1
Српски ДНК пројекат / Одг: ДНК тестирање становништва Класнића
« Последња порука Петар М. Демић послато данас у 03:28:24 поподне »- Милакара, Доњи Класнић/Глина/Банија, крсна слава Михољдан (YSEQ) I2a-M423
Вести:
Скорашње поруке
2
Аутосомална ДНК / Одг: ILLUSTRATIVE DNA
« Последња порука Ивица Јовановић послато данас у 02:39:23 поподне »
[/u3
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-CTS10228>YP196>S17250>Y4882
« Последња порука Страхиња послато данас у 02:18:30 поподне »Ово је баш лепа и битна вест. Хвала, Гујо
Ја сам овај Јањић из Слата. Да ли ово ново подударање значи да смо ми род са Девићима и да ли би то могло значити да смо у Херцеговину доселили из Шекулара?
У сваком случају хвала на вијестима.
4
Аутосомална ДНК / Одг: ILLUSTRATIVE DNA
« Последња порука Душан послато данас у 01:14:37 поподне »Моји ажурирани резултати по временским периодима.
Iron Age:
Roman Age:
Још увек недостају за Middle Ages.
Iron Age:
Roman Age:
Још увек недостају за Middle Ages.
5
Крајишки родови / Одг: Радановци-Законовићи Лазарева субота E-V13>CTS9320>Z17107>Z38456>BY4465
« Последња порука drajver послато данас у 11:53:00 пре подне »Својевремено сам на форуму писао о сјеверном дијелу Ливањског Поља и Грахова у периоду 16. вијека, па да се не понављам, преносим овдје тај цитат
Што се тиче генетичких веза са Херцеговином, род Радановаца-Законовића показује преко хаплотипа везу са родом Игњатића из Талежа/Требиње, који славе Јовањдан.
Подручје Грахова као и сјеверног дијела Ливањског поља којег настањују ( бар до посљедњих ратова) скоро искључиво Срби, пописан је 1550. године у попису Клишког санџака, и то у оквиру хаса херцеговачког санџакбега Бехрам-бега. Тај хас Бехрам-бега био је састављен из само двије нахије: Грахово (подручје данашњег Грахова) и Саромише (сјеверни дијелови Ливањског поља). Судећи по попису, Срби у влашком статусу, насељени у ове двије нахије, досељени су ту око 1530. године.
Иначе, мислим да се нигдје у Крајини као на подручју Грахова не појављује толико топонима који имају своје парњаке у источној Херцеговини: Казанци, Срђевићи, Грковци, Малешевци, Угарци, Бастаси, Корита, па чињеница да је ово подручје било хас једног херцеговачког санџакбега можда објашњава ове подударности.
Што се тиче генетичких веза са Херцеговином, род Радановаца-Законовића показује преко хаплотипа везу са родом Игњатића из Талежа/Требиње, који славе Јовањдан.
6
Крајишки родови / Одг: Радановци-Законовићи Лазарева субота E-V13>CTS9320>Z17107>Z38456>BY4465
« Последња порука drajver послато данас у 11:37:01 пре подне »Што се тиче стања овог рода у Ливањском пољу, такође су остали подаци записани у етнографској литератури.
За матично село Радановце у сјеверном дијелу Ливањског поља стоји записано:
"Радановци...Бикићи, прије се звали Законовић, дошли су из Далмације, славе Лазаревдан... Томићи, прије се звали Законовић прије се звали Законовић, дошли су из Далмације, славе Лазаревдан"
"Прово...Законовићи, дошли из Далмације, не знају из којег мјеста, славе св. Лазара"
Ово предање о доласку из Далмације не треба пуно узимати у обзир, јер предање које је забиљежио Милојевић у Гламочком пољу изгледа вјеродостојније. И сам назив мјеста и чињеница да је дошло до раслојавања на нова презимена, указује на то да је овај род стар у ливањским Радановцима. При томе није искључено да је неких веза са Далмацијом било, у смислу повратних сеоба. У самој Далмацији не јављају се ова презимена са овим славама.
Бикића који су славили Лазареву суботу било је још у Дулеру/Босанско Грахово, а некада их је било и у ливањском насељу Сајковићима гдје су изумрли.
Кад се све сабере, основано би се могло закључити да овај род потиче од српског становништва нахије Саромише (сјеверни дио Ливањског поља), који су на том подручју били присутни средином 16. вијека.
