Саси на простору Балкана

[Saponjic]

У селу Ботуње код Крагујевца дошли су Шашковићи из Ботуње на Копаонику,они су потомци Ботуна из села Боћа.Могуће је дасу се браћа Боћ и Ботун у селу Боће тако и презивали,Шашковић.Надимци су им били по селу Ботун у Зети.Миловановићи у Ботуњи код Крагујевца су из Дробњака.Село Ботуње има и код Фојнице у Босни.

[Saponjic]

Да,извињавам се већ сам послао исправку.Само су Шашковићи дошли са Копаоника,Ботуње,код Крагујевца,где су се срели са Миловановићима.Место где су се населили прозвали су Ботуња,по свом завичају.Дакле они нису сродници него комшије.

[Voljen od Boga]

<a href="https://www.youtube.com/v/lW36kvBS_RQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/lW36kvBS_RQ</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/2_BypnCib5Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/2_BypnCib5Q</a>

[Saponjic]

Село и Манастир Сасе близу Братунца.Кажу да је овај Манастир изградио Краљ Драгутин како би Саски рудари из околине Братунца у њему учврстили у православљу,и како би их отргли од богумилства.Тако су и Саси из околине Зворника одвођени у Манастир Папраћа,и насељавани на манастирским поседима и имањима,као свеже посрбљени и групно насељавани близу већих манастира и као веште занатлије.У каснијим временима одлазили су из метоха у планинско сточарска села,многи се вратили у рударске пределе,у које су им преци дошли.Пример су и села у близини Манастира Бањска Копаоник.

[ЛукаОБ]

Манастир Сасе је саграђен за православно становништво тог подручја и за рударе који су били православни тј. Срби. Саси су "посрбљени" много раније. И ако ћемо искрено кориштен термин "посрбљен" није исправан јер Сасе нико није насилно тјерао да постану Срби већ су то они учинили добровољно стапајући се да околним српским становништвом. Поздрав из Братунца.

[Saponjic]

Господине,рудари Саси нису посрбљени за три дана,већ је то био спонтани процес који је трајао бар два века,док је њихово православље у почетку било прилично лабилно.Зато и јесу насељавани близу манастира даби били што истрајнији у вери.Или су цркве грађене близу рудних предела.

[ЛукаОБ]

Нисам ни рекао да су "посрбљени" за 3 дана већ да је процес њиховог стапања са српским становништвом био много раније, најмање 2 вијека прије градње манастира. И поново понављам да ми тај израз "посрбљени" није прихватљив, јер асоцира на насилну асимилацију које тамо дефинитивно није било.

[Saponjic]

Манастир Сасе је изграђен 1242год,то су године када су први Саси и Фламанци рудари дошли у Србију,Брсково.Тад су свакако били етнички чисти Германи,католици,у наредним годинама су дошли и у Подриње,Сребреницу,Копаоник.У наредних 50ак година ови Саси почињу спонтано дасе претапају у Српско становништво.Код многих од њих је крсна слава Михољдан,Мратиндан,или Св.Мина траг дасу некад били Католици.И како онда назвати то дуготрајно претапање Германских досељеника у Србе,и у Босни иу Србији.Па велики број тих породица већ у 18веку није имао скоро никакво сећање на неке стране претке,потпуно асимиловани у своје и старије и садашње окружење.

[ДушанВучко]

Манастир Сасе је изграђен 1242год....Па велики број тих породица већ у 18веку није имао скоро никакво сећање на неке стране претке,потпуно асимиловани у своје и старије и садашње окружење.

То сећање је могло и раније да избледи, већ 300 година после доласка...Ако се за Новљане претпоставља 11 век за долазак, а предање о учешћу на косовском боју који се одржао само 3 века касније, где је једна грана отишла са већ формираном српском свешћу, вероватно је и у то време код њих била већ изгубљена свест о доласку у 11том веку...Код потомака саских рудара претпостваљам да је исто тако било довољно три века од престанка бављења рударством до губитка свести о ранијем пореклу

[Јосиф из Трбушнице]

Ево још мало аматерске етимологије на саске теме.

