиран још један Тешановић из истог мјеста и са истом славом, али припада другој хаплогрупи (I1-M227). С обзиром да тај тестирани Тешановић има блиска генетичка поклапања са неким другим породицама у Кореташима које славе Јовањдан, претпостављам да су прави Тешановићи ови који су I2-PH908.
Хвала Богу и Светом Симу тајновидцу на дуго очекиваној анализи која нам и не објасни много. Но добро, битно је да су оригинални Тешановићи предвиђени као ФТ25902 мада нисам сигуран по којој премиси то долази, може бити по пророчкој. И да не заборавим, да не би мене који са на ово име одазивам тумарао би се и даље са неким родовима а све на основу оног или овог маркера. Ниси писао ти о стабилности 12 на 439 али јесам ја но моја није јака ко твоја а такмичарски ми је дух ишчилио временом, претакмичио сам се. Хвала на анализи.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4623
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9005 послато: Септембар 06, 2023, 06:29:29 поподне »
Хвала Богу и Светом Симу тајновидцу на дуго очекиваној анализи која нам и не објасни много. Но добро, битно је да су оригинални Тешановићи предвиђени као ФТ25902 мада нисам сигуран по којој премиси то долази, може бити по пророчкој. И да не заборавим, да не би мене који са на ово име одазивам тумарао би се и даље са неким родовима а све на основу оног или овог маркера. Ниси писао ти о стабилности 12 на 439 али јесам ја но моја није јака ко твоја а такмичарски ми је дух ишчилио временом, претакмичио сам се. Хвала на анализи.

Аферим!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12850
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9006 послато: Септембар 09, 2023, 07:26:42 поподне »
Цвијовић, Ђурђевдан, Рибаревине, Бијело Поље, J2b-M205>Y22059


Цвијовић је оставио предање о пореклу из Дробњака, тачније "од Тушине". Како у том крају није било Цвијовића, колико ми је познато, а ни овакав хаплотип није присутан у Дробњаку, реч је вероватно о једном огранку затарских Цвијовића.

Тестирани су већ Цвијовићи из Крћа, слава Мратиндан, хаплогрупа R1a-Y2613>Y2608, као и Цвијовићи-Бајићи, слава Стевањдан, хаплогрупа I1-Z63>Y7627. Ово међтим могу бити они Ђурђевштаци које помиње Петар Мркоњић 1902 (Средње Полимље и Потарје), а којих је изгледа било у матичним местима многих J2b-Y22059 (Маоче, Црљенице, Џурово, итд).



Са овим резултатом добили смо вероватно хаплогрупе за све три гране Цвијовића у овом крају. Генетички, Цвијовић припада подграни J2b-M205>Y22059>Y155375. Сврстан је у исти род (Б5) са осталим слављеницима Ђурђевдана из овога краја и шире (Радовићи, Цмиљанићи и остали). Овој су групи веома блиски Никољштаци из Фоче (Крнојелци и други), Кричке из Северне Далмације (слава Никољдан у оба случаја), као и неке муслиманске породице из околине Пријепоља.

Ово је претпостављам онај изворно крички хаплотип, у смислу да је реч о истој подграни којој припадају и далматинске Кричке, али и неке изламизоване породице из Полимља и Потарја. Друга значајна група J-Y155375 из Затарја јесу Перуничићи, Чамџићи, Марковићи и остали, који припадају низводној J-BY173966. Нису они ништа мање Кричи, али за разлику од ове групе Никољштака и Ђурђевштака, који имају углавном предања о пореклу из околних области, код њих се често срећу предања о поркелу из Мораче, од Куча, са Чева, итд. Да ли је то случајност, или постоји разлог зашто је тако, време ће показати.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12850
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9007 послато: Септембар 09, 2023, 10:55:34 поподне »
Постоје и Цвијовићи (Ђурђевдан) из Раче код Прибоја, који припадају I1-P109>FGC22045 роду Дробњака, што додатно компликује ову причу. Они би по некој логици такође могли бити у вези са овима из Затарја са истом славом.

Проблем код ових дробњачких и кричких родова са славом Ђурђевдан из тих крајева, јесте што се углавном и једни и други добро уклапају у неке родове. Постоје генетички блиске породице и то са истом крсном славом. Конкретно у случају ових Цвијовића не би било лоше видети још неког тестираног.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4965
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9008 послато: Септембар 13, 2023, 11:10:43 пре подне »
Томашевић, Стевањдан, Никшић, I2-Y3120

Тестирани је навео да породица води порекло из Фоче, одакле се његов деда доселио у Никшић 1880. године.
У литератури се налазе подаци да су се фочански Томашевићи у ово место доселили из Кленка у Бањанима у првој половини 18. века, прецизније око 1711. године. Били су угледна и богата градска трговачка породица чији се поједини чланови помињу као трговци у Дубровнику још средином 18. века. Из ове породице потиче наш кошаркаш Дејан Томашевић, а припадао јој је и први фочански академски сликар Алекса Лексо Томашевић (1887 - 1932).
Нажалост, Томашевића у Фочи више нема, али их има расељених у Никшићу и другим местима. Део њих се давно преселио у Краварицу код Лучана, а одатле у Придворицу код Чачка. Као њихов најближи род помињу се Вилотијевићи, Гаталовићи и Илићи, који су сви заједно познати као Томашевићи. Наводи се да су од њих Кнежевићи и Перовићи у истом месту. Преци кошаркаша Дејана Томашевића преселили су се из Фоче у Лочевце код Горњег Милановца, почетком 19. века. Све поменуте исељене породице и даље славе Стевањдан.

Хаплотип тестираног Томашевића поседује неколико карактеристичних маркера који се издвајају у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120: DYS449=30, DYS458=18, DYS391=10 и нешто мање специфичан DYS19=15. Сматрам да је овај резултат технички најближи хаплотипу Шкипића из Прислонице код Чачка, од којег се разликује на три од 23 упоредива маркера, при чему оба поседују карактеристичне вредности DYS458=18 и DYS391=10. Шкипићи се рачунају у старије досељенике у Прислоницу, који су тамо дошли у време Првог српског устанка однекуд из Херцеговине. Шкипићи међутим славе Светог Василија Великог, па је и поред поменутих индиција упитно да ли релативна сличност ова два хаплотипа указују на ближу генеалошку повезаност Томашевића и Шкипића, што би се могло установити само дубљим генетичким тестовима.

У једном од истраживања СДНКП тестиран је и припадник једне од поменутих породица које би требало да воде порекло од Томашевића, али тај резултат још увек није јаван. Ради се о резултату на свега 17 маркера, па је и мања могућност успоредбе са хаплотипом Томашевића. Иако оба хаплотипа припадају истој хаплогрупи I2-Y3120, на први поглед се не би дало закључити да између њих постоји ближа генетичка веза, јер се разликују на четири маркера од 17 упоредивих, а деле једино донекле карактеристичну вредност DYS19=15. С обзиром да ни маркери које поседује Томашевић нису изразито карактеристични мислим да би дубље тестирање показало да су Томашевић и поменути тестирани ипак генетички блиски. У том случају Томашевић би припадао роду којем поред поменутог тестираног са необјављеним резултатом припадају још Драмићани (Вучак/Ивањица, Горња Коњуша/Прокупље) и Новаковићи (Врањица/Гуча село/Лучани), сви са славом Стевањдан. Овај род припада слабије заступљеној подграни I2-Y3120>FT76511>FT256359, која је откривена пре пар година. Било би добро да Томашевић уради велики тест чиме би се дао одговор на претпоставку да се ради о истом роду, с обзиром да је један Драмићанин већ урадио BigY тест.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12850
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9009 послато: Септембар 13, 2023, 06:23:27 поподне »
Томашевић, Стевањдан, Никшић, I2-Y3120

Тестирани је навео да породица води порекло из Фоче, одакле се његов деда доселио у Никшић 1880. године.
У литератури се налазе подаци да су се фочански Томашевићи у ово место доселили из Кленка у Бањанима у првој половини 18. века, прецизније око 1711. године. Били су угледна и богата градска трговачка породица чији се поједини чланови помињу као трговци у Дубровнику још средином 18. века. Из ове породице потиче наш кошаркаш Дејан Томашевић, а припадао јој је и први фочански академски сликар Алекса Лексо Томашевић (1887 - 1932).
Нажалост, Томашевића у Фочи више нема, али их има расељених у Никшићу и другим местима. Део њих се давно преселио у Краварицу код Лучана, а одатле у Придворицу код Чачка. Као њихов најближи род помињу се Вилотијевићи, Гаталовићи и Илићи, који су сви заједно познати као Томашевићи. Наводи се да су од њих Кнежевићи и Перовићи у истом месту. Преци кошаркаша Дејана Томашевића преселили су се из Фоче у Лочевце код Горњег Милановца, почетком 19. века. Све поменуте исељене породице и даље славе Стевањдан.

У литератури се код ових Томашевића не спомиње Фоча:

-Томашевићи, славе Стевањдан. У устанку је учествовао Петар, који се овамо доселио око 1790. године из Краварица у Драгачеву, где и даље имају рођаке а даљим пореклом су из Босне, неки причају да су од Сјенице. Има их одсељених у Београду, Краљеву, Сарајеву и др. а имају огранак у Београдском округу, где се зову Таковци.

https://www.poreklo.rs/2014/12/25/poreklo-prezimena-selo-locevci-gornji-milanovac/#google_vignette

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4965
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9010 послато: Септембар 13, 2023, 07:22:45 поподне »
У литератури се код ових Томашевића не спомиње Фоча:

-Томашевићи, славе Стевањдан. У устанку је учествовао Петар, који се овамо доселио око 1790. године из Краварица у Драгачеву, где и даље имају рођаке а даљим пореклом су из Босне, неки причају да су од Сјенице. Има их одсељених у Београду, Краљеву, Сарајеву и др. а имају огранак у Београдском округу, где се зову Таковци.

https://www.poreklo.rs/2014/12/25/poreklo-prezimena-selo-locevci-gornji-milanovac/#google_vignette

Ради се о казивању чланова породице Томашевић из околине Чачка, а које су забележили брачни пар Ракић (Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић Ракић, "Српске породице u презимена", 2005, стр. 284, 285), те касније пренео и Мишо Тодовић у књизи о становништву Фоче.
Таква претпоставка је изнета и у тексту о пореклу Дејана Томашевића који је објављен на нашем порталу:
https://www.poreklo.rs/2020/07/17/poreklo-kosarkasa-dejana-tomasevica/
Као и свако предање, може да буде тачно или не. У сваком случају, резултати теста показују да би та претпоставка о вези фочанских и чачанских Томашевића могла бити упитна.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 372
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9011 послато: Септембар 18, 2023, 02:48:37 поподне »
Радановић, Срђевдан, Биротићи, Фоча

