Порекло становништва > Како истраживати породично порекло

Колико знате женских предака у низу?

<< < (2/4) > >>

Platin:
Имам само четири генерације познато по тој линији, пуној женској. Зауставља ме недостатак књига (а и недостатак било каквог обавештења). Можда и постоје књиге, али не знам где треба гледати.
Низ почиње највероватније у Славонији, са презименом Јовановић.

Крсман:
Истина да је знатно теже утврђивање предака по женској линији. Ту се итекако треба ослонити на споменике као и на књиге венчаних, брачно испитаних, умрлих... али и на породична предања уколико постоје.
Наравно да је истраживање један тежак и исцрпљујући посао. Зато је лепо и важно што се лако да уочити да у "Пореклу" делује пуно и све више младих људи. Говорим то јер је ова врста истраживања не само потреба освешћеног појединца, већ кроз време постаје и страст. То искуство ми казује да се временом не гаси снага жеље "да сазнамо ко смо", али наш потенцијал свакако.
Својим вишегодишњим истраживањима, сазнао сам много о својим прецима што претходно нисам знао. ДНК истраживање  је било само круна оних претходних. Мени се, рекао бих, посрећило! Не толико колико неким другим, али тај процес се вероватно може наставити и продубити. Сазнао сам ком роду припадам, иако о томе, да као становник средишне Србије имам Старохерцеговачко порекло, нисам могао ни да слутим.
Најважнији је на томе радити и не губити наду. Понекад ми се учини да кроз ту посвећеност своме циљу, добијамо и неко шесто чуло, донекле нам се прошлост наших предака сама отвара. Бар у тренутку је осећамо, и рекао бих, живимо. Можда сам овим речима подигао ваша очекивања у томе колико о прецима заиста знам. Дуга је то прича, а понешто сам о томе у литерарном смислу заиста и написао. Но, свакако, није то пуно. По женској линији, у мом случају их је нешто мање. Наравно да испред свих нас постоји један непремостив зид. Но, он је ту само за оне који на порекло гледају једино по вертикали и броју колена или пасова. Порекло је пре свега увид у дух, поступке, уопште живот и стремљења наших предака. Јер, у неку руку, то смо ми, зар, не?
За крај, и до неког новог виђења, ево мојих мачванских женских предака, Бог да им душу прости.
Мајка - Јелена Ракић 1924.
Баба - Милева Милосављевић 1898.
Прабаба - Марта Грујичић ?
Чукунбаба - Анђелија 1839.
Наврнбаба - Иконија 1812.

Wolf Sagash:
Voja Brstina
Petruša Budinčić
Jovanka Janjić
? Mijatović
Za Mijatušu mogu saznati ime, ali eto nisam

Кековац:
1. мајка
2. баба
3. Симона (Видић) Илић
4. Олга (?) Видић

Хаплогрупа H7.

Vatasani:
1.Milica Janković -1958-majka Vakup Aleksinac
2.Branislava Milosavljević-1933 baba Deligrad
3.Dragoslava Živanović-parababa 1908 Đunis
4.Nikolija Tomić-čukunbaba

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију