Зашто смо изгубили априлски рат 1941. године

Науке и научне дисциплине > Други светски рат

<< < (19/20) > >>

Гаџић Црнчевић:

--- Цитат: Ješa Фебруар 14, 2022, 06:07:00 поподне ---Zašto smo izgubili Aprilski rat 1941. godine?
To je jedno od mnogih važnih pitanja vezanih za istoriju Srba i južnih Slovena u 20. veku!
Ja bih to pitanje preformulisao u - Zašto je došlo do Aprilskog rata 1941. god. i da li smo isti mogli izbeći, kao i samo učešće u II Svetskom ratu?

Nismo! A za to su krivi kralj Aleksandar, knez Pavle i general Dušan Simović.

I
Kralj Aleksandar, jer je promenio ime države u Jugoslavija, stvaranje SHS je bilo neizbežno, Srbiji je bilo ponuđeno malo i veliko rešenje o stvaranju države posle Velikog rata, 1918. god., izabrao je najbolju moguću opciju koju je imao... Pre stvaranja države SHS je uz generala Petra Živkovića ubio Dragutina Dimitrijevića Apisa, rodoljuba bez ikakvog računa, koji je tek trebao otadžbini, a bio je on više potreban njoj nego ona njemu.

II
Knez Pavle je državu politički i ekonomski vezao za Englesku (Da, Engleska, drugi narodi kao n. p. r. Velšani, Škoti, Irci itd. u njihovoj državi su pokoreni), a onda je Englezima, protivno ustavu i zakonima slobodne države, izručio dr. Milana Stojadinovića, vrsnog ekonomistu, harizmatičnog lidera sa vizijama za budućnost, koji beše mimikrirani fašista, koji bi da je bio predsednik vlade i za vreme II Svet. rata, sačuvao državu od okupacije i II Svetskog rata.

III
General Dušan Simović je bio božija kazna za kneza Pavla, koji je prošao isto kao i Milan Stojadinović, kojeg je on nešto ranije izručio Englezima. Shvatili su i kralj Aleksandar i knez Pavle ko su Englezi... Simović je hteo biti jugoslovenski Fransisko Franko, iako mu nije bio ni za mali prst, a bio je samo engleski pion. Njegov puč je samo preuranio napad na Jugoslaviju i ubrzao tok okupacije Jugoslavije.
I najzad, Srbi su pored Apisa i Stojadinovića, izdali i generala Dragoljuba Mihailovića, čoveka iz obične, dobre srpske porodice, velikog rodoljuba i izvrsnog oficira. Velike sile - Engleska, SAD i SSSR su zbog svojih neokolonijalnih ciljeva prema Jugoslaviji odbacili JVuO i Dragoljuba Mihailovića, podržavši Josipa Broza... Velika je ironija da je jedan dobar čovek i profesionalac poput generala Dragoljuba Mihailovića, žrtvovan za interese svetskih sila i kao takav je postao i ostao jedini vođa antifašističkog pokreta u Evropi i svetu, okončao kao najgori fašista, poput Benita Musolinija.

Baveći se temom o svetskim ratovima, došao sam do ovih saznanja i na osnovu njih imam izgrađene stavove.

--- Крај цитата ---
Ако у последњих 150 година нађете дан без енглеског субверзивног отвореног или скривеног дјеловања против свих врста српске територијалне,државне организације и покрета, вјероватно сте кандидат за Нобела из области историје.Покварени стрвинари, који дан ноћ смишљају изазивање кризе у ровитим друштвима са планом убацивања и управљања исти-класика је први светски рат, други мало затамљен али исто.

Nebo:
Неке мање познате појединости из Априлског рата, подвизи наших авијатичара 6/7. априла. Између остало, може се закључити и какво је расуло било у команди наше војске, што је, свакако, један од разлога што смо тако брзо изгубили овај кратки рат.

https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-56644338

http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/VelizarVuckovic.html

https://www.youtube.com/v/Z75MlndIxWU

Лепо одрађен клип.

drajver:
Александар Лер (Alexander Löhr) њемачки генерал и ратни злочинац, један је од директно одговорних за бомбардовање Београда 1941. године. Поред тога организовао је операције Вајс у Крајини и Шварц у Црној Гори, које су као посљедицу имале страдање великог броја цивила. По оцу је потицао од румунских Нијемаца, док је по мајци био Рус. Постоје информације да је чак по крштењу био православац. Занимљиво је да су у самом врху нацистичке машинерије били, углавном по злу познати, Рендулић, Лер, Глобочник, појединци са дјелимичним словенским поријеклом.

Зашто помињем Лера? Ових данас се у српским таблоидима рециклира једна ранија вијест да је унука Александра Лера, Сибила Лер, замонашена као православна монахиња у манастиру Соко град у епархији шабачкој и преноси се интервју са њом,у којем поменута монахиња између осталог каже "niko je nije ni popreko pogledao, iako je njen deda, Aleksandar Ler, bombardovao Srbe". Има у том интервјуу и крупнијих опсервација о српско-њемачким односима попут "Nemci cene Srbe, ali ih ne vole. Nemci ne vole one narode kojima se dive. Tu su, pored Srba, Francuzi i Englezi. A one koje vole, njih preziru. U tu grupu spadaju Hrvati, Bugari, Italijani… Potomci starih tevtonskih ratnika preziru podanički mentalitet fukare. Rusa i Amerikanaca se plaše. Svaka ptica ima svoga kopca" Прилично тешке ријечи за једну монахињу, мора се признати.