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y11074>FT382712, роду Срђевштака-Никољштака из фочанског краја.
Тестирани је у упитнику навео да су Радановићи у Биротиће доселили из оближњих Челебића током 19. века. То је у супротности са оним што наводи Мишо Тодовић у својим књигама о пореклу становништва Заврши, области на крајњем југоистоку фочанске општине која граничи са Дробњаком, Пивом и Пљевљима. У њима Тодовић из њему знаних разлога казује да су Радановићи доселили почетком 19. века из Радановића код Будве, при чему мисли на село Радановиће у Грбљу.
Да је оваква теорија без икакве логике и аргумената коначно је доказао и резултат теста који Радановиће доводи у везу са до сада тестираним G2a-FT382712 Срђевштацима из Фоче, Аврамима и Фундупима, као и слављеницима ове славе широм Подриња. Изузетак представља резултат Срђевштака Пејовића из Веленића који је I2a-PH908, али мислим да су досадашњи резултати показали ко су ''оригинални'' завршки Срђевштаци. Додатни прилог старости овог генетичког рода на том подручју јесу резултати Никољштака Вишњића из Јошанице код Фоче и Васића из околине Лознице који припадају овом роду. Уз помоћ WGS теста Вишњића је утврђена веза из античког периода са Италијаном из Падове.

Сарађујући и добро познавајући Миленка Миша Тодовића и његов рад око фочанског краја, свједок сам да за свако његово објављено слово, а не ријеч или коментар, никада није злоупотријебио туђе мишљење. Иако се у доста ситуација није слагао са мишљењем и изреченим, а најчешће, написаним ставовима, објављивао  их је као сазнања својих саговорника. Најчешће се позивао на већ објављене радове и архивска документа. Каква су таква су, али  их је сматрао извором који може заинтересовану страну упутити на даља истраживања, провјере и обраде. То је човјек који ће покушати да сакупи што више информација  да бих олакшао другима да нешто сазнају о својој породици или о цијелом једној крају (у овом случају о врло распрострањеној фочанској општини, иначе богатој историјом, разноразним [најчешће супротстављеним] народима и вјерским заједницама, што доста усложњава истраживање, поготово онима који нијесу из тог краја, а себи узимају за право да ту територију добро познају. То се посебно односи на младе нараштаје који требају доста претабанати, издерати опанака и појести соли и качамака, прије него се усуде да размишљају да се баве тим крајем).
Мишо Тодовић је писао о Радановићима користећи  причу члана породице Радановића као и архивску грађу, а други извори се помињу да се могу наслонити због својих сазнања и провјера, ако некога од Радановића више интересује. Тодовић не ради родослов Радановића, него их само евидентира као породицу у фочанском крају са најосновнијим подацима.
Исто је и са породицом Томашевић. Извор је члан породице, а остало је озбиљна архивска грађа на коју се не позивају други аутори.

О Радановићима је користио и написао у фуснотама:
1.   Писани запис и родослов Радановића сачинио је пјесник и гуслар Милета у јесен 2005. и 2007. године, у архиву аутора.
2.   Поп Саво Накићеновић: Бока, 1913, стр. 296, 302, 429; А. Лубурић: Дробњак, племе у Херцеговини, 1930, стр. 228;  С. Караџић, В. Шибалић: Дробњак, II издање, 1997, стр. 828; Жарко Лековић: Дробњак од 1850. до 1918, Никшић, 2011, стр. 548; Т. Пејатовић: Средње Полимље и Потарје, 1902, репринт, 1986, стр. 122; М. Војиновић: Пљеваљски крај, прошлостт и порекло становништва, 1993, стр. 216, 339; В. Деспотовић: Наша села, 2003, стр. 176; Р. Д. Ракић, В. Станисављевић Ракић: Српске породице и презимена, 2005, стр. 187; М. Јокнић: Становништво у пљеваљском крају, 2006, стр. 119; В. Ђуровић: Порјекло српских породица фочанског краја, 2010, стр. 98.
3   Радио је као учитељ у Веленићима, био је директор oсмогодишњих школа у Беричу и Витковићима код Горажда, а послије грађанског рата у БиХ руководилац у Челебићима. Снимио је више грамофонских плоча, касета и CD са гусларским пјесмама (1975, Дискотон, Сарајево, 1978, 1988, 2000, 2003, Дискос, Александровац–Жупа). Аутор је текстова више гусларских пјесама. Пјесма Жал за Крајином објав-љена је у листу ВИНС. Објавио је 2008. године Гусларске теме, збирку са 17 пјесама. Касније је штампао Кањон Таре у којој је сабрао епске и друге пјесме, родослов породице, шале, досјетке и језичке локализме из завичаја, а у трећој књизи Кањон Таре II, објединио је пјесме из прве двије књиге са 15 нових пјесама. Био је члан Гусларског друштва „Филип Вишњићˮ у Сарајеву и предсједник Гусларског друштва „26. јануарˮ у Горажду. Милета је истакнути свирач на двојницама и побједник више фестивала на којима је учествовао. Троструки је побједник свесрпског Сабора фрулаша на Палама. Носилац је звања Народног гуслара и мајстора у свирању двојница. За крст часни и слободу златну, Илиџа, 1993. CD објављен октобра 2007. године са гусларским пјесмама: „Рапорт сʼ Мојковачке биткеˮ, „Смрт Смаил аге Ченгића и Крновске легенде IIIˮ, а на двојницама Чобанске мелодије, пјесме из Републике Српске, Србије и Црне Горе. О Милетином свирачком умијећу писали су: Вјесник у сриједу (Загреб), Вечерње новине (Сарајево), Вечерње новости (Београд), Свијет, Ослобођење, Мале новине (Сарајево), Дечје новине (Горњи Милановац), Свет, Екстра магазин..., а радио станице Сарајево, Подгорица... емитују његове пјесме.
4   Slavica Danilović: Modeli sa naslovnih strana, Beograd, 2008, str. 81.
5   Душан Паравац: Добојски логор (1915–1917); www.focaci.org 9. новембра 2009. године; Архив БиХ: Земаљска комисија за ратне злочине; Архив Југославије 179–1488: Фонд жртава Другог свјетског рата; Žrtve rata 1941–1945, Beograd, 1992, стр. 1276; Миленко Мишо Тодовић: Адресар мртвих Фочана. Српске жртве у 20. вијеку, 2014, стр. 77, 169, 271.



Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 372
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9012 послато: Септембар 18, 2023, 02:56:47 поподне »
Ради се о казивању чланова породице Томашевић из околине Чачка, а које су забележили брачни пар Ракић (Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић Ракић, "Српске породице u презимена", 2005, стр. 284, 285), те касније пренео и Мишо Тодовић у књизи о становништву Фоче.
Таква претпоставка је изнета и у тексту о пореклу Дејана Томашевића који је објављен на нашем порталу:
https://www.poreklo.rs/2020/07/17/poreklo-kosarkasa-dejana-tomasevica/
Као и свако предање, може да буде тачно или не. У сваком случају, резултати теста показују да би та претпоставка о вези фочанских и чачанских Томашевића могла бити упитна.