За матично село Радановце у сјеверном дијелу Ливањског поља стоји записано:
"Радановци...Бикићи, прије се звали Законовић, дошли су из Далмације, славе Лазаревдан... Томићи, прије се звали Законовић прије се звали Законовић, дошли су из Далмације, славе Лазаревдан"
"Прово...Законовићи, дошли из Далмације, не знају из којег мјеста, славе св. Лазара"
Ово предање о доласку из Далмације не треба пуно узимати у обзир, јер предање које је забиљежио Милојевић у Гламочком пољу изгледа вјеродостојније. И сам назив мјеста и чињеница да је дошло до раслојавања на нова презимена, указује на то да је овај род стар у ливањским Радановцима. При томе није искључено да је неких веза са Далмацијом било, у смислу повратних сеоба. У самој Далмацији не јављају се ова презимена са овим славама.
Бикића који су славили Лазареву суботу било је још у Дулеру/Босанско Грахово, а некада их је било и у ливањском насељу Сајковићима гдје су изумрли.
Кад се све сабере, основано би се могло закључити да овај род потиче од српског становништва нахије Саромише (сјеверни дио Ливањског поља), који су на том подручју били присутни средином 16. вијека.
7
Крајишки родови / Одг: Радановци-Законовићи Лазарева субота E-V13>CTS9320>Z17107>Z38456>BY4465
« Последња порука drajver послато данас у 11:18:24 пре подне »Навешћу овдје повезнице између породица рода Радановаца-Законовића како их наводи етнографска литература.
Описујући насеље Подградина у Гламочком пољу, Милојевић је записао сљедеће:
"Подградина...Радановићи славе Лазареву Суботу. У Радановцима у Ливањском Пољу, „после Косова“ била је остала удовица Тома и Турци је нису кретали са земље нити јој одузимали земљу. Од ње су Томићи и Бикићи. Тек њиховог прадеда „дигли су Турци“ и он је дошао у Петрово Врело. Одатле је прешао у Малкочевце и затим у Зајаругу. Овде су били „посијали земљу“ кад их је око 1860. год. бег „дигао“. Онда су дошли у Подградину."
"Петрово Врело...„Прије буне", пре 1875. год., доселили су се: Радановић из Зајаруге. Слави Св. Лазара"
"Чукури...Ботић (старо презиме Радановић) слави Лазареву Суботу. Они су доселили од Котора у Ливно, а затим су прешли у Гламоч. Има их у Подградини и у Петрову Врелу. Илија Бота био је најпре у Хасићима, па је „прије Аустрије“ прешао у Чукуре на земљу Кара-хоџића. Илијин брат Божа убијен је као хајдук у Хрбљини." Ботићи су тестирани.
Из ових неколико навода види се да су неке породице Радановића почетком 19. вијека, из Ливањског поља, из села Радановци, прешли на Гламочко поље и населили се у неколико насеља: Петрову Врелу, Зајарузи, Подградини, Чукурима(гдје имају ново презиме Ботић).
Описујући насеље Подградина у Гламочком пољу, Милојевић је записао сљедеће:
"Подградина...Радановићи славе Лазареву Суботу. У Радановцима у Ливањском Пољу, „после Косова“ била је остала удовица Тома и Турци је нису кретали са земље нити јој одузимали земљу. Од ње су Томићи и Бикићи. Тек њиховог прадеда „дигли су Турци“ и он је дошао у Петрово Врело. Одатле је прешао у Малкочевце и затим у Зајаругу. Овде су били „посијали земљу“ кад их је око 1860. год. бег „дигао“. Онда су дошли у Подградину."
"Петрово Врело...„Прије буне", пре 1875. год., доселили су се: Радановић из Зајаруге. Слави Св. Лазара"
"Чукури...Ботић (старо презиме Радановић) слави Лазареву Суботу. Они су доселили од Котора у Ливно, а затим су прешли у Гламоч. Има их у Подградини и у Петрову Врелу. Илија Бота био је најпре у Хасићима, па је „прије Аустрије“ прешао у Чукуре на земљу Кара-хоџића. Илијин брат Божа убијен је као хајдук у Хрбљини." Ботићи су тестирани.
Из ових неколико навода види се да су неке породице Радановића почетком 19. вијека, из Ливањског поља, из села Радановци, прешли на Гламочко поље и населили се у неколико насеља: Петрову Врелу, Зајарузи, Подградини, Чукурима(гдје имају ново презиме Ботић).
8
Крајишки родови / Радановци-Законовићи Лазарева субота E-V13>CTS9320>Z17107>Z38456>BY4465
« Последња порука drajver послато данас у 09:51:05 пре подне »Овај крајишки род није још дубински тестиран, али посједује специфичан хаплотип, што га у комбинацији крсне славе Лазареве суботе и хаплотипа, чини препознатљивим на крајишким просторима.
Овом роду припадају Мандићи из Грачаца и Томингаја, позната личка свештеничка породица, из које је потекла и мајка Николе Тесле, Георгина-Ђука. Мандићи из Томингаја су STR тестирани.
На основу резултата тестираног Ботића са Гламочког поља (STR тест), знамо да су Мандићи повезани са једним разгранатим родом из Ливањског поља. Матица овог рода је по свему судећи у селу Радановци, које по њиховом старијем родовском имену носи назив. Поред овог назива Радановци-Радановићи, за ову групу породица се наводи још једно-Законовићи.
Овој групи породица највјероватније припадају и крајишке Вурдеље, такође слављеници Лазареве суботе, иако њихов хаплотип мало одудара од модалног за овај род.
Узимајући у обзир укупни хаплотип, вриједност маркера YGATAH4=12 сврстава Радановце у грану Е-Z38456, док их повишена вриједност DYS458=19 сврстава у грану Е-Z38456>BY4465, могуће у подграну Е-BY4465>Y97307, гдје је ова промјена најстабилнија.
Овом роду припадају Мандићи из Грачаца и Томингаја, позната личка свештеничка породица, из које је потекла и мајка Николе Тесле, Георгина-Ђука. Мандићи из Томингаја су STR тестирани.
На основу резултата тестираног Ботића са Гламочког поља (STR тест), знамо да су Мандићи повезани са једним разгранатим родом из Ливањског поља. Матица овог рода је по свему судећи у селу Радановци, које по њиховом старијем родовском имену носи назив. Поред овог назива Радановци-Радановићи, за ову групу породица се наводи још једно-Законовићи.
Овој групи породица највјероватније припадају и крајишке Вурдеље, такође слављеници Лазареве суботе, иако њихов хаплотип мало одудара од модалног за овај род.
Узимајући у обзир укупни хаплотип, вриједност маркера YGATAH4=12 сврстава Радановце у грану Е-Z38456, док их повишена вриједност DYS458=19 сврстава у грану Е-Z38456>BY4465, могуће у подграну Е-BY4465>Y97307, гдје је ова промјена најстабилнија.
9
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука vid.knezevic послато данас у 09:13:58 пре подне »Јагодић Куриџе су тестирани и припадају R1a > R-BY149000
Тестирани Н. Јагодић у упитник вероватно није навео да његов отац памти предање о њиховом пореклу из Лике.
Иначе је јако интересантно да су њима најближи Поповићу из Биовичиног села - исто као и славни Поп Куриџа Јагодић.
За више инфромација о Јагодићима посетите страницу:
https://www.prezime-jagodic.org/
10
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Зарожанин Јагодић послато Септембар 22, 2023, 11:46:49 поподне »Јагодић, Јовањдан, Јасенаш/Вировитица
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627, сврстан је у род Б3 ове гране, гдје се углавном налазе припадници Y7627 са крајишких подручја. Хаплотип Јагодића се прилично добро уклапа у ову грану и род. Посједује карактеристичне вриједности DYS439=12, DYS389-II=29, DYS576=17. По слави и хаплотипу, Јагодићу је најближи Поповић из Биовичиног села. Од ближих хаплотипова на 3 од 23 маркера разлике издвајају се: Укропине и Муцовићи(св. Климент) из Херцеговине, Ћук из Зрмање (Никољдан) те Цвијовић и Бајић из пљеваљског краја (Стевањдан). Везу са овим породицама требало би и SNP провјерити.
Подручје Јасенаша код Вировитице Срби су населили још половином 16. вијекa, али се то подручје налазило на самој међи турско-аустријскоj. Након изгона Турака 1690. године, неке српске породице остале су у селу, али је било и досељавања из јужнијих крајева (Лике и Далмације), на шта указују и поједина презимена у Јасенашу. С обзиром да нема сачуваних пописа из ранијег периода, не може се са сигурношћу рећи откад су Јагодићи у Јасенашу. У сваком случају, били су присутни у том селу крајем 19. вијека. Генетички резултати указују на везу са Далмацијом, али је тешко рећи колико је та веза стара.
Тестирани Н. Јагодић у упитник вероватно није навео да његов отац памти предање о њиховом пореклу из Лике.
Иначе је јако интересантно да су њима најближи Поповићу из Биовичиног села - исто као и славни Поп Куриџа Јагодић.
За више инфромација о Јагодићима посетите страницу:
https://www.prezime-jagodic.org/