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/unuka-nacistickog-generala-koji-je-6-aprila-sravnio-beograd-se-zamonasila-u-srbiji/px0ewyh

У том интервју се наводи да је монахиња из њемачке аристократске породице (иако сам Лер то није био). Помињу се ту и онај послијератни пастор који је хвалио неосветољубивост Срба, па Фридрих Барбароса и Немања. Укратко читава колекција већ устаљених популарних прича.

Интервју и прича о унуци генерала Лера објављени су ваљда први пут у Новостима 2017. године. Цијела прича ми је крајње сумњива и мени личи на већ препознатљив рукопис (типа Шерон Стоун, српске комшије и гибаница).

Провјерио сам податке о Леру, бар оно што је доступно на мрежи. Александар Лер није имао мушких потомака. Имао је једну ћерку Гертруду која је рођена 1916. године и која је била удата за Manfred Egger-Lienz, сина аустријског сликара Albin Egger-Lienz. На једном специјализованом историјском форуму, пронашао сма сљедеће информације:

"Generaloberst Alexander Löhr had two older brothers, Friedrich (1880–1940) and Michael (1882–?). Friedrich lived in Romania after World War I, he married Frederike–Gabriele Löhr, and died in 1940. His son Peter (b. 1919) joined the Kriegsmarine the same year his father died.Alexander Löhr married Christine Löhr (née Fellner) in 1919, already had one daughter, Gertrud (b. 1916). She is living in Austria (today her surname is "Egger–Lienz") as of 2004, according to Erwin Pitsch's book "Alexander Löhr / Der Generalmajor und Schöpfer der österreichischen Luftstreitkräfte"."

Исто може да се нађе:
https://www.geni.com/people/Alexander-L%C3%B6hr/6000000018907086674

Дакле, не постоје директни потомци Александра Лера који су могли да пренесу презиме Лер.

У горе наведеним чланцима српских таблоида чак дају и фотографију монахиње Јоване (Сибиле Лер). Можда неко ко живи у близини манастира заиста зна да ли је ова прича аутентична или је и ово још једна манипулативна играрија наших служби.

Malesevic:
Ако су Вечерње прве објавиле ову причу, онда рачунај да је 99% из удбашке кухиње ;)

Прича се лако да проверити.

Но, нисам био лењ па сам проверио мало то око проповеди свештеника Фридрига Гизендорфа, која је наводно одржана 1945. Лако интернет претрага каже:
- евангелистички свештеник Фридрих Гизендорф у парохији Еферсбург код Оснабрика није постојао, али је постојао свештеник Фридрих Грусендорф, који је био парох наведене парохије од 1906 до пензионисања 1939. Пензионисан је на свој захтев, јер је био разочаран парохијом пошто је број верника недељом врло често био мањи од 10. 1941. био је ухапшен од стране Гестапоа, а од 1936. припадао је тзв. "Оснабришком кругу" тј. евангелистичком покрету који се успротивио утицају национал-социјализма на Евангелистичку цркву. Умро је 1958. Наведену проповед не наводи ни његова матична парохија Св. Арханђела Михаила, ни његов наследник свештеник Мајер који је од 1939. служио у цркви Св. Михаила. То не значи да се иста није десила, али не постоји никакав навод за то.

Треба указати и да је у блиском послератном периоду Оснабрик био центар српске емиграције и да је врло могуће да је управо ту настала ова прича о проповеди.

drajver:

--- Цитат: Malesevic Јануар 18, 2024, 11:37:20 пре подне ---Ако су Вечерње прве објавиле ову причу, онда рачунај да је 99% из удбашке кухиње ;)

Прича се лако да проверити.

Но, нисам био лењ па сам проверио мало то око проповеди свештеника Фридрига Гизендорфа, која је наводно одржана 1945. Лако интернет претрага каже:
- евангелистички свештеник Фридрих Гизендорф у парохији Еферсбург код Оснабрика није постојао, али је постојао свештеник Фридрих Грусендорф, који је био парох наведене парохије од 1906 до пензионисања 1939. Пензионисан је на свој захтев, јер је био разочаран парохијом пошто је број верника недељом врло често био мањи од 10. 1941. био је ухапшен од стране Гестапоа, а од 1936. припадао је тзв. "Оснабришком кругу" тј. евангелистичком покрету који се успротивио утицају национал-социјализма на Евангелистичку цркву. Умро је 1958. Наведену проповед не наводи ни његова матична парохија Св. Арханђела Михаила, ни његов наследник свештеник Мајер који је од 1939. служио у цркви Св. Михаила. То не значи да се иста није десила, али не постоји никакав навод за то.

Треба указати и да је у блиском послератном периоду Оснабрик био центар српске емиграције и да је врло могуће да је управо ту настала ова прича о проповеди.

--- Крај цитата ---

Не би ме чудило да је прича настала код нас 90-тих, поготово имајући у виду контекст.

Замишљам неког тамо који сједи у некој канцеларији и добије задатак да сваких пар мјесеци смисли нову причу. Неко би требало да то сабере и објави у интегралном облику.

Навигација