Пребирам ових дана историјске изворе везане за патријарха Пајсија Јањевца, па у једном од његовом руком састављених записа (7132 = 1624. године) наиђем на податак да је био у некој "Шашковачкој ћелији", која је очигледно припадала манастиру Грачаници. Вели се на крају записа да га је саставио "у Шашковцу". Видим да има и данас близу Грачанице село Шашковац. Могло би бити да заиста има везе са Сасима, тј. сасима.
Запис је код Љ. Стојановића у 1. књизи, бр. 1156. Само што је неверно пренет, грађанском ћирилицом.

[Јосиф из Трбушнице]

... А канда није скроз аматерска. Сад нађем и ово:
У књизи "Српско уметничко наслеђе на Косови и Метохији" (2017, стр. 236) стоји да је "Шашковац био насеобина јањевских рудара у непосредној близини манастира Грачанице."
Не знам ко данас живи у том селу.

[Saponjic]

Топонима који представљају Сасе рударе има изузетно много од Мајданпека до Котора,и од Западне Босне до Осогова и Злетова.То је само пример колики су траг оставили и колики су утицај имали у Српском друштву у средњем веку.Ипак,много већи економски и индустријски значај,него политички,где су и они били потпуно зависни од домаћих владара,као и мање локалне властеле.Ипак су били и нешто више од назива занимања Сас-рудар,јер напр.власи немају ни приближно толико топонима,јер Саси су и многа насеља сами изградили као и објекте,посебно Куле,стражарнице,па и мостове.

[Saponjic]

И то је пример који сте навели,дасе у непосредној близини познатог манастира врши утицај православног свештенства на странце,с циљем дасе задрже у подручју где су дошли да раде,и због њиховог познавања заната и рударења,које је у раном средњем веку било од пресудне важности за краљевину.Због тога су и имали повлашћен положај и бољу комуникацију са владаром.

[Saponjic]

Пример и рударски градић Кратово,,Осоговске планине, у коме су живели Саси,веома близу манастира Св.Ђорђа у Старом Нагоричину,као и близу манастира Лесново.

[Јосиф из Трбушнице]

И то је пример који сте навели,дасе у непосредној близини познатог манастира врши утицај православног свештенства на странце,с циљем дасе задрже у подручју где су дошли да раде,и због њиховог познавања заната и рударења,које је у раном средњем веку било од пресудне важности за краљевину.Због тога су и имали повлашћен положај и бољу комуникацију са владаром.

Морам признати да ово не разумем. "Утицај православног свештенства на странце", да би се задржали у подручју где су дошли да раде... ?

[сɣнце]

Нисам ни рекао да су "посрбљени" за 3 дана већ да је процес њиховог стапања са српским становништвом био много раније, најмање 2 вијека прије градње манастира. И поново понављам да ми тај израз "посрбљени" није прихватљив, јер асоцира на насилну асимилацију које тамо дефинитивно није било.

Посрбити некога може носити контекст примораности, али не обавезно. Можеш рећи и усрбити, које звучи веома гостопријмно и усрдно прихватити у своју културу, по узору усинити, удћерити, угостити и сл.

[Јосиф из Трбушнице]

Осим тога, нисмо ми ни били у ситуацији да неког насилно посрбљујемо, јер смо и сами били у ропству, често и у поприличном расулу... А римокатолици су се сами асимилирали, просто зато што су били мањина која је остала без своје црквене организације.
И наравно, израз "посрбљен", иако је у пасиву, не имплицира никакву свесну делатност против некога, а камоли насилну.

[Romanijski]

 У различитим епохама историје различита је била и тежина промјене вјере и утапања у други национални корпус....

[Сол]

Сви који су имали прилику сићи у окна (пречника max. 80cm) средњовековних рудокопа, су на излазу из тог места страве & ужаса - веееееома сретни.

[НиколаВук]

Морам признати да ово не разумем. "Утицај православног свештенства на странце", да би се задржали у подручју где су дошли да раде... ?

Боље ни немојте да покушавате да разумете та његова писанија, само ћете добити главобољу.