О Томашевићима Миленко Мишо Тодовић је користио и написао у фуснотама:
1.   Хајдучија у Боки Которској 1648−1718, приредио М. Милошевић, Титоград, 1988, стр. 303, 304; Богумил Храбак: Фоча до краја XVIII века, 1999, стр. 100.
2.   Богумил Храбак: Фоча до краја XVIII века, Београд, 1999, стр. 140.
3.   Iljas Hadžibegović: Bosanskohercegovački gradovi na razmeđi 19. i 20. vijeka, 1991, стр. 126, 131.
4.   АБиХ: Збирка откупа и поклона, бр. 860, Landesregierung fűr BiH, K.Nr.118, Z.St, Namensliste jener bos–herc. Lan des angehörijen, welche sich teils vor, teils während Krieges 1914–1916 aus BiH nach Montenegro geflűchtel haben, red. br. 2485.
5.   Лексо је први школовани сликар из Фоче. У Кијевско–печерској лаври је завршио гимназију, затим сликарске студије на Умјетничкој академији са одличним успјехом и одмах је примљен за наставника цртања у средњој школи у Жмеринки. Љетњи распуст 1914. године затекао га је у Фочи, одакле је, заједно с бројним угледним суграђанима и братом Љубом, интерниран у Арад, гдје је остао скоро до краја рата. Оба су преживјели казамат. Послије ослобођења 1918. године ради као наставник цртања у Панчеву, 1921. премјештен је у Белу Цркву, а од 1926. године до смрти, 1933. године, живи у Београду, гдје ради најприје у Другој, а затим у Првој женској гимназији. Од сликарског опуса Лекса Томашевића остао је мали број слика, које посједује Умјетничка галерија у Сарајеву. Очима посјетилаца дуго времена био је доступан само Портрет оца. Захваљујући завичајној одговорности, директор Умјетничке галерије Фочанин Страјо Крсмановић у мају 2018. године,  организовао је ретроспективну и врло запажену изложбу у Музеју Стара Херце-говина у Фочи. Поставка је имала 13 уља на платну и слика рађених угљеном и оловком, међу којима је највише портрета, те по једна мртва природа, пејзаж и икона. Слика Портрет сестрића чува се у фочанској породици, насљедника његове сестре Љубице Кочовић. Остале слике нестале су током рата. Лексо Томашевић је прожет духом академског реализма, углавном је сликао портрете и то уљаним бојама. Историчарка Смиљка Шиник сматра да су његове слике обојене јаком дозом фолклора, али се с мање гријеха може рећи да је Томашевић ипак веома оригиналан–сматрајући да је фолклор њему послужио само као инспирација. Историчари умјетности и проучаваоци Лексовог сликарског опуса записали су да је његов рад, настао у периоду између 1907. и 1908. године, када је урадио веома оригиналан иконостас за цркву Успења Пресвете Богородице у Чајничу, који је 1961. године пренијет у истоимену цркву  у Челебићима. Иконе мањег формата за ово позамашно дјело сликао је у Русији, док је преостали, озбиљнији дио посла урадио под стрехом, у авлији родне куће у Фочи. У том циклусу најуспјелија је Голгота са пластично приказаним распетим Христосом и са густим облацима и јатом гавранова у позадини, Radovan Kazimirović: „Mladi srpski umjetnik–živopisacˮ (pismo iz Kijeva sa Dnjepra), Bosanska vila, XXI, 2, 30. januar 1906, str. 30; Mazalić Đoko: Leksikon umjetnika, slikara, vajara, graditelja, kaligrafa i drugih koji su radili u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1967, str. 139; Mihailo B. Jeremić:  „Fragmenti.  Put do zaborava. Kako je živio i radio jedan od naših prvih školovanih slikara Aleksa Leko Tomaševićˮ, Oslobođenje, 17. avgust 1968; M. Jeremić: „Put Leksa Tomaševićaˮ, Мостови, год. I, бр. 1, јануар 1969, стр. 96, 97; M. Jeremić: „Otrgnuto od zaborava:  Put Leksa Tomaševićaˮ, Oslobođenje, 25. avgust 1971; Мирјана Шваб, кћерка Лекса Томашевића, у писму упућеном Умјетничкој галерији БиХ.
6.   На фочанском градском гробљу више је породичних споменика фамилије Тома-шевић. Уписана су имена: Тодор (1880‒1958); Јевра (1845‒1940); Борка (1894‒1983); Драгица (1924‒1937); Добрила (1920‒1996) и Јефимија (1927‒1927). Имена су упи-сана према редослиједу на споменику.
7.   Према казивању Јасминке Милетић (рођ. Вучетић) из Атенице код Чачка, којој су Томашевићи код Чачка мајчина ујчевина; Радомир Д. Ракић, Вера Станисављевић Ракић: Српске породице и презимена, 2005, стр. 284, 285.
8.   Рудничка нахија 1816–1839. Докумената књажевске канцеларије. Тевтер арачки капетаније Црногорске, у Н(ахији) рудничкој 1832, Горњи Милановац, 1995, стр.135.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4623
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9013 послато: Септембар 21, 2023, 02:03:42 поподне »
Топаловић, Никољдан, Стријежевица/Добој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Скоро у потпуности модални хаплотип, што значи да ништа одређено не може да се каже. Већи број блиских поклапања која не морају имати филогенетички значај. Чисто технички гледано (без тврдње о повезаности), два најближа хаплотипа (оба са разликом 2/23) су: Јечменице/Никољдан из Доброселице/Чајетина и Биберџићи/Ђурђевдан из Струпића/Берковићи. У ближем окружењу, најближи су Петковићи/Никољдан из Подгоре/Лопаре, са 3/23 разлике, али такође без тврдње о повезаности. Са Топаловићима из Горњег Скиповца/Добој који такође славе Никољдан и имају предање о поријеклу из Херцеговине, тестирани има већи број разлика на маркерима (5/23), али не треба искључити могућност везе.

