Науке и научне дисциплине > Други светски рат

Нојбахерова "Велика Србија"

(1/22) > >>

Синиша Јерковић:
Можда је наслов теме мало претенциозан, али недавно сам читао мемоаре Хермана Нојбахера, специјалног Хитлеровог изасланика на Балкану. Ради се о једној веома интересантној личности, што може да се види из мемоара које је објавио након рата. Утицао је на одустајање од политике масовних одмазди над српским становништвом, заједно са Недићем покушавао је код Хитлера да прогура идеју формирања "Велике Србије" која би обухватила и Црну Гору и дијелове БиХ. Сматрао је да Њемачка у свом интересу мора направити радикалан заокрет у односу према Србима. Због тога је, како сам каже, био означен као непријатељ број 1 у Павелићевој Хрватској. Због Хитлеровог аустријског "антисрпског комплекса" како је Нојбахер написао, били су одбачени ови планови. Можда је разлог томе био и што су ти планови на сто дошли, кад је Њемачка већ почела да губи на фронтовима, па нико није хтио да отвара балканско питање. Такође, Хитлер је сматрао да су Срби државотворан и амбициозан народ и да би била лудост помагати им на сопствену штету.

Нојбахер је кроз своје мемоаре осликао већину српских политичара Другог Свјетског рата, Недића, Љотића, Дражу Михаиловића као и патријарха Гаврила Дожића и св. Николаја Велимировића. Његови мемоари су прворазредан извор о односима и закулисним играма "савезника" и комуниста.

На крају рата, Американци су га послали у Београд да би тобоже свједочио на суђењу Дражи Михајловићу, међутим то америчко "слање на свједочење" је у ствари било изручење. Југословенска власт је Нојбахера осудила на 20 година робије. Пустили су га након 7 година. Вратио се у Њемачку, а затим га је ангажовао етиопски цар хаиле Селасије као савјетника. Да иронија буде већа, приликом посјете Тита Селасију 50-тих година, Нојбахер је био у Селасијевој свити.

Иначе, ради се о веома успјешном и оперативном дипломати. Организовао је довоз румунске нафте, сређивао стање у Грчкој, био предратни градоначелник Беча.

Ови његови мемоари су ми помогли да мало јасније сагледам улогу Недића и Михајловића за вријеме рата.

Препоручујем свима да прочитају:

https://www.scribd.com/doc/110821501/Herman-Nojbaher-Specijalni-Zadatak-Balkan

https://www.youtube.com/v/emc30kWJ3gs

Прије неколико година, унук Нојбахеровог брата снимио је документарац о нацистичкој прошлости своје породице. тај документарац нисам успио да нађем на интернету, само трејлер:

https://www.youtube.com/v/pVmbuk-Iw70

Синиша Јерковић:
Иначе, ово је био Нојбахеров план за Србију по тачкама:

In 1943 he devised the Neubacher Plan as a means to improve German occupation in the Balkans. In a wide ranging raft of reforms Neubacher suggested five main ideas to Joachim von Ribbentrop. These were:

1.The return of Montenegro to Serbia.
2. Installing General Milan Nedić as President of the resulting Greater Serbia.
3. Autonomy in Montenegro.
4. The re-opening of the University of Belgrade and an end to German supervision of cultural life.
5. Reduction in German military presence and the establishment of a gendarmerie controlled by the new government.

Ultimately only point 4 of his proposals was approved, although he did succeed in ending German military reprisals and in combating to an extent the Ustaše reprisals against Serbs.

aleksandar I:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Април 20, 2016, 08:43:00 пре подне ---Можда је наслов теме мало претенциозан, али недавно сам читао мемоаре Хермана Нојбахера, специјалног Хитлеровог изасланика на Балкану.
 
--- Крај цитата ---

Добро покренута тема,  а да ли је претенциозна видјећемо како се буде развијала. Мислим да би, с обзиром на наслов теме, требало почети са "Уставобранитељима", тачније Илијом Гарашанином и програмом "Начертаније", уз кратке коментаре о Фрањи Заху и Адаму Чарториском.

Својевремено сам се на овом форуму суздржао да напишем коментар поводом догађаја у Крагујевцу да "би резултат био исти" ма шта да се дешавало 1941. године.

У историји се иначе није пожељно претпостављати "шта би било да је нешто било", али Нојбахер је типичан представник њемачких индустријалаца. Њемачки капитал је непосредно прије избијања рата (другог),  а нарочито за вријеме владе Милана Стојадиновића, почео да доминира у привреди Краљевине Југославијие. Економска доминација нужно условљава и политичку. Разлог је био интерес за одређене стратешке сировина потребних за њемачку ратну индустрију. Због тога је и Нојбахеров став према "политици одмазде" била веома негативан. Пацифициран Балкан је било нужан због ратних циљева Трећег Рајха.

Капитулацијом Краљевине Југославије, настанком квислиншких држава, распарчавањем територија и општом диобом демаркационом линијом  интересних сфера између Италије и Трећех Рајха, то питање је требало бити трајно ријешено због реализације плана "Барбароса".

Након 27. марта 1941. Хитлерова одлука о  Краљевини Југославији је била неубичајена. Не само војнички поразити , него уништити Југославију као државу (дебалација). У случају осталих придужених чланица Тројног пакта то није био случај.
Милан Недић је спашавао што се спасити могло

Политика умирених подручја видљива је кроз мисију Едмунда Глеза фон Хостенауа у тзв. НДХ. На крају га је, ипак, замијенио Зигфрид Каше, "сива еминенција" усташког режима.


--- Цитат: Синиша Јерковић  Април 20, 2016, 08:43:00 пре подне ---Такође, Хитлер је сматрао да су Срби државотворан и амбициозан народ и да би била лудост помагати им на сопствену штету.
--- Крај цитата ---

У својим расним разматрањима, гдје су Словени генерално "сматрани нижом расом" и као такви били предодређени за истребљење или робове "аријевске расе", Хитлер је динарску расу  цијенио због родољубља. Хитлер је имао позитивно мишљење о исламу као "мушкој религији".


--- Цитат: Синиша Јерковић  Април 20, 2016, 08:43:00 пре подне ---Иначе, ради се о веома успјешном и оперативном дипломати. Организовао је довоз румунске нафте, сређивао стање у Грчкој, био предратни градоначелник Беча.
--- Крај цитата ---

Тачно! Балкан је за Трећи Рајх (румунска нафта, алуминијум Мостар, хром, молибден Зајача, бакар Бор) требао прије свега да буде сигуран извор сировина за ратну индустрију. Дунав је апсолутно мора бити проходан. Пресудне битке су, ипак,  вођене на источном фронту.


Препоручујем да се прочитају и мемоари Алберта Шпера "Inside the Third Reich". Има ту веома интересантних података, од организовања ратне индустрије до архитектонског пројекта престонице "Германије" (чувена купола). Књига је преведена. Он је у Нирнбергу проглашен за "доброг нацисту", мада је он био носилац политике ропског рада ратних заробљеника и осталих који су депортовани у Њемачку.

Има ту, мислим и књига Ђоке Слијепчевича о Димитрију Љотићу. Читао сам је давно, те сам  заборавио наслов.

Лепеничанин:

--- Цитат ---коментар поводом догађаја у Крагујевцу да "би резултат био исти" ма шта да се дешавало 1941. године.
--- Крај цитата ---

Колико видим, нисте се суздржали. Шта је то за вас тачно спорно?

Можда имате нека нова сазнања о природи нацистичког односа према Србима у Другом светском рату? Моја сазнања иду дотле да на пример Немце приликом узимања талаца и стрељања у Крагујевцу апсолутно није било брига каква је политичка или нека друга оријентација жртава. Основ за стрељање био је искључиво расизам. Јесу ли међу стотину стрељаних за само једног страдалог "аријевца" били и комунисти, равногорци или нечији симпазитери, то се питање није постављало (то питање је покушао да у игру уведе Недић). Битан је био расистички приступ да сто живота припадника ниже расе вреди једва колико и један живот припадника "изабране" расе.

Ако је тачно то да је расизам био темељ нацистичке идеологије и праксе, а мени се чини да је неспорно да јесте, ту нема места неким шпекулацијама "шта би било кад би било". Раса коју треба истребити  била би уништена чим се за то стекну услови, и то боље пре него касније.

У том смислу, Нојбахерови предлози су уследили тек кад је наступио војнички пораз нациста, као прагматични покушај да се помогне повлачење Вермахта из Грчке. Хитлерово одбијање те иницијативе такође је логично јер би прихватањем порушио сам темељ своје идеологије - он то не би учинио ни кад би од тога зависиле много важније ствари од отклањања тешкоћа приликом повлачења из Грчке.

aleksandar I:

--- Цитат: Лепеничанин  Април 20, 2016, 04:36:16 поподне ---Основ за стрељање био је искључиво расизам. 

--- Крај цитата ---

Није овдје у питању основ него повод за стрељање, кога сте Ви исправно навели у вези са догађајима у Крагујевцу. Расизам с тим нема везе.
Морате знати следеће. Краљевина Југославија је капитулирала, и свако ко се нашао под оружјем након 18. априла 1941. године није подлијегао војним конвенцијама, него је сматран одметником.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна