Сибињанин Јанко

[vidoje 013]

 Мађари уопште немају народних пјесама о Јаношу Хуњадију. Сибињанин Јанко је један од најзначајнијих јунака наших епских пјесама.

[Wolf Sagash]

Не могу да се сјетим, али сам сигурно негдје прочитао да је нека стара мађарска народни прича говорила како је Јанко ванбрачни син деспота Стефана.

[Nebo]

Позната је изрека у Србији Црној Гори : "касно Јанко на Косово дође."

Да, Јанко касно дође, али, изгледа, остаде његових, ни мање ни више него - у Шекулару!

[vidoje 013]

Да, Јанко касно дође, али, изгледа, остаде његових, ни мање ни више него - у Шекулару!
[/quot
 Има ту нешто. На теми  Шекулар било је ријечи о томе. Предања не мањка у вези  Јанка Сибињанина и Шекулара.

[Amicus]

Не могу да се сјетим, али сам сигурно негдје прочитао да је нека стара мађарска народни прича говорила како је Јанко ванбрачни син деспота Стефана.

Наилазих и ја негде на тај податак.

Али док се око Јанка ломе копља, Јован Запоља је канда био Бошњак, тај податак наиме помиње Ђуро Сремац, дворски капелан краља Матије Корвина, тј. каже за њега је био Sklav из Босне, из села Запуља.

http://govori.tripod.com/evetovic_bunjevci_sokci.htm

[vidoje 013]

Не могу да се сјетим, али сам сигурно негдје прочитао да је нека стара мађарска народни прича говорила како је Јанко ванбрачни син деспота Стефана.

Из историје не сазнајемо ништа поуздано о евентуалном познанству ова два јунака и ратника. То познанство, међутим, не би било немогуће, јер су живјели готово истовремено. Стефан је рођен 1374. или 1375. а умро је 1427. Сибињанин Јанко се родио око 1387. и живио је до 1456. Дакле, још пуних тридесет година послије деспота Стефана. Деспот Стефан није могао бити отац Јанку, осим по предању, и то српском. По мађарском предању Сигисмунд је отац ванбрачног сина Јаноша Хуњадија.
Кад је  деспот постао Сигисмундов вазал и угарски феудалац, Јанко је још био младић, али је већ учествовао у борбама против Турака. У заједничком непријатељу и једног и другог народа у Подунављу, и Срба и Угара, требало би тражити и узроке њиховог преплитања, па свакако и узроке  везивања мотива рођења за Стефана и Јанка.

[aleksandar I]

  Деспот Стефан није могао бити отац Јанку, осим по предању, и то српском. По мађарском предању Сигисмунд је отац ванбрачног сина Јаноша Хуњадија.

Oво је тачно. Мађарско предање (Гашпар Хелтаи) слично је са нашим (Вука Караџић, Ватрослав Богишић, Сима Милутиновић Сарајлија). Веома су јаки аргументи да је мотив о Јанковом рођењу дошао од Мађара и са краља Жигмунда (Луксембуршки) пренијет на деспота Стефана Лазаревића.
У српској варијанти Јанко Хуњади има сестру Јању:

"млада Маџарица (или Гркиња) рађа са Стефаном сина и кћер, који добијају, по Стефановом завету и жељи, имена Јанко и Јања. Тако се родио Сибињанин Јанко"

Ниједан од ова два владара није имао дјеце, и то је додатни мотив да се Јанко Хуњади прогласи ванбрачним сином. Ништа чудно има тих мотива колико хоћете (нпр. Шахнама Фирдусија)

Иначе се код каже: "Касно Марко на Косово стиже."

[vidoje 013]

Oво је тачно. Мађарско предање (Гашпар Хелтаи) слично је са нашим (Вука Караџић, Ватрослав Богишић, Сима Милутиновић Сарајлија). Веома су јаки аргументи да је мотив о Јанковом рођењу дошао од Мађара и са краља Жигмунда (Луксембуршки) пренијет на деспота Стефана Лазаревића.
У српској варијанти Јанко Хуњади има сестру Јању:

"млада Маџарица (или Гркиња) рађа са Стефаном сина и кћер, који добијају, по Стефановом завету и жељи, имена Јанко и Јања. Тако се родио Сибињанин Јанко"

Ниједан од ова два владара није имао дјеце, и то је додатни мотив да се Јанко Хуњади прогласи ванбрачним сином. Ништа чудно има тих мотива колико хоћете (нпр. Шахнама Фирдуси
Иначе се код каже: "Касно Марко на Косово стиже."

Историјски је тачно: ни деспот Стефан  ни краљ Жигмундд нијесу имали потомство.
 У народу се чује и једно и друго. И како касно Марко, тако и  Јанко касно на Косово стиже или дође.

[НиколаВук]

И ја не мислим да има везе са Србима, али и то да је од servus, мало је чудно? Није ми познато да код нас рецимо неко носи лично име које асоцира на роба. На крају крајева, ни овде се нигде не помиње име Шербан, говори се само о врстама речи са кореном șerb-.

У средњем веку око тих ствари ништа није чудно, један становник дечанског властелинства је носио име Свињеглав.  Како год, пошто су били рођаци Басараба, можда име Шербан има неко значење у куманском језику, мада сам налетео на још један његов помен у књизи Милице Грковић:

Међу становницимаенцм,Дечанског властелинства
била су популарна старобалкаиска имена: Барбат, Букур, Бун, Врсајко,
Врсал, Дрокун, Кьндед, Maгoje, Пелегрин, Шарбан итд.

Изгледа да ипак нагиње на романску страну (иако није Шербан већ Шарбан, али мислим да је у питању само семантика); ако није имало значење "слуга" или нешто слично, немам представу шта би могло да значи...

[Amicus]

Ово ми већ личи на нешто, али око значења, мислим да још треба трагати. У сваком случају, браво за налаз Шарбана, слажем се да је вероватно у питању само сематника.

[drajver]

Данас сам био у дворцу Корвин у Хунедоари. Заиста импозантно и веома добро очувано здање. У дворцу је изложена и повеља Жигмунда Луксембуршког Хуњадијима. Човјек лијепо пише да се ради о Србима.