За било шта конкретније, потребно је урадити дубински или бар SNP тест.

Тестирани је оставио податке о предању да су Топаловићи доселили са подручја Борачког језера код Коњица у Херцеговини. У Херцеговини има Топаловића који су тестирани као I2-PH908, али славе Ђурђевдан. С обзиром на модалност хаплотипа, веза са Топаловићима у Херцеговини остаје само ако могућност коју треба провјерити напреднијим тестовима. Нисам у етнографској литератури пронашао неке детаљније податке о поријеклу Топаловића из Стријежевице.

Ван мреже Зарожанин Јагодић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 17
    • Prezime-Jagodic
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9014 послато: Септембар 22, 2023, 11:46:49 поподне »
Јагодић, Јовањдан, Јасенаш/Вировитица

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627, сврстан је у род Б3 ове гране, гдје се углавном налазе припадници Y7627 са крајишких подручја. Хаплотип Јагодића се прилично добро уклапа у ову грану и род. Посједује карактеристичне вриједности DYS439=12, DYS389-II=29, DYS576=17.  По слави и хаплотипу, Јагодићу је најближи Поповић из Биовичиног села. Од ближих хаплотипова на 3 од 23 маркера разлике издвајају се: Укропине и Муцовићи(св. Климент) из Херцеговине, Ћук из Зрмање (Никољдан) те Цвијовић и Бајић из пљеваљског краја (Стевањдан). Везу са овим породицама требало би и SNP провјерити.

Подручје Јасенаша код Вировитице Срби су населили још половином 16. вијекa, али се то подручје налазило на самој међи турско-аустријскоj. Након изгона Турака 1690. године, неке српске породице остале су у селу, али је било и досељавања из јужнијих крајева (Лике и Далмације), на шта указују и поједина презимена у Јасенашу. С обзиром да нема сачуваних пописа из ранијег периода, не може се са сигурношћу рећи откад су Јагодићи у Јасенашу. У сваком случају, били су присутни у том селу крајем 19. вијека. Генетички резултати указују на везу са Далмацијом, али је тешко рећи колико је та веза стара.


Тестирани Н. Јагодић у упитник вероватно није навео да његов отац памти предање о њиховом пореклу из Лике.
Иначе је јако интересантно да су њима најближи Поповићу из Биовичиног села - исто као и славни Поп Куриџа Јагодић.


За више инфромација о Јагодићима посетите страницу:
https://www.prezime-jagodic.org/

На мрежи vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 118
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9015 послато: данас у 09:13:58 пре подне »

Тестирани Н. Јагодић у упитник вероватно није навео да његов отац памти предање о њиховом пореклу из Лике.
Иначе је јако интересантно да су њима најближи Поповићу из Биовичиног села - исто као и славни Поп Куриџа Јагодић.


За више инфромација о Јагодићима посетите страницу:
https://www.prezime-jagodic.org/
Јагодић Куриџе су тестирани и припадају R1a > R-BY149000